foto: rade prelić / tanjug
IPAK DOŠAO: Premijer Aleksandar Vučić sa organizatorom skupa, predsednikom Saveza ekonomista Srbije Aleksandrom Vlahovićem, bivšim ministrom privrede u vladi DOS-a

Kopaonik biznis forum >

Kao u filmu, ali kom

Biće zanimljivo jednom dočekati "srpski Davos" mimo predizborne kampanje, bilo za predsednika ili za parlament kao što se dogodilo prošle godine. Bez opterećenja očekivanog glasanja, možda bi prave reči završile u pravim ušima, pa bi i kritike i upozorenja bili vrednovani više od pohvala i samohvale

Kopaonik biznis forum nesumnjivo je krupan događaj. Za srpske uslove pogotovo. Kad se na jednom mestu nađu zvaničnici iz MMF a, Svetske banke, EBRD a i drugih međunarodnih institucija, gosti iz poslovnog sveta, ne samo domaćeg, poput Petera Hofingera, člana upravnog odbora Vienna insurance grupe, Gernota Mitendorfera, finansijskog direktor Erste grupe, ili Marka Landija, nekadašnjeg šefa operacija Applea i čoveka poznatog po tome što je ubedio Stiva Džobsa da se vrati u matičnu firmu, onda to govori o ozbiljnosti događaja. Sa druge strane, sa Kopaonika je poručeno i da u Srbiji stranačkog zapošljavanja više nema.

Tema koja je dominirala bila je kako podstaći privatni sektor. Forum to čini u praksi. Možda ove godine nije bilo mnogo martovskog skijanja. ("Naručio sam Vam loše vreme", rekao je u šali, koja se posle obistinila, na prijemu veče pred otvaranje Miodrag Kostić, vlasnik MK Mountein Resorta), ali planinskim lokalima tri dana "srpskog Davosa" poslovni sastanci i "korpo" zabave dođu kao neplanirani bonus pred kraj sezone.

Nasuprot tome, tema koja je nedovoljno otvarana, a važna je za biznis, bila je politika, kao da se događaj ne održava u vreme zategnutih odnosa sa BiH, a posebno sa Prištinom. Osim na takozvanom ambasadorskom panelu, gde su ambasadori SAD i Rusije razmenili i nekoliko rečenica o Krimu i ukrajinskoj krizi, te nekoliko šturih poruka premijera Vučića da će Srbija raditi na održanju "stabilnosti u regionu", uzdržavanje od ovih tema bilo je na ivici prenaglašenosti.

TRETMAN: Kao i planinska mikroklima, makroekonomija, kažu, pogoduje privrednoj klimi. Ali privatnici žele mnogo više – pre svega državu na usluzi. Iskorenjivanje korupcije, niže namete posebno na lokalu. Ravnopravan tretman i kad je reč o stranim, ali i državnim firmama.

"Njima se daju pomoć, subvencije, pa čak i hale, a jako mali broj srpskih preduzeća je to dobio... Mislim da je pametnije baciti 100 miliona evra za subvencije malih i srednjih preduzeća nego godinama hraniti jedan RTB Bor", kaže Zoran Drakulić, novi predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik.

"Država treba da stvori infrastrukturu, da ulaže u zdravstvo i školstvo, i to je ono što treba da budu prioriteti. Ako mladi ne ostanu u našoj zemlji, mi nemamo šanse", smatra Branislav Grujić, uz opasku da je došlo vreme da se prekine sa stereotipom da je svaki biznis kriminalan.

foto: rade prelić / tanjugSUSRET DRŽAVE I PRIVREDE: Guverner NBS Tabaković i predsednik MK grupe Kostić

POHVALE I UPOZORENJA: Ministri su se držali proverenog: makroekonomskih pitanja i poruka o stabilnosti. Postignuto su svi pohvalili – smanjenje deficita, javnog duga, stabilnu inflaciju i kurs, brzo dobijanje građevinskih dozvola... Tu su i planovi, za čije izlaganje je trebalo vremena, pa ga je ponestalo za kafu, bar prema ministru energetike koji se na kratkom espresu zadržao u novinarskoj sobi. "Srbija će biti išpartana auto-putevima", kaže ministarka građevine. Za dinar ne treba brinuti, kao ni za kvalitet srpskih banaka, poručuje guvernerka Jorgovanka Tabaković. Za državne firme ima kupaca, uveren je ministar privrede. Energetski stojimo stabilno (Aleksandar Antić), sada konačno možemo da znamo šta ko radi u državnoj upravi, pa će lakše da se radi na stvaranju efikasne države (Ana Brnabić).

Onaj "kod koga su pare" ništa manje nije optimističan. Deficit srpske državne kase koji je lani iznosio 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako planira ministar finansija, nastaviće da pada i do kraja decenije biće na stabilnih jedan odsto. Sve manje od toga, smatra Dušan Vujović, bilo bi previše opterećujuće za privredu i umanjilo bi njen rast. I takav, biće dovoljan da udeo javnog duga u BDP u nastavi da pada i da 2020. bude 60 odsto. "Kao što se kaže u filmu, ‘svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo’."

Za MMF je smanjenje nezaposlenosti najznačajnije. Džejms Ruf, koji je na Kopaoniku izjavio da su plate u Srbiji "bolno niske", kaže ipak i da je tri miliona zaposlenih na više od sedam miliona stanovnika nedovoljno.

"Za mene je najveći uspeh koji se dogodio u okviru programa gde su spušteni trendovi nezaposlenosti, uz tendenciju rasta zaposlenosti. Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji, došlo je do rasta zaposlenosti", rekao je Ruf.

Ono što je propušteno, za šta je "kopaonički Davos" dobra prilika da se razgovara, makar "na marginama" (u foajeima), jeste verodostojnost statističkih podataka o nezaposlenosti. O tome već mesecima traje akademska rasprava među ekonomistima. Tako se baratalo sa zvaničnom statistikom koja beleži pad nezaposlenosti na 13 odsto. Da li pogled sa visine ulepšava sliku? Akademsku struku brine koliko je ono što je postignuto – održivo. Zapravo, koliko su stabilni temelji mera štednje. U Fiskalnom savetu mnogo su oprezniji nego u Vladi. "Nije sve, ipak, kao u filmu", kaže Pavle Petrović.

Gde su rizici? Prema njegovim rečima, država i dalje mnogo troši, 45 odsto BDP a. To je, kaže, previše da bismo mogli da bezbrižno čekamo nadolazeće godine. Dobri dosadašnji rezultati, smatra Petrović, rezultat su, pre svega, povećanja prihoda državne kase. Poreznici, dakle, dobro rade, ali javne finansije se ne mogu osloniti samo na njih. Uz to, uveren je da je za Srbiju najavljeni jedan odsto budžetskog deficita previše. Dug bi u narednim godinama trebalo da pada brže od projekcija ministra finansija, da bi krhka ekonomija bila otpornija na eventualne nove međunarodne krize. "Da bi se ovi rezultati fiskalne konsolidacije i privrednog rasta učinili trajnim, neophodno je i dalje graditi zdrave temelje srpske privrede. Strukturne reforme su značajnim delom izostale u periodu 2014–2016", kaže Petrović.

Neki od spoljnih rizika su cene energenata i novca. Energetski zavisna Srbija osetiće na državnoj kasi svaki rast cena nafte i gasa. Narednih dana videće se i da li je vreme jeftinog novca prošlost, kada američki Fed odluči hoće li, i koliko, podići baznu kamatnu stopu. Postane li američko tržište atraktivno za ulagače zbog viših prinosa, rizične ekonomije poput srpske inostrani novac moći će da privuku samo ako ga skuplje plate, a to je nešto što bi ministar finansija zemlje kojoj će nova zaduživanja ubuduće biti neophodna svakako želeo da izbegne.

STAKLENE NOGE: Na jednom od prethodnih "Davosa", tadašnji član Vlade bio je iskren: Moramo početi da pravimo nešto što će neko u inostranstvu hteti i da kupi, otprilike je glasila poruka. Ključ je oduvek bio u izvozu. Danas je, statistika pokazuje, spoljna trgovina u boljem stanju, izvoz raste brže od uvoza pa je i deficit manji. Raste industrijska proizvodnja, a ekonomiste posebno raduje rast prerađivačke industrije. Pitanje je koliko je to "na dušu" nekolicine većih kompanija koje su "proradile" u međuvremenu, jer je privrednička baza, i dalje, doduše mimo zvaničnih panela, još dobrim delom u "starim pričama".

Ključ za stabilnost su, čulo se, takozvane "strukturne reforme". Iza jezikolomnog izraza kriju se promene o kojima se govori još od kad su ekonomisti pre gotovo četvrt veka počeli da se okupljaju na Kopaoniku. Ako i Vlada uspe da državu oporavi da bude na usluzi privatnicima i ostalima, preostaju državne firme.

Kad se izgovaraju, stvari deluju jednostavno – ukoliko ne mogu da posluju profitabilno (ili ih kupi neko ko od njih to može da napravi), treba da završe na dobošu, jer para za dalje pokrivanje gubitaka teško da će biti. U praksi, s vremenom se malo od toga dešavalo.

"Državni aparat u Srbiji mora da se svede na pravu meru i postane efikasan kako ne bi bio smetnja ekonomskom rastu od šest odsto, koliki je rast neophodan Srbiji da bi se priključila EU... Morate da se hvatate u koštac sa preduzećima koja ne posluju dobro. Odlažu se reforme strateških preduzeća koja prave velike gubitke jer im komercijalna preduzeća ne plaćaju usluge i robu. Ona se moraju reformisati i poslovati tako što će naplaćivati usluge po komercijalnim cenama", ponavlja Elen Goldstin, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Kako to u stvarnosti izgleda, opisao je Pavle Petrović.

"Železnice Srbije su napravile ozbiljan napredak u restrukturiranju, dok EPS uopšte ne radi ništa u tom smislu i u tom preduzeću nema svesti o neophodnosti reforme." Večernji paneli bili su prilika za odgovor na ono izrečeno pre podne. Iz EPS a je stigao odgovor da je ta firma lani otpustila dve hiljade ljudi, te da je o promenama u toj firmi obavešten i Fiskalni savet, ali da ih nisu uvrstili u svoje izveštaje.

Promene očekuju i druge firme. Za RTB Bor, Azotaru, Resavicu, MSK i Petrohemiju, kaže ministar privrede Goran Knežević, ima više zainteresovanih. Za RTB Bor, premijer Vučić je najavio i međunarodni tender, iako nije delovao uveren da će otvorenom tržišnom utakmicom pronaći bolje ponuđače nego direktnom ponudom. Pogled prema Kini i dalje dominira kad je njegova vizija budućnosti RTB a u pitanju. Kaže i da nije uveren u brojne zainteresovane sa drugih tržišta. Bio bi, kaže, srećan da ima drugih investitora, ali nije tako.

"Nema ih bezbroj, kao što ih nije bilo za Železaru i za druge mnoge stvari. Ako mi pokažete ko je u stanju da reši RTB Bor, dovedite ga, ja ću odmah da ga prihvatim", rekao je Vučić.

Ekonomisti kažu da ministri žure sa optimističnim najavama o privatizacijama. "Videćemo sa Borom koliko će uslova tu trebati da zadovolji da neko dođe i preuzme preduzeće. Mi jednu Galeniku nikako da privatizujemo. Tu će da se lome zubi, država treba time da se bavi i zaboravi na fiskalni deficit", kaže Jurij Bajec.

BRŽI RAST: Do željenog životnog standarda, poručeno je sa vrha našeg najpoznatijeg ski-centra, moraće da prođe još vremena. Ministar Vujović najavljuje da će Srbija u naredne dve godine sigurno ostvariti privredni rast od 3,5 odsto i zatim dostići rast od oko četiri odsto. To, ipak, nije dovoljno da bi građani uskoro pristigli bogatije zemlje. Računica je jednostavna – ukoliko želite da izračunate za koliko vremena će se određena veličina (u ovom slučaju BDP) udvostručiti, broj 70 podelite sa stopom rasta. Ukoliko BDP Srbije bude rastao po stopi od četiri odsto, dupliraće se za 17-18 godina. Ako stopa bude šest odsto – za nepunih 12. U svakom slučaju, pričekaćemo.

Brži rast privatnog sektora, treba da pogura privredu. Investicije koje su danas oko 19 odsto BDP a, trebalo bi, prema računicama ekonomista, da porastu bar na 25 odsto.

PREMIJEROVA DILEMA: A privatni sektor, odnosno razvoj preduzetništva, za razliku od svojih ministara koji u prvi plan stavljaju javna preduzeća, kao najveći problem vidi predsednik srpske vlade. Aleksandar Vučić je nekoliko dana pre Foruma otkazao najavljeni dolazak, uz reči da nema vremena i da će umesto na Kopaonik, poći negde da "otvara fabrike". Ubrzo se, ipak, predomislio, ali je umesto na otvaranje, na Forum stigao drugog dana.

"Ključni problem u ekonomiji Srbije jeste nedostatak preduzetničkog duha, jer je poslednje istraživanje pokazalo da 73 odsto ljudi očekuje i smatra da je država ta koja treba nekoga da uposli. Nije naš posao da uposlimo nekog, već da stvorimo uslove da se ljudi zaposle i da pronađu posao, da osnuju firme i da zarađuju. Naš posao je da to omogućimo kroz startap kredite i najboljim mogućim biznis ambijentom", rekao je Vučić i dodao da su podaci o volji za preduzetništvo toliko porazni da "mi još dugo vremena nećemo moći da napravimo onakve rezultate kakvi mislim da su mogući".

Ekonomista Jurij Bajec kaže da se nije dovoljno govorilo i o ključnim razlozima zbog kojih se ljudi uzdržavaju od preduzetništva.

"Mehanizmi države ne rade, ima puno korupcije, susreću se sa mnogim moćnicima, ljudi imaju osećaj da to nije sigurno", kaže Bajec.

Visoke namete na lokalu premijer priznaje kao problem. Ne i visoke poreze, ali najavljuje ipak njihovo smanjenje i to poreza na plate. Neće, kako kaže, biti "dramatično", a manje prihode planira da nadomesti suzbijanjem sive ekonomije. Rečju, više ljudi će da plaća manje poreze, pa će u zbiru biti isto. Ruku na srce, ekonomisti ne vide mnogo prostora za smanjenje poreza na zarade, a u projekcijama navode da se takvi "popusti" mogu kompenzovati rastom PDV a. Bude li ove godine bar malo snižena poreska stopa, biće to prvo poresko rasterećenje privrede od kraja prošle decenije – kad su porezi počeli da rastu. Od tada, na primer, porasla je stopa PDV a, podignut je porez na dobit, umanjene su mogućnosti za poreska oslobađanja...

MLADI ODLAZE: Ništa od toga ne vredi bez ljudi. Statistika je porazna, zemlja je u samom vrhu liste država iz koji odlaze mladi talenti. Vratiti otišle naginje utopiji, ali mogu li se bar zadržati oni kojih su još ovde.

"Ako su deca zdrava, obrazovana, obučena da rade i sposobna da zarade pristojnu platu, onda su i osnažena da zadovolje svoje osnovne potrebe i budu uspešna, a koristi od toga će imati i čitavo društvo", rekao je direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lot.

No šta se krije iza "ulaganja u inovativne startapove i menjanja tradicionalnih mehanizama i načina poslovanja", nismo detaljno čuli. A bila je možda prilika da se razgovara o hroničnom nedostatku razvojnih centara i pretvaranju industrije u puku "sastavljačku privredu".

Izgleda da briga o mladima i razvoju preduzetništva ne dobacuje dalje od priče o dualnom obrazovanju. Ali, nova mantra srpskog državnog vrha ne impresionira sve. Posebno jer nosi opasnost da država postane nepresušan izvor jeftine radne snage. A onda je pitanje koliko će privredni rast ili stopa BDP a značiti tankim radničkim novčanicima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Guber plate

Ministar finansija Dušan Vujović ka­že da zna da su penzije i državne plate niske, ali da ne možemo "više da se protegnemo od gubera". "Nametnuli smo obavezu – plate i penzije su niske, ali su nam deficiti i dalje previsoki. Jesu niske plate i penzije, ali mi ne možemo više od gubera."

Hoće li rasti, odlučiće se na jesen: "Nećemo to da radimo pre bilo kakvih izbora. Čekaćemo sa MMF-om septembar. Uveren sam da će biti prostora za značajnije povećanje plata i penzija", kaže premijer.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine