Budite besni što postoji seksualno nasilje nad decom, a ne zbog toga što vas je Incest trauma centar obrazovnim paketom naterao da izvadite glavu iz peska

Ako je suditi po tabloidima, iznebuha je sa neba pao obrazovni paket o seksualnom obrazovanju dece uzrasta od 3 do 18 godina. Ispalo je, po tome, da je neko seo i napisao jedan udžbenik, koji detetu treba tutnuti u ruke kad napuni tri godine, uz upozorenje da pazi na knjigu, da je ne isprlja i ne pocepa, jer treba da mu potraje narednih 15 godina.

Javnost je brzinski donela stav da se „knjiga" ima spaliti jer mala deca ne razumeju šta su „privatni delovi tela", a osim toga, razapinje roditelje jer tamo piše kako opasnost od seksualnog nasilja vreba i u porodici.

Nije reč ni o kakvoj knjizi, naravno, već o čitavom paketu materijala koji nipošto nije namenjen prevashodo deci, nego vaspitačima, roditeljima i starateljima. Obrazovni paket radio je Incest trauma centar u saradnji sa Ministarstvom prosvete, te stručnjacima, kako za obrazovanje, tako i onima specijalizovanim za rad sa decom žrtvama seksualnog nasilja. I nije taj paket pao s neba, nego je na njemu rađeno više od dve godine, a finalna verzija pravljena je u periodu mart-novembar 2016.

Na pamet mi ne pada da procenjujem kvalitet obrazovnog paketa jer nemam nikakva stručna znanja o tome. Ali mi, takođe, u životu ne bi palo na pamet da sud o nečemu ovako delikatnom donosim na osnovu pisanja tabloida. Naravno da se digla kuka i motika, a Ministarstvo prosvete je najavilo da će paket – revidirati. Tu već imam mišljenje, jer nije teško sabrati dva i dva: nedovoljno informisana javnost se uskoprčila, pa na scenu stupa populizam u vidu umirujuće najave. „Revidiraćemo." Ima samo jedna kvaka – autorska prava pripadaju Incest trauma centru, tako da Ministarstvo ne može da čačka po paketu kako mu se prohte.

U čitavoj larmi oko ovog obrazovnog paketa, međutim, mene najviše brine nešto o čemu niko nije rekao ni reč – galopirajuća nespremnost da se o seksualnom nasilju nad decom diskutuje na nivou celog društva. Znam, jezivo je. Većini ljudi je teško da pojmi da se tako teška patologija uopšte događa. Seksualno nasilje je već samo po sebi toliko odvratno, pa sama pomisao da ga trpe i deca izaziva prirodan otpor i potrebu da se takve misli odbace i potisnu. Štaviše, ogromnoj većini ljudi je neprijatno da misle o bilo kojoj temi koja povezuje decu i seksualnost, a kamoli o devijacijama seksualnosti u kojima su žrtve deca.

Ali, dok je nama neprijatno i potiskujemo problem, seksualno nasilje nad decom se događa. Nebitno je koje su i kolike razmere ove pojave, nek je samo jedno dete godišnje u Srbiji izloženo seksualnom zlostavljanju – mnogo je. Možda ovaj obrazovni paket nije idealan. Možda čak i ne valja ništa. Kao što rekoh, nisam stručna da procenim. Ali, čak i da je zaista loš, bar je pokušaj da se ponude rešenja za jeziv problem, pokušaj da se najslabiji i najranjiviji u svakom društvu zaštite od seksualnih predatora. U krajnjoj liniji, sama pojava ovog paketa, pomogla nam je da utvrdimo koliko smo nespremni da prihvatimo činjenicu da se seksualno nasilje nad decom dešava. Obrazovni paket Incest trauma centra, ako ništa drugo, sručio je tu istinu svima pravo u lice. Sada svedočimo koprcanju društva da se sa tom istinom suoči. Ali dok se borite sami sa sobom da prihvatite tu istinu, zapitajte se da li imate vremena za to. Jer za to vreme dok vi varite i procesuirate mogućnost da je neko sposoban da seksualno zlostavlja dete, taj upravo to čini. E zato, svo kamenje, katran i perje koje ste namenili obrazovnom paketu, usmerite na pojavu o kojoj paket govori. Budite besni što postoji seksualno nasilje nad decom, a ne zbog toga što vas je Incest trauma centar ovim paketom naterao da izvadite glavu iz peska.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine