Autor

tv manijak >

Batine koje se pamte

Nedostajalo je ljubavi i vaspitanja, ali je u javnosti, baš kao i u medijima, nedostajalo solidarnosti sa žrtvama

Protekle nedelje smo se mnogo zgražavali. To je najčešća reakcija na ružne vesti koje postaju omiljena tema medija, naročito televizije. Zgražavanje ništa ne košta, a ko ne ume da se zgražava, može i da cokće, ili da ufće – efekat je isti!

U Tehničkoj školi u Mladenovcu, pre desetak dana, učenik drugog razreda je iz čista mira zalepio šamarčinu svojoj profesorki. Posle napada taj zvekan je demonstrativno napustio čas, a sutra ujutru su njegovi roditelji došli da ga ispišu iz škole – bez objašnjenja, izvinjenja ili bilo kakve odgovornosti.

Dotični momčić je šampion u nekakvom borilačkom sportu, dakle u kondiciji je pa ume da udari, a njegov ćale je pandur, pa poznaje zakon i rupe u njemu.

Javnost je coktala i zgražavala se, profesorka je ponižena, a maloletnik se izvukao, pa će bez problema biti upisan u neku drugu školu. Posle se na društvenim mrežama otkrilo da je šamaranje nastavnice bilo deo opklade, za 30 evrića. Ispalo je da šampion u borilačkim veštinama za te pare bije po kućama. Polako, porašće dete, promeniće se tarifa.

Dok se coktalo po medijima, shvatili smo da niko nije nadležan, tako da niko nije ni odgovoran. Pitam se ko je sve mogao da kaže – izvinite?

Mogao je prvo to da učini dotični zvekan, uživo, ne preko društvenih mreža.

Mogao je ćale, privatno ili službeno, u oba slučaja bi imalo smisla.

Mogla je i keva, da l’ je to šamaranje video kod kuće?

Mogao je nešto da kaže i trener iz kluba gde taj momak trenira, ne uče ih valjda da biju nastavnice po školi?

Moglo je i tužilaštvo, socijalno, ćaletova firma.

Mogla su i deca iz škole, ne znam, možda se plaše tog klinca tabadžije, ili im je baš kul što je odvalio nastavnicu.

Zgražavanje, a?

Nekoliko dana kasnije u Novom Sadu, tri klinca od 12 godina su posle tri sata noću bacili zapaljene novine na Dragutina Todorčevića, beskućnika koji je izgoreo i preminuo iste noći u bolnici. Samo jedan klinac je iz Doma, ostali imaju nekakvu porodicu. Nije bila opklada, bilo je zezanje. Danima me iritiralo papagajsko prenošenje ove vesti – "maloletnik zapalio beskućnika", gde je čovek lišen svoje ličnosti i sveden na "nešto bez adrese". Coktanja i zgražavanja koliko hoćeš, a dečak koji je ubio čoveka, pušten je istog dana i neće krivično odgovarati.

Na TV Prva sam video nekakvog eksperta kojeg su uključili u 150 minuta, koji je bez dovoljno informacija o slučaju ipak zaključio da taj beskućnik, uostalom kao i svi "od te fele" verovatno živi od sitnog kriminala, prosjačenja i sigurno je pijanac. Kakav alibi za malog piromana!

Međutim, upravo zahvaljujući Eksplozivu sa TV Prva, videli smo snimak od pre godinu dana, gde je pokojni Dragutin ispričao svoju neobičnu i tužnu životnu priču. Čovek je imao porodicu i decu, ali su ga životne okolnosti i alkohol doveli do ulice. Mile stolar, jedan od najhumanijih ljudi koje poznajem, kaže da je Dragutin bio umetnik u obradi drveta, a na snimku vidimo da je pisao poeziju.

Promolili su se obrisi jednog čoveka, sa talentima, manama, ali i nekom nežnom ljudskom dušom – jer je samovoljno napustio dom u Futogu, kao da je bežao od sveta. Verovatno su se ljudi zgražavali i coktali kada je priča o njemu prvi put emitovana, pa su se opet još više zgražavali i coktali koda su ga klinci zapalili.

Neverovatno je kako opet niko nije našao za shodno da se obrati javnosti.

Nije bilo konferencije za medije u Novom Sadu, nije bilo reakcije iz Centra za socijalni rad, iz policije, iz grada, nikome nije bilo čudno što je dete od 12 godina sa ortacima na ulici u tri noću?

Jasno mi je da deca tog uzrasta ne mogu biti potpuno svesna svojih postupaka, ali će ta deca sutra da žive među nama potpuno lišena svakog etičkog merila i svake vrline. Iz detalja o porodici tog deteta vidim da je lišen ne samo roditeljskog staranja već i roditeljske ljubavi – kakva li samo budućnost njega čeka?

Jedina vrsta komentara koju sam uspeo da pronađem jesu one baje što misle da je sve ovo moglo da se predupredi dobrim batinama. Da su tu decu lešili na vreme, bili bi oni ko bele lale. Dragi moji, duboko verujem da su oba ova maloletnika popila u životu podosta batina i da to uopšte nije pomoglo.

Nedostajalo je ljubavi i vaspitanja, ali je u javnosti, baš kao i u medijima, nedostajalo solidarnosti sa žrtvama.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine