Kako je nešto što se dogodilo pre pola godine postalo vest koju tabloidi razvlače cele nedelje

Prosto, dragi čitaoci, nisam pametna da li da počnem ovaj komentar od početka ili od kraja, a nisam vam ni najsigurnija šta je šta od ta dva. Izneću vam slučaj onim redom kojim su informacije stizale do mene, a i do vas. Prvo se u tabloidu "Alo" pojavila vest da po Dorćolu šeta manijak koji poliva žene sonom kiselinom po licu. Obučen je u crno i napada s leđa u ranim jutarnjim časovima. Kreće se manjim ulicama. Pa, ono, žene, budite oprezne. Imajte oči na ležima, ne idite same ujutru na posao, izbegavajte centar grada, naročito Dorćol i male ulice, iako je Dorćol zapravo mreža malih, uskih ulica.

Ne mogu da zamislim ženu koja se kreće ulicama Beograda i kojoj bi moglo da bude svejedno kad vidi ovakvu vest, koliko god bila svesna da ju je objavio tabloid i da uvek postoji mogućnost da je prenaduvana. Čak ni meni koja čitam svako đubre koje mi dopadne šaka, nije palo na pamet da je vest od početka do kraja - izmišljena! Šta ćemo sad? Da li će neko odgovarati za širenje panike, kao onomad za vreme poplava kad je građane hapsilo i privodilo zbog statusa na Fejsbuku? Nadam se da hoće, a sve mi govori da neće, usled opšte apatije, anesteziranosti i bola u pozadini za neke tamo lažne vesti koje nemaju veze sa dnevnom politikom.

Uz sav užas ovdašnje medijske scene, zloupotrebe, izvrtanja činjenica, prokazivanja i targetiranja ljudi, tekstovi koji su od početka do kraja izmišljeni ipak su izuzetno retki. Naročito ovakvi, koji duboko uznemiravaju i plaše javnost.

A šta se u stvari dogodilo? Nema nikakvog manijaka koji ovih dana šeta sa narandžastom bocom sone kiseline i vreba žrtve. U junu ove godine, napadnuta je jedna žena, a izgleda da nije nasumično odabrana žrtva. No, tu nije kraj njenom paklu. Prvo je doslovno polivena kiselinom, a sad je mediji, metaforički, polivaju fekalijama iz dana u dan. Poštuju joj anonimnost tako što joj ne objavljuju puno ime, nego samo inicijale. Ali uz te inicijale dodaju njeno zanimanje, koje je, uzgred, javno, pa nije teško zaključiti o kome se radi. Za slučaj da je čitalac baš glup i ne zna da koristi Gugl, "Blic" se postarao da objavi inicijale njenog momka, njegovo, takođe javno zanimanje, i pomene nekoliko javnih poslova koje je radio. OK, to smo već hiljadu puta videli, nemaju ovdašnji tabloidi ni srca ni duše, a ni mozga da zaštite ni decu koja su žrtve zločina, pa što bi imali milosti prema odraslima?

Drugo nešto čini ovu priču još jezivijom: napadnuta žena, kažu tabloidi, odbija saradnju sa policijom. Tako glasi gromopucatelni naslov. Izvor je, naravno, blizak istrazi ili žrtvi, više nije ni bitno. Bitno je da se tekst ama nikako ne slaže sa naslovom. Naslov kaže da žena neće da sarađuje, a u tekstu stoji da je dala izjavu policiji, u kojoj je rekla da nije videla lice napadača i da samo zna da je bio obučen u crno. Ajde sad zamislite da vas neko spopadne s leđa i nabije vam na lice krpu natopljenu kiselinom. Kolike su šanse da bilo šta vidite, osim možda da perifernim vidom primetite odeću? Nikakve. No, to ove medije ne sprečava da stave naslov u kom će implicitno da satanizuju žrtvu. A žrtva je pogodna za iživljavanje jer je žena. Ono što ne nađemo u ovakvim tekstovima, naćićemo u komentarima čitalaca. Jer što bi neko pristojnu i poštenu ženu polio kiselinom. Jer s obzirom na posao koji radi (inače legalan i legitiman), mora da je kurva i sponzoruša. Jer neće da sarađuje sa policijom, iako je, zapravo, policiji rekla sve što je znala. I naravno da je sama kriva, pošto nije reč o serijskom manijaku - ona je jedina žrtva, mora da ga je nečime izazvala. Čitam i čekam vest da je samoj sebi sipala kiselinu u oči.

U ruralnim delovima Indije i dan-danas vrlo je živa praksa polivanja žena kiselinom. Ako otac/brat/muž proceni da je žena na bilo koji način "osramotila" porodicu, ili mu prosto tako dođe, polije je kiselinom i ostavi je trajno unakaženu. Brojne međunarodne organizacije osnivaju centre za zbrinjavanje i oporavak žrtava ove umobolne patrijarhalne prakse. Međutim, mi smo ipak emancipovana Evropa i kod nas se to ne radi. Osim ako žena baš baš ne zasluži.

Naravno da ne postoji nijedan dobar razlog da vam neko saspe kiselinu u lice. Taj čin se jednostavno ne može opravdati. Ali, ipak, beskrupulozni urednici tabloida moraju da podiđu najnižem ljudskom porivu da se sazna zašto se to desilo. Zašto je polivena kiselinom, zašto je pretučena, zašto je ubijena... I uvek je pitanje šta je to ona uradila. Još nisam videla da se žuta štampa zapitala šta je bilo u glavi napadača, nasilnika i ubice. Poslednji slučaj partnerskog ubistva koji je privukao medijsku pažnju, uz ubistvo žene, bivše partnerke, uključuje i otmicu njenog novog partnera. I znate čime se najviše bave takvi tekstovi? Raspredaju zašto je ubijena žena ostavila svog ubicu, pa jedna verzija kaže da je naprosto raskinula vezu, kao što svi povremeno radimo i ostajemo živi, a u drugoj verziji napominju da je ubica finansijski pomagao žrtvu. A ona ga, je li, kurva, ostavila. Novi partner je biznismen. Jasno vam je šta se implicira. To smo sve već gledali početkom jula kad se dogodio zločin u Žitištu: Dijanu Savanović, njenog novog partnera i još troje ljudi, ubio je njen bivši muž Siniša Zlatić. E, ali kad ju je ubio? Kad je našla partnera koji živi i radi u inostranstvu. Još jedna kurva je potrčala za parama, ali, nećeš kurvo, stićiće te pravedna ruka poštenog čoveka kog si ostavila.

Znate kako, mene stvarno baš briga šta u komentarima piše "anonimna stoka sa interneta". Ali me i te kako brine šta pišu, impliciraju i između redova provlače mediji. A od onoga što pišu, jede me kiselina i ubija gorčina.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine