foto: reuters

Evropske integracije Srbije >

Dugi marš kroz poglavlja

Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja

Iako gotovo svi znaju da pregovarački proces o pridruživanju Evropskoj uniji sastoji od otvaranja i zatvaranja 35 poglavlja koja se odnose na razne aspekte regulative i prakse u zemljama kandidatima, mnogo manji deo javnosti može da navede šta pojedina poglavlja obuhvataju i kakav je položaj Srbije u svakom od njih. Sam pregovarački proces bio je u ranoj fazi uspostavljanja EU mnogo jednostavniji nego danas, da bi sa svakom novom primljenom članicom postajao je sve komplikovaniji, kako sa tehničkog tako i sa političkog aspekta.

Kada je reč o Srbiji, čitava mala armija stručnjaka, birokrata, političara, diplomata i predstavnika civilnog društva uključena je u ovaj proces, dok sa druge strane stoji ništa manja vojska unutar evropskih institucija. Cilj ovog projekta je da se javnosti približi ne samo ceo složeni proces proširenja, uključujući sažeti opis svakog poglavlja i izazove koje stoje pred našom zemljom u ispunjavanju zadatih kriterijuma, nego i osnovni principi na kojima počiva EU čiji će član, nadamo se, Srbija postati u ne tako dalekoj budućnosti.

KRATKA ISTORIJA PROŠIRENJA: Kada se kaže da je proširenje utkano u genetski kod EU, to nije samo fraza, nego činjenica: otkad je 1958. godine šest prvobitnih članica Zajednice za ugalj i čelik usvojilo Rimski statut i oformilo Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), koja će kasnije prerasti u EU, tekao je i proces proširenja. Prvobitnim članicama – Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu – tokom sledećih decenija pridružile su se 22 države, tako da EU danas zauzima veliki deo Starog kontinenta. Sa preko pola milijarde građana u 28 država, EU je ne samo jedan od najvećih svetskih političkih entiteta nego i najveće jedinstveno tržište na planeti. Uprkos pričama o usponu država BRIK-a, tržište EU je sa preko 18 triliona dolara i dalje ispred kineskog i američkog i skoro tri puta veće od trećeplasirane Indije. Sem toga vodi i po bruto društvenom proizvodu i čini oko četvrtinu ukupne svetske proizvodnje, opet ispred SAD i Kine. Ovi podaci će se promeniti, ali ne bitno, čak i ako Velika Britanija napusti EU, jer napuštanje Unije, bar kako trenutno izgleda, neće značiti i izlazak iz zajedničkog tržišta, u kome opstaju i Island, Švajcarska i Norveška, koje nisu članice. Ovo je osnova "privlačne snage" Unije, i njene "meke moći", koja je čini ozbiljnim igračem na svetskoj političkoj sceni i koje ne bi bilo da se ona tokom svoje istorije nije neprestano širila.

Ti prvi pokušaji proširenja nisu išli ni najmanje glatko. Prve zemlje koje su šezdesetih godina pokušale da se pridruže prvobitnoj šestorki – Velika Britanija i Španija – bile su glatko odbijene. Španski pokušaj da dobije status kandidata 1962. godine je propao, jer je u to vreme na vlasti bio diktator Fransisko Franko. Tako je Španija dobila status kandidata tek 1977. godine, kada je u toj zemlji posle Frankove smrti uspostavljena demokratija, a punopravna članica postala 1986, nakon devet godina pregovaranja, a Britanija 1973, nakon dva francuska veta.

Talas proširenja koji je nakon kraha komunizma obuhvatio bivše članice Varšavskog pakta bio je zaista spektakularan i sa razlogom se popularno zove "veliki prasak". Istočna Nemačka je ušla prva, 1990, samim činom ujedinjenja sa zapadnom sestrom. Austrija, koja je tokom hladnog rata strogo čuvala neutralnost, prijavila se 1989. i primljena je 1995, kada je Rumunija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Litvanija, Letonija i Estonija primljene su 2004, uz Sloveniju, jedinu republiku bivše Jugoslavije koju je ovaj talas zahvatio. Bugarska i Rumunija ušle su u EU 2007.

Dok se EU širila, balkanske države su ratovale ili su, u slučaju Makedonije i Albanije, bile zauzete očuvanjem minimuma stabilnosti. Posle okončanja jugoslovenskih ratova svima im je obećana mogućnost učlanjenja pod uslovom da ispune kriterijume, i to je obećanje ozvaničeno 2003. godine na Solunskom samitu.

Dosad je, međutim, samo Hrvatska uspela da uđe u EU (2013) i to nakon prilično muke, jer joj je put ka članstvu usporavao nedostatak saradnje sa Haškim tribunalom, a zatim i blokada Slovenije zbog Piranskog zaliva.

U ZNAKU BROJA 35: Da bi zahtev neke zemlje da joj se da status kandidata bio usvojen, ona mora da ispuni takozvane Kopenhaške kriterijume, formulisane 1993. na samitu EU u danskoj prestonici: da ima stabilan demokratski sistem (što uključuje zaštitu manjina i vladavinu prava) i tržišnu ekonomiju. Sem toga, neophodno je da zemlja koja želi da postane kandidat formalno izrazi spremnost da se pridržava obaveza koje proističu iz članstva i zajedničke evropske politike.

Prvi korak na tom dugačkom putu Srbija je načinila potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), u Luksemburgu, 28. aprila 2008. godine. Ovaj trgovinski sporazum, kojim je Srbiji omogućen pristup na zajedničko evropsko tržište, stupio je na snagu tek pet godina kasnije, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. U međuvremenu, Srbija je 2009, tokom švedskog predsedavanja i zvanično podnela zahtev za kandidaturu, koji je prihvaćen 2011, a osim toga, građanima Srbije je nešto ranije (od 2009) omogućeno da putuju u EU bez viza, što formalno nije deo procesa proširenja, ali ima praktičan i simbolički značaj.

Uobičajeni sledeći korak je formalno dobijanje statusa kandidata, ali u slučaju Srbije to se nije odmah dogodilo, zbog zahteva Brisela da se otvori dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom, i da taj dijalog donese opipljive rezultate. Zato je Srbija zvanično postala kandidat tek 2011, dok su prva poglavlja otvorena u januaru ove godine.

Otvaranju poglavlja prethodi još jedan proces sa teško prevodivim imenom: skrining (eng. screenining), tj. snimanje stanja u zemlji kandidatu za svako od 35 poglavlja kako bi se videlo u kojoj meri su domaći zakoni i praksa u skladu sa evropskim standardima. Za svako poglavlje se rade dva skrininga: eksplanatorni (tokom koga eksperti iz Evropske komisije objašnjavaju kolegama i političarima iz zemlje kandidata acquis za to poglavlje); i bilateralni, kada političari i stručnjaci iz zemlje kandidata govore o sistemu u svojoj državi. Zatim se za svako poglavlje pišu izveštaji i akcioni planovi, koje Evropska komisija treba da odobri. Na kraju tog procesa, i jednima i drugima je jasnije šta konkretno treba preduzeti da bi se poglavlja otvorila i zatvorila.

U slučaju Srbije, skrining je počeo u septembru 2013. godine i uspešno je završen u martu 2015, zahvaljujući napornom radu šefice srpskog pregovaračkog tima Tanje Miščević i njenih saradnika. Tokom tih osamnaest meseci u Briselu je održano 68 sastanaka, u kojima je sa srpske strane učestvovalo više od 2000 ljudi, uključujući ne samo političare i državne službenike, nego i privrednike, bankare i predstavnike civilnog društva. Rezultati skrininga ugrađeni su u pregovaračke platforme Srbije i EU, i tek nakon toga bilo je moguće otvoriti poglavlja.

Odluku o otvaranju poglavlja donosi Evropski savet na predlog Evropske komisije, a kada se oceni da je država kandidat ispunila sve kriterijume za dato poglavlje, ono se zatvara. Ovaj proces obično traje godinama.


POGLAVLJA 1-4: ČETIRI SLOBODE

Uopšte nije slučajno što se prva četiri poglavlja u pregovaračkom procesu bave fundamentalnim pitanjima neometanog kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala – tim redosledom. Ove "četiri slobode", kako ih često nazivaju, bile su utkane već u zametak ideje o Evropskoj uniji. Zajednica za ugalj i čelik, osnovana početkom pedesetih godina, ustanovila je zajedničko tržište za ove strateške proizvode, čime je znatno ubrzana obnova ratom razorene Evrope. Bez zajedničkog robnog tržišta, EU ne bi imala gotovo nikakvog smisla, a bez slobodne cirkulacije ljudi, robe, usluga i kapitala, ni tržište ne bi bilo moguće. Reč je, dakle, o četiri upletena stuba na kojima počiva ceo sistem.

Kada je reč o robi, to u praksi znači da će kamion sa nekim proizvodom, recimo španskim pomorandžama, stići do odredišta, na primer u skladište supermarketa u Stokholmu, a da nijednom neće biti zaustavljen radi carinjenja, naplaćivanja akciza ili inspekcije. Ovo podrazumeva i jedinstven sistem standardizacije i kontrole kvaliteta koji se zasniva na sertifikatima koji važe na celoj teritoriji EU.

Sloboda kretanja ljudi je u praksi i danas kontroverzno pitanje, i važno je napomenuti da ona nije baš apsolutna. Da bi se izbegli poremećaji na tržištima rada, države članice imaju mogućnost da uvedu ograničenja, odnosno prelazne rokove za otvaranje svog tržišta rada radnicima iz novih država članica, ali to ne sme da traje duže od sedam godina. O ovim privremenim merama svaka država članica Evropske unije odlučuje zasebno, a nova država članica takođe može da uvede recipročne mere.

To u praksi znači da građani Srbije bar dve godine nakon ulaska u EU, a najduže sedam, neće moći da se bez posebne radne dozvole naseljavaju i traže posao u nekim zemljama EU, ali će nakon toga moći da žive i rade bilo gde u Evropi, sa istim pravima kao i građani zemlje domaćina.

Preostale dve slobode prirodno proističu iz prethodnih. Prema poglavlju broj tri, koje se zvanično zove "sloboda pružanja usluga i poslovnog nastanjivanja", uklanjaju se barijere za razvoj uslužnih delatnosti između zemalja članica. Na kraju dolazi sloboda kretanja kapitala, definisana poglavljem broj četiri. Ovo se ne odnosi samo na novac nego na sve oblike kapitala (aktivu i pasivu), što uključuje obveznice i ostale hartije od vrednosti, nasledstva, kredite, ali i nekretnine (zgrade i zemljište).

Srbija zasad nije otvorila nijedno od ova četiri fundamentalna poglavlja, mada je skrining završen, a kao što je gore navedeno, svako od njih nosi svoje političko opterećenje, kao i konkretne koristi koje nisu uvek vidljive na prvi pogled. I dok rvanje sa evropskom birokratijom i regulativom spada u opis posla pregovaračkog tima, na političkim liderima je da domaćoj javnosti objasne sve prednosti pobrojanih sloboda, ali i njihovu cenu.


POGLAVLJA 4-6: JAVNE NABAVKE I PRIVREDNA DRUŠTVA

Poglavlje broj pet tiče se javnih nabavki, a Srbija ga je otvorila nedavno – 13. decembra ove godine. Ono predstavlja jedno od osnovnih i najbitnijih poglavlja u pregovorima, jer se tiče osnovnih vrednosti na kojima počiva EU.

Kroz javne nabavke trebalo bi da se omogući vidljivost, ravnopravan tretman, konkurencija i nediskriminacija svih učesnika u procesu. Uprkos tome što mu je cilj smanjenje korupcije, sistem javnih nabavki je veliko polje za manipulacije, favorizovanje određenih dobavljača. Osim što će usvajanje evropskih načela uticati dugoročno na smanjenje korupcije, transparentnost postupka, a samim tim i na ekonomsku stabilnost, firmama iz Srbije bilo bi omogućeno da pod jednakim uslovima kao njihove evropske kolege nude svoju robu i usluge javnim vlastima u ostalim zemljama. Sve to čini ovo poglavlje velikim izazovom za Srbiju.

Šesto poglavlje usko je vezano sa prethodnim i odnosi se na privredna društva. Taj šesti korak na putu ka članstvu u EU se još naziva i kompanijsko pravo i samim tim odnosi se na poboljšanje uslova poslovanja, jednak tretman na tržištu EU, pojednostavljenje procedura i stvaranje novih oblika privrednih subjekata. Ovo pravo omogućava mobilnost radne snage i kapitala.

Danom pristupanja Srbije EU biće uvedena i dva nova oblika privrednih društava – evropsko akcionarsko društvo i evropsko ekonomsko interesno udruženje, koja već postoje u državama članicama EU. Uvođenje novih oblika privrednih društava omogućiće svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućuju prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.


POGLAVLJE 7: INTELEKTUALNA SVOJINA

Evropska unija kao organizacija država koje svoj privredni razvoj zasnivaju na ekonomiji znanja i inovacija i koje velike resurse izdvajaju za obrazovanje, nauku i naučna istraživanja, pridaje veliki značaj zaštiti intelektualne svojine. Pravne tekovine EU u oblasti prava intelektualne svojine sastoje se od usaglašenih pravila za zaštitu autorskog i srodnih prava, za zaštitu prava industrijske svojine, a sadrže i posebne propise o sprovođenju propisane zaštite.

S obzirom na kontroverze poslednjih nekoliko godina oko plagijata i lažnih doktorata ljudi na najvišim državnim položajima, ovo poglavlje moglo bi da bude problematično za Srbiju, baš kao i poglavlje 26 (obrazovanje), o kome će biti reči kasnije.


POGLAVLJE 8: LOKOMOTIVA KAPITALIZMA

Osmo poglavlje odnosi se na zaštitu konkurentnosti i regulisanje državne pomoći. Ovo je poglavlje u kome se nacionalni interesi zemalja članica i evropskih institucija najčešće sukobljavaju, jer sve države instinktivno teže da zaštite svoje proizvođače ili da ih spasu od bankrotstva, dok jedinstveno tržište zahteva da pravila igre budu ista za sve.

Zaštita konkurencije i regulisanje državne pomoći spada u jedno od retkih područja u kome je Evropska komisija istovremeno i sudija i tužilac i dželat i u kome Evropski savet, koji čine predstavnici zemalja članica, nema gotovo nikakve ingerencije. Komisija svakog meseca štampa podebeo izveštaj o kaznama zbog kršenja monopola, i one se redovno izriču i najvećim državama i firmama; pored toga, svako spajanje kompanija mora da odobri Komisija.

Stoga je za svaku zemlju koja želi da se priključi EU veoma važno da pre zatvaranja osmog poglavlja ne samo uskladi svoje zakone sa evropskim standardima o očuvanju konkurencije, nego da ih uz pomoć nezavisnih regulatornih tela dosledno sprovodi. Ovo ume da bude bolno, pogotovo za bivše socijalističke države, u kojima se državna kontrola nad ključnim polugama privrede decenijama podrazumevala, a zatim su te poluge nakon divljih privatizacija preuzeli miljenici političara, koji su osim jeftino kupljenih firmi često dobijali povlašćen status i državne subvencije. S obzirom na to da su veze političara i tajkuna po svojoj prirodi razgranate i žilave, uvek postoji mogućnost da se nelegalna praksa nekako prošvercuje kroz pristupni proces, ali ako se otkrije nakon učlanjenja u EU, kazne su često drakonske, pa je bolje izvore eventualnih nesporazuma otkloniti na vreme.


POGLAVLJA 9 i 32: KA FINANSIJSKOJ STABILNOSTI

S obzirom na to da su poglavlja broj devet (finansijske usluge) i trideset dva (finansijska kontrola) usko povezana, ovde ćemo ih obraditi zajedno. Finansijske usluge, odnosi se na usklađenost propisa u oblasti bankarstva, osiguranja i reosiguranja, penzionih fondova i tržišta kapitala. Najvažniji ciljevi pravnih tekovina EU u ovoj oblasti su obezbeđivanje finansijske stabilnosti i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika. Osim toga, propisima u ovoj oblasti regulisana je i infrastruktura finansijskog tržišta, pravila za dobijanje dozvola za rad na njima, rad i nadzor finansijskih institucija. Dakle, veći deo zakonodavstva u ovoj oblasti odnosi se na institucije i ustanove koje se bave finansijskim uslugama.

Poglavlje trideset dva – finansijska kontrola, otvoreno je prvo u pregovaračkom procesu, s obzirom na to da se Srbija za njega odavno pripremila. Ovo poglavlje se prvenstveno bazira na određenim opštim aspektima interne kontrole i eksterne revizije nacionalnih fondova, dok se interesantnijim temama i konkretnim detaljima u vezi sa fondovima EU bave druga poglavlja, poput poljoprivrede i ruralnog razvoja, regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata i ribarstva, kojima ćemo se detaljno baviti u narednim brojevima.


POGLAVLJE 10: BESPLATAN ROMING

Deseto pregovaračko poglavlje nosi zvaničan naziv "Informaciono društvo i mediji", ali se ne bavi sadržajem, već regulisanjem funkcionisanja elektronskih komunikacija, počevši od fiksne i mobilne telefonije, preko interneta, pa do masovnih medija kao što su radio i televizija.

Jedna od stvari koju će Srbija na ovom polju morati da uradi jeste da umesto posebnih telefonskih brojeva za hitne intervencije (192 za policiju, 193 za vatrogasce i 194 za hitnu pomoć) uvede jedinstveni evropski broj 112, a operater na drugom kraju će odlučivati kome će poziv za pomoć proslediti. U EU je poziv na ovaj broj besplatan, a može se uputiti i sa zaključanog telefona, pa čak i sa telefona koji nema SIM karticu.

Jedna od opipljivih beneficija za građane EU je što je unutar Unije gotovo ukinuto naplaćivanje rominga, odnosno prijemnih i odlaznih poziva van matične mreže. Na primer, od aprila ove godine, cena jednog minuta razgovora u romingu unutar EU ne sme da bude više od pet evrocenti (oko šest dinara) skuplja nego u lokalnoj mreži, ako je reč o odlaznom pozivu, odnosno 1,4 centa za dolazni poziv. SMS poruke u romingu su u EU samo dva centa skuplje nego u lokalnoj mreži, a isto važi i za prenos podataka putem interneta za mobilne telefone.

Poređenja radi, ako ste ovog leta boravili u Hrvatskoj (koja je u EU), pa odatle zvali Srbiju, samo uspostavljanje veze vas je u najjeftinijem paketu koštalo oko 80 dinara (65 centi), svaki započeti minut razgovora oko 50, a SMS poruka 30 dinara. Razlika je, mora se priznati, drastična.


POGLAVLJA 11-13: I UNIJA I RAKIJA

Kad Srbija jednom pristupi Evropskoj uniji, poljoprivrednici više u svom domaćinstvu neće moći da peku rakiju, da proizvode tradicionalne proizvode, da gaje razne biljne i životinjske kulture… Ovo su neke od najčešćih zabluda i prvih argumenata poljoprivrednika zašto ne treba pristupiti EU. Ipak, nije sve crno, a ni belo.

Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 – ribarstvo, odnose se na pitanja iz oblasti poljoprivrede. Za sva tri poglavlja urađeni su eksplanatorni i bilateralni skrininzi tokom 2014. godine, ali do danas nijedno od njih nije otvoreno. Ako je suditi po onome šta treba da bude ispunjeno u pogledu ova tri poglavlja, za njihovo zatvaranje biće potrebno mnogo vremena.

Sva tri su veoma zahtevna jer sadrže mnogo propisa koje treba uskladiti i usvojiti, ali podrazumevaju i paralelnu izgradnju kapaciteta državnih institucija i nezavisnih tela koja će obavljati složene poslove planiranja, realizacije i kontrole aktivnosti i finansijske podrške. S obzirom na to da se ove oblasti u Srbiji vrlo razlikuju od struktura i procesa u EU, kako bi se te razlike prevazišle neophodno je reformisati i modernizovati ove oblasti kroz pravno usklađivanje, podizanje kapaciteta za implementaciju i reformu politike i ekonomska prilagođavanja. O tome koliki je značaj Zajedničke poljoprivredne politike svedoči da ona čini čak oko 40 odsto ukupnog budžeta EU!

S druge strane, poljoprivrednici iz Srbije ne moraju da čekaju ulazak u EU kako bi koristili evropske novce. Dok Srbija ne postane punopravna članica zajednice, na raspolaganju su joj sredstva iz pretpristupnih fondova IPARD.


POGLAVLJA 14 i 15: TRANSPORT I ENERGIJA

Transportna politika pripada podeljenoj, to jest zajedničkoj nadležnosti EU i države članice. Ovde treba reći da pravni propisi koji se odnose na transportnu politiku i koji su kreirani u cilju rešavanja problema transportnog sistema čine čak deset odsto ukupnih pravnih tekovina EU.

Propisi EU u vezi sa transportom obuhvataju drumski i železnički transport, unutrašnju plovidbu, kombinovani, vazdušni i pomorski transport. Oni se odnose i na tehničke, društvene i sigurnosne standarde ovih sektora, a cilj je da se utvrđivanjem okvirnih uslova za razne grane transporta omogući racionalan prevoz robe i putnika unutar EU, kao i na međunarodnom nivou. Tako se uklanjaju ograničenja među državama, što doprinosi usklađenom razvoju privrede EU, njenoj ekspanziji, stabilnosti cena, poboljšanju udobnosti transporta putnika i životnog standarda stanovnika. EU teži integraciji različitih transportnih sektora u efektivne logističke lance, kako bi se najoptimalnije koristili svi sektori, uz poštovanje ekoloških standarda.

Na transportnu politiku indirektno se nadovezuje i energetska politika, ali ne samo po rednom broju poglavlja. Energetska politika čini poglavlje 15 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU i definiše pravila za sektor uglja, unutrašnje tržište energije, energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, nuklearnu energiju i bezbednost i zaštitu od radijacije. Ciljevi ove politike EU jesu konkurentnost, sigurnost snabdevanja i održivosti.


POGLAVLJA 16-18 i 29: EKONOMIJA SVUDA

Ova tri poglavlja – 16, 17 i 18 – tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike, i predstavljaju organsku celinu, zajedno sa poglavljem 29 (carine).

Na nivou EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza. Ono je obavezno samo u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza na energente, duvanske proizvode i alkohol. Ova dva načela deo su indirektnog oporezivanja. Osim indirektnog oporezivanja, poresku politiku EU čini i direktno oporezivanje, za koje su nadležne države članice, dok pravni okvir EU obuhvata samo određene njegove aspekte, kao što su oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.

Ekonomska i monetarna politika, odnose se na zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisnu Narodnu banku Srbije i poštovanje kriterijuma za usvajanje evra i po njihovom ispunjenju pristupanje evrozoni. Dok ne usvoje jedinstvenu valutu EU, nove države članice učestvuju u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice uz odstupanje od prava na korišćenje evra i tretiraju svoje kretanje kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.

I konačno, pregovori u okviru poglavlja 18 koje se odnosi na statistiku obuhvataju usklađivanje pravnih propisa sa pravnom tekovinom EU iz ove oblasti. One obuhvataju brojne metodološke priručnike i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja.

Kvalitetna baza statističkih podataka iz različitih oblasti života veoma je značajna za donošenje odluka, kako na nivou EU tako i na nivou država članica. Takođe, transparentni podaci i statistika trebalo bi da doprinesu validnoj proceni stanja u društvu i državi. Na taj način moguće je predvideti dalji razvoj nekih događaja, ali i poštovanje osnovnih načela na kojima EU počiva.

Na kraju, tu je i poglavlje 29, koje podrazumeva potpuno usklađivanje svih carina i sličnih dažbina sa carinama na jedinstvenom tržištu EU.


POGLAVLJE 19: SOCIJALA

Pun naziv ovog poglavlja glasi "Socijalna politika i zapošljavanje". Pravne tekovine EU u vezi sa socijalnom politikom i zapošljavanjem uključuju minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, zdravlja i bezbednosti na radu i borbe protiv diskriminacije. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti usmerene su i prema uspostavljanju jednakih mogućnosti za sve, zaštiti načela "jednaka zarada za jednak rad", zabrani diskriminacije po bilo kojoj osnovi i jačanju socijalnog dijaloga.

Najvažnije pogodnosti koje će Srbija ostvariti tiču se mogućnost jednostavnijeg zapošljavanja na evropskom tržištu rada, bolji izgledi za zapošljavanje za sve nezaposlene građane, bolji pristup mlađe populacije tržištu rada, bolji vidovi zaštite na radu. Takođe, kada postane država članica Srbija će imati pristup znatno većim sredstvima iz budžeta EU za finansiranje projekata vezanih za socijalnu politiku i zapošljavanje.


POGLAVLJE 20: PREDUZETNIŠTVO I INDUSTRIJSKA POLITIKA

Pravne tekovine Evropske unije se u Poglavlju 20 – Preduzetništvo i industrijska politika velikim delom sastoje od načela politike, preporuka i zaključaka Saveta koji imaju za cilj da poboljšaju formulisanje i koordinaciju politike preko preduzeća na unutrašnjem tržištu, na osnovu zajedničke definicije malih i srednjih preduzeća. Ovo znači da pravne tekovine EU u ovoj oblasti, u principu, ne zahtevaju prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo ili posebne mere za sprovođenje i primenu. Dakle, industrijska politika se delimično vodi na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom, odnosno evropskom nivou.

Ovo poglavlje ubraja se u lakša poglavlja za pregovaranje. Do sada nijedna država članica sa kojom su pregovori okončani nije tražila prelazne periode, niti posebne dogovore u okviru ovog poglavlja.


POGLAVLJE 21: KRVOTOK EVROPE

Jedno od pregovaračkih poglavlja sa kojima će Srbija svakako imati teškoća je poglavlje 21, koje se tiče transportnih mreža. Ovo poglavlje obuhvata kako transportne mreže (puteve, pruge, aerodrome, morski i rečni saobraćaj) tako i energetsku mrežu, gasnu i električnu.

Srbija još nije otvorila ovo važno pregovaračko poglavlje, ali su bilateralni i eksplanatorni skrininzi uspešno okončani u februaru 2015. U izveštaju Evropske komisije iz prošle godine se navodi da Srbija aktivno učestvuje u Opservatoriji transporta u Jugoistočnoj Evropi (SEETO), koja prati razvoj regionalne saobraćajne mreže u regionu, sa ciljem da je uveže u TEN T. Strateški okvir za razvoj infrastrukture na ovom polju urađen je 2009, i obuhvata sve komponente – drumsku, železničku i rečnu – a definisan je kao nacionalni projekat od naročitog značaja.

Kako je Srbija u vreme SFRJ već imala relativno dobru saobraćajnu mrežu, koja je tokom ratova i sankcija oštećena ili zapuštena, plan ne predviđa izgradnju potpuno novih saobraćajnica, nego modernizaciju postojećih, uz proširenje kapaciteta.


POGLAVLJE 22: REGIONALNA POLITIKA

Poglavlje 22 obuhvata propise koji se odnose na planiranje i sprovođenje kohezione politike EU, korišćenjem evropskih strukturnih i investicionih fondova. Reč je o uredbama kojima se definišu konkretni ciljevi kohezione politike EU za period 2014–2020, fondovi za njenu realizaciju (Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond), aktivnosti koje mogu biti finansirane (poput izgradnje i unapređenja infrastrukture, razvoja obrazovanja i stručnog usavršavanja, istraživanja, inovacija, preduzetništva itd.), principi i pravila za pružanje podrške i iznos raspoloživih finansijskih sredstava, sa metodologijom/kriterijumima za utvrđivanje iznosa podrške državama članicama EU. Ovim propisima takođe je utvrđen i neophodni strateško-programski okvir, odnosno konkretni programski dokumenti.


SUPERPOGLAVLJA 23 i 24: PRAVO I PRAVDA

Novo opšte pravilo za buduće države članice je da na putu pristupanja Evropskoj uniji prvo otvaraju poglavlja za čije je zatvaranje potrebno najviše vremena, odnosno koja se i poslednja zatvaraju. Za većinu država kandidata to su poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava, i poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost. Da su ova poglavlja su važnija od drugih, vidi se i po tome što zaostajanje u njihovom sprovođenju može da zamrzne ceo pregovarački proces. Nakon višemesečne blokade Hrvatske, oba su otvorena u aprilu ove godine.

Cilj politika sadržanih u poglavlju 23 jesu očuvanje i unapređenje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Osnovu ovih politika čini nezavisno sudstvo, sa izgradnjom neophodnih kapaciteta za održavanje i zaštitu vladavine prava. Nezavisnost sudstva podrazumeva integritet sudova i sudija, nepristrasnost i visoke standarde presuda. Sem toga, Srbija se obavezala da do kraja 2017. počne procedure za promenu Ustava, kako bi se i tim aktom garantovala nezavisnost sudstva.

Poglavlje 24 obuhvata pitanje migracija, azila, kontrolu spoljnih granica i Šengen, viznu politiku, pravosudnu saradnju, policijsku saradnju i borbu protiv organizovanog kriminala, saradnju u borbi protiv terorizma, saradnju u oblasti droga, carinsku saradnju i falsifikovanje evra. Za Srbiju su najvažnije reforme u Ministarstvu unutrašnjih poslova koje ovo poglavlje predviđa.


POGLAVLJA 25 i 26: OD KOLEVKE PA DO GROBA

Poglavlje 25 (nauka i istraživanje) podrazumeva stvaranje uslova da se Srbija uključi u jedinstveni evropski istraživački prostor (ERA), kako bi njeni naučnici ravnopravno učestvovali u programima evropskih istraživačkih centara i kako bi se naučnicima iz EU omogućilo da učestvuju u projektima srpskih univerziteta i instituta. Zajednički istraživački prostor ne samo da omogućava dodatna sredstva za naučne projekte nego kroz njihovu realizaciju doprinosi ukupnom napretku i poboljšanju života svih građana.

Kao i u slučaju poglavlja 25, ni za pregovore o poglavlju 26 (kultura i obrazovanje) nije potrebno donositi posebne zakone i usklađivati ih sa evropskim standardima, jer u okviru EU ne postoji jedinstven pristup ovim oblastima. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja razlikuje se od članice do članice, kao i uzrast dece za polazak u školu. Kada je reč o visokom obrazovanju, odnosno univerzitetima, EU traži da se poštuje njihova autonomija. Iako je bilo predviđeno da Srbija ove godine otvori ovo poglavlje, to je odloženo zbog blokiranja Hrvatske, koja insistira da se hrvatskoj manjini u Srbiji obezbede udžbenici na maternjem jeziku.


POGLAVLJA 27 i 28: VISOKA CENA ZDRAVLJA

Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu prirodne sredine, jedno je od najizazovnijih. Proces pristupanja EU u oblasti zaštite životne sredine odvija se kroz harmonizaciju propisa, izgradnju administrativnih kapaciteta i kapaciteta institucija u oblasti zaštite životne sredine, kao i kroz obezbeđivanje finansijskih resursa. Samim tim, ovo poglavlje je izuzetno zahtevno u finansijskom i administrativnom smislu, posebno u pogledu dobro opremljene i obučene sudske i upravne strukture. Za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine potrebna su znatna ulaganja, kao i snažna i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou.

Ilustracije radi, Srbija za rešavanje problema otpada i otpadnih voda, treba da obezbedi oko 11 milijardi evra; u sektoru voda biće potrebno 5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi, a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra, a najveći deo tog novca moraće da obezbedi iz sopstvenog budžeta.

Usko vezano za ovo poglavlje je i poglavlje 28 – zaštita potrošača i zdravlja, gde će Srbija takođe morati mnogo da radi (i plati) kako bi svojim građanima obezbedila nivo zaštite koji uživaju građani EU.


POGLAVLJA 30 i 31: ISTOK ILI ZAPAD?

Prvo od ova dva poglavlja odnosi se na zajedničku ekonomsku, a drugo na spoljnu i bezbednosnu politiku u odnosu na zemlje van EU. Srbija će do pristupanja Uniji biti obavezna da raskine sve regionalne i druge trgovinske sporazume sa ovim zemljama, što uključuje i partnerstvo sa Rusijom, kao i sa zemljama u regionu koje nisu u EU. U ovoj oblasti zemlje članice nemaju gotovo nikakva ovlašćenja, jer Evropska komisija vodi računa da se ponašaju u skladu sa trgovinskim sporazumima koji su sklopljeni sa EU.

Kada je reč o poglavlju 31, problem Srbije je što se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine. Dok to ne učini, ili dok sankcije ne budu ukinute, ovo poglavlje najverovatnije neće biti otvoreno.


POGLAVLJE 33: ČLANARINA

Ovo poglavlje obuhvata pravila koja se odnose na finansijska sredstva neophodna za finansiranje budžeta EU ("sopstvena sredstva"). Budžetska sredstva EU prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih (prihodi od carina, uključujući i carine na poljoprivredne proizvode i dažbine na šećer); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatu vrednost i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka.

Države članice moraju da imaju odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordinišu i obezbede tačan budžet, prikupljanje, isplatu i kontrolu sopstvenih sredstava. Pravne tekovine u ovoj oblasti su direktno obavezujuće i ne zahtevaju prenošenje u nacionalno zakonodavstvo. Uplate sopstvenih sredstava država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka su najvažniji izvor prihoda Evropske unije i u znatnoj meri su direktno povezane sa ekonomskom snagom pojedinih država članica.


POGLAVLJE 34: INSTITUCIJE

Osnovna tema ovog poglavlja, o kome se razgovora na kraju pregovaračkog procesa, kada je već izvesno da će država kandidat postati država koja pristupa EU, jeste učešće buduće države članice u radu institucija Evropske unije. To podrazumeva da se odredi koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa Evropskoj uniji, ali i kakav će biti raspored glasova u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država. Osnovno što se određuje je broj glasova u Evropskom savetu i Savetu ministara Evropske unije. Precizno se utvrđuje koji broj glasova će buduća država članica imati kada se odlučuje u okviru Saveta u slučajevima kada se odluke donose kvalifikovanom većinom. Evropska komisija je sada sastavljena od onoliko komesara koliko ima država članica Evropske unije, tako da je svaka država pristupanjem dobila mogućnost da dobije i jednog komesara koji će biti državljanin te države.

Država stupanjem u članstvo ima pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao i da njeni građani glasaju. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU – pre svakih izbora, koji se održavaju svakih sedam godina. Nakon pristupanja, nova država članica stiče pravo da imenuje sudiju u Sud Evropske unije, zatim guverner Narodne banke svake države članice učestvuje u radu Evropske centralne banke, u Evropskom revizorskom sudu svaka država članica ima člana, takođe i u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, a dobija i mesto člana Saveta guvernera Evropske investicione banke, i člana u naučno-tehničkom odboru Evroatoma.


POGLAVLJE 35: KOSOVO

Poslednje pregovaračko poglavlje, pod brojem 35, u dokumentima Evropske unije nosi oznaku "razno", što je zamišljeno kao način da se ostavi prostor za pitanja koja nisu obuhvaćena ostalim poglavljima. U slučaju Srbije, međutim, ovo poglavlje je vezano za Kosovo, odnosno za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji se već više od pet godina odvija u okviru Briselskog dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

Ovo poglavlje ne predstavlja zamenu za dijalog, već instrument praćenja procesa normalizacije. Koliko je taj proces važan za EU govori i činjenica da je poglavlju 35 dodeljen "superstatus" kakav imaju samo poglavlja 23 i 24 (osnovna prava i pravosuđe). Dakle, ovo poglavlje ne samo što se otvara među prvima i zatvara među poslednjima, nego zastoj u procesu normalizacije, ukoliko bar jedna trećina članica Evropskog saveta proceni da je do njega došlo, može da blokira celokupan proces evropskih integracija, kako Srbije tako i Kosova, u zavisnosti od procene ko je odgovoran za tu situaciju.

Na kraju ovog podlistka treba reći i to da je u prethodnih dvadeset brojeva "Vremena" proces evropskih integracija Srbije predstavljen mnogo detaljnije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Projekat "Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine