foto: tanjug
BASEN KOLUBARA SA NAPREDNJACIMA: Ni grumen neće ostati

Elektroprivreda Srbije – Pet godina nazadovanja >

Kakva uprava, takav i rezultat

Otkad je Grčić posađen u fotelju generalnog direktora Kolubare, kasnije i na čelo EPS-a, na rukovodeća mesta, sve do šefova službi, postavljeni su kadrovi sumnjivih kvalifikacija i u skladu sa tim uplašeni za svoju novostečenu poziciju, pa su nauštrb razvoja forsirali dnevnu proizvodnju da bi šef, šefov šef i svi šefovi redom, sve do samog vrhovnog šefa, bili tog dana zadovoljni dok u brojeve gledaju

Čestitajući Praznik rada rudarima na prigodnoj svečanosti upriličenoj na polju D, nekad najizdašnijeg, a sad pomalo usahlog polja kolubarskih rudnika, premijer i novoizabrani predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić objavio je da će vlada da uloži oko 250 miliona evra za nabavku neophodnih mašina i opreme za potrebe razvoja Rudarskog basena "Kolubara" i da će specijalno za tu priliku proces javne nabavke da bude olakšan, e da bi u narednih sto dana bilo nabavljeno sve što je potrebno.

Onako uzgred, ocenio je potom da je "situacija po pitanju industrijskog rasta veoma dobra", da je zadovoljan ovogodišnjim rezultatima u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, ali da je bilo nekih problema "po pitanju struje" za koje je iskazao očinsko razumevanje: jaka zima je bila – minuli januar je bio najhladniji od 1964. godine, pa i "neka klizišta su se pojavila na kopu", ali takođe očinski istakao neophodnost povećanja proizvodnje uglja makar na nivo iz 2016. godine – 28 miliona tona. "Od vas samo očekujem dobre rezultate", poručio je rudarima. "Vi obavite dobar posao, a onda ni za šta drugo nemojte da brinete, rekao je poželevši im "još više posla u narednom periodu", obećao obnavljanje radnih uniformi šta god to značilo, da će bezbednosni uslovi za rad biti unapređeni i na višem nivou i da će radnici koji obavljaju privremene poslove u tom basenu dobiti stalni posao, ali da to "moraju da budu radnici u proizvodnji, a ne u administraciji". Podrazumeva se da se nahvalio već kolikim suficitom u budžetu, naobećavao se povećanja plata i penzija većim no ikad, proglasio početak boljeg života i skoro nastupanje zlatnog doba, kao i da struja neće da poskupi. "Finansijski, Elektroprivreda Srbije je stabilna i uz sve muke i probleme koje je imala: na računu EPS-a ima 440 miliona evra", ergo – sve je pod kontrolom.

ISKOPANO DO KRAJA: Međutim, kad se iz Vučićevog izlaganja uklone stilske figure, želje i pozdravi, ostaje da ništa nije pod kontrolom, da je proizvodnja uglja daleko ispod plana sa tendencijom ka daljem padu, da su postojeća polja na izdisaju – nedovoljna da podmire dnevne potrebe obrenovačkih i kolubarskih elektrana, da se na otvaranju novih kopova malo ili nimalo nije radilo, ali i da je račun Rudarskog basena "Kolubara" usahao kao i za eksploataciju dostupne rezerve uglja, pa sad "Država doo" mora naprasno da dreši kesu i menja procedure za javne nabavke, inače ode ovogodišnji ciljani rast bruto društvenog proizvoda u Tandariju.

U stvari, Tandarija je već na vidiku. Naime, otvaranje rudnog polja nije što i puštanje u rad semafora: godine su potrebne da se ukloni jalovina sa naslaga uglja pogodnih za eksploataciju i nema tih para koje proces mogu da ubrzaju, a dostupnog uglja već sad nema dovoljno.

"Nije otvoreno polje Vreoci i Veliki Crljeni, a na poljima B i D nije uklonjena jalovina", kaže za "Vreme" poznanik, bagerista na Polju D. "Sve otkriveno smo otkopali, pa i potkopali: kopali, kopali, kopali, podvlačili se ispod jalovine i u jednom trenutku su se pojavili (takozvani) rupčevi – odroni u kopovima. Jedan od njih otvorio se tik uz školu u Vreocima, koja je pod hitno evakuisana." Dalje se, kaže, ne može, dok se Vreoci konačno ne presele na novu lokaciju i ne ukloni jalovina, a to će da traje.

DALEKO JE OTVARANJE: Nekoliko dana posle Vučićevog nastupa pred rudarima, ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić "doobjasnio" je za Tanjug "šta je pesnik hteo da kaže": svake godine "Kolubara" mora da proizvode više od 28 miliona tona uglja, to jest da obezbedi stabilnu proizvodnju na nivou od 28,5 do 30 miliona tona, da su u toku različite faze za otvaranje tri nova polja – E, G i Radljevo, koja će dugoročno da obezbede stabilnu proizvodnju uglja, ali da prethodno mora da se investira u infrastrukturu – odvodnjavanje kopova, izgradnju pogonskih stanica, transportnih sistema, nabavku bagera i odlagača za novi kop Radljevo, te da će Elektroprivreda Srbije ove godine uložiti 250 miliona evra iz tekućeg poslovanja. Ovo poslednje – da će investicija biti realizovana iz tekućeg poslovanja, u koliziji je sa izjavom Glavnog da će vlada sve da finansira, ali to i nije od nekog značaja: sve je to samo novac, doduše naš.

"Mi ćemo prve rudarske aktivnosti na polju E i polju G imati već tokom 2017: na polju E očekujemo da ćemo već do kraja godine krenuti sa proizvodnjom uglja, u polju G sa otkrivkom, a 2018. postavljamo prvi sistem na polje Radljevo, koji je najznačajniji i najveći", obrazložio je Antić. Dodao je i da pre svega (samo) treba da se izmesti reka Peštan kao i trase dalekovoda i Ibarska magistrala, pa da se izgradi nov regionalni put Vreoci – Kruševica, da se neka sela delimično ili potpuno rasele, uz opasku da "premijer Vučić daje veliku podršku razvoju RB Kolubara, kao i energetskog sistema u celini".

ISTA META: O svemu ovome "Vreme" je pisalo pre pet godina. "Naša misija je da termoelektrane snabdevamo dovoljnom količinom uglja, a najvažniji posao tokom poslednjih godina je iznalaženje rešenja za ostvarivanje elektroenergetskog bilansa u uslovima kad Polje B, istorijski gledano naše najveće eksploataciono polje, praktično izlazi iz eksploatacionog perioda: na tom polju, prosto, nema više uglja", objasnio je tada u intervjuu za "Vreme" Nebojša Ćeran, poslednji generalni direktor kolubarskih rudnika prednaprednjačkog doba.

"Da bi našu misiju i dalje ispunjavali, moramo da otvaramo nove kopove, a u rudarstvu je jedna od ključnih stvari rešavanje imovinskih odnosa: morate prvo da postanete vlasnik zemljišta, pa tek tad možete da počnete sa radovima: obezbediti sredstva za to je jedno, rešiti infrastrukturu je nešto drugo, treće je oprema za nove kopove. Treba da se izmesti deo Ibarske magistrale, da se izmesti tok Kolubare, da se reguliše reka Peštan, sve to u narednih nekoliko godina. Kad je o opremi reč, potpisan je kreditni aranžman sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Nemačkom razvojnom bankom od 150 miliona evra za nabavku jednog osnovnog rudarskog sistema i postrojenja za homogenizaciju uglja. To postrojenje je veoma važno: dobiće se veoma veliki ekonomski i ekološki efekti u TENT-u – pouzdanost u radu, smanjenje sopstvene potrošnje struje, ogromno smanjenje i ušteda na potrošnji tečnog goriva, manje sumpornih i azotnih oksida".

U to vreme, "Kolubara" je poslovala sa profitom i za tri godine u razvoj investirala četvrt milijarde evra sopstvenih sredstava, a zabeleženi su i istorijski rekordi – godišnje je iskopavano preko 31 milion tona uglja, šest odsto iznad plana. "Narednih godina nameravamo da održimo nivo finansiranja iz sopstvenih sredstava od 80 do 100 miliona godišnje i uz kreditnu liniju od (onih) 150 miliona, izgradnja opreme će trajati tri godine, što je nivo investicija od 140 do 150 miliona evra godišnje za koji možemo da kažemo da je obezbeđen pre svega za projekte otvaranja novih zamenskih kopova. To je jedno od najvažnijih pitanja da ne bi došlo do poremećaja u snabdevanju postojećih termoelektrana – koliko brzo ćemo moći da se izborimo sa tim – jer otvaranje novih kopova i na Zapadu traje po dvadesetak godina."

Pet godina kasnije, priča se nije mnogo izmenila – treba da se prošire postojeći i otvore novi kopovi, s tim da prethodno treba da se isele/presele neka sela ispod kojih se nalaze rezerve uglja, treba da se izmesti jedna reka, jedan magistralni i lokalni put, dalekovodi i trafo stanice, da se nabave mašine… Jedina je razlika u izvoru novca: 2012. godine Kolubara je bila kadra da sama sve iznese, dok sad to (više) ne može.

POLITIČKO ZAGAĐENJE: Te 2012. godine kormilo RB Kolubara preuzeo je Milorad Grčić, (malo)privrednik iz Obrenovca, aktivista i lokalni funkcioner Srpske napredne stranke. Od tad pa naovamo, proizvodnja uglja iz ovog rudnika je u stalnom padu. Tom padu kumovala je i ona poplava 2014. godine, koja je skoro pa ubila eksploataciju uglja, od koje se Kolubara još nije oporavila. "To što je bilo 2014. godine je bilo, ali je i prošlo", kaže onaj bagerista na Kopu D. "Jeste trajalo i koštalo je koliko je koštalo, ali je posle godinu dana sve manje-više vraćeno u pređašnje stanje, ali smo ipak stigli tu gde smo stigli – nema dovoljno dostupnog uglja."

foto: tanjugOD PEČENJARE DO ZVEZDA: VD direktor EPS-a Milorad Grčić

Za to, veli, nije i ne može da bude uzrok elementarna nepogoda kolika god da je bila, već naopaka kadrovska politika. Otkad je Grčić posađen u fotelju generalnog direktora Kolubare, kasnije i na čelo EPS-a, na rukovodeća mesta, sve do šefova službi, postavljeni su kadrovi sumnjivih kvalifikacija i u skladu sa tim uplašeni za svoju novostečenu poziciju, pa su nauštrb razvoja forsirali dnevnu proizvodnju da bi šef, šefov šef i svi šefovi redom, sve do samog vrha, bili tog dana zadovoljni dok u brojeve gledaju. Otud svako malo vesti o istorijski najvećoj dnevnoj, ne i godišnjoj proizvodnji. "Koliko god mi hteli da ne pričamo o politici, ceo EPS je politički zagađen da je to za ne poverovati: nikada ovako loši kadrovi nisu bili na rukovodećim mestima. To i nisu kadrovi, već politički izvršioci", kategoričan je.

ZVANIČNO: U EPS-u tvrde, a "Politika" prenosi, da se proizvodnja uglja i električne energije odvija stabilno i u skladu sa planom: za prva dva meseca ove godine na kopovima "Kolubare" i "Kostolca" proizvedeno je skoro sedam miliona tona uglja, što je u potpunosti u skladu sa planiranim količinama, a da je januarska proizvodnja struje bila manja za svega 1,8 odsto od plana.

Za februar, pa i mart ne rekoše ništa, sem da je "proizvodnja električne energije u februaru 2017. ostvarena u skladu sa raspoloživom primarnom energijom" – vode u akumulacijama i uglja na kopovima. Na nešto manju proizvodnju, kažu, uticao je isključivo dugotrajni ledeni talas tokom januara koji je otežavao dovoz uglja sa kopova do termoelektrana.

Elem, u prvom tromesečju uvezeno je struje za 42 miliona evra, a ukupna proizvodnja struje manja je 9,8 odsto, s tim da su u januaru "termo-kapaciteti" imali čak malo veću proizvodnju struje od planirane, koja doduše nije bila dovoljna za ovojanuarsku potrošnju koja je u poređenju sa prošlojanuarskom bila uvećana za deset odsto, te je resto ipak moralo da se uveze.

U EPS-u su naročito ponosni na smanjenje tehničkih gubitaka struje, sa 14 odsto iz 2015. na 13 odsto, čime je ostvareno 836 miliona dinara uštede u odnosu na plan. Ponosni su i na obuhvat naplate: 2016. godine naplaćeno je 95,2 odsto isporučene električne energije.

PRAVO STANJE: "To sa otežanim prevozom uglja zbog dugotrajnog ledenog talasa prosto nije istina", kaže za "Vreme" drugi poznanik, mašinovođa Železničkog transporta TENT. "Kad stegne minus, sve je otežano – od ustajanja iz kreveta, preko izlaženja iz kuće pa sve do prevoza uglja – hoće da se zaledi tovar uglja u vagonu pa ne može da se istovari, hoće i kočnice da se zalede pa kompozicija ne može da se pokrene, pa je baš napeto jer pruge u vlasništvu EPS-a su najfrekventnije u Evropi, a po ispunjenju voznog reda uporedive s japanskim železnicama, ali to je uobičajeno tokom zime i na to smo spremni, tako da u transportu, odgovorno tvrdim, nije bilo većih problema koji bi mogli da se odraze na proizvodnju struje." Problem je, objašnjava, što nije bilo dovoljno iskopanog uglja, ali za to opet nije kriva jaka zima ili slab učinak mašina i mašinista na kopovima, već prost nedostatak sirovine – uglja.

Za ono ostvarenje plana iskopa za prva tri meseca od sedam miliona tona kaže da se "tu neko zbunio u brojevima" ili ne zna o čemu govori: pokazuje tabele ispunjenja plana po kojima je samo Kolubara, bez Kostolca, termo-elektranama trebalo da isporuči 7.193.000 tona uglja, a da je isporučeno 6.558.000, odnosno 636.000 tona uglja manje.

Treći poznanik, inače knjigovođa, povodom onog iskazanog smanjenja tehničkih gubitaka sa 14 na 13 odsto na koji su u EPS-u naročito ponosni, kaže da je razlika između isporučene i fakturisane električne energije u stalnom porastu, od 14,15 odsto u 2012, do 26,66 odsto u 2016. godini, što kumulativno izađe na 34,3 GW nestale električne energije za pet godina, za dlaku manje od jednogodišnje proizvodnje struje u Srbiji. Ovi brojevi, kaže, nisu tajna, ali o tome niko ne govori. Da li neće ili ne sme, ne zna da kaže.

Po rečima Branka Kovačevića, predsednika Nadzornog odbora EPS-a, svi problemi u poslovanju ovog javnog preduzeća predočeni su premijeru u pismu koje mu je dostavljeno još pre izbora, ali da odgovora nema. "Ne očekujem da će nas iko i pozvati na razgovor pre nego li se izabere novi premijer. Činjenica je da EPS ima problema. To najbolje zna rukovodstvo kuće. Nije ni tajna da EPS-u treba pomoć države, jer je ona vlasnik. S druge strane, nekada se ove priče plasiraju i tendenciozno, da bi se EPS prodao za male pare", ocenjuje Kovačević i dodaje da niko ne govori o nenaplaćenim dugovanjima smederevske železare, borske topionice i srpskih železnica, kojima je dug za utrošenu električnu energiju po nalogu vlade otpisan. "Ko će to da plati? Taj ugalj i tu struju je EPS proizveo, a onda je rešeno da se ti dugovi otpišu, pa je sada EPS opet kriv za loše rezultate."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine