foto: rade prelić / tanjug

Izbori 2017. >

Uterivanje straha

Vlast poručuje da opet imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija

Na spisku najrabljenijih reči ovih dana, reč "strah" sigurno bi zauzela visoku poziciju. Ima je u nazivu izborne liste Saše Jankovića, pritisnut okolnostima i Vuk Jeremić počeo je da je koristi, a režim Aleksandra Vučića na dnevnom nivou pronalazi nove metode za promovisanje straha kao primarne emocije građana i građanki Srbije.

Odavno je, naime, prevaziđen onaj poslovični strah izražen kroz frazu "nije za telefon": u Srbiji 2017. godine strahuje se konkretnije, određenije i zbog stvari mnogo važnijih od telefonskog razgovora. Pritom, ne strahuju samo oni koji su protiv Vučića, već (zahvaljujući njemu naklonjenim medijima), i oni koji ga svesrdno podržavaju.

NEĆEŠ GA, MAJCI: Samo u protekloj sedmici, bilo je više situacija koje vrlo slikovito prikazuju mehanizam uterivanja straha u kosti.

U subotu, 4. februara, u Smederevu je održan skup podrške muzičaru Vladi Georgievu čiji je koncert u tom gradu prethodno otkazan – iako je koncert bio dogovoren, dogovor je propao nakon što je Georgiev nastupio na izbornoj konvenciji Saše Jankovića. Samo po sebi, to je već bila jasna poruka. Međutim, kada je putem društvenih mreža zakazano okupljanje u znak podrške muzičaru – a samim tim i Saši Jankoviću, a protiv Aleksandra Vučića – gradonačelnica Jasna Avramović je navodno zabranila lokalnoj crkvi da ustupi struju za taj skup. Konačno, na trgu u Smederevu okupilo se nekoliko hiljada ljudi, korišćeno je mobilno ozvučenje, nije bilo političkih govora i sve je prošlo u najboljem redu, ali se mediji time uopšte nisu bavili: listovi "Kurir", "Blic" i "Alo", recimo, nisu o tome objavili nijednu reč.

Onaj ko ne koristi internet i ne čita "Danas" i ne gleda N1 nije pojma imao ni da je koncert bio zabranjen, a ni da je održan protest. Tek će Aleksandar Vučić, u svom gostovanju na TV Pinku 6. marta pomenuti smederevački skup, rekavši da je tamo bilo 970 ljudi – što je u suprotnosti sa svim što se vidi na fotografijama snimljenim na licu mesta.

Kompletno uzeta, priča je imala samo jedno naravoučenije: "Ćuti, inače ćeš da stradaš, na sve načine i na više nivoa."

foto: tanja valič / tanjugNA UDARU REŽIMA: D. Ivković;...

Samo nekoliko sati nakon smederevačkog skupa – u noći između subote i nedelje, grupa građana predvođena proslavljenim košarkaškim selektorom Dušanom Dudom Ivkovićem predala je potpise podrške kandidaturi Saše Jankovića. Iz grupe novinara koja je izveštavala s događaja odmah se izdvojila novinarka STB-a koja je Ivkoviću postavila niz pitanja – no, umesto da ga pita o događaju, pitala ga je samo i isključivo o njegovoj navodno nelegalno podignutoj kući. Na tragu tekstova u "Informeru", podmladak STB-a insistirao je na tome da Duda Ivković, posle svega što je u životu napravio i čime je zadužio Srbiju, "hoće da preko Jankovića ostvari ono što nije mogao drugačije". Stvar je završena mirno, ali su ostali ružan utisak i ružna poruka: ovaj put, da niko ko zucne protiv režima, uradi ili kaže bilo šta što se vođi ne dopadne, ne može da očekuje milost i blagonaklonost. Zvao se on Vlado Georgiev, ili bio ličnost osvedočeno važna za Srbiju.

Sutradan, direktorka Doma kulture u Krupnju zabranila je ulazak Vuka Jeremića i njegovih pristalica u uredno rezervisanu salu, dok su pripadnici SNS-a – kako su naveli iz Jeremićevog štaba – "satima obilazili grad i maltretirali i obeshrabrivali ljude da se ne pojave na jednom običnom razgovoru, na jednoj tribini". Umesto da govori na tribini, Jeremić se tako građanima obratio ispred Doma kulture, da bi kasnije saopštio kako u "atmosferi straha nema uslova za normalan i pristojan život".

foto: marko đoković / ras...Vlado Georgiev;...

Da je to tako, potvrdilo se i samo dan kasnije, u ponedeljak 6. marta. Gotovo istovremeno s Vučićevim nastupom na TV Pinku, društvene mreže bile su preplavljene obaveštenjem voditelja Ivana Ivanovića da mu je emisija skraćena za deset minuta: Ivanović je uz navodno sporni deo emisije naveo: "Ovo je menadžment ocenio kao deo zbog kog bi ‘On mogao da poludi’."

Ovaj događaj poražava na više nivoa. Pre svega, tragično je da "menadžment" može nesmetano da cenzuriše emisije, ali još tragičnije to što isti taj "menadžment" do sada nije sekao delove Ivanovićevih nastupa kojima su najgrublje kršena prava žena, pripadnika/ca manjinskih naroda, Roma, LGBT osoba. Za sve ove godine, niko se nije setio da bi onim što Ivanović izgovara neko mogao da bude uvređen ili čak i da strada, ali je sada odjednom zasmetao inače banalan sadržaj u kojem se između redova napominje kako premijer zbog svog horoskopskog znaka možda ima "mikro-penis"?!

Nije ni do sada Ivanović bio blagonaklon prema premijeru, kod njega su u emisiji mogli da se čuju kritički tonovi. Nikome, međutim, nije smetalo komentarisanje ekonomije ili spoljne politike, ali je budalaština poput ove – smatralo se – mogla naterati Aleksandra Vučića "da poludi". U normalnim okolnostima, problem bi bile kritike u vezi s ozbiljnim temama, a merenje genitalija prostakluk. Međutim, u okolnostima u kojima se lagano izgrađuje kult ličnosti, "ozbiljne kritike" su nevažne (jer ih premijer nonšalantno odbacuje, čak i kad dođu s relevantnijeg mesta), dok vicevi o genitalijama ulaze u domen nedodirljivosti i stoga su a priori zabranjene.

Od svega je ipak najtragičnije što ovde nije intervenisao Vučić, već strah "menadžmenta" od njegove eventualne odmazde: na osnovu onoga što je stiglo u javnosti, dalo bi se zaključiti da Vučić nije "poludeo", već samo da bi to moglo da se dogodi da je emisija otišla u etar. Nije cenzurisao on sam, već su to obavili drugi, bojeći se njega.

RATOVI, HAOS I NAJEZDA SKAKAVACA: Medijski šampioni "srca junačkog" ipak nisu bili nadležni u televiziji "Prva", već vlasnici i urednici "Kurira" koji su se prethodne sedmice još jednom, po ko zna koji put, upisali u antologiju profesionalnog beščašća.

Naime, zbog objavljivanja navoda da će Tomislav Nikolić uskoro sesti u premijersku fotelju, Vučić je 21. februara rekao da neće da učestvuje u "vašem rijalitiju", a redakcija "Kurira" odgovorila mu je oštro, kako već samo ona ume (u redovnim vremenskim intervalima od oko godinu, godinu i po). Nije tu bilo bogzna šta novo, sve u rangu onog već istorijskog "Srbijo, izvini". Te optuženi su da destabilizuju državu, te oni samo rade svoj posao, te oni su "izloženi hajci ostalih tabloida"... Konačno, tu je i poruka vredna pažnje: "Ako treba da platimo cenu što ne pišemo po diktatu vlasti, već u interesu građana, onda ćemo uvek birati građane Srbije."

Osam dana kasnije – 1. marta 2017, u istu tu slobodarsku redakciju došao je premijer lično. Zaposleni su bili nasmejani, snimali su selfije s premijerom, neki su se posebno doterali za tu priliku, a iz snimka postavljenog na onlajn izdanju "Kurira" vidi se da su se samo novinari "Njuzvika", koji radi u sastavu Adria Media Grupe (kojoj pripada "Kurir"), ponašali normalno i pristojno. Ostali su, ako je suditi po istom tom snimku, uglavnom bili van sebe.

Efekti ove posete bili su jasni odmah (videlo se to već u sutrašnjem izdanju), ali pravo finale stiglo je u nedelju, 5. marta, kada se simultano dogodilo više epizoda ove priče. Na naslovnoj strani pojavio se Vojislav Šešelj, čija "saznanja" inače svakodnevno plasira bar jedan od Vučićevih tabloida. Ovaj put, "Kurir" je tako osvanuo s naslovom "Zapad želi Vučića mrtvog zbog Rusije", a na drugoj i trećoj strani citirano je premijerovo upozorenje sa skupa u Kruševcu "Haos u Srbiji: Tajkuni opoziciji daju pare za nerede". Oba ova naslova odštampana su tako da se ne mogu promašiti, ogromnim slovima, upadljivo – uz jasnu poruku da nam samo uz Vučića stiže mir, da su neprijatelji svuda oko nas i da nam žele najgore, uz podrazumevajuće krvoproliće.

Imajući u vidu da se između "Informera" i "Kurira" trenutno vodi žestoka bitka za poziciju vođinog omiljenog tabloida, odmah je moglo da se pretpostavi da će konkurentsko glasilo sutra izaći s nekom još jezivijom tvrdnjom. I desilo se baš tako: u prvom planu su portreti Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Boška Obradovića (nimalo laskavi, podrazumeva se), uz naslov "Imaju plan za rat", nadnaslov "Zbog vlasti spremni za sve" i uz prateće objašnjenje "Janković, Jeremić i Obradović spremili plan u pet tačaka za izazivanje haosa tokom izbornog dana; Podneće na stotine prigovora, provociraće svađe i tuče na biralištima, organizovaće napade sami na sebe, tvrdiće da su glasovi pokradeni na Kosovu, gađaće sedište RIK jajima...".

foto: dimitrije goll / tanjug...predsednički kandidati S. Janković i V. Jeremić

Opet, dakle, imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je takođe i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija.

S druge strane, ono što takođe uliva strah – ali ovaj put opet protivnicima režima – jeste upadljivo ćutanje javnog servisa o svemu što se oko nas trenutno događa. U centralnom Dnevniku RTS-a emitovanom 1. marta, onog dana kada je Maja Gojković odlučila da prekine rad Skupštine "radi mira u kući", kompletnoj opoziciji bilo je posvećeno neverovatnih 19 sekundi! Prema istraživanju medijskog portala "Cenzolovka" i koleginice Antonele Riha, skoro čitav taj Dnevnik bio je posvećen uspesima Vlade, a pravo novinarsko dostignuće zabeleženo je u izveštaju o početku gradnje deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca: u četiri i po minuta, upakovano je čak šest izjava premijera Aleksandra Vučića (koji, da podsetimo, kampanju vodi samo u svoje slobodno vreme).

Ne obaveštavajući o konstantnoj napetosti na javnoj sceni, izveštavajući vrlo sažeto o bilo kakvim potezima opozicije i uporno zatvarajući oči pred onim što se dešava na pragu Takovske 10, RTS kao da – na sramotu onih koji tamo (iz straha) i dalje saginju glavu – i zvanično nastavlja tradiciju famozne "TV Bastilje" iz devedesetih.

Da stvar s medijima bude još grđa nego što inače jeste, pobrinulo se Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Ovo telo, i inače poznato kao mesto gde se ukrštaju različiti politički i finansijski uticaji, kao tačka nikad dokazane korupcije milionskih razmera i adresa rezervisana za "proverene kadrove", potvrdilo je za "Insajder" da nije donelo "posebnu odluku o praćenju predsedničkih izbora, već će nadzor vršiti po prijavama građana o uočenim nepravilnostima". To je, naravno, u suprotnosti sa Zakonom o elektronskim medijima, ali šalje jasnu poruku da je u ovoj kampanji dozvoljeno sve – od neravnopravnog medijskog prisustva učesnika u izborima, preko tzv. funkcionerske kampanje, vređanja i neosnovane diskreditacije političkih protivnika, do stroge selekcije gostiju u TV studijima, zabranjenih tema i hvalospeva upućenih velikom vođi.

Kontrole neće biti, kazni neće biti i može da radi ko šta hoće.

SLUŽBA MATIČNE SLUŽBE: Pored političke, medijske i estradne scene, atmosferom straha koju potencira Vučićev režim "ozračen" je i privatni domen.

Kako su javili zaječarski mediji, u kasnim večernjim satima 28. februara građanima su u matičnoj službi tog grada izdavana dokumenta – nezvanično, to je urađeno za potrebe kandidata SNS-a na predstojećim lokalnim izborima, a zvanično zato što je "gradska uprava izašla u susret i radila prekovremeno zbog građana koji su imali potrebu za dokumentima". Inače, ovo zvanično objašnjenje dao je gradski odbor SNS-a u Zaječaru (?!), a u njega mogu da poveruju samo pali s Marsa. Naime, u majčici Srbiji još nije napravljena matična služba koja će uvažiti elementarno dostojanstvo građanina, a kamoli mu "izaći u susret" satima nakon radnog vremena.

Kako god okrenuli, utisak je krajnje neprijatan, jer je jasno poručeno da je gradskim odborima SNS-a dozvoljeno sve – čak i da u nedoba prevrću po najličnijim podacima, samo ukoliko to opravdaju brigom za bližnje. O najavi marifetluka na izborima ne mora ni da se priča: kako za sada stvari stoje i sudeći po ponašanju pripadnika partije koja upravlja ovom državom, jasno je da će ih biti.

Konačno, kada sve to saberemo, dobijamo: iz političkih razloga otkazan koncert, skraćenu emisiju, agresiju novinara državnih medija, širenje panike u tabloidima, tišinu na javnom servisu, televizije potpuno lišene bilo kakve kontrole, noćne upade u državne ustanove. Osim toga, a u gomili onoga što ne može da stane u okvire ove priče, imali smo: jednu turu dranja na premijerovoj konferenciji za novinare, urlanje radikala u skupštinskoj sali, niz strašnih i neprepričljivih izjava najviših državnih funkcionera, Sinišu Malog koji odguruje novinarku "Istinomera" dok mu postavlja pitanja na koja odbija da odgovori već nedeljama...

Imali smo još mnogo toga što se zaboravilo već sledećeg dana. Jer u predizbornoj Srbiji 2017. svaki dan je sasvim novi doživljaj, sasvim nova uzbudljiva priča i sasvim nova bojazan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine