<< VESTI | | 17.06.2017 16:56

Pew Research Center: EU popularnija nego pre godinu dana, jer većina ispitanika u 9 od 10 članica EU ima pozitivan stav o njoj, u čemu prednjače Poljska (74), Nemačka (68) i Mađarska (67 odsto). Prošle godine ta podrška je bila znatno manja – u Poljskoj 72, Nemačkoj 50, a u Mađarskoj 61 odsto.

Istraživanje Centra Pju (Pew Research Center survey) >

EU da, ali ne i Brisel

Podrška za ostajanje u EU je jaka širom kontinentalne Evrope, ali je isto tako jaka podrška da se nacionalnim vladama vrate neke poluge moći Brisela.

Većina ispitanika želi da njihova zemlja ostane u EU, ali želi da se nacionalnim vladama vrate ingerencije Brisela, pokazuje istraživanje američkog Centra Pju (Pew Research Center survey), sprovedeno od 2. marta do 17. aprila 2017. među 9.935 ispitanika u 10 članica EU Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji ( koje čine 80 odsto populacije EU i 84 odsto ekonomije EU.

Da njihova zemlja ostane u EU želi osam od deset ili više ispitanika u Nemačkoj (88 odsto), Španiji (84 odsto), Poljskoj (82 odsto) i Holandiji (80 odsto); sedam od deset ispitanika u Mađarskoj (77 odsto), Francuskoj (76 odsto) i Švedskoj (74 odsto). Čak i u Grčkoj, gde je javnost veoma kritična prema EU, 58 odsto ispitanika želi da Grčka nastavi da bude član EU.

U poređenju sa prethodnom godinom, podrška EU je skočila. Većina u 9 od 10 članica EU, uključujući 74 odsto u Poljskoj, 68 odsto u Nemačkoj, 67 odsto u Mađarskoj 65 odsto u Švedskoj ima sada pozitivan stav prema evropskim institucijama. Čak i u Velikoj Britaniji, gde je 54 odsto ljudi glasalo za izlazak iz EU sada većina izražava pozitivno mišljenje o evropskom projektu. Usamljeni izuzetak je Grčka (33 odsto), koju je EU prinudila na mere štednje.

Stavovi o EU su poboljšani u brojnim zemljama: za 18 procentnih poena u Nemačkoj i Francuskoj, za 15 poena u Španiji, za 13 Holandiji i za 10 poena u Velikoj Britaniji.

Za referendum - a protiv izlaska iz EU

Mlađi glasači koji ne poznaju svet bez EU zadržavaju pozitivan pogled na Brisel 73 odsto onih između 18 i 29 godina ima pozitivno mišljenje o EU, u poređenju sa 58 odsto onih starijih od 50 godina. Generacijski rascep je najveći u Velikoj Britaniji (33 procenata između mladih i starih) i u Holandiji (23) i Francuskoj (22 poena).

Zanimljivo je da su glasači nekih evroskeptičnih partija u značajnom procentu protiv toga da njihvae zemlje izađu iz EU. U Nemačkoj, 69 odsto onih sa pozitivnim pogledom na evroskeptičnu Alternativu za Nemački (AFD) i dalje želi da Nemačka ostane u EU. U Francuskoj, 54 odsto onih koji izražavaju pozitivno mišljenje o Nacionalnom frontu ipak žele da Francuska ostane u EU. U Italiji 61 odsto onih koji pozitivno ocenjuju evroskeptični Pokret pet zvezdica ima pozitivne poglede na EU. U Poljskoj, pozitivno mišljenje o EU ima 65 odsto pristalica vladajuće Partija zakona i pravde koja je u sporu sa EU.

Mladi za EU

Dok evropska javnost generalno više voli ostanak u EU, većina, oko 53 odsto ispitanika u devet evropskih zemalja, osim Velike Britanije, podržava nacionalne referenduma o nastavku članstva u EU, verovatno da bi se čuo njihov glas o velikim nacionalnim pitanjima.

Svi osim Grka favorizuju EU

Za to da se održe nacionalni referendumi o članstvu u EU većina je u Španiji (65 odsto), Francuskoj (61 odsto), Italiji (57 odsto) i Grčkoj (57 odsto) i polovina Šveđana (53 odsto), Poljaka (51 odsto) i Nemaca (50 odsto) i Mađara - dok je više od polovine Holanđana protiv referenduma (54 odsto).

Međutim, samo 18 odsto ispitanika u devet kontinentalnih zemalja EU želi da i njihova zemlja napusti EU. U Grčkoj i Italiji ispoljava se najveća podrška za izlazak iz EU, ali i u tim zemljama više od polovine ispitanika želi da ostane deo evropskog projekta.

Odnos prema migracijama i Briselu

Osam od deset ispitanika u Mađarskoj (82 odsto) i sedam od deset ili više u Poljskoj (77 odsto), Francuskoj (75 odsto), Nemačkoj (75 odsto), Holandiji (74 odsto), Grčkoj (70 odsto ) i Švedskoj (70 odsto) želi da odluke o spoljnim migracijama donose njihove nacionalne vlade, a ne birokratija u Briselu.

U Francuskoj, Mađarskoj, Holandiji i Švedskoj, takve stavove izražava više ljudi sa desne strane političkog spektra nego ljudi sa leve strane. U Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj, lica uzrasta od 50 i stariji su češće od onih od 18 do 29 češće su za to da njihova nacionalna vlada kontroliše imigraciju. Ali u Španiji, što su ispitanici mlađi, to su češći odgovori da Madrid treba da kontroliše imigracionu politiku.

U 2017. većina u devet zemalja EU u kojima je vršeno ispitivanje želi da njihove nacionalne vlade, ne Brisel, definišu pravila o migraciji građana EU u svojim zemljama – sedam od deset u Francuskoj (71 odsto), Poljskoj (71 odsto), Mađarskoj (69 odsto) i Švedskoj (69 odsto).

Nezadovoljstvo migracionom politikom EU

Italija i Poljska kojima se pridružuju Francuska, Mađarska, Holandija i Švedska su društva u kojima na ideološkoj desnici više nego na levici ima podrške za ostvarivanje nacionalnog suvereniteta kad su u pitanju unutrašnje migracije.

Nemačka i Švedska su zemlje u kojima postoji generacijski jaz kad je u pitanju kretanje ljudi: što su ispitanici stariji to je veća verovatnoća da će reći da vlast treba da pripada nacionalnim vladama.

Pored toga, 74 odsto ispitanika u devet kontinentalnih evropskih država želi da nacionalne vlade, više nego Brisel, kontrolišu buduće migracije i izvan EU.

Bolja ekonomska vremena ne dovode automatski do podrške ekonomskim politikama Brisela, koje odobrava 42 odsto Evropljana (ali samo 11 odsto Grka, 24 odsto Italijana i 35 odsto Francuza. Većinska podrška ekonomskim politikama ispoljava se u Nemačkoj (61 odsto u odnosu na prošlu godinu povoljnije za 14 odsto), Poljskoj (58 odsto u odnosu na prošlu godinu povoljnije za 11 odsto) i Holandiji (54 odsto, u odnosu na prošlu godinu povoljnije za 12 odsto)...

U devet od 10 članica EU javnost većinski ne podržava migracionu politiku Brisela, što uključuje 91 odsto Grka, 81 odsto Italijana i 78 odsto Šveđana.

O polugama moći Brisela u ekonomiji i trgovini

Brisel ima ingerencije nad trgovinskim sporazumima od 1957, kada je formirana Evropska ekonomska zajednica, preteča EU, ali poslednjih nekoliko godina prema takvim sporazumima se pojavljuje veliki javni otpor: 51 odsto ispitanika više voli da njihove vlade, ne Brisel, pregovaraju o budućim trgovinskim sporazumima sa ostatkom sveta. Da sklapanje trgovinskih ugovora bude u rukama nacionalnih vlada želi većina u Grčkoj (61 odsto), Švedskoj, Francuskoj ( 56 odsto), Mađarskoj (55 odsto) i oko polovina Poljaka, Španaca i Italijana želi. Samo Nemci u većini (60 odsto) žele trgovinska vlast ostane u nadležnosti EU.

Podeljenost kad je u pitanju ekonomska politika: najnezadovoljniji Grci, Italijani, Francuzi...

U Francuskoj, Mađarskoj, Italiji i Holandiji, više ljudi na desnoj strani nego na levoj strani političkog spektra želi da se nacionalnim vladama vrati pravo na donošenje trgovinskih odluka. U Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji taj suverenitet više žele da povrate stariji nego mlađi.

Optimitičnije viđenje ekonomije

U Mađarskoj, Italiji i Poljskoj levičarski ispitanici više nego desničarski odobravaju ekonomsku politiku Brisela – na primer, 37 odsto Italijana levičara, a samo 13 odsto desničara; ali u Španiji, 48 odsto desničara podržava Brisel, a samo 27 odsto levičara. Mada mnogi Evropljani žele da se ključna ovlašćenja prenesu iz Brisela nacionalnim prestonicama, lokalna politika je daleko od stabilne. Protekla godina je malo političkih partija uživalo široku podršku naroda.

Levičari veći evrofili od desničara

Od ukupno 42 stranke o kojima je postavljeno pitanje samo pet dobila pozitivnu ocenu: dve u Nemačkoj (socijaldemokrate i hrišćanske demokrata), dve u Holandiji (Narodna stranke i socijalisti) i jedna u Švedskoj (Socijaldemokratska partija). Ocene su posebno sumorne u Grčkoj, gde čak četvrtina javnosti ne gleda pozitivno ni na jednu stranku. Stranke na krajnjoj desnoj strani - kao što su Nacionalni Front u Francuskoj i United Kingdom Independence Party (UKIP) – generalno imaju niske rejtinge.

Nemačka moć i EU

Sedam od deset Evropljana izvan Nemačke vidi tu zemlju u pozitivnom svetlu i oko polovina ispoljava poverenje u kancelarku Angelu Merkel izjavljujući da ona može da uradi pravu stvar u vezi sa svetskim poslovima- Mnoštvo Evropljana (49 odsto) smatra da Nemačka ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU, a samo 5 odsto smatra da je taj uticaj mali...

Oko 49 odsto Evropljana veruje da Nemačka ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU

Nemačka je ocenjivana najpovoljnije u Holandiji i Švedskoj (devet od deset ispitanika),

Italijani su manje skloni Nemačkoj (samo oko polovine ispitanika izrazilo je pozitivno mišljenje). Ali, čak i u Italiji - gde su neki zvaničnici izrazili nezadovoljstvo zbog planova štednje koje zagovara Berlin i nameće Brisel, stavovi o Nemačkoj imaju tendenciju da budu pozitivni.

U Grčkoj je ispoljeno antinemačko osećanje. Ova zemlja je nekoliko godina prinuđena na program štednje koji je nametnula EU uz podršku od strane vlade Angele Merkel. Oko tri četvrtine Grka kaže da ima nepovoljan stav o Nemačkoj, što uključuje i 44 odsto onih koji imaju veoma nepovoljan stav.

Od globalne finansijske krize, javni stavovi prema Nemačkoj su pogoršani u Italiji, Francuskoj i Španiji. Između 2007. i 2017. godine, nepovoljno mišljenje o Nemačkoj se uvećalo za 27 procentnih poena u Italiji, za 8 poena u Francuskoj i za 7 poena u Španiji.

Stavovi prema Nemačkoj su usko vezani za stavove o EU kao celini. U svakoj anketiranoj evropskoj zemlji stavovi koji idu u prilog EU imaju veće šanse da se poklope s pozitivnim mišljenjem o Nemačkoj. U Poljskoj su stavovi onih koji daju prednost EU za 41 bod povoljniji prema Nemačkoj nego kod onih koji ne vole EU (80 odsto naspram 39 odsto).

Upitani o posljedicama u britanskog predstojećeg izlaska iz EU, ispitanici su kontinentalnim državama članicama uglavnom se slažu s tvrdnjom da će britanski odlazak biti loš za EU. Oni su manje sigurni šta će bregzit značiti za Veliku Britaniju.

Ispitanici naslućuju da će uticaj Nemačke u EU nakon bregzita verovatno rasti. Dok Evropljani imaju izrazito pozitivan stav Nemačke, mnoštvo Evropljana (49 odsto) smatra da Berlin ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU.

(Izvor: Post-Brexit, Europeans More Favorable Toward EU, pewglobal.org/)


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Između 2007. i 2017. godine, nepovoljno mišljenje o Nemačkoj se uvećalo za 27 procentnih poena u Italiji, za 8 poena u Francuskoj i za 7 poena u Španiji, 49 odsto Evropljana smatra da Nemačka ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU, a samo 5 odsto smatra da je taj uticaj mali...

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine