Autor

14.9.2016. >

Prevođenje preko mosta

Andrej Plenković, očito novi pobednik izbora u Hrvatskoj i predsednik HDZ, pokazuje se kao sve lukaviji političar. Naime, dočekao je Božu Petrova i njegovu grupaciju Most na elegantnu foru u trenutku kada su se – opčinjeni svojim prethodnim dostignućima u ucenjivanju – pokušali da podvig ponove. Jeste Most osvojio pet mandata manje nego prošli put, u novembru, jeste doveo do ostavke Oreškovićevog Miki Maus kabineta i novih izbora, ali iz nekog razloga pomislili su da proverene fore pale i dalje. Još pre nego što su se pozabavili matematikom i naučili da broje do 76 (kolika je saborska većina), krenuli su sa ucenama. Misleći da im je ovo novembar 2015, odmah su ispostavili sedam uslova za koaliranje sa pobedničkim HDZ. Da se podsetimo: HDZ ima 61 mandat; Most ima 13; Živi zid ima 8, ali ne zna šta bi od sebe; manjinci (svi mogući) imaju 8; ima i još neke sitneži koja ovde nije važna, ali će se prikloniti HDZ, kao i manjinci koji nemaju izbora. Ukratko, HDZ može sebi da navuče doduše tanku većinu i bez Mosta, ali sa Mostom bi im bilo mnogo udobnije; i biće im. Evo kako.

Plenković je odmah pozvao Most na pregovore i našli su se u utorak popodne. Prve izjave HDZ glaisle su da oni – načelno, naravno – prihvataju svih sedam uslova Mosta. Svejedno je koji su to uslovi, jer je već prvi i ključni nemoguć, a bez njega oni neće da pregovaraju dalje: uspostavljanje isključivog gospodarsko ribarskog pojasa (bivši ZERP; zaštićeno ekološko ribarsko područje). To ne može dok je Hrvatska članica EU; tu se pitaju Slovenci i Italijani, a bogami i Crnogorci. Ništa zato: Plenković im je rekao da sve može, da na svih sedam uslova priznaju, samo da se vlada formira što pre, jer je više dosta gnjavaže, a i predsednica Kolinda zapretila je da neće trpeti odlaganja kao prošli put (kao da ona tu nešto može). U utorak uveče ukazali su se i obratili javnosti u sedištu HDZ, svi zadovoljni. Dogovorili su se, a o detaljima će u ponedeljak.

Gde je tu sada Plenkovićevo lukavstvo? Napraviće se vlada; Most neće više moći da ucenjuje sa ministarskim mestima, neće smeti da predlaže predsednika Sabora (kakvu ambiciju još ima). E, kad se vlada formira i bude izglasana u Saboru, nastaje ona prava igranka. Most će shvatiti vrlo ubrzo, ako već nije, da može i bez njih, a u oporbu im se ne ide. Ako probaju – pa čak i uspeju – da sruše i ovu vladu, politički su mrtvi. Sve i da je sruše, Plenković ima rezervu za izglasavanje nove; dakle – duplo golo. Drugim rečima, Plenković i HDZ navukli su Most za nos žedne preko vode na tanak led. Kad jednoga dana mostovci upitaju šta to bi sa njihovih sedam uslova, dobiće odgovor da je prvi i ključni nemoguć, a ostalih šest je za pregovaranje, pa ako im se ne sviđa, mogu da idu iz vlade, jer Hrvatska iz Evropske unije neće da izlazi njima za ljubav. I tako svaki sledeći put. Most bi hteo reviziju teritorijalnog ustrojstva Hrvatske, da smanji broj županija i opština, da razjuri hiljade dobro uhlebljenih činovnika. Neće ići, kao što znamo iz našeg iskustva. Oni bi i poresku reformu i smanjenje PDV; pitaće ih odakle će se ti prihodi nadoknaditi. Oni bi još ovo i ono, ali ispašće da ne ide ništa, jer naivčine iz Mosta ne razumeju kako država funkcioniše. Nisu prvi.

Tako je Most – iz halavosti i bezobrazluka – igrao tropa i utrčao ravno u Plenkovićevu lukavu zamku. Sada više nema natrag, jer bi svako povlačenje od dogovora u utorak značilo političku smrt i marginalizaciju halavih lokalnih gradonačelnika malih naseljenih mesta koji čine Most (uzgred: Božo Petrov nije prošao cenzus u svom rodnom Metkoviću...). Za HDZ to je idealna situacija: imaju solidnu većinu u Saboru (osamdesetak mandata, hvala lepo), Most ne sme napolje, a ako i izađu, HDZ će se nadoknaditi do tih 76 – kakvih-takvih. E, sad: da Mostu nije zinula guzica na što više, stvar bi bila lakša i bezbolnija, ali apetit je čudo, pogotovo kod gladnih usta. To što se Most uzdao u podršku Crkve u Hrvata – koju je imao kad je trebalo - ovoga puta neće im pomoći, jer Kaptol vidi šta je HDZ i vidi da su ekstremno desne stranke nestale sa scene, pošto ih je HDZ usisao do poslednje.

O svemu tome, građani, trebalo je misliti na vreme, da citiramo prvog tranzicijskog tajkuna Aleksandra Ivanoviča Korejka: trebalo je znati. Sada je Most tu gde je i nema pomoći ni od Kaptola, ni od desnice, ni od koga; imaju svojih 13 mandata, a ako ne budu pazili, rasuće im se i to malo sirotinje. A prošlog novembra imali su 19, pa im se pet rasulo odmah; izgleda da su zaboravili blisku prošlost. Pouka je jasna: halavost je mnogo slatka, ali ima i neke granice koju je ovaj naš nesretni Most izgleda prekardašio. Prošli put im je blef uspeo – skoro, malo je falilo. Ovoga puta partneri su se naučili. Pristali su na sve ucene, ali ćemo istom videti šta će od toga biti. Poučna je ovo priča za svaku dvopartijsku političku scenu gde su partneri izjednačeni, pa im treba treći za vladajuću koaliciju. Tih trećih bilo je u Nemačkoj, pa i u Britaniji, ali se s njima izlazilo na kraj. A što se „velikih koalicija" dve najveće stranke tiče, to možda ima u Nemaca, ali ovde teško; možda za neki treći ili četvrti krug ponovljenih izbora, kad veliki igrači izgube strpljenje. U Srbiji oko toga nema brige: opozicije nema, pa je sve u redu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine