foto: ap
AKCIJA I POSLEDICE: Ispaljivanje raketa na Siriju...

Direktan ulazak SAD u rat u Siriji >

Mala proba svetskog rata

Donald Tramp je naredio da se bombarduje Sirija, poslao nosače aviona ka Severnoj Koreji, a zatim svog državnog sekretara Reksa Tilersona u Moskvu na pregovore. Rusija je za to vreme zamrzla Memorandum o izbegavanju konflikata. Dok međusobne optužbe pljušte na sve strane, sve je spremno za eskalaciju američkih i ruskih vojnih igara, i to ne samo u Siriji

Iz američkih razarača USS Porter i USS Ross iz Istočnog Sredozemnog mora 7. aprila ujutru ispaljeno je 59 krstarećih raketa tomahavk na vojnu bazu Šajrat, blizu Homsa u Siriji.

Sudeći po pisanju "Njujork tajmsa" predsednik SAD Donald Tramp je konačnu odluku o tome prelomio u četvrtak, 6. aprila, po podne, diskutujući sa svojim savetnicima u predsedničkom avionu Air Force One na turbulentnom letu za Floridu, gde se u Mar-a-Lagou sreo s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Tokom zajedničkog slikanja izbegao je da odgovori na novinarsko pitanje: "Da li su vam predložene opcije za Siriju?"

Kineski predsednik i njegova supruga su na licima zaledili onaj "pogodi šta mislim" osmeh. Neposredno pošto su razarači USS Porter i USS Ross ispalili rakete, nosač aviona USS Carl Vinson je upućen ka Severnoj Koreji, koja je zapretila da će na eventualni napad da odgovori.

Američki udar na Siriju je opravdavan kao odmazda za hemijski napad na Han Šenhun u provinciji Idlib 4. aprila, kada je poginulo 86 ljudi, uključujući 26 dece.

Navodno su na Trampovu odluku uticali i tvitovi njegove ćerke Ivanke da su slike mrtve dece nepodnošljive. Kada je Tramp krenuo u rat protiv predsednika Sirije Bašara el Asada, čiju glavu Vašington odavno traži, navodno je poručila "Ponosim se tobom, tata".

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli je tokom sednice Saveta bezbednosti pokazivala sliku mrtvog deteta stradalog u navodnom hemijskom napadu Asadovih snaga. Moskva je odmah poručila da ne veruje suzama u Vašingtonu, koji lako zapada u ratnu histeriju pod humanitarnim izgovorom.

Portparol ruske vojske general Igor Konešenkov je preneo ruski zaključak da je uprkos Trampovim predizbornim govorima ostala neizmenjena američka doktrina jednostranih intervencija koja je primenjena u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1999, Iraku 2003. i u Libiji 2011. Rusi su zaključili da je Tramp, koji je povećao vojni budžet za 54 milijarde dolara, postao "opasno" zavisan od Pentagona i američke "duboke države".

OBAVEŠTENJE IZ KATARA: Dok se po forumima i medijima stvarala ratna atmosfera, izgleda da su Amerikanci u tišini ipak predupređivali direktnu konfrontaciju sa Rusima. "Njujork tajms" piše da su iz američke regionalne komande u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru američki oficiri o predstojećem bombardovanju Sirije telefonom počeli da obaveštavaju ruske kolege oko 90 minuta pre napada.

Rusi su američku spremnost na ratno dejstvo verovatno uočili pre toga. Američki razarači USS Porter i USS Ross, opremljeni kompleksima protivraketne odbrane AEGIS i krstarećim raketama su 5. aprila još bili u regionu Sicilije, pa su se. 6. aprila brzo premestili na poziciju oko 40 milja jugozapadno od Tel Aviva, odakle će 7. aprila u 3.26 ujutru (po lokalnom vremenu) ispaliti 59 raketa tomahavk (kojih u američkom arsenalu ima 5000). Rakete su, navodno, proletele kroz vazdušni prostor Izraela, Golanske visoravni i Libana, daleko od ruske vazdušne odbrane smeštene u blizini ruskih baza u Hmejimu i Turtusu.

Rusko ministarstvo inostranih poslova i ruska vojska tvrdili su da će svaki stručnjak zaključiti da za samo 63 sata, koliko je prošlo od hemijskog napada u Idlibu 4. aprila, do američke intervencije 7. aprila nije bilo moguće sprovesti sve neophodne izviđačke, logističke i političke pripreme za vojnu intervenciju. Detalji napada su, dakle, bili planiran ranije i čekao se povod. Zašto bi im ga Asad dao u trenutku kada pobeđuje, pitaju Rusi.

Pentagon tvrdi da je 58 od 59 ispaljenih raketa pogodilo avione, avionska skloništa, skladišta nafte i logistička skladišta, magacine municije, bunkere, PVO sisteme i radare. Sekretar za odbranu general Džejms Matis, tvrdi da je napadom na bazu Šajrat uništeno oko 20 odsto sirijskih operativnih aviona. Vojni analitičari britanskog IHS Jane’s procenjuju inače da je Sirija imala 262 aviona, ali da ne znaju koliko ih je izgubila tokom rata.

Portparol ruske vojske general major Igor Konešnekov je pak tvrdio da je prema podacima ruskog radiolokacionog nadgledanja od 59 lansiranih američkih krstarećih raketa samo je 23 pogodilo cilj i uništilo šest sirijskih aviona mig 23, koji su se nalazili u hangarima za reparaciju, tehničku opremu, zgrade za obuku...

Rusi su posle ponavljali da su Amerikanci samo na 59 ispaljenih tomahavk raketa potrošili 112 miliona dolara, a da su naneli štetu od devet miliona dolara. Naročito su naglašavali da je među objektima čije uništenje po rečima portparola Pentagona kapetana Džefa Dejvisa smanjuje sposobnost sirijske vlade da koristi hemijsko oružje i jedna uništena aerodromska kantina.

Dan nakon američkog napada sa aerodroma Šajrat, čije piste u napadu nisu bile oštećene, Asadovo ratno vazduhoplovstvo ponovo je bombardovalo pobunjenike u gradu Han Šenhun, u kome je od otrovnog gasa stradalo mnogo ljudi.

Sirijske vlasti takođe saopštavaju da su militanti Islamske države posle američkog napada pokrenuli ofanzivu protiv sirijske vojske u blizini aerodroma koji su gađali Amerikanci. Rusko ministarstvo odbrane saopštava da je ta ofanziva suzbijena, a neki tenkovi i pikapovi terorista uništeni.

HEMIJSKO ORUŽJE: Kad je kulminirala kriza, državni sekretar SAD Reks Tilerson optužio je Rusiju da nije mogla da obezbedi sporazum iz 2013. o uklanjanju arsenala hemijskog oružja Sirije. Rusko ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da u obrazloženju svoje oružane akcije protiv Sirije Vašington potpuno iskrivljuje šta se 4. aprila zapravo desilo u Idlibu.

MIP Ruske Federacije tvrdi da sirijske vladine snage nisu koristile hemijsko oružje, jer ga Damask jednostavno nema, a da u Idlibu postoje teroristi koji se bave proizvodnjom toksičnih supstanci kojima pune bombe koje su upotrebljavane u Siriji i Iraku, te da je 4. aprila ta proizvodnja likvidirana operacijom sirijskog vazduhoplovstva.

Predstavnik UN je na sednici Saveta bezbednosti rekao da međunarodna posmatračka misija nije utvrdila kojim sredstvima je raspršen otrovni gas u Idlubu.

Rusko ministarstvo tvrdi i da se Vašington oglušio i o zvanične žalbe Bagdada da teroristi u Iraku upotrebljavaju hemijsko oružje, a da ignoriše i dokumente koji govore da je Al Nusra upotrebljavala hemijsko oružje u bici za Alepo.

Zamenik ruskog predstavnika u UN Vladimir Safronkov je istup američke ambasadorke Niki Heli, koja je pokazivala slike mrtvog deteta tokom sednice Saveta bezbednosti, poredio sa istupom Kolina Pauela, koji je 2003. godine u UN mahao bočicom sa antraksom, što je bio deo fabrikovanja dokaza o navodnim iračkim zalihama biološkog i hemijskog oružja da bi SAD pokazale da imaju razlog da napadnu Irak, a kad su ušle u Irak, to oružje nisu našle, a haos u Iraku ne jenjava do danas.

Rekao je takođe da udar na Siriju predstavlja pokušaj da se skrene pažnja sa mnogih žrtava u Iraku. Ruski mediji su inače nedeljama izveštavali o bici za Mosul, u kome je nedavno poginulo 200 ljudi posle američkog vazdušnog napada, na isti način na koji su zapadni mediji opisivali Asadovu bitku za Alepo – slikaju decu koja pate, izveštavaju o civilnim žrtvama američkog bombardovanja, o izbeglicama. Ruski mediji su čekirali takav američki ratni saldo širom Bliskog istoka: u Raki su prošlog meseca poginula 33 civila posle američkog bombardovanja, Amerikanci su u Jemenu u prva tri meseca 2017. izveli oko 30 vazdušnih napada (koliko su izveli tokom cele prethodne godine).

Pred posetu državnog sekretara Tilersona Moskvi kada je prošla prva ratna groznica, rusko ministarstvo spoljnih poslova je postavilo pitanje kada će Zapad konačno da se distancira od "Belih šlemova" (koje Moskva naziva zloglasnim, a Holivud nagrađuje oskarom za dokumentarac o Alepu) i od drugim pseudo-NVO koje se bave "distribucijom falsifikata" o stanju u Siriji.

Moskva je ponovila "čvrsto očekivanje" i da će Vašington pristati na objektivnu istragu hemijskog trovanja stanovnika Sirije u Kan Šajkunu 4. aprila, za šta su, po oceni Moskve, na Zapadu, neosnovano optužene sirijske vlasti, iako u tom području deluju ekstremisti Džabhat al-Nusra koji se bave proizvodnjom mina napunjenih otrovnim gasom.

Sirija je hemijsko oružje počela da proizvodi sedamdesetih godina uz aktivno učešće zapadnih firmi i, sudeći prema ruskim izvorima, u rejonu Damaska, Homsa, Hame i Alepa proizvodila godišnje nekoliko tona raznih otrovnih supstanci među kojima je i sarin, nervno-paralitički gas koji je smrtonosan i u malim koncentracijama.

Britanski "Gardijan" je u jeku najnovije krize pisao da su britanske firme osamdesetih godina isporučivale hemijske komponente i opremu za proizvodnju plastike, koje mogu biti upotrebljene i za proizvodnju nervnog gasa. Britanski komitet za kontrolu izvoza oružja je 2013. tražio od britanskog sekretara za privredu da objavi imena kompanija kojima je između 2004. i 2012. davana licenca za takav izvoz, ali je ovaj odbio da imena tih kompanija objavi. Međutim, tadašnji britanski sekretar za spoljne poslove Vilijam Hejg je 2014. potvrdio u parlamentu da je Britanija 1983. i 1986. preko trećih zemalja izvozila nekoliko stotina tona dimetil-fosfita i vodonikhlorida, koji imaju legitimne korisnike koji proizvode plastiku i farmaceutske proizvode, ali mogu da se koriste i za proizvodnju sarina. Posle 2008. tog izvoza navodno nije više bilo.

Prve incidente sa upotrebom bojnih otrova u Siriji mediji su zabeležili u decembru 2012. u al-Bajdi, predgrađu sirijskog grada Homsa, kada su snage sirijske vlasti i opozicije prebacivale odgovornost jedni na druge.

U martu 2013. sirijska agencija Sana je javljala da su pripadnici Džebhat al-Nusre upotrebili bojne otrove u Han-al-Asalu u provinciji Alepo, kada je poginulo 25 osoba, među kojima 16 vojnika, a povređeno više od 100.

Do kraja jula 2013. funkcioneri Ujedinjenih nacija su dobili 13 obaveštenja o upotrebi bojnih otrova, a potom potvrdili pet slučajeva, među kojima je i tragični slučaj u Istočnoj Guti, u avgustu 2013, kada je od sarina poginulo između 280 i 1700 ljudi, za šta su opozicionari optuživali vladine snage, a ove negirale optužbe.

U to vreme američki predsednik Barak Obama je bio pod pritiskom da vojno interveniše u Siriji, pa su Rusi posredovali i u septembru 2013. ubedili Asada da potpiše Konvenciju o zabrani hemijskog oružja i da pristane da se uništi hemijsko oružje, a dalju proizvodnju zabrani.

Oko 600 metričkih tona hemijskih sredstava je 2014. danskim teretnim brodovima otpremljeno iz Sirije i uništavano u Teksasu i u Finskoj. U januaru 2016. sirijski funkcioner za hemijsko biološku zaštitu Ahmed Uzumoždu je izjavio da je prerađeno poslednjih 75 kanistera sa opasnim supstancama. Prema informaciji ruske vojske 10 postrojenja za proizvodnju hemijskih sredstava je razmontirano, a dva nisu zato što su bila nedostupna sirijskim snagama, pošto su se nalazila pod kontrolom pobunjenika, te da o tome govore zaključci stručnjaka Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji su poslednjih nekoliko godina pregledali skoro sve objekte koji su bili ili bi mogli biti u vezi sa vojno-hemijskim programom u Siriji.

foto: apSAVEZNIŠTVO: Asad i Putin

PUTINOVA REAKCIJA: Sirijska opozicija, Saudijska Arabija, Velika Britanija, Australija i Izrael pohvalili su Trampov napad na Siriju. Amerikanci i Britanci su tvrdili da ne sumnjaju da je za tragediju kriv Asad, čije hemijsko oružje Rusi nisu u stanju da kontrolišu, kako su obećali 2013.

Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson je otkazao ranije zakazanu posetu Moskvi i među liderima G7 koji su se sastali u mestu Luka u Italiji, izgleda ne baš uspešno, lobirao da zapadni lideri uvođenjem novih sankcija izvrše novi pritisak na Rusiju da otpiše Asada i da se povuče iz Sirije.

Na otvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u petak, 7. aprila, po podne zamenik ruskog predstavnika u UN Vladimir Safronkov je pozvao SAD da prestanu sa uništavanjem državnih institucija na Bliskom istoku, kako bi se izbeglo ponavljanje ratnog scenarija u Iraku i Libiji, a čini se da je posebno grubo odbrusio predstavniku Velike Britanije.

"U Vašingtonu, Londonu i Parizu opsednuti su paranoidnom idejom zbacivanja legitimne vlade Sirije sa vlasti, o čemu jasno svedoči zlobno, nediplomatsko ponašanje engleskog ambasadora Metjua Rajkrofta", rekao je Safronkov, pozivajući britanskog kolegu da ne pokušava da Ruse posvađa sa Arapima, jer svi pamte britansko kolonijalno ponašanje. SAD je pozvao da prestanu da zabijaju klin između Iraka i Rusije insinuacijama o tome da Moskva podržava talibane.

Ruski, ali i britanski mediji su podsećali na nedavnu posetu Tereze Mej Saudijskoj Arabiji tokom koje je ugovorena prodaja znatne količine britanskog oružja, a posle koje je Tereza Mej poručila da Asad mora da ode.

Rusi su podizali ton. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je izjavio da je američka intervencija dovela do ivice sukob SAD i Rusije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u petak, 7. aprila, održao savetovanje sa stalnim članovima ruskog saveta bezbednosti, na kome je razgovarano o nastavku delovanja ruskih vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji radi podrške antiterorističkoj operaciji sirijskih oružanih snaga. Rusija je u Mediteran poslala fregatu "Admiral Grigorovič", koja je opremljena krstarećim raketama.

Rusko ministarstvo je i zvanično obavestilo američkog vojnog atašea da je ruska strana suspendovala Memorandum o sprečavanju incidenata i osiguranja bezbednosti vazduhoplovstva tokom operacija u Siriji, koji je potpisan sa SAD.

U telefonskom razgovoru Putina sa predsednikom Islamske Republike Irana Hasanom Ruhanijem izražen je zajednički stav o neprihvatljivosti agresivnih akcija SAD protiv jedne suverene države.

Zajednički komandni centar Rusije, Irana i oružanih snaga Sirije saopštio je da američki raketni napad neće dovesti do obustavljanja akcija za oslobađanje Sirije od svih terorista. U tom kontekstu je, kako 9. aprila piše britanski "Indipendent" i javlja iranska agencija Farsnjuz, pomenut i jedan za Amerikance veoma osetljiv detalj: rečeno je da ilegalnu vojnu okupaciju predstavlja američko vojno prisustvo (oko 400 američkih vojnika poslatih bez odobrenja vlade u Damasku u severni deo Sirije koji drže Kurdi, da bi postavili artiljerijske baze za napad na Raku na severu Sirije). To znači da bi u slučaju nastavka konfrontacije koju Vašington pominje oni mogli da se nađu pod vatrom. Inače, dodatnih 400 američkih vojnika je poslato u Irak, 8000 treba da ide u Avganistan, a oko 1000 treba da bude poslato u Kuvajt u rezervu.

foto: apU MOSKVI: Reks Tilerson

Pola sata pre nego što je Tilerson sleteo na moskovski aerodrom Vukovo 11. aprila, predsednik RF Putin je pooštrio ton tvrdeći da ima informacije iz više izvora da se slična provokacija sa ispuštanjem otrovnih supstanci priprema i u drugim delovima Sirije pa i u južnom delu Damaska.

Pre dolaska u Moskvu, a posle američkog napada na Siriju, Tilerson je na sopstvenu inicijativu razgovarao telefonom s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji je pre toga rekao da Amerikanci hoće pošto-poto da sačuvaju Al Nustru, da su stali na stranu terorista u Siriji, da će američki jednostrani akt negativno uticati na rusko-američke odnose, ali da se nada da oni neće biti dovedeni do tačke posle koje više nema povratka.

Pred posetu Moskvi Tilerson je pokušavao da pažnju fokusira na pitanje da li je Rusija uz Ameriku i njene saveznike ili sa Iranom i Asadom, za koga kaže da o njegovoj sudbini treba da odluči sirijski narod i da Amerikanci ne vide mogućnost da on ostane na vlasti.

Odeljenje za medije ruskog ministarstva spoljnih poslova je pred Tilersonovu posetu u nekoj vrsti neformalnog memoranduma nabrojalo mnogo više pitanja za koje Moskva traži razjašnjenje – o tome da li Vašington planira realnu saradnji sa Rusijom u borbi protiv terorizma, svuda, pa i u Siriji, gde je napad na vladine snage na aerodromu Šajrat po ruskoj oceni ojačao teroriste; o tome šta SAD planiraju da rade u Libiji, čije je razbijanje, prema oceni Moskve, rezultat vojne intervencije NATO; šta će raditi u Iraku; kakva je američka strategija za ratnim razaranjima zahvaćen Jemen; kakva je u odnosu na Korejsku Narodnu Demokratsku Republiku; da li će SAD biti u mogućnosti da koriste svoj uticaj na Kijev radi neutralisanja revanšističke "partije rata"?

Rusi nemaju iluzija o američkoj želji za svetskom hegemonijom koja se opravdava argumentima o ekskluzivnosti Amerike, ali nagoveštavaju da će i o tome nešto pitati američkog državnog sekretara, kao i o optužbama američkog političkog establišmenta na adresu Rusije, koje Moskva smatra licemernim, pa poručuje da odsustvo koraka da se uklone nagomilani problemi zahteva odgovore zasnovane na principu reciprociteta. Taj uzgred upotrebljeni diplomatski izraz u nastaloj situaciji nekako čudno podseća na Putinovu rečenicu da se Rusi neće trkati sa moćnijim zapadom u naoružanju, već da će odgovoriti onako kako mogu – asimetrično.


 

Vrhovni komandant Donald Tramp

Vrhovni komandant Donald Tramp

Bombardovanjem Sirije novi predsednik SAD je konačno dobio aplauze velikih američkih medija i većine Amerikanaca

Rakete "tomahavk", njih 59, ispaljene su krajem prošle nedelje sa američkih ratnih brodova na sirijski vojni aerodrom, odakle Amerikanci veruju da su poleteli avioni koji su na sirijski grad Kan Šeikun izvršili napad hemijskim oružjem. To je naišlo na odobravanje velikih medija i aplauze armije analitičara, koji su sa Donaldom Trampom na ratnoj nozi, pogotovo otkako se u januaru uselio u Belu kuću. Intonacija je bila da je predsednik konačno postao "normalan".

Biti "normalan" u ovom slučaju znači Trampovo odustajanje od "promene kursa" u spoljnoj politici što je promovisao tokom izborne kampanje, pa i u govorima na početku mandata. Čovek koji je preko Tvitera još pre četiri godine Baraku Obami poručivao da "Sirija nije naš problem", a potom se u trci za Belu kuću zalagao za izolacionizam stavljajući "Ameriku na prvo mesto", učinio je u četvrtak uveče (po lokalnom vremenu) upravo ono što je nekoliko sati ranije njegova ljuta rivalka iz predsedničke kampanje Hilari Klinton rekla da bi učinila kao predsednica – kaznila bi Asadov režim za napad hemijskim oružjem bombardovanjem vojnog aerodroma.

Naravno, podignuti palac Trampu je stigao i od republikanskih "jastrebova" iz Kongresa, senatorâ Mekejna i Grejma, dok su opozicione demokrate najviše kritikovale što Tramp nije zatražio odobrenje zakonodavaca za samu akciju. Na drugoj strani ostali su konzervativni mediji i političari, oni koji su zaista verovali da će Tramp uspeti da odoli pritiscima iz političkog i spoljnopolitičkog mejnstrima.

One koji su mu ipak daleko najvažniji, birače, Tramp izgleda nije razočarao: uz natpolovičnu podršku za akciju svih Amerikanaca, predsednika SAD podržalo je, prema anketi "Hafington posta", čak 83 posto njegovih glasača.

ODLUČNOST: Tramp je ovom akcijom pokazao odlučnost koja je, u slučaju Sirije, toliko bolno nedostajala njegovom prethodniku. Međutim, akciju treba posmatrati i kao više od odmazde za 80 mrtvih i brojne ranjene u napadu hemijskim oružjem – da Amerika nema problem da se konfrontira sa režimima koje direktno podržava Moskva. Pohvale Trampu stigle su, naime, upravo od medija i političara koji nikako da se okanu priče o šurovanju Trampa i Rusa tokom prošlogodišnje kampanje. Obaška što su o napadu Rusi informisani 90 minuta ranije i što je njihova tehnika ostala netaknuta u raketiranju.

Vesti na kablovskim kanalima veoma često umeju da isprovociraju Trampovu reakciju. I sam Tramp je priznao da su ga pokrenuli jezivi prizori mrtvih i povređenih stanovnika grada pod kontrolom sirijskih pobunjenika. Ipak, umesto da kao i do sada u reakcijama bude tek Commander-in-Tweet, Trump je ovaj put odlučio da reaguje kao Commander-in-Chief.

Ovakav zaokret (uz bombardovanje Sirije, Tramp je naredio i slanje ratnih brodova u blizinu Severne Koreje), prema pisanju američkih medija, pokazuje pre svega slabljenje uticaja glavnog stratega Bele kuće Stiva Benona i ljudi koji su kreirali Trampove izolacionističke poruke u kampanji. Mediji su prošle nedelje izvestili o (privremenom?) mirenju između Benona i struje koju predvodi Trampov zet i njegov savetnik od velikog poverenja Džared Kušner, sa svojim "globalistima". A Benonov uticaj počeo je da kopni onim ponižavajućim odlaskom Majkla Flina sa mesta savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost i dolaskom na to mesta H.R. Mekmastera, koji očito ne deli svetonazore svog prethodnika.

Još je rano govoriti o tome da li se Tramp sprema za ozbiljniji angažman SAD u Siriji, iako stižu takvi signali iz njegovog okruženja. Javnost je za sada više za to da predsednik normalizuje svoj mandat, ne i da mu bude normalno da sledi ratne avanture gotovo svih svojih prethodnika u Beloj kući.

Denis Kolundžija
foto: ap


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

...i efekti njihovog dejstva

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine