Autor

19.3.2017. >

Nasilje i lična odgovornost

Nasilje označava odnos između dve strane u kome jedna strana upotrebom sile ili samom pretnjom upotrebe sile utiče na drugu stranu. Nasilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povređuju osobe ili uništava vlasništvo. Nasilje može biti fizičko i mentalno. Naročito je opasno koordinisano nasilje

„Kada su nacisti došli da odvedu komuniste, ćutao sam; pa ja nisam bio komunista. Kada su pozatvarali socijaldemokrate, ćutao sam; pa ja nisam bio socijaldemokrata. Kada su došli po sindikalce, nisam protestovao; pa ja nisam bio sindikalac. Kada su došli po Jevreje, nisam protestovao; pa ja nisam Jevrejin. Kada su došli po mene, nije više bilo nikoga ko bi protestovao". Ovu pesmu napisao je protestantski pastor i teolog Martin Nimeler (Martin Niemöller, 1892-1984.), koji je u na početku podržavao nacionalsocijalizam, da bi na kraju i sam završio u koncentracionom logoru.

Sa nacizmom i nacistima, naravno, ne može ništa da se uporedi. Ali ova čuvena pesma opisuje kako neprimetno, korak po korak, dolazi do gubitka osnovnih prava i sloboda, dok ne postane prekasno za otpor.

Pravna država trebalo bi da spreči ili sankcioniše svaki oblik nasilja. Problem nastaje kada pojedinci, interesne grupe ili političke partije uzurpiraju državu koja sama posteje nasilnik. Kao u slučaju privođenja građana i uništavanja vlasništva u Sava Mali. Kao u slučaju raspuštanja parlamenta dok Vučić ne postane predsednik. Kao u slučaju otpuštanja novinara koji se usude da postave neko za vlast neprijatno pitanje. Kao u slučaju pretnje otkazom zaposlenima u javnim preduzećima i državnoj upravi ako se usude da ne podržavaju Esenes. Kao u slučaju pokretanja krivičnih procesa protiv političkih neistomišjenika. I tako dalje.

Koordinisano vređanje i klevete su takođe oblik nasilja. Kao kada Premijer koji bi sada malo da postane Predsednik svoje protivkandidate đuture naziva lopovima i plaćenicima. Izuzev Šešelja. Kao kada se Pink i Informer prostački okome na neostimišljenike Vučića, bez ikakvih pravnih posledica.

Kada je država nasilnik, kada su predstavnici države nasilnici, ko onda građane da zaštiti od nasilja? To mogu samo sami građani, udruživanjem, pružanjem otpora, protestima. U teoriji. U praksi, većina nije spremna da zarad ličnog komoditeta i ugrožavanja sopstevene egzistencije štiti pojedince od nasilja koje koordiniše vlast. Ljudi okreću glavu na drugu stranu. Ili se priklanjaju sili kao raznorazni Ljajići, Draškovići ili Dačići. Postaju saučesnici u nasilju. To onda nazivaju politikom. Dolazi do procesa samoobmanjivanja ne bi li se opravdale privilegije kojima ih nagrađuje Vođa. Sve već viđeno.

Sistem vladanja Esenesa zasniva se na sili i zastrašivanju, pretnjama i režanju, kontrolom i zloupotrebom institucija koje bi trebalo da budu nezavisne i rade u interesu građana. Po prirodi stvari, to nasilje će bivati sve veće, neće se samo od sebe smanjivati. Koliko juče, devedesitih, su slali policiju da zatvara medije, hapsili su i ubijali. Po prirodi stvari, ovakav sistem se dobrovoljno ne odriče vlasti. Nasilje će biti srazmerno proprocionalno ugroženosti njihove vlasti.

Preterujem? Možda. Nadam se. Videćemo kada jednog dana njihova popularnost počne naglo da opada, kada građani više ne budu nasedali na laži i obmane.

Naravno da je pesma na početku ovog teksta nastala u posve drugačijim istorijskim okolnostimau u posve drugačijoj zemlji. Ali, u suštini u pesmi je opisano, kada sportisti ćute i okreću glavu na drugu stranu dok se nasilnici obrušavaju na Dudu Ivkovića. Ili kada muzičari i muzikanti ćute i okreću glavu u slučaju Vlade Georgieva. Čast izuzecima.

Po prirodi stvari nasilnici postaju sve nasilniji i bahatiji kada nema ko da ih zauzda i sankcioniše. Portali N1 i B92 preneli su pre neki dan kako je aktivista Esenesa napao i vređao saobraćajnog policajca koji ga je zaustavio. Esenesovac je, valjda samim tim što je Esenesovac i što je na važnom zadatku prenošenja partijskog materijala u gepeku, smatrao da je iznad zakona i šta njega, Vučićevog saborca protiv ove gamadi i lopova, ima tamo neki saobraćajac da zaustavlja i traži mu dokumenta. "Onima koji savesno rade svoj posao, to jest policajcima, ovim se šalje poruka da su oni na vlasti nedodirljivi za sve, pa i za organe reda. Na ovaj način se unosi i strah kod policajaca i primoravaju se da okrenu glavu na drugu stranu kada ubuduće naiđu na nekoga iz vladajuće partije", rekao je povodom ovog slučaja predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović. Da podsetim ovde na slučaj braće Vučić i Mali.

Pastor Nimeler, koji je za vreme Prvog svetskog rata dogurao do čina komandanta podmornice, šezdesetih godina prošlog veka je napisao: „Gde se zapravo nalazi ona tačka na kojoj mora da se pruži otpor ako se ne želi beznadežno odricanje od slobode? /.../ Ta jedinstvena reč se zove odgovornost u smislu poslednje lične odgovornosti. Gdegod se negira i napušta lična odgovornost, slobode više nema."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine