Autor

31.7.2016. >

Ko je šmeker svetskog glasa

Aleksandar Vučić sigurno nije, mada bi mnogo voleo da ga tako vide. Odlažući da formira vladu pokazuje osobine čoveka nesigurnog u sebe, ono što radi i one koji ga okružuju

Na pitanje zašto Aleksandar Vučić mrcvari Srbiju sve nanovo odlažući formiranje vlade Miloš Vasić pre neki dan u svom komentaru daje odgovor koji se nameće: "On nas zajebava. On nas prži na tihoj vatri; on još više prži svoje podanike i ulizice; on je raspisao konkurs za šlihtaru godine, pa čeka da vidi ko će da se najviše istakne; svako ko je neko mora svakoga dana da izjavi kako vlade bez Vučića nema i ne može biti, pa to i rade."

Da se podsetimo: Vanredni (i suvišni) parlamentarni izbori održani su 24. aprila odlukom Aleksandra Vučića; Srpska napredna stranka sa svime što se okuplja oko nje potvrdila je ubedljivu većinu; Narodna skupština Republike Srbije konstituisana je 3. juna; zakonski rok za formiranje Vlade ističe tri meseca nakon konstituisanja Narodne skupštine. SNS sa svojim prilepcima ima, dakle ponovo većinu dovoljnu da sama formira vladu, a Vučić je tri meseca nakon izbora još uvek nije formirao. Nije Vučić u neprijatnoj situaciji njegovog španskog kolege Marijana Rahoja, koji mora da pravi koalicionu vladu pa ni nakon dva izborna ciklusa u poslednjih pola godine ne može da postigne dogovor sa potencijalnim koalicionim partnerima. Zato Miloš Vasić logično zaključuje da nas ovaj naš "zajebava".

Pitanje je samo iz kog razloga? Da li odlažući formiranje vlade opet jednom kupuje nekoliko meseci koje će provesti na vlasti? Da li mu sve ove izjave tipa „on je mudar, hrabar, ludo vozi, on je dasa u ekstazi kada preko stotke gazi, on je šmeker svetskog glasa, za njim šizi cela masa" dižu ego više nego inače, jer svi naglašavaju da samo od njegove volje zavisi kada će biti formirana vlada i ko će biti nagrađen ministarskim i drugim funkcijama? Da li okružujući se sve samim šlihtarama, stvarajući atmosferu blamažnog ulizništva u svojoj neposrednoj okolini, zasnivajući svoju vlast na kultu sopstvene ličnosti, zapravo pokazuje osobine čoveka duboko nesigirnog u sebe i politiku koju vodi? Da li kao neko ko je počinio izdaju nad nekada obožavanim doktorom vojvodom Vojislavom Šešeljem svugde oko sebe vidi Bruta koji samo čeka da mu zabije nož u leđa, pa mu je zato toliko potrebno neumereno i neprestano zaklinjanje na večnu vernost?

Svi simptomi ukazuju na sve veće odsustvo racionalne politike i sve većeiraskol između onoga što jeste i onoga što bi Aleksandar Vučić voleo da jeste. Racionalna, pa makar i najpokvarenija, politika manje je opasna od iracionalnog poimanja sopstvene veličine, na šta je malo koji čovek imun kada, pod jedan, postigne neke upečatljive rezultate i kada, pod dva, hor dupelizaca ne prestaje da peva. U takvom okruženje svaka kritika voljenog vođe koji počinje da veruje u sopstvenu nepogrešivost postaje jeres.

Nešto debelo nije u redu kada neko ko ima stabilnu parlamentarnu većinu i kontrolu nad političkim i društvenim događanjima raspiše na pola mandata vanredne parlamentarne izbore znajući da će njegova nadmoć biti potvrđena, a onda okleva sa formiranjem vlade. Logično bi bilo da je Vučić unapred znao kakve promene u sastavu vlade želi da napravi. Ovako, teško je doći do nekog racionalnog objašnjenja. Čak i nakon nediplomatske i za Vučića ponižavajuće, u kamere izgovorene izjave Vladimira Vladimiroviča Putina kako očekuje da vidi ljude proruskog profila u novoj srpskoj vladi.

Pitanje je da li je Vučić u međuvremenu sa svog pijedestala sazdanog od slatkih reči ministara Stefanovića, Selakovića, Dačića & Co. u stanju da shvati koliko deluje neozbiljno što okleva da formira vladu, jer čak i ako pođemo od toga da se radi u nekakvoj taktici, onda je ona jeftina, palanačka i njome na Zapadu gubi na verodostojnosti, a i u kontrastu je sa imidžom čoveka zasukanih rukava koji radi dvadeset i tri sata dnevno, kakav bi voleo da održava.

Elem: Vladu još uvek nemamo zato što nas Vučić, što reče Miloš Vasić, "zajebava"; zato što je nesiguran; ili zato što, ovako neustrašiv i otporan na sve vrste pritisaka, kakvim nam se predstavlja, ipak pokušava da formira vladu kojom će biti zadovoljni i Moskva i Vašington i Brisel, pa mu treba vremena da sve ispregovara. Ili je u pitanju nešto četvrto, što će se prepoznati u sastavu vlade.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine