<< VESTI | | 19.03.2017 12:00

DOKUMENT >

Srbija rekorder nejednakosti u Evropi

Izveštaj Evrostata o nejednakosti 2015

U Srbiji najplaćenijih 20 odsto ima 9 puta veće prihode od primanja najmanje plaćenih 20 odsto, a u EU -28 taj odnos je 1:5,2. Ispod granice siromaštva u EU-28 je 24,8 % stanovništvau - Srbiji je 37,6 %. Nakon socijalnih transfera u u EU 28 je ispod granice siromaštva 16,5 odsto stanovništva – a u Srbiji 25,4 . Pri tome treba uzeti u obzir i to da je, računato prema lokalnoj kupovnoj moći merenoj po cenama životnih namirnica (purchasing power standards PPS) granica siromaštva u Srbiji niska (3 hiljade PPS), dok je, na primer u Austriji visoka (13,2 hiljade PPS). Ti podaci proizilaze iz izveštaja Evrostata o nejednakosti, objavljenog u februaru 2017.

Srbija je prema podacima Eurostata za 2015. pri samom evropskom dnu, sa godišnjim neto iznosom od 2.591 evro za stanovništvo iznad 18 godina, što je rast u odnosu na 2014. kada je bilo 2.444. Prosek za EU je 16.580 evra, najviši priod je u Luksemburgu sa više od 40.000, sledi Danska sa oko 28.000, Francuska i Nemačka su negde iznad 20.000, a najniži prihod je u Rumuniji – 2.410.

Granice siromaštva

Stopa rizika od siromaštva (nakon socijalnih transfera) u EU-28 ostala je uglavnom stabilna između 2010. i 2013, rastući sa 16,5 % na 16,7 %. Između 2013. i 2014. stopa rizika siromaštva je povećana za 0,5 procentnih poena i povećana je malo u 2015. (za 0,1 procentnih poena) da bi dostigla 17,3 %.

Rizik i prag siromaštva 2015

Rizik i prag siromaštva 2015

Narandžasti stubići: rizik siromaštva % pogođenog stanovništva

Plava crta: Granice siromaštva 60% srednje nacionalne vrednosti ekvivalentnog raspoloživog prihoda, preračunate prema lokalnim cenama neophodnih sredstava za život 2015: na vrhu - u Luksemburgu (17,6 hiljada PPS - pav per sale, plaćanje prema platama, ponekad iznačavane i sa CPS cene prema platama, cost per sale) u Norveškoj (PPS 17,0 hiljada) u Švajcarskoj (15,4 hiljade PPS, 2014) u Austriji (13,2 hiljade PPS); na dnu - u Makedoniji (PPS 2,7 hiljada), Srbiji (3 hiljade PPS), Turskoj (3.2 hiljade PPS, 2013) u Rumuniji i2,6 hiljada PPS)

U osam članica EU-28, Rumunija (25,4 %), Letonija (22,5 %), Litvanija (22,2 %), Španija (22,1 %), Bugarska (22,0 %), Estonija (21,6 %), Grčka (21,4 %) i Hrvatska (20,0 %), petina populacije (ili više od toga) je izložena riziku siromaštva; to je takođe slučaj u Srbiji (25,4 %), Turskoj (23,1 %, 2013.) i u bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (21,5 %). Među državama članicama, najniži procenti osoba izloženih riziku siromaštva je uočen u Češkoj (9,7 %) u Holandiji (11,6 %), Norveškoj (11,9 %) i Islandu (9,6 %).

Prag rizika siromaštva je definisan na nivou od 60% prosečnog nacionalnog ekvavilentnog dohotka. To je često iskazano i u kupovnoj moći (purchasing power standards PPS) da bi bile uzete u obzir razlike u cenama namirnica neophodnih za život. Taj prag varira u državama članicama EU 2015. između 2,6 hiljada PPS u Rumuniji do 13,2 hiljada PPS u Austriji, u Luksemburgu (17,6 hiljada PPS). Prag siromaštva je takođe relativno nizak u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (2,7 hiljada PPS), Srbiji (3 hiljade PPS) i Turskoj (3,2 hiljade PPS, 2013.) i relativno visok u Švajcarskoj (15,4 hiljada PPS, 2014.) i Norveškoj (17,0 PPS hiljada).

Različite grupe su manje ili više izložene novčanoj oskudici. U 2015. su bile relativno male razlike u stopama rizika siromaštva (nakon socijalnih transfera) sa dve šestine u EU-28, 16,9 % za muškarce i malo višim stopama za žene (17,7 %). Najveće razlike među polovima u 2015. (5,1 procentnih poena) uočene su u Litvaniji, a takođe u Bugarskoj, Estoniji, Švedskoj, Sloveniji i Češkoj su takođe izložene razlikama između polova kad je reč o riziku siromaštva (žene su za 2,5 procentna poena izloženije od muškaraca) što je takođe bio slučaj u Švajcarskoj (2014.) i Norveškoj. Nasuprot tome u šest država članica EU razlike u stopama siromaštva između muškaraca i žena su znatno veće u Mađarskoj, Poljskoj, Španiji, Danskoj, Holandiji i Grčkoj, što je takođe bio slučaj i u Srbiji.

Nezaposleni su ranjiva grupa: skoro polovina (47,5 %) nezaposlenih u EU-28 je izložena riziku siromaštva u 2015. s najvećom stopom u Nemačkoj (69,1 %), dok je u sedam država članica EU (tri Baltičke države, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Malti) najmanje polovina nezaposlenih 2015. bila izložena riziku siromaštva.(Videti tabelu Stopa rizika od siromaštva nakon socijalnih transfera prema statusu aktivnosti, 2015))

Jedna od osam (13,2 %) penzionisanih osoba u EU-28 bila je izložena riziku siromaštva in 2015. a stope dva puta veće od proseka za EU-28 zabeležene su u Litvaniji (27,6 %), Bugarskoj (30.0 %), Letoniji (36,7 %) i Estoniji (40.1 %).

Nezaposleni su izloženiji riziku siromaštva (9,5 % u EU-28 u 2015.). Relativno visok procenat zaposlenih je takođe izložen riziku siromaštva u Rumuniji (18,8 %) i u nešto manjoj meru u Grčkoj (13,4 %) i Španiji (13,1 %), dok u Luksemburgu, Italiji, Poljskoj i Portugalu 1 od 10 radnika je izložen riziku siromaštva 2015.,

Stope rizika siromaštva 2015. nisu bile jednake između porodica sa decom i porodica bez dece. Najizloženije riziku siromaštva su bile porodice sa decom koju izdržavaju (25,4 %) i ljudi koji su živeli sami Nasuprot tome rizik siromaštva domaćinstava sa dvoje ili više odraslih članova je manji od polovine te stope (11,5 %).

U većini država članica EU uočava se sličan model: samačka domaćinstva su najizloženija riziku siromaštva u svim državama članicama osim u Malti, gde su više stope rizika za dvočlana domaćinstva u kojima jedna osoba ima 65 ili više i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. U dvočlanom domaćinstvu u kome jedna osoba ima 65 ili više stopa rizika siromaštva je nešto niža 10,4 %.

Rizik siromaštva u dvočlanim domaćinstvima bez dece u kojima bar jedna osoba ima 65 ili više je generalno niži, mada to nije slučaj u Kipru, Estoniji, Austriji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Litvaniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Malti.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od osoba mlađih od 65, sa odnosom oko 1,1, a sličan je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93% ostalog stanovništva.

Riziku siromaštva izložena je trećina (33,7 %). domaćinstva sa izdržavanom decom i jednim odraslom članom u EU-28, Najizloženija su domaćinstva domaćinstava sa dva odrasla člana i troje ili više dece (27,1 %), a znatno manje (12,9 %) domaćinstva sa dva odrasla člana i jednim izdržavanim detetom. Domaćinstva sa dvoje odraslih i jednim detetom su najmanje izložena riziku siromaštva u Islandu.

U većini država članica EU stope rizika siromaštva su najviše kad su u pitanju domaćinstva s jednom odraslim članom i jednim detetom, ali postoji i niz izuzetaka - da su najizloženije domaćnistva s dva odrasla člana i troje ili više izdržavane dece. Takve slučajeve beleže Bugarska i Rumunija, u manjoj meri Španija, Portugal, Slovačka, Italija, Poljska i Hrvatska; a takva situacija je takođe nastala u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Turskoj (2013), u manjoj meri u Švajcarskoj (2014.) i u Srbiji.

Mere socijalne zaštite mogu da smanje siromaštvo i socijalnu isključenost. U 2015. socijalni transferi smanjili su stope rizika siromaštva u EU-28 sa 26,0 % pre transfera na 17,3 % posle transfera, podižući tako 8,7 % populacije iznad praga siromaštva. Uticaj socijalnih transfera je bio nizak u Rumuniji, Grčkoj, Litvaniji, Poljskoj i Italiji, kao i u Turska (2013) i u bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedonija. Nasuprot tome polovina osoba koje su bile izložene riziku siromaštva pomerila se iznad praga siromaštva u Irskoj, Finskoj i Danskoj, Norveškoj i Islandu.

Razlike u prihodima: Srbija 1:9; u EU-28 - 1:5,2

Nejednakosti u raspodeli prihoda 2015. su uočene u svim državama članicama EU, gde je u proseku 20 % populacije sa najvišim prihodima prima 5,2 puta više prihoda od najnižih 20 %. Taj odnos varira među državama članicama sa 3,5 u Slovačkoj i Češkoj, do 6,0 ili više u Portugalu, Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Španiji, Bugarskoj i Litvaniji, s najvišim pikom od 8,3 u Rumuniji. Među nečlanicama, taj procenat je viši nego u državama članicama. - relativno je nizak u Islandu 3,4 i u Norveškoj 3,5, dok je viši od evropskog proseka u Turskoj (8,7, 2013) i Srbiji (9,0)...

U EU-28 je 24,8 % stanovništva je u 2015. bilo ispod praga siromaštva od 60 % prosečnog prihoda na nacionalnom nivou. Najmanji jaz siromaštva među državama članicama EU je zabeležen u Finskoj (13,2 % ispod granice siromaštva), Francuskoj (15,7 %), ispod evropskog proseka 25,0 % je u Grčkoj, Bugarskoj, Italiji, Portugalu, Slovačkoj, Hrvatskoj, Litvaniji i Letoniji, i kao i u Turska (2013). Jaz siromaštva je najveći u Rumuniji (38,2 %) i Španiji (33,8 %), a relativno je visok u Srbiji (37,6 %) i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (33,1 %).

(Videti detaljnije Eurostat information , February 2017. )

( Videti takođe: U Srbiji najveći jaz između bogatih i siromašnih, EurActiv 17.03.2017.)


 

Stopa rizika od siromaštva nakon socijalnih transfera prema statusu aktivnosti, 2015 (%)

Ukupna populacijaZaposleniNezaposleniNedovoljno uposleniPenzionisaniDruge neaktivne osobe
EU-2816,39,523,847,513,229,0
Evrozona (EA-19)16,39,423,447,412,227,4
Belgija13,94,623,240,712,431,5
Bugarska21,57,735,053,330,029,1
Češka8,64,014,348,77,414,0
Danska12,55,521,937,68,834,1
Nemačka17,19,726,369,117,030,3
Estonija22,010,039,154,840,133,6
Irska15,64,827,140,415,928,3
Grčka19,913,424,144,810,826,2
Španija20,513,126,746,510,223,9
Francuska11,97,516,937,17,128,8
Hrvatska19,85,929,642,822,132,4
ltalija18,411,524,047,311,026,4
Kipar16,09,123,442,016,518,7
Letonija22,29,237,955,036,731,9
Litvanija20,79,933,662,327,630,1
Luksemburg13,611,616,542,75,822,7
Mađarska13,19,317,054,45,024,5
Malta14,85,424,455,718,125,2
Holandija10,85,017,935,56,227,9
Austrija13,17,919,441,412,926,4
Poljska16,411,222,245,711,128,1
Portugal18,310,925,242,014,431,9
Rumunija22,418,826,455,515,842,1
Slovenija14,36,721,944,815,919,9
Slovačka10,66,016,245,56,215,7
Finska13,13,522,639,613,530,2
Švedska14,87,126,939,319,243,0
Velika Britanija15,88,226,748,318,235,0
lsland9,16,914,722,59,815,6
Norveška11,95,522,943,610,135,2
Švajcarska12,36,323,124,625,718,8
FRY Makedonija19,78,927,439,77,326,7
Srbija24,513,530,546,215,236,6
Turska 18,214,921,238,13,123,6

Osobe preko 18 (2) 2013, Izvor: Eurostat (online data)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> U EU petina domaćinstava sa najvišim primanima ima 5,2 puta viši raspoloživi prihod, odnosno prihod nakon oporezivanja i sličnih troškova, nego petina sa najmanjim primanjima, dok je u Srbiji ovaj odnos 9. Srbija je, dakle zemlja sa najvećom nejednakošću, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta, dok je u EU-28 rekorder Rumunija u kojoj je ovaj odnos 8,3.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine