Autor

27.5.2017. >

Miroljub Petrović i kurate lutke

Šta spaja poznatog kreacionistu i zagovornika povratka na Dušanov zakonik i slučaj jednog neprimerenog poklona za šestomesečnu bebu

Sećate li se poslednjeg puta kad vas je zasmejala novinarska vest? Ne sećam se ni ja. Do prošlog četvrtka, kad sam mislila da ću se ugušiti od smeha u autobusu broj 27. Na portalu Blica kliknula sam na vest "Detetu iz Niša za krštenje poklonili lutku koja je ŠOKIRALA SVE PRISUTNE". Obično preskačem ove "click bait" naslove, jer, kad god mi obećaju da ću se šokirati, iznenaditi ili da neću poverovati, ja se ili smorim ili poverujem. Sećam se, pre 3-4 godine, kad je moda ovih naslova stigla kod nas, da sam se navukla na tekst o nekoj lami sa farme u Jorkširu, koja se porodila, a deset meseci nije bila u kontaktu sa mužjakom. Lama bezgrešno začela! Isus-lama! Ispostavilo se da su vlasnici farme kupili lamu deset meseci ranije, ne znajući da je trudna. Kod lama trudnoća, inače traje više od godinu dana.

Ali, da pustimo lame i da vidimo šta to bi na krštenju u Nišu. Od početka do kraja te vesti, sve je smešno, a zapravo – ništa nije smešno. Šestomesečna beba iz Niša dobila je, kao poklon za krštenje, lutku. Lutka, takođe beba, ima roze odelce i izrazito crvena usta (što navodi na zaključak da je našminkana), ali je ŠOKIRALA SVE PRISUTNE jer ima i – pišu. Da je lutka kurata, otkrila je majka devojčice, kad je tražila dugme za puštanje muzike. Tekst nam ne daje mnogo detalja u vezi sa ovim, ali možemo da naslutimo da je majka napipala izbočinu na lutkinom međunožju, pritiskala, udarala, ali lutka nikako da zasvira. Onda je raskomotila lutku i zamišljam, pošto je lutka šokirala sve prisutne, da je majka vrisnula kad je ugledala kure.

Tu nije kraj, nego je zgrožena majka, zamišljam dalje – u pratnji SVIH PRISUTNIH, odmarširala u kinesku prodavnicu gde je lutka kupljena i reklamirala proizvod kao feleričan. Jer, naime, lutka ima roze odeću i crveni karmin iz čega su svi prisutni nedvojbeno zaključili da je devojčica. Ali ima feler. Hm, „feler". U dućanu su pootvarali sve kutije sa tim lutkama i ispostavilo se da su sve odreda – kurate. Šta će, kud će, majka rešava da ceo slučaj „da u novine".

Eto, malo smo se nasmejali. Prestalo je da bude smešno onog trenutka kad su neke novine odlučile da ovu priču objave i to u mrtvo-ozbiljnoj formi, sa sve izjavom majke koja nema ništa protiv različitosti, ali joj smeta da se tako nešto nameće deci u tako malom uzrastu od šest meseci. Čekajte, čekajte… Različitosti, nametanje, deca… O čemu ovi ljudi pričaju? Ja sam mislila da je do cele zabune došlo jer je lutka kupljena u kineskoj prodavnici, da je glava očigledno pravljena od jednog, a ostatak lutke od drugog materijala, da su neki umorni mučenici u nekoj kineskoj provinciji samo sklopili celu seriju lutaka onako kako im je naređeno… Tako to ide sa jeftinim igračkama. Onako šokirani i onako prisutni, svi su zaključili da je u pitanju trans beba. I tako su različitosti i nekakvo nametanje upali u priči. Nemam pojma, ja za pet života ne bih pomislila da je reč o trans lutki, pre bih rekla da je treš lutka.

Hajde da sad ostavimo po strani logična pitanja, npr. zašto neko šestomesečnoj bebi kupuje lutku, ili otkud nekom ideja da je ta lutka devojčica jer ima crveni karmin, pošto se bebe ne šminkaju. Ta pitanja su logična, ali nisu važna. Jedino važno pitanje je zašto je neko odlučio da ovu priču objavi. Deca se u Srbiji krštavaju svakodnevno (ili samo vikendom?), a još češće dobijaju glupave poklone. Ali to nije tema teksta o plastičnoj trans bebi. Tema je „nametanje". Jer to je sad seksi za medije. U nekim drugim okolnostima rekla bih: hvala bogu da mediji više pišu o trans osobama, super je što postoje trans lutke, da roditelji lakše objasne deci ko su trans osobe. Međutim, dok u Beogradu huligani lome kosti trans osobama, taksisti onako prebijene odbijaju da ih prevezu do bolnice, a policajci ih pitaju šta im treba da se tako oblače (a šta vama, policajci, treba da se tako oblačite?), medij koji slučaj jeftinog komada plastike digne na nivo „nametanja" nečega deci, ako mene pitate, nema nikakve dobre namere. U danima kad onaj Miroljub Petrović poznatiji kao „pod mač bato" manijači i puni sale po Srbiji, i verbalno onaniše koga bi sve slao „pod mač", počevši od LGBT osoba, lupetanje o „nametanju" nečega deci samo zbog jeftine igračke koja ima našminkanu glavu i plastičnog đokicu, izvinite, može samo da podgreje netrpeljivost prema LGBT osobama. Sa naglaskom na T.

I hvala bogovima različitosti, pa je NVO Egal ovih dana podnela krivičnu prijavu protiv Petrovića, upravo zbog njegovog baljezganja o slanju LGBT osoba „pod mač". Uradili su još nešto: u krivičoj prijavi predložili su da se nad Petrovićem izvrši veštačenje, da se lepo proveri da li je bio uračunljiv u trenucim kad je lupao to što je lupao, pa ako je sve uradio svesno i namerno, onda – na sud, bato.

Krajem prošle godine, kad su Jutjub klipovi sa Petrovićevim sumanutostima preplavili društvene mreže, samo su retki upozoravali da on nije bezazena pojava i da cela stvar može da ode predaleko. Prepuna sala Petrovićevih obožavalaca u zgradi Opštine Voždovac govori da se to i dogodilo. Otišlo je predaleko. Konačno, Miroljub Petrović je baš kao i ona kurata lutka iz Niša. Na prvi pogled je smešno, a zapravo, treba se plašiti. Treba se ozbiljno uplašiti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine