<< VESTI | | 19.05.2017 10:20


DOKUMENTI >

Opasnost od kreacionizma u obrazovanju

 

Otvoreno pismo direktora Centra za promociju nauke Nemanje Đorđevića ministru Šarčeviću ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladenu Šarčeviću povodom polemike o teoriji evolucije

DOKUMENT: Rezolucija 1580 Parlamentarnog Saziva Saveta Evrope - OPASNOSTI OD KREACIONIZMA U OBRAZOVANJU

Poštovani ministre Šarčeviću,

Apelujem na Vas kao ministra odgovornog za kreiranje obrazovnih politika da javno odgovorite na inicijativu koja je pokrenuta „Peticijom za reviziju izučavanja evolucije u našim školama i na fakultetima", a koja bi mogla dramatično da utiče na obrazovni sistem Republike Srbije. Nesumnjivo Vam je poznato da je naznačena peticija podstakla javnu raspravu između naših uglednih naučnika i zagovornika kreacionizma, kao i da je 2004. godine slična stanovišta o potrebi da se iz udžbenika ukloni Darvinova teorija evolucije iznosila tadašnja ministarka prosvete.

Zbog toga što je ovo pismo potpisao kao direktor, a ne u lično ime Upravni odbor Centra za promociju nauke je 10. maja sa tri glasa "za" i dva glasa "protiv" prihvatio predlog za smenjivanje Nemanje Đorđevića javlja B92.

Za predlog su glasali predsednik Upravnog odbora Centra Bogoljub Zečević, inače direktor Instituta za povrtarstvo iz Smederevske palanke, viši naučni saradnik u Odeljenju za genetiku i oplemenjivanje povrća (paprika) i dva člana - posebni savetnik ministra Marko Popadić, politikolog, šef kabineta ministra Šarčevića i pomoćnik ministra Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje, direktor Medicinske škole, poverenik NSP za Šabac. Protiv tog predloga glasala su članovi iz reda zaposlenih, Ivan Umeljić i Slobodan Bubnjević.

Vaša najava da Ministarstvo neće reagovati u ovom slučaju nema političku poruku, ali dugoročno nanosi trajnu štetu sistemu obrazovanja koje je zasnovano na nauci. Ustanova kojom rukovodim afirmiše naučnu pismenost za sve građane Republike Srbije, što čini u skladu sa Zakonom i na dugoročnu dobrobit celokupne zajednice, one unutar i izvan obrazovnog sistema. U tom poslu smo suočeni sa raznovrsnim izazovima jer je u društvu sve prisutnija pojava da se naučno obrazovanje i kritičko mišljenje zanemaruju. Naše brojne aktivnosti se, međutim, dovode u pitanje onog trenutka kada nadležno ministarstvo nema stav o temeljnoj ideji sopstvenog nastavnog programa i samoj suštini sistema obrazovanja, koje, ponavljam, počiva na nauci.

Program promocije, nauke koji je 6. aprila 2017. godine Vlada Republike Srbije usvojila na inicijativu Centra za promociju nauke (ali i širokog kruga naučne i za nauku zainteresovane zajednice, kroz sprovedenu javnu raspravu), upravo skreće pažnju na manjak komunikacije između istraživača, građana i donosilaca odluka, kao i na potrebu da se naučne informacije učine dostupne svima, da se insistira na kvalitetnom izveštavanju o nauci, da se podjednako tretiraju sve naučne discipline i da se neprekidno podstiče i jača kritičko razmišljanje.

Podsećam da Vas na reagovanje obavezuju i brojni međunarodni dokumenti. Još 2007. godine Savet Evrope je doneo rezoluciju pod nazivom „Opasnosti od kreacionizma u obrazovanju", koja je pokazala visok stepen zabrinutosti Evropske unije zbog jačanja pseudonaučnih pokreta koji se kriju pod okriljem kreacionizma. Evropska unija je obrazovnim vlastima skrenula pažnju da treba pružiti čvršći otpor kreacionističkim inicijativama. Pored toga, godinu dana ranije je 67 nacionalnih akademija nauka, među kojima i Srpska akademija nauka i umetnosti, potpisalo „Deklaraciju o predavanju evolucije".

Zabrinutost za status i ulogu nauke u našem društvu nije neosnovana. Pseudonaučne tvrdnje se danas šire daleko jednostavnije i brže nego što je to ranije bio slučaj. One do građana dopiru neposredno, oslanjaju se na ljudske strahove i slabosti, pri čemu se pod okriljem raznovrsnih debata rezultati viševekovnih istraživanja i tekovina ljudskog znanja nekritički stavljaju u isti rang sa poluistinama ili posvedočenim neistinama. Ponekad se čak skrivaju iza, inače neotuđivog, prava građana na veroispovest. Često sa ciljem da donesu finansijsku ili neku drugu dobit pojedinim grupama, pseudonaučne tvrdnje nanose trajnu štetu modernom društvu koje stremi razvoju.

Na to je ukazao pre nekoliko nedelja i Marš za nauku, koji je održan u preko 600 gradova sveta, sa tri osnovna cilja: skretanje pažnje predstavnicima vlasti da javne politike treba da se donose na osnovu podataka i naučnih istraživanja, da postoji potreba za uključivanjem široke javnosti u promociju nauke i da je važno suprotstaviti se mešanju dnevne politike u nezavisan rad istraživača.

Nažalost, živimo u vremenu i društvu u kojima naučnici ne mogu sami da se suprotstave tolikom broju neprijatelja znanja i invazivnim taktikama pseudonauke. Ponovo se u javnosti i medijima otvaraju ne samo pitanja kreacionizma ili pogrešnog tumačenja evolucije (da je čovek nastao od majmuna) već i da li je Zemlja ravna ploča, ili da li je decembar 2012. godine poslednji dan pred smak sveta. Građani koji su najpodložniji pseudonaučnim trendovima odbijaju da vakcinišu decu, u apotekama se prodaju homeopatski lekovi, u medijima se prezentuju nadrilekari, a u školama se čak i nauka predaje dogmatski. Funkcija naučne zajednice i obrazovnog sistema jeste da građanima pruži elementarne koordinate i oslonac u razgraničavanju sfera nauke i pseudonauke.

Apelujem na Vas da reagujete kako biste u tekućoj javnoj diskusiji zaštitili prvenstveno zakone, potom nastavnike i naučnike u Republici Srbiji i, na kraju, samu ideju obrazovanja.

S poštovanjem,

Nemanja Đorđević

Direktor Centra za promociju nauke

( Otvoreno pismo direktora Centra za promociju nauke ministru Šarčeviću , danas.rs)


 

DOKUMENT: Rezolucija 1580 Parlamentarnog Saziva Saveta Evrope - Opasnosti od kreacionizma u obrazovanju

DOKUMENT: Rezolucija 1580 Parlamentarnog Saziva Saveta Evrope - Opasnosti od  kreacionizma u obrazovanju

1. Svrha ovog dokumenta nije dovođenje u pitanje ili borba protiv vere - pravo na slobodu verovanja nam to ne dozvoljava.

Cilj dokumenta jeste ukazivanje na tendencije da se vera prikaže kao nauka. Neophodno je razdvojiti veru od nauke. To nije pitanje antagonizma, jer nauka i vera moraju koegzistirati. To nije ni pitanje suprotstavljanja vere i nauke, ali neophodno je sprečiti veru da negira nauku.

2. Kreacija (Božje stvaranje), kao osnovni aspekt religijskog verovanja, nekim ljudima daje smisao života. Međutim, Saziv Parlamenta veoma je zabrinut zbog mogućih štetnih efekata širenja kreacionističkih ideja unutar sistema obrazovanja i posledica po demokratsko uređenje društva. Ukoliko ne budemo oprezni, kreacionizam može postati pretnja ljudskim pravima koja su ključno pitanje Saveta Evrope.

3. Kreacionizam, nastao iz negiranja evolucije živih organizama kroz proces prirodne selekcije, dugo vremena bio je isključivo američki fenomen. Danas, kreacionističke ideje pronalaze put u Evropu, a njihov uticaj može se zapaziti u velikom broju država članica Saveta Evrope.

4. Osnovni cilj današnjih kreacionista, od kojih su većina hrišćani i muslimani, jeste obrazovanje, odnosno ubacivanje ovih ideja u školske naučne programe. Kreacionizam, međutim, nije naučna disciplina.

5. Kreacionisti dovode u pitanje naučnu metodologiju nekih aspekata saznanja i navode da je teorija evolucije samo jedna od mnogih interpretacija. Takođe, optužuju naučnike da nisu pružili dovoljno dokaza za prihvatanje teorije evolucije kao naučno validne teorije. Nasuprot tome, svoja shvatanja definišu kao naučna. Međutim, ništa od njihovih ideja ne možizdržati objektivnu analizu.

6. Svedoci smo porasta uticaja načina mišljenja koji se suprotstavlja ustanovljenim znanjima o prirodi, evoluciji, našem poreklu i našem mestu u univerzumu.

7. Postoji realan rizik od unošenja konfuzije u umove naše dece oko toga šta su ubeđenja, verovanja, ideologije svake vrste, a šta ima veze sa naukom. Takođe, stav „sve stvari su jednakeâ€oe, iako u jednom aspektu može izgledati poželjno tolerantno, u svojoj suštini je poguban.

8. Kreacionizam sadrži veliki broj sasvim kontradiktornih aspekata. Ideja «inteligentnog oblikovanja» (engl. inteligent design), koja je poslednja doterana verzija kreacionizma, ne negira u potpunosti evoluciju. Međutim, ovaj koncept, predstavljen na mnogo dovitljiviji način, pokušava da svoj pristup prikaže kao naučni, što je najveća opasnost.

9. Saziv Parlamenta neprekidno je ukazivao na suštinsku važnost nauke. Nauka je omogućila veliki napredak u kvalitetu života i uslova rada i veoma je važan faktor u ekonomskom, tehnološkom i socijalnom razvoju. Teorija evolucije nema nikakve veze sa božanskim otkrovenjem, ali je zasnovana na činjenicama.

10. Kreacionizam tvrdi da se zasniva na tačnosti naučnih principa. Međutim, baziran je na tri tipa metoda: potpuno dogmatskim potvrdama svojih stavova, izopačenom korišćenju naučnih tvrdnji (nekada ilustrovanim predivnim slikama) i podršci od strane manje ili više poznatih naučnika koji uglavnom nisu specijalizovani za ovu oblast. Na ove načine, kreacionisti se obraćaju ljudima van nauke ili nespecijalistima, kod kojih izazivaju sumnje i konfuziju.

11. Teorija evolucije ne tiče se samo biološke evolucije ljudske vrste i populacija organizama. Negiranje evolucije može imati ozbiljne posledice po razvoj ljudskih društava. Napredak u medicinskim istraživanjima i u uspešnoj borbi sa infektivnim bolestima kao što je SIDA, zasniva se u potpunosti na evolucionim principima. Ukoliko ne razumemo evolucione mehanizme, ne možemo biti svesni rizika od značajnog opadanja raznovrsnosti živog sveta i klimatskih promena.

12. Naš savremen svet zasniva se na dugačkoj istoriji civilizacije gde napredak nauke i tehnologije ima veliki značaj.

Međutim, naučni pristup još uvek nije sasvim shvaćen u širim slojevima društva, što veoma ohrabruje porast svih tipova fundamentalizma i ekstremizma. Odbacivanje nauke predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji ljudskim i građanskim pravima.

13. Napadi na teoriju evolucije i njene zagovornike nastaju kroz formu religijskog ekstremizma koji je najčešće povezan sa ekstremno desničarskim političkim pokretima. Samim tim, kreacionistički pokreti poseduju realnu političku snagu.

Dosadašnje iskustvo govori nam da propagiranje kreacionizma vodi ka zameni demokratije teokratijom.

14. Predstavnici nekih savremenih monoteističkih religija, prihvatili su značajno ublažene stavove. Na primer, Papa Benedikt XVI i njegov prethodnik Papa Jovan-Pavle II, cene ulogu nauke u evoluciji čovečanstva i prepoznaju da je teorija evolucije "više od hipoteze".

15. Učenje u školama o svim fenomenima koji su povezani sa teorijom evolucije kao fundamentalnom naučnom teorijom, ključno je za budućnost naših društava i naše demokratije. Zbog toga, ovakav pristup u obrazovanju mora imati centralnu poziciju u školskim programima, a posebno u naučnim oblastima, sve dok, kao i svaka naučna teorija, izdržava strogu naučnu proveru. Evolucija je prisutna svuda, od posledica preterane upotrebe antibiotika koje podstiču evoluciju rezistentnih sojeva bakterija, do nekontrolisanog korišćenja pesticida koje dovodi do evolucionih promena insekata u pravcu rezistencije i prestanka efekata ovih hemikalija.

16. Savet Evrope naglašava značaj učenja o kulturi i religiji. U ime slobode mišljenja i izražavanja individualnog verovanja, kreacionističke ideje, kao i bilo koja teološka pozicija, mogu se prikazati kao dodatak kulturološkoj i religijskoj edukaciji, ali nikako ne mogu zahtevati pravo na naučni ugled.

17. Nauka ima nezamenljivu ulogu u formiranju intelektualne oštrine. Ona ne teži da objasni "zbog čega stvari jesu", već razume "kako funkcionišu".

18. Istraživanja porasta uticaja kreacionizma pokazuju da su argumenti koje koristi kreacionizam protiv evolucije daleko ispod nivoa intelektualne rasprave. Ukoliko ne budemo oprezni, vrednosti na kojima počiva Savet Evrope biće direktno ugrožene od strane kreacionističkih fundamentalista. Uloga parlamentaraca Saveta Evrope jeste adekvatna reakcija pre nego što bude prekasno.

19. Zbog toga Parlamentarni Saziv apeluje na države koje su u njegovom sastavu, a posebno na nadležne za pitanja prosvete:

19.1. da odbrane i promovišu naučna saznanja;

19.2. da ojačaju učenja o osnovama naučnog pristupa, istoriji nauke, njenoj epistemologiji i metodologiji, uporedo sa obrazovanjem o ciljevima naučnog saznanja;

19.3. da preduzmu mere kako bi nauka u školama postala pristupačnija, atraktivnija i bliža realnoj problematici savremenog sveta;

19.4. da se čvrsto odupru predavanju kreacionizma kao naučne oblasti, odnosno ravnopravno sa teorijom evolucije,

i da se suprotstave prikazivanju kreacionističkih ideja u bilo kojoj oblasti koja nije religijska nastava;

19.5. da promovišu učenje teorije evolucije kao fundamentalne naučne teorije u programima nastave.

( Resolution 1580 (2007) The dangers of creationism in education Author(s): Parliamentary Assembly, Origin - Assembly debate on 4 October 2007 (35th Sitting) (see Doc. Doc. 11375, report of the Committee on Culture, Science and Education, rapporteur: Mrs Brasseur) Text adopted by the Assembly on 4 October 2007 (35th Sitting).)

( OPASNOSTI OD KREACIONIZMA U OBRAZOVANJU, Rezolucija 1580, Parlamentarni Saziv Saveta Evrope, Zene u crnom - Women in Black – Belgrade, oktobar, 2007. godine)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Nemanja Đorđević

Direktor Centra za promociju nauke je Nemanja Đorđević, slikar i popularizator nauke. Rođen je 1984. godine u Beogradu. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na završnoj godini doktorskih studija. Pre toga je studirao matematiku na Univerzitetu u Beogradu.

Od 2007. do 2014. godine bio je rukovodilac seminara matematike i inicijator međunarodnih programa Istraživačke stanice Petnica (ISP). Istovremeno, radio je i kao koordinator za nauku beogradskog Festivala nauke, najvećeg godišnjeg naučnopopularnog događaja u Srbiji.

Programski je koordinator Noći istraživača u Beogradu i autor Parka nauke na Adi Ciganliji, prvog takvog projekta u Srbiji. Takođe, autor je i interaktivne naučne postavke u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Pored ovoga, Đorđević je bio koordinator naučnopopualrnog projekta "Euro-neuro", autor je i učesnik serijala kratkometražnih filmova "Totalno pomračenje" i festivala nauke na otvorenoom "Naučni piknik".

Deo karijere je radio u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kao posebni savetnik ministra, obavljao je dužnosti šefa kabineta. Nakon ovog iskustva, ponovo se vraća promociji nauke.

Na mesto direktora Centra za promociju nauke, jednoglasnom odlukom izabrao ga je Upravni odbor, nakon Javnog konkursa za izbor novog direktora i pribavljene saglasnosti ministra.

Prema Statutu i Zakonu, Nemanja Đorđević dužnost direktora obavlja u četvorogodišnjem mandatu, počev od 10. jula 2015. godine.

( cpn.rs )

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine