Drugi krug predsedničkih izbora nam je potrebniji i važniji od pitanja ko će biti predsednik Srbije u narednih pet godina

Da se kladim, a ne kladim se jer ne verujem u 'leba bez motike, na ovim izborima stavila bih pare na Aleksandra Vučića. Da se molim, a ne molim se jer u boga ne verujem, ponizno bih tražila od gospoda drugi krug. Znam da je kontradiktorno: mislim da će Vučić pobediti, a ipak hoću drugi krug – čemu, ako ovaj svejedno pobeđuje?

Zato što su predstavnici režima Aleksandra Vučića u jednoj stvari u pravu: ovi izbori nisu toliko izbori za predsednika koliko za novog lidera opozicije. Nebojša & Nebojša (Stefanović i Krstić), potrošili su u četvrtak uveče cirka pola sata Nacionalnog dnevnika na Pinku da nam to kažu. To jeste tačno, ali Nebojše greše što ovo osuđuju kao da je nešto loše. Zapravo, to je odlično i daj bože da su Nebojše u pravu, pa da na ovim izborima izaberemo „vođu opozicije". Za to nam je neophodan drugi krug, a dobra vam stojim, onaj ko se nađe s Vučićem u drugom krugu biće integrišući faktor za sve izbore koji nas čekaju u narednih pet godina. Znamo da nas 2018. čekaju gradski izbori, a pošto tol'ke godine znamo i Aleksandra Vučića, gradski izbori neće proći bez vanrednih parlamentarnih. Ti parlamentarni izbori treba da posluže kao stara fora: da glasači po inerciji biraju istu opciju na svim nivoima.

U ovom trenutku, famozni drugi krug nam je sve. Od pitanja da li će ga biti zavisi čitava budućnost Srbije. Pitanje drugog kruga je pitanje da li će ovde opstati makar i ovako slabašna i ofucana demokratija ili ćemo konačno prepustiti živote u ruke jednom čoveku. Ako ste mislili da smo odavno skliznuli u provaliju i da veselo srljamo ka dnu, da, u pravu ste. Ali, pobeda bilo kog kandidata u prvom krugu, a pogotovo ovakvog kakav je, Vučića, vodi ka tome da konačno tresnemo zadnjicom o dno provalije. Izračunajte koliko dugo padamo, trebaće nam duplo više da se iz rupetine izbavimo. Proverite koliko sad imate godina, imaćete 10-20 više sledeći put kad se ukaže prilika da se izvučemo.

Jednom kad pređemo Rubikon od 50 odsto glasača, kad jednu jedinu opciju podrži apsolutna većina, demokratija će nam reći „laku noć i srećno", a sloboda će crći u najgorim mukama. Već sad je nepodnošljivo teško odolevati „glavnoj struji" i kritikovati velikog vođu, ali njegova pobeda u prvom krugu legitimisaće sve prljave napade na neistomišljenike. Vučićeva pobeda u prvom krugu značiće da je normalno nazivati Sašu Jankovića ubicom, a Natašu Jeremić šeficom narko-mafije. Dragan J. Vučićević biće legitimni predstavnik novinarske profesije, biće sasvim normalno da REM ne radi svoj posao, da vam dolaze na vrata i isleđuju vas za koga ćete glasati, da vas teraju da slikate glasačke listiće i ucenjuju gubitkom posla. Biće sasvim normalno da se jedna ispod druge nađu vest o samoubistvu radnika „Goše" i o Vučiću koji otvara neku fabriku, sve veselo lupetajući kako nam teku med i mleko. Mislite da je već tako? Nije, nije. Pogledajte se: upravo sedite i čitate ovaj tekst, klimate glavom i mislite da sam u pravu. Ili da nisam. Ali mislite. I imate priliku da čitate ovaj tekst, evo ga na sajtu uglednog nedeljnika, došli ste do njega lako, a ne kopajući po internet budžacima ili preko skrivene IP adrese.

Drugog kruga mora biti da bi se održala kakva takva ravnoteža, da bi se nazirala neka alternativa. Sve i da je Aleksandar Vučić najbolji na svetu, nema tog bogatstva i progresa, nema sreće, ako znate da nema izlaza, da ne postoji drugo i drugačije. Zato ovi izbori zaista jesu izbori za lidera opozicije, i upravo to ih čini sudbinskim.

Ako bude drugog kruga, u njemu će se po svoj prilici naći ili Saša Janković ili Vuk Jeremić. Znam za kog ću od njih dvojice glasati, ali daleko od toga da ću počupati kose i naružiti lice ako u drugi krug uđe onaj koji u prvom neće dobiti moj glas. Bez trunke griže savesti, daću mu glas u drugom krugu.

Neće nama još dugo procvetati ruže, ali nisu svi isti. Razlike su ogromne i razlike nam trebaju. Zato drugog kruga mora da bude, i zato ne smeju da vam ogade politiku. Ako vam ogade politiku, glasaćete za antipolitiku, šta znam, za onog Belog. Nemam ništa protiv dečka, živ bio ocu i majci, ali deci nije mesto u politici, niti je politika po definiciji nešto prljavo i gadno pa da je ismevamo. Nemamo mi taj luksuz da se na izborima zajebavamo. Spašavajte živu glavu tako što ćete jednog od ove dvojice (Jankovića ili Jeremića) uterati u drugi krug i sami sebi stvoriti šansu za alternativu. Naravno da ta alternativa nije idealna niti nam je svima sasvim po volji. Ali, neophodno je da postoji. Jer bez nje nam nema života.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine