Autor

15.1.2016. >

POMRAČENJE ČOVEČNOSTI

U centru Beograda, iza Železničke stanice, u napuštenim magacinima uz famozni Beograd na vodi, na đubrištu, na ledenom betonu, bez toaleta, bez struje, sa jednim obrokom dnevno preživljava oko 1500 izbeglica, među njima preko dve stotine dece.

Gde je država, gde su građani, crkve, popovi, samoproklamovani humanisti i hrišćani? U ovom logoru zakazala je čovečnost, zakazala je Srbija, zakazala je Evropa.

Hajde samo prvo da odradimo vest dana u jednom pasusu: Voz/manastir iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, ukrašen pravoslavnim motivima, na kome na preko dvadeset jezika piše da je Kosovo Srbija, je jedan u nizu populističko/provokativnih poteza A. Vučića i njegovih posilnih. Naravno da su znali da kosovoske vlasti takav voz neće pustiti na teritoriju Kosova, predstava Ja-pa-Ja A. Vučića koja je usledila bila je unapred pripremljena: Ja sprečio hapšenja, Ja sprečio krvoproliće, Ja sprečio sukobe širih razmera... Da mu/im je stalo do ljudi, da im se olakša život, do slobode kretanja i tome slično, ovaj voz ne bi bio pretvoren u putujući cirkus „Kosovo je Srbija", već bio ostao prevozno sredstvo za čiji bi prolaz sve bilo dogovoreno sa vlastima koje imaju nadležnost na teritiriji Kosova sa sve Metohijom. Baš kao i pinkovsko/informerski državni udari, i ova priča skreće pažnju od suštinskih problema.

Jedan od njih je i ilegalni izbeglički logor između Železničke stanice i Beograda na vodi. Već mesecima ovde pod katastrofalnim uslovima tavori oko 1.500 izbegica, uglavnom iz Avganistana, nešto Pakistanaca, zaglavljenih na putu ka Evropskoj uniji. Među njima ima preko 200 dece od kojih su mnoga sama, bez pratnje odraslih. Svi su muškarci i dečaci, ima ih i u zrastu od 9-10 godina. Svi oni nemaju nikakve šanse da legalno nastave put ka EU, sa jedne strane zato što se njihove zemlje porekla vode kao „sigurne", s druge zato što Mađarska pušta u zemlju samo deset izbeglica dnevno, i to samo porodice sa decom, pa još samo radnim danom. Vikendom je Mađarska zatvorena za izbeglice.

Nesposobne da se nose sa problemom ilegalnih izbeglica zaglavljenih u Srbiji, Vlada i Komeserijat za izbeglice opredelili su se za taktiku iznurivanja, napravili plan kako da im što više otežaju boravak, kao da će ti ljudi onda da ispare sami od sebe: od kraja novembra prošle godine humaniratnim organizacijama zabranjeno je da im dele hranu i odeću, izuzetak je britanska Hot Food Idomenia koja deli jedan obrok dnevno, toplu kašu sa dva parčeta hleba, da izbeglice ne bi baš crkle od gladi; tone đubreta među kojima ovi ljudi žive se ne uklanjaju; nema struje, nema grejanja, nema toaleta, ja sam video samo jednu slavinu sa tekućom vodom; lekarska pomoć nije obezbeđena; ljudi spavaju umotani u ćebad na ledenom betonu; u napuštenim magacinima lože se vatre, od dima jedva može da se gleda i diše. Srpska vlast se opredelila da ove ljude prepusti samima sebi, opredelila se da ih izgladnjava i prepusti boleštinama. Čudo je da na temparaturama od minus deset niko do sada nije umro.

Za takav odnos vlasti nema nikakvog opravdanja. Ni to da su ti ljudi ilegalno u Srbiji; ni što nijedna zemlja neće da ih primi; ni što su izbeglički kampovi puni; ni što mnogi od njih neće da idu u legalne izbegličke kampove, jer se boje ilegalnih deportacija i što se pročulo da je kamp u Preševu kao zatvor u koji možeš da uđeš, a posle ne možeš da izađeš, osim u pravcu Makedonije i Bugarske.

Prosto nema izgovora, da vlasti ne samo da ne čine ništa da poboljšaju nehumane uslove u kojima ti ljudi opstaju, već sprečavaju humanitarne organizacije da im pomažu. To je u duhu Orbanovske izbegličke doktrine, da izbeglicama treba da se ogadi boravak u Srbiji, da treba da se pročuje da ovde više nisu dobrodošli, da nije kao što je nekada bilo. Sprovodi se taktika odvraćanja. Samo što i dalje u Srbiju dnevno ulazi stotinak izbeglica, od toga je 40 odsto dece, a 10 odsto dece koja putuju sama, bez pratnje odraslih.

Nema nikakvog izgovora da se pred nosom Beograda na vodi ljudi prepuštaju samima sebi da se smrzavaju, gladuju, spavaju među urinom i fekalijama i navlače hronične bolesti. To je bruka za srpsko društvo. Gde su svi ti samoproklamovani humanisti, hrišćani, popovi, dok ti bližnji pate pred očima, a država sve čini da ih dodatno mrcvari?

Poslednjih nedelja, pogotovo sa prvim snegom i talasom ledenih temparatura, svetski mediji zainteresovali su se za Beogradski, najveći ilegalni izbeglički logor u Evropi. Kamere privlači očaj, jad, čemer, patnja, bol. Amnesty International direktno je optužio srpske vlasti da izbeglice u Beogradu izlažu nehumanim uslovima života, da se i ne trude da im obezbede smeštaj, hranu i zdravstvenu zaštitu.

Ovaj pritisak stranih medija i organizacija počeo je da šteti samoproklamovanom imidžu humaniste i mirotvorca A. Vučića. Možda urodi plodom. Možda vlasti nešto konačno i učine za ove namučene ljude, ne iz sopstevih humanih pobuda i savesti, ne zbog svesti da se uslovi u Beogradskom logoru kose sa svim vrednostima građanskog društva, već zbog pritiska spolja.

Ne bi me čudilo da se A. Vučić ovih dana lično pojavi u logoru između Železničke stanice i Beograda na vodi pred kamerama i u svom Ja-pa-Ja maniru odglumi zabrinutost i i zgroženost, slika se sa nekim majušnim promrzlim i izgladnelim dečakom iz Avganistana i u duhu velikog Bosa i humaniste naredi da se smesta obezbede pristojan smeštaj i pomoć za namučene ljude. Neće imati ko da ga pita šta se do sada čekalo i zašto su srpske vlasti eksplicitno zabranile humanitarnim organizacijama da tim ljudima pružaju pomoć.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine