Izborni uslovi
Donald Tramp je dobio većinu glasova u centralnoj Americi, u takozvanom zarđalom pojasu (Rost belt) u kome je došlo do opadanja industrije, u manjim mestima i u južnim državama, pretežno u beloj populaciji, a Hilari Klinton u urbanim područjima na istoku i zapadu SAD. Majk Mur o pet razloga zbog kojih je pobedio Tramp Izbori i novac: glas za Donalda Trampa koštao 5 dolara, glas za Hilari dvostruko Demonstracije u 25 gradova od Bostona do Los Anđelesa: "Not my President, not today"! Deportacije u SAD: Na Trampa vika, a za mandata Baraka Obame je deportovano oko 2 miliona ilegalnih imigranata, više nego za mandata bilo kog prethodnog predsednika Video klip presmice u kantri stilu Rootin 'Tootin' Putin, u kome glavne uloge igraju Putin i Tramp - hit u Rusiji
(A TRUMP SHOCKER Boston Globe, 9. 11. 2016)
Dok je trajala rasprava kakvi će biti rusko – američki odnosi nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, Rodion Judanov (Родион Юданов), tridesetogodišnji moskovski muzičar je sa svojim muzički projektomAllen Dulles stekao popularnost zahvaljujući snimku pod nazivom Rootin ‘Tootin’ Putin, u kome u glavnoj ulozi nastupaju ruski predsednik Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp. Video prikazuje snimke Putinove posete u Sibiru, jahanje, letenje avionom, borbe, a Tramp uglavnom igra i peva, ili govori da će poraviti odnose s Putinom. Za tri dana od dana objavljivanja video snimak Rootin ‘Tootin’ Putin na YouTube-u videlo je oko dva miliona ljudi, tvrdi ruska TV RT.
Pesma je nastala u junu 2016. dok je trajala izborna kampanja u SAD. Autor kaže za RT da u starom gotovo zaboravljenom kaubojskom slengu, koji je uglavnom korišćen u južnim američkim državama izraz rootin ‘tootin’ – znači kul, smeo. Prema Urbanom rečniku, žargonski kaubojski izraz rootin ‘tootin’ inače označava nešto pozitivno i asocira na jedenje pasulja spremljenog na logorskoj vatri…
( «Акт международной дипломатии»: автор клипа про Путина и Трампа об истории создания ролика РТ на русском, 19 ноября 2016, 20:40)
Donald Tramp, republikanac koga su osporavali i u samoj toj Velikoj staroj partiji, milijarder koji do sada nije radio ni u jednoj državnoj instituciji niti u vojsci pobedio je kandidatkinju Demokrtske stranke Hilari Klinton čije su pristalice očekivale da će ona postati prva žena predsednik SAD.
Prema podacima koje objavljuje La Times Tramp je osvojio 279 elektorskih glasova (59.391.987 glasova ili 47.5%) a Hilari Klinton 218 elektorskih glasova (na osnovu 59.598.454 glasova, ii 47.7% odsto). Za pobedu je potrebno 270 elektorskih glasova. U američkom izbornom sistemu je i ranije bilo slučajeva da bude poražen kandidat koji je sakupio ukupno više glasova. Američki predsednik biće zapravao izabran sredinom decembra kada se izabrani elektori okupe i daju svoj glas…
Tramp je dobio nešto manje glasova od Hilari Klinton na opštim izborima (popular vote), ali je dobio izbore za elektore (electoral college). Republikanski glasovi su pokrili veću teritoriju, dok su demokratski glasači koncentrisani u gusto naseljenim područjima.
Hilari klinton je dobila nadmoćnu većinu u gradskim centrima, ali je sabrala manje glasova nego Obama pre četiri godine. To je doprinelo gubitku izbora u četiri države tzv Zarđalog pojasa (Rust Belt) gde su demokrate pobeđivale prošlih godina.
Karta pokazuje gde su bili koncentrisani glasači demokrata (plavo) i a gde republikanske partije (crveno).
( How Donald Trump really won the White House, NYT, 10. 11. 2016)
Glasači Hilari Klinton koncentrisani su u različite urbane klastere, s velikom imigrantskom populacijom, sa slabijim religioznim vezama i sa većom obrazovnim i ekonomskim mogućnostima.
Putevi Trampovih glasača premošćuju celu zemlji, često zaobilaze metropolitanske centre, kao što meandriraju kroz religiozne južnjačke gradove, zauzimaju široka ruralna područja u unutrašnjosti i u starom industrijskom pojasu na severu SAD koji je nekad predstavljao kolevku Demokratsko-sindikalnih koalicija.
Trampovi glasači su u kampanji izjavljivali da su se osećali ignorisanim od strane elita sa američkih obala čiji im je uticaj na medije, politiku i kulturu izgledao preteran. Mnogi su se prestani u izrazu Hilari Klinton Klinton kojim su oni opisani kao «korpa jadnika» („basket of deplorables“) što su videli kao dokaz da su zakovani za dno.
Tramp je povezao ta strahovanja s nostalgijom za verzijom Amerike posle Drugog svetskog rata kada su američke pobede u inostranstvu otvarale put ka ekonomskoj sigurnosti za bele pripadnike radničke klase, kada je perspektiva bila jasnija nego u što je modernom svetu, sa neugodnim stranim sukobima i užim stazama koje vode do ekonomskog prosperiteta za one bez obrazovanja…
( Clinton and Trump supporters come from different Americas. Between them lies bitterness and distrust LA Times, 11. 11. 2016)
U konačnom ishodu, broj glasova koje je dobila Hilari Klinton je nešto veći od ukupnog broja glasova za Trampa, ali po američkom elektorskom sistemu gde se u završnici računaju elektorski glasovi pobeda Donalda Trampa je veoma ubedljiva. Izborni izveštaji govore da su glasači Hilari Klinton locirani pretežno u velikim gradovima, a čak i državama oni su okruženi Trampovim glasačima koji žive u manjim mestima.
Republikanci su takođe zadržali kontrolu oba doma Kongresa.
Njegovu pobedu, koja najavljuje promenu u politici SAD istraživači javnog mnjena nisu predvideli.
Donald Tramp je dobio većinu glasova u centralnoj Americi, u takozvanom zarđalom pojasu (Rost belt) u kome je došlo do opadanja industrije, u manjim mestima i u južnim državama, pretežno u beloj populaciji, a Hilari Klinton u urbanim područjima na istoku i zapadu SAD. Njujork tajms piše da je njegova najznaajnija podrška došla iz država industrijskog srednjeg zapada gde su belci bez fakultetskog obrazovanja većina. ( How Trump Reshaped the Election Map, NY Times, 9. 11. 2016 )
Donald Tramp se suznih očiju obratio egzaltiranim pristalicama u izbornom štabu u Trampovoj kuli na Menhetnu z zahvalio ocu, majci, braći sestrama i Melaniji, naravno i izbornom štabu i glasačima.
U desetak američkih gradova, od Bostona do Los Anđelesa, izbile su protesne demonstracije protivnika Donalda Trampa. Ispred Bele kuće u Vašingtonu oni su uzvikivali parole protiv Trampa: „Not my President, not today“!
Protesti su najpre izbili u Oklandu u Kaliforniji, gde je 60 odsto birača glasalo za demokrate izbile su demonstracije.
Oko 5.000 ljudi je protestovalo u Njujorku ispred Trampove kule (Trump Tower). Veći broj demonstranata je uočen u gradovima sa jakom demokratskom bazom u Atlanti; Ostinu, Teksasu; Bostonu; Čikagu; Denveru; Filadelfiji; Portlandu, Oregonu; San Francisku, Sijelu i Vašingtonu.
Neki od demonstranata su izjavljivali da treba promeniti elektorski izborni sistem i da treba primeniti princip „jedan čovek, jedan glas“, a po tom principu, pobedila bi Hilari Klinton…
Demonstranti su Nju Orleansu spalili su sliku Donalda Trampa. U Kaliforniji oko 1500 studenata visoke škole Berkli napustilo je časove. Na Univerzitetu Luisvil u Kentakiju (University of Louisville in Kentucky), na postolju bronzanog Rodenovog „Mislioca“ demonstranti su sprejom napisali parolu: «Trump #BuildThatWall» koja predstavlja protest protiv Trampove namere da gradi zid na granici prema Meksiku (gde inače postoji oko 900 km zidova i ograda – vidi tekst u stupcu desno) a podseća na suprotnu izjavu Donalda Regana u Berlinu «Mr Gorbachov, tear down this wall!»
U Čikagu su demonstranti uzvikivali: „Fuck Trump!“ i „Not my president!“
( Thousands take to the streets to protest Trump win, CNN, November 10, 2016 )
(‘Go to hell!’ A divided America struggles to heal after ugly election Reuters)
( Anti-Trump Protests Swell in Cities Across the U.S.Times, 10. 11. 2016 )
( Anti-Trump protesters sLA Times, 11. 11. 2016)
Hilari KLinton je telefonom pozvala Donalda Trampa i priznala njegovu izbornu pobedu.
Umesto Hilari Klinton, koja se nije pojavila pred biračima, pristalicama se oko 2 sata ujutru obratio šef njenog izbornog štaba Džon Podesta, koji je pozvao pristalice da idu da se ispavaju, da je još rano da se govori o izbornim rezultatima Asošijeted pres javlja da su mnogi birači demokrata plakali.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je neposredno nakon što je Donald Tranpm proglasio pobedu poslao telegram u kome mu je čestitao na pobedi i izrazio nadu da će rusko-američki odnosi ući u novu fazu…
Turski predsednik Tajip Erdogan izjavio je da se nada da izborna pobeda Donalda Trumpa dovesti do pozitivnih koraka za Bliskom istoku na osnovu osnovna prava i sloboda u svetu.
Rojters javlja da su vest o pobedi Donalda Trampa vlade u Aziji i u Evrope reagovale sa iznenađenjem i nevericom, dok su populisti od Austrajije do Francuske pozdravljali tu pobedu kao rezultat trijumfa volje ljudi protiv propalih političkih establišmenta.
Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, saradnik kancelarke Angele Merkel, opisala je resultat kao „veliki šok“ uz pitanje da li to predstavlja kraj „Pax Americana“, u kome Vašington dominira međunarodnim odnosima od Drugog svetskog rata.
Međutim, Nemačka kancelarka Angela Merkel je birala reči. Čestitala je pobedu Donaldu Trampu na predsedničkim izborima: „Kada američki narod bira predsednika, to ima značaj koji prevazilazi samo SAD, posebno za nas Nemce, rekla je kancelarka i dodala da Nemačka neguje duboku povezanost sa SAD, zemljom koja zbog svog političkog značaja, vojnog potencijala i ekonomske snage, ima odgovornost koja se oseća svuda u svetu. Amerikanci su odlučili da se ta odgovornost u sledeće četiri godine poveri Donaldu Trampu. Nemačku i Ameriku povezuju demokratija, sloboda, poštovanje ljudskog dostojanstva nezavisno od porekla, boje kože, pola, seksualne orijentacije, političkih stavova ili vere, i to partnerstvo će ostati jedan od temelja nemačke spoljne politike“, rekla je Angela Merkel.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ajro pledirao je za saradnju s Trampom, ali je lično «postavio pitanje» šta će Trampova vladavina značiti za globalnu politiku u vezi klimatskih promena, nuklearnim ugovorom sa Iranom, ili ratom u Siriji.
Bivši švedski ministar spoljnih poslova Karl bilt je napisao na Twiteru da izgleda da će to biti godina dvostruke nesreće za zapadne zemlje, podrazumevajući da je prva britanskog izglasavanje «breksita». «Vežite pojaseve!», napisao je Bilt.
„Njihov svet se raspada. Naš se gradi,“ poručio je Florijan Filipot stariji lider francuskog Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pen, osnivač tog fronta napisao je: „Danas SAD, sutra Francuska!“
Beatriks fon Štorč zamenik šefa anti-immigrantske Alternative za Nemačku (AfD) je izjavila: „Pobeda Donalda Trampa je znak da građani zapadnog sveta žele jasnu promenu politike… “
„Sada shvatamo da nemamo ideju šta će raditi taj američki predsednik, ako glas besa uđe u ofis, a glas besa je glas najmoćnijeg čoveka na svetu», izjavio je Norbert Retgen, konzervativni saradnik kancelarke Merkel i šef nemačkog komitta za spoljne poslove. „Geopolitički mi smo u jako nesigurnoj situaciji…“
Rohani iz Irana je izjavio za agenvciju IRNA da izbor Tramp pogađa politiku Tehrana.
Britanski ministar spoljnih poslova Džonson je izjavio da očekuje kontinuitet odnosa Velika Britanija – SAD.
Istoričar Simon Šama je Trampovu pobedu opisao kao suštinski zastrašujuću:
„NATO će biti pod pritiskom da se dezintegriše, Rusi će praviti nevolje, 20 miliona ljudi će izgubiti socijalno osiguranje, regulacija banaka će biti likvidirana… Hoćete li da nastavim? Naravno, on nije Hitler. Ima mnogo varijeteta fašizma. Nisam rekao da je on nacista mada neo-nacisti proslavljaju njegovu pobedu…“
Donald Tramp je između ostalog najavljivao masovnu deportaciju ilegalnih migranta iz Meksika i govorio da oni sa sobom donose drogu i kriminal u SAD. Njegove izjave o tome su okarakterisane kao rasističke. Govorilo se o tome da 11 miliona ilegalnih imigranta može biti deportovano.
Barak Obama je sebe nazivao glavnim šampionom „champion in chief“ imigracione reforme. Latino aktivisti su međutim bili besni zbog toga što je njegova administracija deportovala ilegalne imigrante, pa ga je nazivala glavnim deporterom (deporter in chief).
Amerika je deportovala ilegalne imigrante devet puta u poslednjih 20 godina; oko 2 miliona ilegalnih imigranata je deportovano za mandata Baraka Obame, više nego za mandata bilo kog prethodnog predsednika pisao je list the Economist u Februaru 2014.
Grafika agencije Reuters zasnovana na podacima pograničnih i imigracionih vlasti SAD (Immigration and Customs Enforcement ICE) koji pokazuju da je nadležni američki departman (Department of Homeland Security) deportovao 414.481 ljudi 2014, što je bilo nešto manje nego prethodne godine kada je proterano 438.421 ljudi.
Svake godine Obamina administracija je godišnje proterivala više nego što je to bilo u mandatima prethodnih predsednika (358.886 deportacija 2008, poslednje godine mandata Džordža W. Buša)…
( Tracking Obama’s deportation numbers
Reuters, February 25, 2015)
Na vest o pobedi Trampa, zabeleženi su poremećaji na berzama, javlja agencija Blumberg.
Zapažen je pad meksičkog pezosa.
TRUMP IS CLOSING IN ON A STUNNING UPSET NYT, 9. 11. 2016 )
( TRUMP MOVES CLOSER TO VICTORY La Times, 9. 11. 2016)
( Trump vows America will ‘no longer settle for anything less than the best’ LA Timess, Nov 9, 2016)
World in shock as Trump surges to victory in U.S.
(TRUMP SURGES CNN, 9. 11. 2016)
(Donald Trump stuns the world, elected USA’s 45th president USA Today)
(
Trump victory sparks angry protests across California: ‘Not my president’, LA Times, 9. 11. 2016)
(Postizborne demonstracije u Los Anđelesu<, LA Times, 9. 11. 2016)
(Michael Moore, 5 reasons Trump is going to win )
(Donald Tramp – novi predsednik SAD, DW, 9. 11. 2016)
( A Political Catastrophe – Trump’s Victory Ushers in Dangerous Instability, der Spiegel, 9. 11. 2016)
(Путин поздравил Трампа с победой —РТ, Короткая ссылка 9 ноября 2016, 12:30)
(
Donald Trump Wins the 2016 Election, time, 9. 11)
(Поздравление Дональду Трампу с победой на выборах Президента Соединенных Штатов Америки Президент России, 9 ноября 2016, 12:30 – МСК)
the Election Map, NY Times, 9. 11. 2016 )
( Market Turmoil Eases as Investors Weigh Trump’s Plan for EconomyBloomberg, 9. 11. 2016)
Prema analizi Rojtersa, zasnovanoj na zvaničnim podacima izbornih institucija (Federal Elections Commission) njujorški magnat nekretnina Donald Tramp je oslanjajući se na neortodoksnu mešavinu nefiltrirane retorike i sposobnošću da osvoji slobodno TV vreme, platio u proseku 5 dolara po glasu, polovinu sume koju je platila Hilari Klinton.
Politički stratezi se izgleda slažu da će Trampov izborni performans teško ko ponoviti zato što on poseduje mnoga luksuzna brendirana odmarališta, zvezde rijalitija, sposobnošću da se stalno okružuje kontroverzama, koje je iskoristio kao prednost što mnogim političarima ne polazi za rukom.
On je ukupno sakupio 270 miliona dolara od početka kampanje u junu 2015, malo više nego što je potrošio Obama u kampanji za drugi mandat 2012. On je potrošio oko 237 miliona na televizijske oglase i oko 42 miliona na aktiviste svoje kampanje.
U borbu za republikansku nominaciju on je uložio 16 miliona dolara tvrdeći da ne zavisi od interesa velikih donatora, a posle osvajanja nominacije promenio je kurs i počeo da sakuplja novac od malih ulagača imitirajući način prikupljanja novca koji je primenio demokrata Berni Sanders u partijskom nadmetanju sa Hilari Klinton.
Hilari Klinton je sakupila oko 521 miliona dolara. Podržali su je, preko tzv Super PAC-ova, veliki donatori među kojima magnat Donald Sasman (Sussman), multimiljarder Džordž Soros… (Super PACn- political action committee – politički akcioni komiteti koji skupljaju priloge donora veće od 2.000 dolara, na federalnim izuborima moguće je da donacije daju i korporacije i sindikati. Njusmagazin Tajm piše da je Hilari na oglašavanje potrošila tri puta veću sumu od one koju je potrošio Tramp.
Po analizi firme «mediaQuant», Tramp je dobio oko 5 milijardi vredan publicitet na slobodnim medijima koji su pratili izbore, dva puta više nego što je dobila Hilari Klinton.
Tramp je takođe dominirao vestima svojom provokativnom retorikom koja razbija tabue, uključujući uvrede na račun žena koje «dislajkuje» i neobičnim predlozima da se Muslimanima zabrani ulazak u SAD, ili da natera Meksiko da plati više milijardi vredan zid koji bi zadržao imigrante.
Jednu od izbornih kontroverzi, na primer, predstavljale su Trampove izjave o izgradnji zida prema Meksiku, koji treba da zaustavi ilegalne migrante. U izbornoj magli je zaboravljeno da je još u januaru 2009. američka carina (U.S. Customs and Border Protection) saopštila da na granici sa Meksikom koristi 580 milja (930 km) barijera sastavljenih od zidova i ograda, koji ne leže kontinuirano, već su pojedini utvrđeni segmenti povezani «virtuelnom ogradom» koji čini sistem senzora i kamera koje koriste američke granične patrole (the United States Border Patrol).
(At under $5 each, Trump’s votes came cheap Reuters)
Hilari Klinton je podržalo 229 listova u SAD, a Trampa samo 9…
Latinosi koji su glasali za Trampa našli su zajednički jezik s njim u pitanjima kao što su izbor škole, ekonomija i abortus. Dok oko 57 odsto bele non-hispaničke populacije kaže da abortus treba da bude legalan, Lainosi su podeljeni oko toga, kaže istraživanje istraživačkog centra Pju (Pew Research Center). To su razlozi zbog kojih je nezanemarljiv deo Latinosa glasao za Trampa, uprkos tome što su mnogi njegove izjave videli kao rasističke, anti-Latino…
Procenat Latinosa koji su glasali za Trampa su sporni. Egzit pul istraživanja pokazuju da je za Tramp glasalo 29 odsto Latinosa, ali neki smatraju da taj podatak nije izmeren na reprezentativnom delu Latino populacije. Jedna hispano agencija (The Latino Decisions polling firm) našla je da je za Trampa glasalo 18 odsto Latinosta, Pew Research Center’s National Survey je našao da je ta Trampa glasalo 19 odsto Latino glasača.
Glasanje Latinosa za Trampa mnogi vide kao samo-destruktivno, ali neki Latinosi, koji su se ukrcali u Trampov voz to ne vide na taj način.
Teksaški biznismen Masi Viljareal je izjavio: „Nisam mogao da dam svoj glas za Hilari Klinton zbog vlastitih katoličkih stavova o abortusu. Nisam voleo svoje glasanje. On nije bio moj kandidat, ali nisam mogao da glasam za Hilari.“
Takav stav je najviše uočen među hispano hrišćanskim evangelistima u koje spadaju i Portorikanci u Floridi…
( Latinos Who Voted, Campaigned For Trump Found Common Ground With Him, nbcnews.com, 11. 11. 2016)
Dok je u toku kampanje većina prognozirala pobedu Hilari Klinton, na moguću pobedu Donalda Trampa je elokventno upozoravao Majkl Mur, američki sineast, pisac i levičarski i antiglobalistički politički komentator, poznat kao autor dokumentarnih filmova Fahrenheit 9/11, Sicko, Capitalism…
On je opisivao pet američkih političkih fenomena koji Trampu otvaraju put ka pobedi.
1. Matematika američkog srednjeg zapada (Midwest, Great Lakes – Michigan, Ohio, Pennsylvania and Wisconsin) pokazuje da se glasači okreću republikancima zato što je potpisujući trgovinski ugovor NAFTA Obama pomogao da se razore industrijske države američkog Gornjeg srednjeg zapada, a Tramp će napadati Klinton zbog njene podrške Transatlantskom trgovinskom sporazumu (TPP) i zbog pomeranja metalne industrije u Meksiko. Besnu radničku klasu, (koja ne radi) u Pitsburgu su od Regana republikanci lagali, a demokrate napustile. Mur piše da će se u Americi desiti ono što se desilo s Bregzitom u Britaniji: Autsajder Donald Tramp je stigao da počisti kuću! Ne morate da se slažete s njim! Ne morate ni da ga volite! On je vaš lični ‘molotov-koktel’ koji ćete baciti u centar kopiladi koja vam je to učinila. Tramp je vaš glasnik (TRUMP IS YOUR MESSENGER!)…
2. Drugi faktor je po Muru, «poslednja bitka besnog belog čoveka (The Last Stand of the Angry White Man), koji oseća mu moć izmiče iz ruku, da se 240 godina duga tradicija muške dominacije u SAD završava. «Kako je to moglo da se desi? I Nikson je izdajnik muškog pola kada je odredio da devojčice idu u škole i imaju iste šanse da se bave sportom…»
«Bijonse je upala na teren na ovogodišnjem Super Bowl-u (naša igra)! Sa vojskom crnkinja, podignutih pesnica, izjavljujući da je naša dominacija je ovim prekinut! Oh, čovečastvo!»
3. Treći faktor koji je pominjao Mur je problem Hilari (The Hillary Problem). Mur kaže da voli Hilari, ali da nekako veruje će Klinton naći način da Amerikance uvede u neku vojnu akciju. «Ona je jastreb, desno od Obame. Ali Trampov psycho finger će biti na Dugmetu…»
Mur je pisao kako najveći problem nije Tramp – već Hilari. Ona je nepopularna — blizu 70 odsto glasača misli da joj se ne može verovati i da je nečasna. Ona reprezentuje stari politički način – ne veruje ni u šta osim u to kako da bude izabrana. Zato se ona jednom bori protiv homoseksualaca, a drugi put odobrava istopolne brakove…
Deca rođena na početku milenijuma (millennial) je ne vole.
4. Sandersovi birači u depresiji (The Depressed Sanders Vote). Nije problem u tome da Sandersovi (levičarski konkurent Hilari za demokratsku nominaciju) glasači neće glasati za Hilari, već u tome što im Hilari ne daje razlog da glasaju za nju…
5. Efekat Džesija Venture (The Jesse Ventura Effect). Mnogi će glasati za Trampa ne zato što se s njim slažu, ne zato što vole njegovu netrpeljivost i ego, već zato što mogu.Baš zato da razbesne mamu i tatu, da vide kako će izgledati ako se skoči niz Nijagarin vodopad… Setite se ’90-ih kada su građani Minesote izabrali profesionalnog rvača za guvernera? Oni to nisu učinili zato što su glupi, ili zato što su mislili da je Jesse Ventura neka vrsta državnika ili intelektalac, već zato što su mogli. Minesota je jedna od najpametnijih država u SAD i u njoj je puno ljudi sa osećajem za crni humor, a glasanje za Venturu je bilo njegova verzija dobre „šale“ s bolesnim političkim sistemom, način da «uzdrmaju stvari», kako je i samom Majku Muru rekao neki prijatelj… Po Muru Tramp će upravo to učiniti, a veliki deo elektorata će sedeti na tribinama i gledati taj rijaliti šou (sit in the bleachers and watch that reality show)…
U SFR Jugoslaviji film je prikazivan pod naslovom „Džo, to je Amerika“
Veteran Drugog svetskog rata Džo Karan, koji živi u Astoriji sa suprugom Meri Lu, je radnik s predrasudama, koji u svojim tiradama napada liberale, crnce, homiće i hipike. Bil Kompton, oženjen Džoanom, pripadnik je gornjeg srednjeg sloja koji žive u prestižnom stanu na Park u Medison aveniji.
Životi Džoa i Bila se ukrštaju kada Bil ulazi u bar gde je Džo jedan od redovnih posetilaca – da smiri svoje živce sa nekoliko pića nakon što je slučajno ubio dečka svoje ćerke Frenka Rusoa, za koga veruje da je narkoman/umetnik/diler koji je dao drogu njegovoj drogiranoj ćerki Melisi. Bil ubija Frenka Rusoa u nastupu besa, okrivivši ga za situaciju u kojoj se našla Melisa, koja u se bolnici leči od predoziranja.
Bil opisuje slučaj Džou, u početku sa osećanjem kajanja i krivice, što pokreće jednu Džoovih od alkoholnih tirada, na šta Bil ispriča da je uradio upravo ono o čemu Džo govori, da je ubio «jednog od njih».
Tri dana kasnije, Džo gledajući televiziju uz pivo, povezuje vest o ubistvu nekoliko blokova daleko od njegove kuće, i zaključuje da je to ono o čemu je pričao Bil, pa ponovo kontaktira s njim. Bil najpre misli da ga Džo ucenjuje. Međutim, Džo smatra da je Bil uradio nešto o čemu Džo samo priča, pa vidi Bila kao heroja… Uprkos Bilovog teškog osećanja zbog poveziavnja s Džoom, njih dvojica i započinju prijateljstvo kada otkriju da uprkos međusobnim klasnim razlikama imaju slične poglede na život.
U međuvremenu, Bilova ćerka napušta bolnicu, i vraća se kući nenajavljena, pa kad čuje svog oca kako nekome priča o ubistvu njenog dečka, beži od kuće.
Džo nešto kasnije organizuje da se zajedno Bilom sretne sa nekim hipicima na zabavi, tokom koje neki ljudi kradu lekove koje su Bil i Džo doneli. Bil i Džo tuku jednu od devojaka da kaže kaže ko su muškarci s kojima se druži u komuni na severu države. Džo priprema puške. Njih dvojica odlaze u hipi-komunu i tamo ubijaju sve hipije – među kojima je i Bilova ćerka Melisa…
U filmu igraju Suzan Saradon (to je bila njena debitantska uloga) i Piter Bojl (1935-2006), za koga hronike kažu da je odbio da se pojavi u bilo kom filmu ili na televiziji koji glorifikuje nasilje, nakon što je na premijeri filma Joe>/i> čuo kako publika navija tokom scena nasilja…
( Joe (1970) Plot Summary IMDb)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
