Autor

19.6.2016. >

Mirenje u pravi čas

Susretom sa predsednicom Hrvatske srpski mandatar podseća Zapad zašto ga tolerišu tolike godine

Od kako se od srpskog radikala koji se kune u Veliku Srbiju preobrazio u esenesovca koji se zaklinje u Evropsku uniju, Aleksandar Vučić je brižljivo radio na imidžu proevropskog političara, predvidljivog i uračunljivog, koji se drži dogovora postignutih sa Vašingtonom, Briselom i Berlinom. Pažljivo je, pritom, odmeravao do koje mere će njegovi "zapadni partneri" tolerisati njegove unutrašnjepolitičke svinjarije, ako im daje ono što im je važno: regionalnu politiku deeskalcije i pomirenja. Ispostavilo se da je prag tolerancije Zapada prilično visok, svašta je Vučiću prolazilo, samo da bude dobar po pitanju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova.

A onda je Vučić bio kod Putina, pa je Putin arogantno rekao da očekuje proruski nastrojen kadar u novoj srpskoj vladi, pa je bilo reči o pristupanju Srbije Evroazijskoj uniji, pa se pojavila Žuta Patka koju sledi sve više ljudi, pa je neskriveno revanšistički smenjeno sve živo na vojvođanskoj televiziji, pa je počeo da reaguje ishitreno i nervozno. Preko Pinka i Informera isprozivani su ambasadori SAD i Evropske unije da plaćaju i organizuju građanske proteste zbog fantoma u Savamali i skandaloznih smena na RTV sa ciljem da destabilzuju Srbiju i smene Vučića, jer on, jel’ da, ne da da Srbija bude vazal bilo koga. I rasprši se imidž uračunljivog, prozapadnog reformatora za tili čas. A. Vučić je za trenutak zaboravio da mora da obuzdava svoju političku prirodu u odnosima sa diplomatama koji predstavljaju SAD i EU i da paranoidno-pljuvački može da se obrušava samo na domaće neistomišljenike, te da se nadureno ne otkazuju zakazana putovanja u Brisel i Vašington, pa makar u SAD nije dobio foto-termine na dovoljno visokom nivou, kakve je priželjkivao. Otuda valjda i ono prenemaganje, da se na Zapadu ne ceni dovoljno šta Vučićeva Srbija sve dobro čini.

Obaška što se za politiku "i Istok i Zapad" na Zapadu ima sve manje strpljenja. To jest, zaglibilo se u politici nit’ smrdi, nit’ miriše, negde mora da se krene. To nema veze sa posetom kineske delacije predvođene predsednikom Kine od koje će srpska privreda valjda imati neke vajde.

I tek što su na Zapadu počeli ozbiljnije da se mršte zbog povišenog stepena Vučićevih svinjarija, Vučić odigrava pravi potez, onakav, zbog kakvih su ga na Zapadu i prihvatili takvog kakav jeste: nalazi se u Subotici sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović. Eto te politike pomirenja i stabilizacije, dok tamo neki jure za Žutom Patkom i traže glave lutkara koji vunku konce fantoma.

Nebitno je što se predsednica države u kojoj je pala vlada sastaje sa mandatarom koji iz samo njemu znanih razloga ne sastavlja vladu: samo da se mirimo. HDZ-u to je potrebno da se ublaži sve to ustaštvo koje mu se prebacuje, a Vučiću da podseti Zapad zašto su ga u prvom redu i prihvatli kao partnera. Potpisaće neku neobavezujuću deklaraciju o unapređenju međusobnih odnosa i rešavanju otvorenih pitanja.

Protokolarno sve to škripi na sve strane, sa gospođom Kitarović normalno bi bilo da se sretne gospodin Nikolić. Ali, što napisa hrvatska državna agencija HINA: Činjenica da deklaraciju potpisuju predsednica jedne države i premijer druge proizlazi iz toga što je zaključeno da je sa srpske strane Vučić stvarni lider koji ima moć da konačno krene u konkretno rešavanje problema.

Kao da Vučić ne bi mogao da ih rešava i da je Nikolić ponovo onako pravoslavno izljubio Kitarović. Ili makar pokušao.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine