foto: tanjug
HVALISANJE JEDNO, REALNOST DRUGO: Z. Mihajlović i S. Mali pred kamerama, sa lopatama

Privredni rast u teoriji i u praksi >

Kraj naprednjačke bajke

Kako smo sa preko četiri odsto rasta BDP-a pali na ispod dva u prvoj polovini godine i zbog čega ne gradimo kanal Beograd–Solun i replike egipatskih piramida

Kao da je juče bilo... "Ljudi u Srbiji će svakog dana živeti sve bolje. Zlatne godine su pred nama", rekao je pre samo 15 meseci tadašnji mandatar za još uvek nepostojeću vladu Aleksandar Vučić. Tada je građanima otkrio kako će izgledati njihova bliska budućnost: "Sledeće godine ćemo mi biti prvi (po privrednom rastu), ne samo u regionu, već je moguće i u Evropi. Rast bruto domaćeg proizvoda naredne godine biće četiri odsto, što će biti pozitivno čudo u Evropi", rekao je tadašnji mandatar, dodavši da to neće biti lako, ali da će vlada koju će odabrati – sećate se, bila je to "borbena vlada" – imati jasan cilj i borbene ljude.

"A ne na prvoj krivini da se skloni", odlučan je bio Vučić. On se, doduše, nekoliko meseci nakon što je izabrao "borbenu vladu", uspešno i odlučno iz nje sklonio i još pre prve krivine odjezdio ka predsedničkim izborima, a vlada se borila, borila, pa ju je na kraju preuzela Ana Brnabić sredinom juna 2017, no to sada nije tema.

Ali tema jeste ovo "zlatno doba", "pozitivno čudo u Evropi", koje građani Srbije samo što nisu osetili. To zlatno doba će biti odloženo na neodređeno vreme (zlobnici bi rekli "za dve, najviše tri godine"), nakon što se ispostavilo da je bruto domaći proizvod umesto rekordnih četiri, za sada, porastao 1,2 u prvom i 1,3 odsto u drugom kvartalu 2017. godine. U prevodu, ne da neće porasti četiri odsto na godišnjem nivou, nego neće ni zacrtanih tri: tek treba da se vidi da li će dogurati i do dva odsto na kraju godine.

Naravno, nije taj maj 2016. bio jedini put kada je Vučić prognozirao i obećavao čuda u 2017. godini. "Istinomer" je podsetio na nekoliko sočnih Vučićevih izjava u poslednjih godinu i po: "Ako krajem maja bude postignut dogovor sa kineskom kompanijom HBIS o Železari Smederevo, rast BDP-a u 2016. bi mogao da bude 2,5 odsto, a u 2017. godini i preko četiri odsto, što znači da idemo kao raketa" (14. januar 2016); "Sutra ću na Vladi Srbije postaviti kao zadatak i kao cilj za sledeću 2017. da rast naše privrede mora da bude četiri odsto" (30. novembar 2016); "Rast u Evropi će biti između 1,5 i 1,8 odsto, značajno niži od rasta Srbije, za koju MMF predviđa tri odsto, mi predviđamo 3,5 odsto, a ja se nadam i nešto veći" (15. decembar 2016).

No, čak i kada je svima postalo jasno da ni od tri odsto nema ništa, Vučić je nastavljao da obećava, ovog puta na funkciji predsednika države: "Maj i juni imamo odličan rast... Nadam se da ćemo do kraja godine preći rast od 3,1-3,2 odsto. To su dobre vesti... Baš sam zadovoljan, da vam iskreno kažem", rekao je koliko 1. jula ove godine.

GDE JE ZAPELO: No, šta je uzrok ovolikog podbačaja privrednog rasta u prvoj polovini godine? Predstavnici vlasti, ali i neki ekonomisti i matematičari bili su jasni: ova zima je bila jaka, zaledio se Dunav, pa je podbacila proizvodnja energije, prevashodno na Đerdapu. Sa druge strane, evo, sad je suša, pa propade poljoprivredna proizvodnja, i sve u tom stilu. Uglavnom, nema ko drugi da se okrivi za ovo do neba (a to nije prvina naprednjacima, setimo se objašnjenja Tomislava Nikolića ko je odgovoran za žrtve u poplavama 2014: "Reke su se pokazale kao zmije. Probudile su se, ujele, pustile otrov").

Međutim, kad oba ta razloga, led i sušu, malo pomnije zagledamo, vidimo da nijedan ne pije vodu. Podsetimo se reči profesora Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta iz maja ove godine: "Može se reći da je uzrok ovolikog pada proizvodnje u EPS-u loša organizacija proizvodnje i loše planiranje, a iza toga stoji loš menadžerski kadar, i ne baš najbolja ekonomska politika. Ja sam u javnosti pomenuo sadašnjeg direktora EPS-a, ali problemi imaju dublje korene. Mislim da alternativna objašnjenja, koja su se pojavila, poput tvrdnje da su problemi posledica santi leda na Dunavu, uopšte ne stoje. Na osnovu zvaničnih podataka koji su na sajtu Hidroelektrane ‘Đerdap’, vidi se da je HE ‘Đerdap’ u prva dva meseca imala veću proizvodnju struje od plana, a u martu je jedna od elektrana imala najveću istorijsku proizvodnju u jednom mesecu", rekao je tada Arsić u intervjuu "Vremenu" (br. 1377).

Dakle, od santi na Dunavu kao uzroka pada u proizvodnji struje nema ništa. Uostalom, pogledajmo šta doslovce piše u poslednjem izdanju "Tekućih makroekonomskih kretanja" koje je objavilo Ministarstvo finansija krajem jula: "Majska industrijska proizvodnja je međugodišnje posmatrano veća za 6,2 odsto (...), dok proizvodnja električne energije beleži međugodišnji pad šesti mesec za redom od 6,3 odsto." Izgleda da sante još uvek odolevaju.

Ali, još se ove priče o prvom kvartalu nisu ni primirile, a već je došao novi šok: rast u drugom kvartalu (fleš procena RZS-a) bio je svega 1,3 odsto. Postalo je jasno da nema ništa ni od tri ni od četiri odsto rasta, a u javnost je odmah isplivao spin: krive su suše.

Ovde se treba podsetiti elementarne činjenice da se drugi kvartal završava 30. juna, kada je kalendarsko leto tek počelo, te da ove zaista tropske vrućine bez kapi kiše koje su pogodile Srbiju u julu i avgustu nemaju apsolutno nikakve veze sa drugim kvartalom 2017. One će svakako uticati na manji rast BDP-a, procene o šteti su različite i idu od "oko jedan odsto BDP-a, što je oko 350 miliona evra", kako je procenio ministar privrede Goran Knežević, pa do tri puta više, do milijardu evra – ali će uticati na treći kvartal.

Međutim, jednostavna činjenica da se drugi kvartal završio 30. juna nije omela nastavak raspredanja priče o "ogromnoj, strahovitoj suši", koja je bila toliko velika da je retroaktivno uništila poljoprivredni rod iz maja i juna. Krenule su i priče o tome šta će vlada učiniti ovim povodom, jedna čudnija od druge.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je za RTS 22. avgusta "da se narednih nedelja može očekivati nacrt mera za rešavanje posledica ovogodišnje suše u Srbiji", a naš odgovor su "investicije u sisteme za navodnjavanje, promovisanje sistema osiguranja i investicije u protivgradnu zaštitu".

Mediji nisu preneli da li je novinar upitao ministra kako će to Srbija retroaktivno da se odbrani od suše navodnjavanjem i zašto to već nije uradio za jednu godinu svog ministrovanja. Sva je prilika da novinar nije ministra pitao ni šta bi sa onim kreditom za navodnjavanje od 100 miliona evra iz Abu Dabija, za koji je Vučić davnih dana, 2013. godine, kad je još bio PPV, najavio da "stiže za 10 dana". Samim tim, ministar nije mogao da odgovori da je tih 10 letnjih dana iz 2013. okončano u julu 2017, kada je fond iz Abu Dabija odobrio pozajmicu.

TRAKTORI I KANALI, PUNOM PAROM NAPRED: Još je čudnija bila izjava predsednice Vlade Ane Brnabić, koja je još početkom avgusta najavila da će Vlada "u naredne dve nedelje izaći sa kratkoročnim merama koje će pozitivno uticati na brži rast bruto domaćeg proizvoda". Potom je 21. avgusta, dakle, pošto je već prošla polovina trećeg kvartala, ponovila da "njen kabinet sprema mere koje će donekle kompenzovati gubitak BDP-a usled suše", da se nada da će rast BDP-a iznositi 2,5 odsto, kao i da vlada radi "ono što može da uradi sada za dva kvartala". Među merama koje je pomenula bile su "čišćenje kanala" i "subvencije za traktore i opremu poljoprivrednicima", te da one "mogu doneti 0,2 do 0,3 odsto rasta BDP-a do kraja godine".

I mada na prvi pogled ova izjava ni izbliza nije toliko čudna i pogrešna kao ona koju je Brnabić dala neki dan kasnije, kada je povezala ("neophodno") jačanje kulta nacionalnih simbola sa kačenjem Vučićevih slika po državnim institucijama, na drugi pogled pitanja koja iz nje izviru se samo roje: pa što ranije niste čistili kanale, ako je bilo potrebno, a jeste? Zar bez suše poljoprivrednici ne bi dobili pomoć za potrebnu opremu? I uopšte, zašto imate jaku želju da po svaku cenu napumpate rast BDP-a? Zbog statistike? Zato što je Vučić rekao da mora? Najzad, ako vam je isključivi cilj da bez obzira na sve odmah podignete BDP, zašto stati samo na čišćenju kanala? Zašto odmah ne krenuti u realizaciju projekta ministra Bačevića i početi kopanje kanala Beograd–Solun? Nema veze što je projekat besmislen – ako je cilj podići BDP po svaku cenu, ni izgradnja replike jedne od egipatskih piramida ne zvuči loše, privući će turiste iz Bugarske...

Ili, kako je o bruto domaćem proizvodu nedavno na svom blogu napisao Slaviša Tasić, liberalno orijentisani ekonomista: "Pošto BDP odbija da poraste, iz Vlade su najavili kratkoročne mere za njegov brži rast. To odaje nerazumevanje koncepta i svrhe BDP-a. BDP je pre svega mera. Kada mera postane cilj, onda prestane da bude dobra mera. Telesna temperatura je dobra mera, jer vam njen rast saopštava nešto o stanju vašeg zdravlja. Ali kada je pretvorite u cilj, kada uzmete da je lekovima veštački spuštate, onda ćete možda i postići cilj od ispod 37, ali vam temperatura više ništa ne saopštava.

Veliki deo problema sa BDP-om proizlazi iz nerazumevanja šta on stvarno znači. BDP predstavlja ukupnu količinu proizvodnje po tekućim cenama, a to nije isto što i ekonomsko blagostanje stanovništva. Ukupna novčana vrednost proizvodnje je jedan zaobilazni pokazatelj ekonomskog blagostanja i kao takvog ga treba i tretirati. Kao i na temperaturu, na njega treba obraćati pažnju, ali ne sme postati sam sebi cilj. Cilj je blagostanje stanovništva.

Vi možete kratkoročnim merama napumpati takav pokazatelj. Najjednostavnije je to uraditi državnom potrošnjom kroz zaduživanje. Državna potrošnja je jedna velika komponenta BDP-a i dodatna potrošnja, zapošljavanje ili povećanje plata u javnom sektoru kroz državno zaduživanje može već u kratkom roku povećati BDP", piše Tasić, između ostalog, na blogu "Tržišno rešenje" (9. avgust).

Upravo ovim putem su se zaputili ministar privrede Knežević, vršilac dužnosti predsednika Vlade Ana Brnabić i njen (i Vlade i Ane Brnabić) stvarni šef Aleksandar Vučić: u potrošnju. Uprkos upozorenjima iz Fiskalnog saveta da fiskalna konsolidacija ni izbliza nije gotova, i da nije dovoljno samo smanjiti deficit, već strukturno promeniti stanje u javnom sektoru, Vučić najavljuje "ozbiljno povećanje" plata u javnom sektoru. "Naši problemi su uglavnom političke prirode, a ne ekonomske prirode, ima tu raznih pritisaka i pitanje je da li ćemo uspeti da sačuvamo stabilnost. Nemamo za brigu ništa što se ekonomije tiče", rekao je Vučić 21. avgusta i dodao da će, osim investicija i izvoza, "posle skorog povećanja penzija i plata u javnom sektoru, moći da postoji i ‘treći stub’ za povećanje BDP-a – veća potrošnja".

Jasno je da će Vučić neproporcionalno povećanim platama i penzijama (pominje se i 10 odsto, a rast privrede je, videli smo, tek blizu dva) daleko više podići uvoz no što će podići proizvodnju. To će posledično povećati trgovinski deficit, koji će odnekud morati da se pokriva, što će dalje povećati zaduženja i na kraju i javni dug.

Ono što Vučić neće uraditi – a što bi nedvosmisleno povećalo rast BDP-a – jeste da ojača institucije i vladavinu prava, kako bi znatnije porasle privatne investicije, i ukupan odnos investicija prema BDP-u sa nivoa amortizacije podigle na četvrtinu BDP-a. Setimo se reči prof. Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, upravo Vučiću, u TV emisiji iz marta ove godine, kada ga je upozorio da mala i srednja preduzeća i preduzetnici ne investiraju dovoljno za rast BDP-a iznad četiri odsto, zbog nepovoljnog poslovnog okruženja: "Jedna od fundamentalnih reformi jeste vladavina prava i unapređenje ovih parametara. Strani direktni investitori, pojednostavljeno govoreno, imaju iza sebe ambasade i direktnu komunikaciju sa vladom. Veliki investitori takođe će nekako da se snađu. Ali ono što treba da pokrene investicije, i ono što je razlog strukturnog defekta u Srbiji, razlog što mala i srednja preduzeća ne investiraju, jeste najvećim delom pravni okvir. Prema tome, dugoročan rad na institucijama i vladavini prava je presudan za povećanje investiranja, a time i stope rasta", rekao je tada profesor Petrović.

No, s obzirom da se ovo neće dogoditi, završićemo priču izjavom ministra finansija Vujovića iz septembra 2015, koja je prosto idealna i za današnje stanje: "Nalazimo se u poslednjoj fazi pripreme da se osete prvi elementi boljitka", rekao je tada Vujović.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

NA DNU: Najniži BDP u regionu<br><br>foto: marija janković

Rast BDP-a Srbije – Tek pusta mizerija

Rast BDP-a Srbije – Tek pusta mizerija

Koliko je rast Srbije u prvoj polovini godine nizak, vidi se kada se poredi sa rastom okolnih zemalja: prema podacima koji dva puta godišnje "osvežavaju" ekonomisti MMF-a, dakle prema podacima World Economic Outlook (WEO), u prvom kvartalu ove godine Srbija je imala realan rast BDP-a od 1,16 odsto. I inače uspešnije zemlje oko nje su, međutim, rasle mnogo brže: Hrvatska 2,5 odsto, Bugarska 3,85, Mađarska 4,2, a Rumunija čak 5,71 odsto, čime su dodatno odmakle od Srbije.

No, ovo nije ništa kada se uporedi stanje od početka 2014. do početka 2017. Po istim podacima WEO, ako za bazu uzmemo 1. januar 2014, Srbija je od svih zemalja koje je okružuju imala najmanji rast BDP-a – ukupno svega 1,66 odsto (vidi grafik). Hrvatska, koja se dugo borila sa recesijom, za ove tri godine porasla je za 4,1 odsto, dok se na vrhu nalaze Makedonija (rast 10,2 odsto) i Rumunija (12,26 odsto).

Zanimljivo je poređati podatke o rastu BDP-a Srbije u različitim periodima. Tako, ako za osnovu uzmemo početak 2001. godine, BDP Srbije je u periodu 2001–2008. porastao za 58,18 odsto. Između 2001. i 2003. ukupan rast je bio 17,43 odsto (osnova, baza je početak 2001), u periodu 2004–2007. za 27,84 odsto (osnova je početak 2004), da bi u periodu 2008–2011. zabeležila rast od 4,12 odsto (baza je početak 2008).

Nakon promene vlasti, vlada Ivice Dačića je u periodu 2012–2013. zabeležila rast od 1,53 odsto (baza je početak 2012), da bi Vučićeve vlade za tri godine uvećale dobijenu privredu za 1,66 odsto.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine