Hvataju me lingvističko-građevinarske dileme ovih dana. Naime, građevinski objekat u Kosovskoj Mitrovici, sazidan na brzinu, pa srušen na još bržu brzinu, bio je nazivan raznim imenima i opisivan raznim opisima.

Prvo je bio „potporni zid", mada – koliko vidimo sa televizije – ništa nije podupirao, jer nije bilo ničega da se podupre: stajao je na ravnom. Dobro, podupirao je nešto drugo, a na to ćemo doći. Onda je srušen i o tome je izveštavano kao o rušenju „potpornog zida", jer je taj termin politički podoban. To rušenje ublažavano je pričama o tome kako će se zid samo pomeriti za dva metra dalje, ne ulazeći u ono što dolazi i o čemu se vrlo dobro znalo da će doći. U međuvremenu je letelo perje po Briselu i po Raškoj (ne „Raški"!), dok je Vučić zavrtao rep tamošnjim Srbima, jer su njemu zavrnuli rep u Briselu.

Onda je bivši zid postao „betonska konstrukcija" koja da će biti postavljena na mestu zida, dva metra dalje. Reč „zid" nekako je iščezla iz upotrebe. Ta „betonska konstrukcija" ispala je visoka 70 santimetara i široka 120; dakle pregrada sa – nadamo se – ulogom žardinjere. To novo građevinsko čudo očigledno ima ulogu prepreke koja da bi trebalo da zaštiti buduću pešačku zonu u ulici Kralja Petra prvog u Severnoj Mitrovici od eventualnih upada motornih vozila iz Južne Mitrovice. Visina, širina i beton deluju kao uverljivo odvraćanje od takvih incidenata. Da bi vatrogasci, hitna pomoć i policija mogli ipak da prođu tuda, planirani su i čelični stubovi od one vrste koja se diže i spušta iz tla, valjda na električni pogon, ili ručno, uz odgovarajući katanac, ne znamo. Lepo.

Da se prisetimo: onaj glavni most između Severne i Južne Mitrovice bio je prvo zatrpan betonom; onda su sklonili beton, pa naređali žardinjere koje su se zvale „vrt mira" ili tako nekako, ali prolaz vozilima nije bio moguć. Pritom se zaboravlja da preko Ibra koji tuda teče ima još dva mosta preko kojih saobraćaj ide bez ikakvih problema i prepreka, ama je ovaj most iz nekog razloga mnogo važan i simboličan; setimo se samo onih „čuvara mosta" iz Arkanove ekipe. Od tog nesrećnog mosta napravljeno je političko pitanje prvog reda, koje se logično pretočilo u mikrourbanističko pitanje. Neko se setio da napravi kružni tok saobraćaja, pa da ga neutrališe zidom. Taj sada srušeni zid bio je dva metra visok i relativno tanak (šuplje opeke koje su se našle pri ruci; ko ih je prodao?) i imao je jasnu ulogu: da bude kakva-takva zamena onim betonskim barikadama i žardinjerama; da spreči ulaz. Bila je to još jedna eskalacija frustracije, uz čuveni farbani voz, „crkvu na šinama" koji sada vozi u Vršac – od svih mesta – pa se banatski paori čude zašto tamo piše da je Kosovo Srbija.

Dobro: napravili smo „betonsku konstrukciju" da se neko – daleko bilo! – ne bi zaleteo motornim vozilom u pešačku zonu Severne Mitrovice, jer je to sada u modi, to zaletanje među pešake. Onaj prethodni „potporni zid" bio je em ružan, em tanak (neko od Mitrovčana nazvao je sve to „pranjem para"); ovo sada je solidno i lepše će izgledati, ako je verovati slikama.

Šta nam to sve govori? Marko Đurić pošalje farbani voz sa sve Mišom Vacićem, a Aleksandar Vučić ga zaustavi u Raškoj, kukajući na kosovsku policiju koja se nacrtala na granici sa „oružjem i oruđem", kao da od početka nije znao da će tako biti. Pa su vrištali kao ljute guje da Kosovo neće dobiti telefonski pozivni broj i onda je dobilo +383, ali kao „geografsko područje", nemojte mi kas’ti. Pa su se pouzdali u Trampa da će im – uz Putinovu pomoć – vratiti Kosovo, a tamo onaj novi ministar odbrane Matis kaže da će Kosovo imati svoju vojsku, kao da je već nema. Sve su to foliranja, sestre slatke i braćo moja u Hristu. Ponekad sasvim nehrišćanski uživam gledajući ih kako se uvijaju u koprcaju kao crv na udici, izvode besne gliste, svesni da je sve to samo puko foliranje. Pa pogledajte Marka Đurića: ko bi mu poveraovao bilo šta?

Setio sam se sada jedne razmene mišljenja iz davnih godina: Voja Koštunica, u svom svojstvu predsednika SR Jugoslavije posetio je Sremsku Mitrovicu i upitao tadašnjeg gradonačelnika, mog druga Zoksa, koliko Mitrovica ima u Srbiji. Zoks mu je rekao da ima dve. A koje su, pitao je Koštunica. Pa Sremska i Mačvanska Mitrovica, rekao je Zoks.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine