Ovaj tekst inspirisan je tvitom rediteljke i dramaturškinje Staše Koprivice: „Ja se više ne sećam kako je kad nisu izbori"

Jedan od jakih kandidata za Oskara, film „Skrivene figure" priča je o tri fantastične Afroamerikanke koje su šezdesetih godina radile za Nasu, svakodnevno se boreći sa segregacijom. To je centralna priča. U pozadini, vidimo da je ljudska vrsta sposobna da pošalje čoveka u kosmos uz pomoć komplikovanih matematikih proračuna koji su izvođeni – na olovku.

Pre tri nedelje, potvrđeno je da ogroman komad kopna koji se pre 60 miliona godina odvojio od Australije, zadovoljava sve kriterijume po kojima ga možemo smatrati kontinentom. Hej, izgleda da imamo novi kontinent! Zelandija je bogata fosilnim ostacima, moguće i rudnim bogatstvom. Na njoj se nalazi Novi Zeland. Ostatak površine, čak 94 odsto ovog kontinenta je pod vodom.

Nasa je prošle nedelje saopštila da su astronomi otkrili sedam planeta, po veličini sličnih Zemlji, koje orbitiraju oko iste zvezde na razdaljini od 40 svetlosnih godina. Pošto je ovo vrlo retka pojava, a izgleda i da klima na ovim planetama nije ekstremna, postoji mogućnost da na njima ima vode. Što znači da možda ima i – života.

Kad ovo uzmemo u obzir, kako vam zvuči vest o android aplikaciji „Aleksandar Vučić"? Ljudi su u stanju da olovkom izvedu komplikovane matematičke proračune i odu u kosmos, a mi se bavimo računicom pokreta „Dosta je bilo" po kojoj je, ako već ne postoji jedan opozicioni kandidat za predsednika Srbije, najbolje da ih bude tri, a najgore dva. Otkriveno je sedam novih paneta i jedan nov kontinent, a mi se mlatimo time što ne možemo da otkrijemo odakle Vuku Jeremiću pare i da li Saša Janković uopšte ima pare za kampanju.

Gotovo celokupna površina Zelandije je pod vodom, a u Srbiji će uskoro svaka slobodna površina biti prelepljena plakatima za predsedničke izbore, pa će preko njih biti prelepljen još jedan sloj plakata, pa preko njega još jedan. Ne bi me čudilo da za neku godinu, naučnici otkopaju silne slojeve predizbornih plakata i otkriju da ispod njih postoji čitava jedna država u kojoj se svake godine održavaju izbori.

Ne tvrdim da je pitanje izbora, izgradnja jakih institucija, uključujući i instituciju predsednika države nebitna. Samo mi se čini da smo zarobljeni u beskonačnoj spirali uzalud tražeći alternativu. Nesposobni da izađemo iz spirale, naravno da alternativu nećemo naći. Kad se stalno vrtimo u istom i kad nam je pogled na stvari vazda mikroskopski, naravno da nećemo videti ništa osim banalnosti poput aplikacija za mobilne telefone i gluposti poput „najbolje je da imamo jednog kandidata, a najgore da imamo dva, pa ćemo zato imati tri".

Možda ima života i mimo izbora, ili uprkos njima, pa makar i ko zna koliko svetlosnih godina daleko odavde.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine