Kao prvo se izvinjavam zbog intimiziranja, ali prof dr Dragoljuba Mićunovića poznajem od 1967, pa uzimam sebi pravo da ga zovem kao i svi drugi – Mićun. Nego da se mi vratimo na razlog ovoga spisa.

Iz razloga svojih poodmaklih godina – dostojnih svakog poštovanja – ali i zbog svoje poštovanja dostojne biografije, prof dr Dragoljuba Mićunovića zapalo je da, kao najstariji poslanik, predsedava konstitutivnom sednicom 11. saziva Narodne skupštine Republike Srbije. Mićun se toga poduhvatio pošteno i savesno, sa debelim parlamentarnim iskustvom i nesumnjivim poznavanjem poslovnika. Tokom deset punih sati te prve sednice Mićun je molio, bogoradio, preklinjao narodne poslanike da budu ljubazni i drže se teme. Tema je bila jednostavna: izbor Maje Gojković za predsednicu skupštine, izbor sedam potpredsednika, generalnog sekretara Skupštine i radnih tela (odbora). Sve se to bilo dalo obaviti za jedno popodne, do 18 h, kako je i bilo predviđeno – samo da su poslanici Srpske napredne stranke hteli. Nisu hteli: njima je bilo važnije da pljuju i grde prethodnu, onu tamo pre 2012, vlast, a sadašnju opoziciju, nego da obave jednostavan posao za koji su, uostalom, imali potrebnu većinu.

Mićun se, kažem, strpljivo i junački borio da tu sednicu privede kraju kako treba i kada treba, ali svadljivi naprednjaci napadali su takođe svadljive opozicionare, pa su im ovi odgovarali (neće valjda da im to propuste?), pa se stvar razvukla prvo do šest, pa do osam uveče. Pritom je gđa Maja Gojković u više navrata aludirala na poodmakle godine dr Mićunovića: da je li umoran, ipak je on čovek u godinama itd. Mićun je ljubazno odgovarao da nije umoran, da može on i dalje, ali da oni izvole završavati stvar; ne zbog njega, nego zbog sebe i birača. Na kraju, u osam uveče, Mićun je prekinuo sednicu i zakazao nastavak za ponedeljak u 10 sati.

E, tu je nastao cirkus, „uzbuđavanje" i hinjena indignacija. Na TV prenosu ostala je slika bez tona; na slici se vide Maja Gojković i ostali naprednjaci kako se skupljaju pred Mićunom i razmenjuju očito neprijatne reči. Nije pomoglo: Mićun se okrenuo i otišao. Posle su naprednjaci digli neopevanu frku i galamu: to da je „državni udar"; bezobrazluk, da sram ga bilo itd. Tu su tercirali i službeni glasnici, štampani i elektronski, pa nastala uobičajena hajka balkanskih krvoslednika (neka mi ne zamere ti plemeniti psi).

Vratimo se, međutim, na samu stvar. Dragoljub Mićunović, narodni poslanik u Skupštini Srbije, određen po zakonu i poslovniku da tom istom Skupštinom predsedava do izbora novog predsednika, imao je i ima (barem do ponedeljka – ako Bog da) sva prava i obaveze predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. U ta prava spada i prekidanje i zakazivanje sednica, pored ostalog. Mićun je, dakle, prekinuo u petak konstitutivnu sednicu po isteku već prekoračenog vremena i odložio je nastavak za ponedeljak. Ne vidi se u čemu je tu problem: nije prekoračio ovlašćenja, niti prekršio poslovnik. Čovek se ponašao sasvim u skladu sa svojim trenutnim ovlašćenjima, koja nisu manja od redovnih, molim da primetite.

E, sad: zašto sada naprednjaci napadaju Mićuna? Zašto, kada su sami gnjavili ceo dan, deset sati, grdeći i svađajući se, umesto da odmah lepo izaberu gđu Gojković i taziđu se u miru? Pa samo onaj Aleksandar Martinović, koji se uči za Acu Vučića, uzimao je reč četrdesetak puta i govorio ukupno oko pet sati, kako kažu.

Zašto oni to rade? To je ono ključno pitanje na koje nemamo odgovor: zašto viču, kad ih svi čuju; zašto najavljuju hapšenja, pa posle ništa od presuda; zašto obećavaju, pa opet ništa; zašto prvo naprave aferu, pa je posle – kad ništa ne ispadne – zatrpavaju novom aferom; zašto se svađaju sa novinarima na sav glas; zašto ruše Savamalu krišom, kad su mogli i po danu; zašto zabranjuju policiji da postupa? Zašto su stalno svadljivi i uvređeni bez razloga? Zašto smenjuju po RT Vojvodine dok još ni vladu nisu napravili tamo?

Nemam odgovore na ova pitanja. Osim, možda, da ih je uhvatio neizdrž: da hoće sve i odmah, da ne podnose ničije drugačije mišljenje, pa ga još i gaze unapred, preventivno; sve da Gospodar Vučić vidi kako se oni trude.

Ovaj skandal sa napadima na Mićuna nije im trebao: ispali su budale (da ispali...), Mićun je stekao simpatije dobrih ljudi kojima se nije sedelo do pet ujutro pred televizorima da gledaju njihove blesave detonacije do u nedoba. Uostalom: a zašto bi oni baš morali da izaberu Maju Gojković u subotu u zoru ranu? Šta im fali noćodponedeljka na utorak, pa i utorak, jer – barem bih ja voleo – Mićun bi izdao sebe ako pristane da u ponedeljak produži sednicu iza osam uveče.

Ne daj se, Mićune, ne moraju on baš sve što im padne na pamet!


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine