Zašto, dođavola, neki naizgled pametni i prisebni ljudi tako ozbiljno shvataju baš sve na Tviteru? Treba znati meru i granicu do koje je Tviter ozbiljna stvar, kad postaje igračka i zezanje, a kada se degeneriše u kanal za upućivanje stravičnih pretnji i odvratnih uvreda

U novom broju „Vremena" (br. 1342) kolega Slobodan Georgijev pisao je o pretnjama smrću i napadima koje doživljava na internetu, pre svega na Tviteru. Igrom slučaja, u jednom televizijskom gostovanju upitana sam da, kao novinarka aktivna na društvenim mrežama, prokomentarišem ponašanje stranačkih aktivista na istim. Mrzi me da po ko zna koji put ponavljam priču o nesnosnim SNS botovima, ali sam to uradila. Upitana da li se pristalice još neke stranke slično ponašaju, iskreno sam odgovrila: da, pristalice Pokreta „Dosta je bilo". Naglasila sam, međutim, da ih ne organizuje sam pokret, ali da se često organizuju sami i uzmu na zub istu osobu.

Preosetljivost pristalica ovog pokreta na kritiku ide mi na nerve već jako dugo. Nije stvar u tome što će se na jednu moju rečenicu javiti njih pedeset, da me demantuje ili uvredi. I zaista, iskreno verujem da sam pokret i njegov vrh ne organizuju horde botova da im brane „čednost i poštenje".

Uglavnom, rekla sam šta sam rekla na, je li, televiziji. Nisam još ni izašla iz studija, a već me je neki anonimni čudak sa Tvitera nazvao veprom i „žutom Jovanom". Okej, to gledam svakodnevno u svojim notifikacijama. Ali, ali, ali, nekim suludim putanjama tviterskim u raspravu se uključio lider DJB Saša Radulović lično, insistirajući da zovem televiziju na kojoj sam bila i tražim ispravku, jer u vesti na njihovom sajtu piše da sam rekla kako DJB ima organizovane botove. Što, uzgred, ne piše, ali nema veze.

Upitaćete se, dragi čitaoci, čemu ova moja žalopojka zbog neke budalaštine sa Tvitera. Pa upravo zbog toga – što je budalaština. Ceo Tviter je jedna velika budalaština, igračka na kojoj u 140 karaktera izlupetamo svašta što nam pada na pamet. A veliki deo, na prvi pogled pametnih i razumnih ljudi tu igračku preozbiljno shvata.

Da, znam da je upravo zahvaljujući isključivo kampanji na društvenim mrežama DJB dospeo u Skupštinu Srbije. I svaka im čast na tome. No međutim, društvene mreže nisu cela stvarnost, ima osim njih još čitav kosmos u kom se nešto zbiva, misli i pripoveda. Treba znati meru i granicu do koje je Tviter ozbiljna stvar, kad postaje igračka i zezanje, a kada se degeneriše u kanal za upućivanje stravičnih pretnji i odvratnih uvreda.

Poenta je da Tviter ima mnogo nijansi i da je potpuno kretenski živcirati se zbog nečega što je neka novinarka izjavila na nekom kablovskom kanalu. Još je gluplje dizati to na nivo visoke politike. Ako DJB želi da ostane i postane veći igrač na političkoj sceni, krajnje im je vreme da se maknu sa društvenih mreža, da ne cepidlače i da se bave bitnijim stvarima. Mislim, kad se već po pitanju onlajn nastupa ugledaju na SNS, nek nauče još ponešto. Ovako ostavljaju utisak mlađeg, daleko manje sposobnog brata.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine