foto: tanjug

Osečina – Vučić među šljivama >

Dela, a ne slike

Kad su sve TV Mare pitale Mara pitanje, novinar "Vremena" se seti Vulina i kačenja slika, Predsednik to odbi kao hajku, koja samo doprinosi da narod više voli Vučića. Kad novinar ode, uslika "Živeo Vučić" papirić, Predsednik povika za njim: Odoše, smenili mi sliku!

Zgrada opštine u centru Osečine je bila spremna za najveću posetu u istoriji. Pred ulazom bordo tepih staza, dve oveće cigla saksije sa nekim okruglim zelenišem ispod koga su virile žute kadifice. Iz zgrade izađe Darko Glišić, od Ub, predsednik IO SNS, kome Vučić kum, napredno se pozdravi sa naprednim predsednikom opštine Draganom. Vratiše se u opštinu, napred gospodin Dragan, za njim, sa ruke na dupe, gospodin Glišić.

I kuća do opštine, u kojoj živi deda po majci od ministar dr Stefanović, bila spremna. Kapija otvorena, trava podašišata, policajac sa činovi, u društvu sa deda, je proverav’o je li je sve kako treba. Na otvorenu kapiju se utera "audi" beogradskih registracija, izađe, biće, mama Stefanović, koja, sudeći po autu, svratila službeno.

REZERVA SA UBA: Reporter krenu pravo, u centru centra, u izlogu, ubeleži četiri komata Vučić slika, skrenu desno, stiže do izložbe "Zlatne ruke". Žensko čeljade upravo u recitaciji, Dižem ovu čašu, za tradiciju našu, u nastavku reče, Želim vam toplu dobrodošlicu na 12. Sajam šljiva! Bi još jedno žensko, koje reče da se raduje što joj je pripala čast, jošte jedna recitacija, Šljivo moja, blago li se meni, dođe jesen, a plodovi zreli...

Novinar uze ubeleži šta ima na štandovi pod veliki beli šator. Šarenice, razni vez, vunene čarape... opet šarenice, razni vez, staklići i burići. Na jednom štandu postavljena kompletna trpeza, ima satljik sa rakiju, slavski kolač, i onda redno, čorbaluk sa supom, u kome i kutlača, sarmice, kisele paprike, pečenje, vanilice...

Dalje, kod izložbene hale, bilo Poselo kod lampeka, tu se meša pekmez i peče rakija. Pred halom najsavremenija scenografija, postavljena pokretna metalna ograda, na zidu hale plava mušema sa bele tice aplikacije, na ulazu natpis Sajam šljiva, u halu se ne mere uđe, vele sve proverava Antidiverziona jedinica.

Reporter se vrnu do lampeka, tu se izložio "Antonije čovek iz naroda", sa rakiju i zdravice. Upitan, ima li prigodnu zdravicu, poče deklamuje, Natalitet opada, i Srbija propada, Igrale se delije, na sred zemlje Srbije, al’ su delije strpali u ćelije, Vučić hapsi, poreze uvodi, smanjenje plata i penzija je u modi... Pridruži se narodni pesnik Srba, ima tematsku, Kad noću padne tmina, zamiriše šljiva i komina, Kazandžija leži kraj lampeka, zaorila njega draga čeka, On odlazi njojzi u šumarku, grli lulu, a ljubi tabarku...

fotografije: d. todorović

Kako je Antidiverziona još razminiravala halu i izlagače, novinar uze gleda druga posla, ubeleži vazdan tetoviranih glavonja koji stajahu kod metalne ograde, pridošlu kolonu upita, Ja li su iz Loznice, odgovoriše da stižu sa Uba, organizovano. U sve pristiže obezbeđenje, sa oni gajtani u uši, reporteru se desi narodni pesnik Zoran, koji, kako reče, osečinski Dobrica Erić. Mnoge goste opev’o, i Velju Ilića, i Dinkića, sad ima pesmu o Vučiću, krenu, Podgorino, puna si šljivika, dočekuješ danas Predsednika, predsednika države Srbije, kakvog dosad još imala nije... To je to, reče, nisu mu dali da učestvuje u programu, rekli da sve ide preko Kabineta. Ima i pesmu koju posl’o Vučiću, Oj Srbijo, u Evropi ti si, Oj Vučiću, ti ko drugi nisi... Velika pesma, posl’o, nije mu odgovorio...

U VIP zonu, ograđenu metalnom ogradom, uzeše pristižu gosti sa okačenom legitimacijom "Gost". Šefica na Vučić protokol, vežena bluzica, koja se zakopčavaše odzada, dade poslednja uputstva novinarima i snimateljima, pristiže Predsednik opštine, vladika Milutin, "Gost" koji na prsa im’o ‘voliku krunu, i ‘volikog orla, pridružiše se dva policajca sa visoki činovi, sudije i tužioci, kolone sa Uba su bile okolo, u rezervi.

ČEKANJE NA NJEGA: Sajam u Osečini

Razmakoše rezervu sa Uba, postroji se špalir devojčica i dečaka u narodne nošnje, preko mikrofon se javi tradicionalni voditelj gospodin Miša, nekako utišan i dostojanstven sav. Na ulaz stade pet komada gospode u crna odela, od vrućinu počeše da se znoje i kijaju, pustiše da se sklone u Antidiverzionu halu, krenuše aplauzi, Šefica protokola podviknu snimateljima, Za mnom, eto ti Vučić gospodina, bela košulja, a teget Erdogan sako, stupi kroz špalir dece u narodnim nošnjama.

Vučić gospodin uze da se javlja sa obe ruke, rezerva sa Uba je složno vikala, Živeo Vučić, pred predsednika ispade sitan čovek sa naočari, uze klanja, ispostavi se "Čika Slavko", iz Družetića, opština Koceljeva, kome Vučić gospodin poklonio most od 21,5 metara. Namestiše Predsednika, levo mu beše putevi Drobnjak, desno od On pristiže dr ministar Stefanović, koji opravdano kasnio, jerbo se zadž’o proba vanilice koje će, posle, u deda kući, ponude Vučić gospodinu.

Javi se voditelj gospodin, Uvaženi predsedniče Republike Srbije, dragi gosti iz Srbije, regiona, i čitavog sveta... nastavi se voditeljka, beli blejzer, a haljina kontra boje, Srbija je oduvek bila poznata. Reč, u svom odelu, dobi predsednik opštine Dragan, redom pozdravi koga treba... ovde se radi i gradi, uz pomoć Republike i opštine...

TEŽAK TRENUTAK: Opet bi voditelj, koji reče da iz ovi krajevi, svi mu iz ovi krajevi, svi odrasli na suvoj šljivi, ali nikad Predsednik nije doš’o da im pruži ruku, kao što je danas doš’o, podviknu, Pozdravimo ga, recimo mu hvala!

Za mikrofon izađe Vučić predsednik, evo citat: Spremio sam govor, ali, ne mogu da čitam, našem predsedniku opštine je umrla majka pre nekoliko minuta, ali, on je bez obzira na to došao da pokaže koliko je važna ova manifestacija, koliko je šljiva važna... Ipak, reče nekoliko stvari, dolazeći video lepa domaćinstva, ulagali su u jug, sad će u Podrinje i zapadnu Srbiju, svima se zahvaljuje na divnoj suvoj šljivi, crkvi što je uz narod, svi će osetiti boljitak, izvini se predsedniku Draganu što je, u teškom trenutku za Dragana, odužio, upita, Je li treba da otvorim, pa završi, Proglašavam Sajam šljiva otvorenim!

Otvoriše izložbenu halu, koju je Antidiverziona uspešno razminirala, Vučić stade kod prvog štanda, odmah pohvali šljivu, sa porukom Srećan rad vam želim nastavi od štanda do štanda, uzalud je, od napred, šefica protokola mahala pravac kretanja. Sa Srećan rad vam želim pozdravi i domaćina Vilotića, koga predsednik Dragan pre’stavi kao Našeg odbornika, ponudiše mu proba suvu šljivu, odbi, Volim suvu šljivu, al’ ne mogu...

Nastavi Svaka čast obilazak štandova, podiže korpu sa šljivama, pohvali džem, prihvati flašu soka, uze pita, kako se pravi sirup od kupine, poklone odbi, Ne mogu, a nemam ni pravo! Ka njemu krenu gajdaš, obezbeđenje ga maknu u stranu, propustiše čoveka koji je mahao ispisanim papirićem, vikao "Živeo Vučić"! Desi mu se još jedan Naš odbornik, desi mu se i sitan čovek sa naočarima koji mu je pokazao najboljeg proizvođača. Upitamo Sitnog čoveka, koji li je, odgovori, on je "Čika Slavko", iz Družetića, "što je klečao", Vučić mu uradio most, doš’o vidi šta se radi, pozdravi Predsednika, on što obeća, to uradi.

Onda bilo obraćanje novinarima gospodina Predsednika. Obrisa se so platnenu maramicu pa reče, Veoma sam zadovoljan Sajmom šljiva... imaćemo sastanak, da vidimo kako još da se pomogne, jošte se obrisa sa maramicu, pa upita, Ima li pitanja? Šefica protokola viknu, Maro, javi se TV Mara, pravo pitanje, "Unutrašnji dijalog". Javi se još TV Mara sa pravim pitanjima, Kosovo, fudbal, priliku dobi i Mara iz pokojnog Tanjuga, šta pričala opozicija kod Mekalistera, Predsednik na svako pravo pitanje dade pravi odgovor. Plus reče da sve saznao o šljivi stenlejki, i šljivi požegači, i da je požegača bolja.

Onda se i reporteru "Vremena" – koji nikad ne pita, naročito Vučić gospodina – ote pitanje, pa reče, Može li se odrediti prema inicijativi ministra Vulina? Vučić upita, Kojoj inicijativi, novinar se dopuni, Vaše slike, Vučić gospodin ponovi komplet pitanje, za one koji ga ne čuli, pa odgovori: Ja sam jedini predsednik, za razliku od onih vaših demokratskih predsednika, koji je skinuo svoje slike iz Predsedništva, i nije dao da se kače, i rekao sam da ambasadori slučajno ne kače moje slike, što nije bio slučaj, ni sa Tadićem, ni sa Koštunicom. Ja razumem frustracije nekih ljudi, pa molim Vulina da ne stavljaju bilo kakve slike, meni slike nisu potrebne, meni su potrebna dela. Pa nastavio: Vi koji govorite protiv mojih slika, kojih nema, ili ih je 100 puta manje nego Tadićevih, samo činite ljudima da kažete, Volite Vučića još više! Mislite da neko može da natera čoveka da napiše na papiru ono što drži, piše, Živeo Vučić, sam je napisao, običan čovek, domaćin, vi mene ne podnosite pa vam smeta moja slika, nemojte da vodite hajku zbog toga... (Slučaj Hajka pitanja, isto popodne, "Pink", prozivajući novinara i "Vreme", odradio u posebnom prilogu svog Nacionalnog dnevnika)

Dok je Vučić dalje govorio o kampanji protiv njega, novinar ode do domaćina koji drž’o papir "Živeo Vučić". U taj pos’o stiže ga Vučić kletva, Vidim da su smenili moje slike, odoše! Šta će, kud će, novinar, zajedno sa domaćin, koji diz’o papir, vikne, Živeo Vučić!

To ne bio kraj. Sa svi svoji, svoj ministar dr Stefanović, u ono ošišato dvorište sa otvorenu kapiju, Predsednik posetio dedu na Ministar, bila prisutna i mama na Ministar, koja sa onaj crni "audi" isto došla službeno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine