Šta nam je premijer juče poručio sa Pinka i zašto nam ta televizija nije lepo rekla da im je dao intervju, već najavila – obraćanje naciji

Mnogi se naivac juče, 20. januara prevario i pomislio da će premijer Aleksandar Vučić održati još jednu od svojih legendarnih konferencija za novinare. Zabunu je izazvala TV Pink koja je najavila obraćanje naciji u 18.30 minuta. Na prvi pogled, ništa posebno, već smo navikli Vučićeve KZN iz čista mira, vratio se iz Davosa, sad će opet ono njegovo o napretku. Kad ono međutim, najaviše na Pinku i teme o kojima će Vučić govoriti. A teme zvuče kao telefonski imenik – Velja Ilić, Vuk Jeremić, Saša Janković…

Navukoše nas tako da gledamo to nešto što su oni nazvali obraćanjem. Počelo je iste sekunde kad se na Radioteleviziji Srbije završio prenos inauguracije Donalda Trampa. Potegosmo daljince brzinom Divljeg Bila Hikoka, kad ono… Intervju! Vučić Pinku dao intervju. Pa dobro, bre, je l’ toliko teško da se kaže: "Premijer Vučić u intervjuu za TV Pink"?

Teško je, a evo i zašto. Pokušala je sirota Jelena Milić to da objasni onomad kad su je u Pinkovom studiju grupno zaskočili premijer lično, voditeljka Pinka Jovana Joksimović i pohabani bard jugoslovenskog i srpskog novinarstva Milomir Marić. Ali nemoguće je u dva-tri minuta objasniti šta sve Pink čini propagandnim oruđem, a ne sredstvom javnog informisanja. To je tema za knjigu, priručnik o zloupotrebi medija u političke svrhe.

No, ako ne možemo da objasnimo, možemo bar da ilustrujemo. Evo, na primer, sama ta reč – obraćanje – upotrebljena je kao sinonim za intervju. Kada neko odluči da se bavi propagandom, a ne novinarstvom, nema druge nego da izmišlja neke nove "novinarske" forme. Ono što smo videli i jeste bilo obraćanje – poslali su kameru i mikrofon, bio je tu i novinar, ali budimo realni, mogla je preko puta premijera da sedi i Bratz lutka, niko ne bi primetio razliku. U tom smisli, zaista i jesmo gledali obraćanje, a ne intervju. Ispade, izgleda, Pink još i pošten što nam nije najavio intervju. Ima tih čudnih "novinarskih" formi još. Na primer – reakcija. To vam je ono kad mediji ne objave informaciju da se nešto desilo, da je neko nešto rekao, nego prvo puste reakciju, najčešće informativne službe SNS-a. Najsvežiji primer je tribina SNS-a Beška na kojoj su pretučeni aktivisti Inicijative mladih. Mučeni B92 objavio je reakciju Srpske napredne stranke u kojoj su aktivisti Inicijative neki, kao, fašisti, a da bi javnosti bilo jasno o čemu se radi, naveli su da su aktivisti napadnuti, ali "kako javlja N1". Da nema rendgenskih snimaka povreda te dece i da Marijan Rističević nije došao do njihovih ličnih podataka koje je imala samo policija – bilo bi smešno.

Nećemo na ovom mestu ulaziti u ono što je premijer rekao, jer nije rekao ništa novo. Znate već: nezadrživo napredujemo, njega svi mrze, napadaju njega i njegovu porodicu. Osvrnućemo se samo na ovo poslednje o porodici: niko ne dira porodicu premijera Vučića, javnost samo zanimaju mutni poslovi njegovog brata, koji ima mogućnost da se tim mutnim poslovima bavi samo zato što je brat premijera. Dakle, dosta više o porodici, ne radi se ovde ni o kakvoj porodici, nego o Andreju Vučiću i njegovoj nejasnoj ulozi u raznim dilovima. Radi se i o tome da prilično veliki deo javnosti ne veruje da je premijer velika poštenjačina, te osnovano sumnja da se on oslanja na brata, kao čoveka od poverenja.

Ne znam kada, ali doći će dan kad će Aleksandar Vučić umesto obraćanja zaista davati intervjue. Tog dana, naći će se neko ko je pravi novinar, pa će kad ovaj zakuka da ga svi mrze, tražiti da objasni zašto ga svi mrze, ali svojim rečima. Dakle, ne frazetinama o tome kako se u Srbiji uspeh ne prašta jer smo takav narod (rasizam!), nego svojim sopstvenim rečima. Ako on uopšte ičeg svog u sebi ima posle onolikih transformacija i menjanja softvera.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine