foto: medija centar

Novi ombudsman Zoran Pašalić >

Zaštitnik građana ili zaštitnik vlasti

Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali

I od ovakvog parlamenta ima neka vajda. Kad se nešto izglasava sredom, novine koje, poput "Vremena", idu u štampu u utorak, a na kioscima su tek u četvrtak, ne moraju da beru brigu kako je prošlo glasanje u Skupštini Srbije. Sve se unapred zna. Tako je bilo i u slučaju izglasavanja Zorana Pašalića za ombudsmana. Pošto su stranke vladajuće većine (SNS, SPS, PUPS, SDPS, PS-NS, SVM-PDD i JS) uputile predlog u skupštinsku proceduru da se za novog zaštitnika građana izabere Zoran Pašalić, doskorašnji predsednik Prekršajnog apelacionog suda, glasanje u sredu (19. jula) u Skupštini Srbije trebalo je da protekne samo kao još jedna prigodna skupštinska formalnost.

Ali, ima nešto tragičnije od toga što se Skupština pretvorila u glasačku mašinu. Recimo, to što više nikome nije ni mrvu neobično što Skupština Srbije služi da tehnički sprovede političku volju jednog čoveka.

Već na Skupštinskom odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo nedelju dana pre (14. jula) nije bilo ama baš nimalo neizvesnosti za kojeg će od četvoro predloženih kandidata glasati poslanici – članovi Skupštinskog odbora. Devet članova Odbora, pripadnika vladajuće većine, koji su predložili Zorana Pašalića – za njega su i glasali. Pored Pašalića, bila su još tri kandidata koje su predložile opozicione partije: SRS – Ekatarinu Marinković, diplomiranu pravnicu iz Smederevske Palanke, DS i SDS – Miloša Jankovića, v.d. zaštitnika građana od kada je Saša Janković podneo ostavku na to mesto zbog kandidovanja na predsedničkim izborima, DJB – Vojina Biljića, advokata. Svaka poslanička grupa u Skupštini ima pravo da predloži kandidata za zaštitnika građana Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. A, po zakonu, predlog za izbor zaštitnika građana utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. Potom, takođe prema zakonu, Zaštitnika građana bira Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. I šta je tu sporno?

POGODI KO DOLAZI KOD ĐUKE NA KAFU: Prvo, koalicija oko SNS-a dan pre sednice Skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo još uvek zvanično nije imala svoj predlog. U najmanju ruku – krili su ga. Dodatno je mutio vodu Vladimir Đukanović, član Predsedništva SNS-a, koji je na pitanje novinara "Danasa" da li će možda SNS podržati Miloša Jankovića rekao da ne bi za njega ni lično glasao "čak i ako bi ga, u najluđem snu, ceo SNS podržao", i nastavio: "Uopšte nismo razgovarali o tome da li ćemo nekog predložiti ili ne. Verovatno će neko iz odbora to učiniti, ali me ta tema ne interesuje preterano. Što se tiče Miloša Jankovića, smatram da je zloupotrebljavao funkciju u političke svrhe, poput njegovog prethodnika, Saše Jankovića" ("Danas", 13. jul). To bi značilo da je poslanik Đukanović slagao, jer kako je moguće da za manje od 24 sata najveća stranka u Skupštini odluči o tako važnom pitanju kao što je novi ombudsman u Srbiji, bez širih stranačkih konsultacija, u koje je svakako trebalo da uključi i pomenutog Đukanovića koji je već nekoliko puta i to nedavno ugostio predsednika Prekršajnog apelacionog suda Zorana Pašalića u svojim TV emisijama i očito ga poznaje bolje od ostatka zainteresovane javnosti?

Ako nije slagao, ako stvarno dan pre sednice Odbora u SNS-u nisu razgovarali o svom predlogu za ombudsmana, to znači da su čekali da im bude saopšteno s Andrićevog venca ko će biti kandidat vladajuće većine za zaštitnika građana. I to je sasvim moguće kao što je moguće i da poslanik Đukanović čeka poslednji minut pred svoju emisiju da mu jave s kim će piti kafu pred kamerama.

Kako god da je bilo, neprijatna je činjenica da se vladajuća koalicija na svaki način potrudila da izbor Zorana Pašalića za novog zaštitnika građana bude završen, kako se to narodski kaže "ispod žita" i – u što kraćem roku. I nije moglo kraće, sve je spakovano i završeno za nedelju dana, od trenutka kada je javnost saznala za predlog vladajuće većine za koji se, kako već rekosmo, unapred znalo da će biti i jedini moguć. Javnost nije stigla da čestito sazna ni ko je Zoran Pašalić, ni koji su to "visoki moralni i stručni kvaliteti i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana" koji su ga kandidovali za ovo mesto?

Dalje, sporno je i to što je potpuno ignorisan stav civilnog sektora u odlučivanju o novom ombudsmanu. Iza predloga da Miloš Janković, dosadašnji v.d. zaštitnika građana, bude ombudsman stao je veliki broj nevladinih organizacija, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i drugi koji se dugo bave zaštitom ljudskih prava. Bilo bi logično da prilikom donošenja odluke o ombudsmanu značajnu ulogu u tome ima civilno društvo. Međutim, predlog civilnog društva je ignorisan i preovladala je partikularna politička volja.

foto: luka knežević – strikaDA LI ĆE NOVI ZAŠTITNIK NASTAVITI TAMO GDE JE PRETHODNI STAO: Fantomska posla u Savamali

KONTINUITETA (NE)ĆE BITI: I poverenik Šabić je obrazložio svoj stav: "Kao zamenik zaštitnika građana (Miloš Janković, prim. n.), on je vodeći poslove u jednoj veoma delikatnoj oblasti radio to na način koji je instituciji obezbedio evidentne rezultate i priznanja. Prethodnog zaštitnika građana treba da nasledi neko ko je bio njegov zamenik, ko je već duboko u tom poslu" ("Danas", 13. jul).

S druge strane, iz iskustva koje imamo s ovom vlašću poslednjih pet godina i njenim doslednim primenjivanjem partokratije na svim nivoima društvenog i državnog organizovanja, sasvim je predvidljiva namera vlasti da u Kancelariji za zaštitnika građana pozicionira "svog čoveka". Sasvim je tu nevažno povremeno formalno poštovanje zakona da na određena mesta mora da dođe tzv. nestranačka i nezavisna ličnost. U nekim slučajevima nije poštovana čak ni forma. Tako je bilo, recimo, sa izborom Jorgovanke Tabaković 2012, na mesto guvernerke NBS, kada je po hitnom postupku (kao i sada) izmenjen Zakon o NBS kako bi bio smenjen dotadašnji guverner NBS Dejan Šoškić, nestranačka ličnost i profesor Univerziteta u Beogradu i na njegovo mesto dovedena današnja guvernerka, inače visoka funkcionerka SNS-a. Sličan je scenario ponovljen i više puta kasnije, prilikom izbora ljudi u neke druge nezavisne institucije, recimo u Ustavni sud, Agenciju za borbu protiv korupcije, REM. Gotovo po pravilu a suprotno zakonu, bili su to ljudi "sa debelim vezama" u vladajućim strukturama. Ionako fragilne institucije su tako rastakane i od njih su uglavnom napravljene kulise za predstavu o demokratiji, dok je sistem vladavine bio i ostao partokratski.

Uskoro ćemo doznati hoće li Pašalić dovesti nove ljude u Kancelariju i tako potpuno preseći svaki kontinuitet s prethodnom kancelarijom. Svakome treba dati šansu pa bez nje ne bi trebalo da ostane ni Zoran Pašalić. Uostalom, i Saša Janković je, kao prvi ombudsman u Srbiji, dočekan uz sumnju da je političkom voljom izabran. S vremenom je stekao moralni kredibilitet, postavljajući nezgodna pitanja svakoj vlasti od 2007. do februara 2017. godine, kad je podneo ostavku zato što se kandidovao za predsednika Srbije. Od 2007. pa do danas to je bila institucija od koje su građani imali vidljivu pomoć, zaštitu i korist, a hoće li sa Zoranom Pašalićem to i ostati, ubrzo ćemo saznati. Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću – "ne bih za njega glasao ni da me stave pred streljački vod" (Đukanović) – izgleda da je namera da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali.

RADETA O PAŠALIĆEVOM PODANIČKOM MENTALITETU: Miloš Janković, dosadašnji v.d. zaštitnika građana, u razgovoru za "Vreme" kaže da se iskreno nada i očekuje da će ova institucija imati svoj kontinuitet i da će se stvarno razvijati dalje u cilju jačanja nezavisnosti ombudsmana: "Verujem, zbog opstanka institucije, da će tako biti, da će Kancelarija zaštitnika građana moći nesmetano da funkcioniše kao i dosad."

O novom ombudsmanu i svom novom šefu Miloš Janković kaže: "Ja sam imao nekoliko kontakata sa gospodinom Pašalićem, poslovnih kontakata, dok sam bio v.d. zaštitnika građana, i ti naši kontakti su bili sasvim korektni."

foto: milovan milenkovićMiloš Janković

Na pitanje da li razmišlja o odlasku i šta zaposleni u kancelariji mogu da očekuju od novog ombudsmana, odgovara ovako: "Mogu da govorim samo u svoje ime. Imam svoj prag preko kojeg neću ići. Videćemo. Danas u vladajućoj većini čujem da su protiv kontinuiteta u Kancelariji zaštitnika građana. Znate, nema druge nego da imamo kontinuitet, a to je da se poštuje zakon. U vreme Saše Jankovića, ja sam napisao 1500 do 2000 preporuka, a Saša Janković, verovali vi meni ili ne, nijednu preporuku nije video dok nije bila objavljena na sajtu. Ja sam ih potpisivao, kao njegov zamenik, imao sam takozvani ‘fajnal kat’ za ono što radim i to nisam imao samo ja, svi njegovi zamenici imali su potpunu autonomiju u svojoj specijalističkoj oblasti. Ja sam samostalno sa svojim saradnicima upućivao preporuke organima vlasti. Drugačije je nemoguće raditi, nemoguće je da to jedan čovek drži sam, toliki je obim posla. Kad sam postao v.d. zaštitnika građana, pokrajinski ombudsman me pita čitam li ja svu poštu? Pa to vam je kao kad bi premijer jedne zemlje čitao svu poštu koja stigne u ministarstva. To je nemoguće. Mi smo za deset godina našli modalitete, uigrani smo. Ogroman je broj obraćanja građana, reč je o kontroli državne uprave u kojoj rade takođe ljudi od iskustva, to su ljudi koji desetinu i više godina rade taj posao. Zato, neće biti lako ni novom ombudsmanu."

Zoran Pašalić je već na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj je bio jedan od četiri predložena kandidata, najavio promenu Zakona o zaštitniku građana. "Promenom nekih sistemskih zakona, prvenstveno onog koji se tiče zaštitnika građana, jer vi vrlo dobro znate da se na osnovu preporuka, saveta, retko šta može postići. Može nešto, ali ne ono što građani očekuju", rekao je on. Saznaćemo valjda od njega i šta mi građani očekujemo.

Važnu primedbu Pašaliću na Skupštinskom odboru uputila je Vjerica Radeta a odnosila se na 2009. godinu i kažnjavanje Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika države sa 40.000 dinara zato što je pio šampanjac na stadionu posle utakmice Srbija–Rumunija što je zakonom zabranjeno. Pored Tadića kažnjeni su i tadašnja ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i tadašnji predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić. I oni su platili kaznu po 40.000 dinara. Radikali su ubeđeni da takva sudska odluka nije bila nikakav pokazatelj hrabrosti i nezavisnosti suda nego, naprotiv, politička promocija Borisa Tadića i ukratko šarada prethodnog režima, koja je direktno Tadiću donela političke poene. Zato su ga pitali da li je Tadića tada kaznio po nalogu. Vjerica Radeta je izvukla zaključak da je Pašalićev mentalitet podanički, te da kako je služio Tadiću nekad, tako će služiti i Vučiću danas. "U predmetu protiv gospodina Tadića učestvovao nisam. Ako mislite što sam tada bio starešina organa za prekršaje to zaista nije imalo nikakve veze sa konkretnim postupkom", branio se Pašalić na sednici Skupštinskog odbora.

MORALNI KVALITETI, ZVEZDA I PARTIZAN: Pašalić, sve u svemu, zvanično dolazi iz državne strukture, i tu ne bi trebalo da bude ništa neobično, i Saša Janković je bio deo establišmenta pre nego što je postao ombudsman. Pašalić je pravosudni ispit položio 1995. Za sudiju Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda imenovan je 2003. Vršilac dužnosti starešine Gradskog sudije postaje avgusta 2008, a u decembru 2008. imenovan je za starešinu Gradskog sudije za prekršaje grada Beograda. Još jednom, na v.d. funkciju imenovan je 2010. ovog puta postao je v.d. predsednika Višeg prekršajnog suda, a predsednik ovog suda postao je 2013. Predsednik Prekršajnog apelacionog suda postao je 2014.

Ponegde se spekuliše da je Pašalić zapravo kadar SPS-a, i da je SPS ona kopča koja objašnjava njegov uspon u pravosuđu u vremenima i demokrata i naprednjaka. Ipak, poznavaoci navijačko-upravljačkih (ne)prilika u Crvenoj zvezdi i Partizanu tvrde da je najzanimljiviji detalj iz njegove biografije koji se uglavnom ne spominje – to što je bio član skupštine Crvene zvezde da bi potom prešao u skupštinu Partizana i sve to nekako u vreme dok je bio gradski sudija za prekršaje. Znalci kažu, čovek za specijalne operacije.

Detalje iz biografije novog ombudsmana, koji je dobrom delu javnosti ostao "ispod radara", možda najbolje upotpunjuje jedan intervju za "Insajder", 2009. godine, tada na TV B92.

Ukratko, u serijalu "Insajdera" "Prvenstvo u prevari", Zoran Pašalić je, govoreći o prekršajnom (ne)procesuiranju navijača, negirao da poznaje uhapšene navijače Crvene zvezde s kojima je sedeo u Skupštini FK Crvena zvezda. U Skupštini ovog kluba, kako je navedeno, sedeli su sudije, advokati, pripadnici finansijske policije, među njima i gradski sudija za prekršaje Zoran Pašalić, ali i 19 navijača, među njima i oni sa pozamašnim policijskim dosijeima. Konkretno, protiv Dražena Dragaša, za kojeg je Pašalić izjavio da ga nije upoznao u Skupštini FK CZ, podneto je više krivičnih prijava za teška krivična dela prodaje droge, razbojništvo, nasilničko ponašanje, ali je prvi put pravosnažno osuđen mnogo posle ovog "Insajderovog" serijala, 2015. i to na godinu dana zatvora zbog prodaje marihuane u školskom dvorištu. Pašalić je tada na pitanje otkud on u Skupštini FK Crvena zvezda zajedno sa navijačima odgovorio: "Skupština je jedno telo koje je prilično široko, radi se o više stotina ljudi koji su u Skupštini, to nisu samo navijači. Ja moram da Vam kažem, ja sam na Skupštini Crvene zvezde bio samo dva puta i to zato što sam pozvan. (…) Da vam kažem, kada budem video čoveka i kad mi neko bude rekao: e, do tebe sedi ili dva metra od tebe sedi neko ko ima krivično delo za koje je pravosnažno osuđen, svakako da bi mi smetalo, kao što bi mi smetalo da sedi sa mnom u autobusu."

Na primedbu "Insajdera" da Dražen Dragaš sedi možda dva mesta od njega, Pašalić je odgovorio: "Zaista nisam upoznao gospodina."

Opozicija i deo javnosti poslednjih dana uglavnom su se bavili Pašalićevim "produženim studiranjem" i prosečnom ocenom s kojom je završio studije. Naime, novi ombudsman rođen je 1958. a diplomirao 1992, studirao je 13 godina i sa studija poneo prosečnu ocenu 6,73. Vjerica Radeta (SRS) kazala je na Skupštinskom odboru da je to navodi na zaključak da je "gospodin neodgovoran i lenj". Ipak, u uslovima kandidature za ombudsmana (član 5 Zakona o zaštitniku građana, prim. n.) ne stoji koliko najviše godina sme kandidat da provede na studijama Pravnog fakulteta i koja je najniža prosečna ocena s kojom može da diplomira, pa je to promašena primedba. Po ovom članu Zakona, za zaštitnika građana može da bude izabran diplomirani pravnik, koji ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Brzo ćemo biti u prilici da ocenimo njegove moralne kvalitete, kao i to čiji će zaštitnik biti – građana ili vlasti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine