Autor

19.7.2016. >

Turski i srpski 5. oktobar

Kome je do doslednosti ne bi trebalo da se priseća faza u političkom životu Ivice Dačića. Uvek je bio vešt prilagođavanju trendu, a trend sada diktiraju Vučić i njegovi koji se, naročito u poslednje vreme, ubiše trudeći se da dokažu narodu da je svaka nevolja koja ga je stigla posledica zlokobnog 5. oktobra

Ako je verovati Ivici Dačiću, ministru spoljnih poslova u tehničkoj vladi i predsedniku SPS-a, Turska je za malo izbegla tužnu sudbinu Srbije. Dačić je, naime, osudio pokušaj puča u Turskoj, poredeći ga sa 5. oktobrom 2000. godine u Srbiji. "Dobro znate šta naša partija misli o tim pučevima, o nasilnom dolasku na vlast. To ništa nije donelo srpskom narodu, pa neće ni turskom, a siguran sam da taj puč ima dosta primesa sa strane i možda mu samo fale neka oruđa i neke slike, ili ono što se kod nas dešavalo, pesnica, Otpor, pištaljke," ocenio je Dačić. Propustio je, doduše, da kaže zašto je on svog Erdogana izdao netom pošto je pao, pa ga je ovaj iz Haga neuspešno smenjivao, i zašto se sa "pučistima" kasnije izljubio i delio vlast. Tako je, valjda, i on učestvovao u uništavanju te, po opštem mišljenju njega i njegovih saboraca, prosperitetne zemlje kakva je bila Srbija pošto su je devedesetih preporodili Slobodan Milošević i njegovi istomišljenici.

No, kome je do doslednosti ne bi trebalo da se priseća faza u političkom životu Ivice Dačića. I ova izjava samo se uklapa u ono u čemu je uvek bio vešt – prilagođavanju trendu. A trend sada diktiraju Vučić i njegovi koji se, naročito u poslednje vreme, ubiše trudeći se da dokažu narodu da je svaka nevolja koja ga je stigla posledica pomenutog zlokobnog 5. oktobra. Ivica se tim povodom sada oglasio iz više razloga, na primer, ne bi li se još umilio Vučiću dok se vlada ne formira, zatim, da bi opet podsetio svoju izbornu bazu na slavnu prošlost, koju su mrski strani plaćenici 5. oktobra prekinuli, a i da bi još malo koristio poziciju ministra za promociju, kada ga je već Palma predložio da bude kandidat njihove koalicije na predsedničkim izborima 2017. godine.

Ivicine perspektive ipak ne deluju veselo, teško da će mu se ponoviti slavni dani iz Slobinog vremena ili oni kada je bio neprokosnoveni ministar policije kod Borisa Tadića. Nije to samo zbog toga što se slabo razume u spoljne poslove, već mnogo više zato što mu sadašnji vladar Srbije nikada neće zaboraviti ono arogantno: "Možda se ne zna ko će biti predsednik države, ali se zna ko će biti predsednik vlade," iz 2012. godine. Možda će mu Vučić i udeliti nešto vlasti, ali će nastaviti da ga ponižava kada god mu to bude zgodno, što je lako sa nekim kome nad glavom vise koferčić i Miša Banana. Dačiću ostaje da trpi i da se nada da će jednom, kada Vučićevo prođe, on politički nadživeti i ovog vrhovnika, i da i oni koji dođu posle Vučića neće moći bez socijalista da sklope slagalicu vlasti, kao ni svi prethodni.

Na stranu Dačić, Vučić i njihove kombinacije i deobe vlasti i para, ali šta pomisle oni koji smatraju da je 5. oktobar 2000. godine ipak bio jedan od svetlijih datuma u srpskoj istoriji, naročito novijoj, kada čuju šta o tome pričaju gorepomenuti? Verovatno osete mučninu što bi se, bar sudeći po tome ko im sada odlučuje o životima, reklo da 5. oktobar nije ni uspeo. A ima, bogami, možda i malo straha da se i ovi, poput Erdogana, na kraju ne sete da za učesnike u "puču" uvedu smrtnu kaznu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine