Ovo sa histeričnim i uveliko preuranjenim smenama u Radio televiziji Vojvodine (RTV u daljem tekstu) nije bilo nimalo neočekivano. Sve to spada u zbrzanu i paničnu politiku Srpske napredne stranke (u daljem tekstu SNS) koja nekako baš ne može sasvim da poveruje u svoju očiglednu prednost, što je čudno. Neko normalan, na njihovom mestu, bio bi nekako više samouveren i opušten; ovi, međutim, nikako to da postignu. To je misterija čija mi suština izmiče već godinama. Kao da su, jadni, svesni da je njihov uspeh čudo, stvar neočekivana i ne baš trajna, nešto što kad zgrabimo, valja begati glavom bez obzira i ne ispuštati iz ruka, ne bi li ga sačuvali od zlih ljudi i nečistih sila – pa šta bude.

Ta mi je pomisao pala na ono malo pameti pre mesec-dva u Novome Sadu kad sam u kafani pričao sa Slobodanom Arežinom. Melanholičan kakav sam, upozorio sam Arežinu da neće ni on dugo; odgovorio je da i sam to zna i da mu je uostalom, svega dosta. Razumeo sam ga, iz gorkog iskustva.

Tako je i bilo: prvo je najurilo njega, protiv zakona i propisa; onda je direktor podneo ostavku, mada je pre toga suspendovao koleginicu jer da je postavljala nepotrebna pitanja premijeru, ali mu to nije pomoglo. Barem je spasao dušu, Bog ga čuvao.

Onda je govno palo na ventilator, da prostite na mom rečniku. Čim su ovi dobili vlast – a kao da je moglo biti drugačije – nisu sačekali ni ono malo „pristojnog intervala" (Henri Kisindžer o slomu Južnog Vijetnama), nego su odmah navalili da smenjuju sve koji im smetaju, ili bi im možda mogli zasmetati na RTV. To je još jedan dokaz meni neshvatljive panične potrebe za „upodobljavanjem" svega u zemlji Srbiji sa politikom i privatnim ćefovima Aleksandra Vučića, bivšeg, sadašnjeg i budućeg premijera Srbije. To „upodobljavanje" izmislio je još krajem 1933. godine izvesni gospodin doktor Jozef Gebels, u svom prvobitnom svojstvu ministra propagande Rajha. Naime, kako nam svedoči Tomas Man u svojim dnevnicima iz tog vremena, pobeda Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke (u daljem tekstu NSDAP) nije bila baš tako glatka i uverljivo nadmoćna kao – na primer – pobeda SNS u Srbiji, nemojte me pogrešno shvatiti. Vajmarska nesrećna republika bila je, naime, savezna država (nalik na sadašnju Nemačku) i NSDAP nije baš svuda pobedila; u Bavarskoj, na primer nije. Dr Gebels je onda pobesneo i mesecima na radiju i u štampi vrištao da cela Nemačka ima da se „upodobi" (gleichschalten) stanju inače sumnjivo dobijene većine u Rajhstagu; onda je Rajhstag izgoreo i sve ostalo je istorija.

Sama potreba za „upodobljavanjem" svega i odmah, dakle, po sebi je sumnjiva: takvi porivi – po meni – potiču iz nesigurnosti, panike i sumnjive žurbe koja ne sluti na dobro. Štaviše, mislim da takva žurba i panika ukazuju na nečistu savest: šta smo klepili – klepili smo i valja pokriti guzicu i bežati glavom bez obzira, nećemo biti prvi u novijoj srpskoj istoriji.

Naime: mogli su da sačekaju novu vladu i u Vojvodini i u Srbiji, da se stalože, raspodele mesta i službene A6, vide za stranačke uhljebe (lepa hrvatska reč; od uhljebiti se), pa tek onda polako ići u Gleichschaltung RTV. Ne verujem da bi im – sa ovakvim rezultatima na izborima – Sloba Arežina, Ljubica Gojgić, Marina Fratucan, Marijana, Relja i cela ta ekipa sjajnih novinara nešto mogla da naškodi: naprotiv – oni bi radili svoj posao pošteno kao i do sada. Briga njih ko je na vlasti – dok ih ne otpušta.

Ali ne: ovi naši nesrećnici, na gladan kurac pravljeni (da prosti vaše lice na mom rečniku, koji mora da bude precizan), ne mogu ni toliko da sačekaju; moraju odmah da se bace i zariju gladne zube u plen koji će im se uskoro smučiti, kao što iz gorkog iskustva znamo. Vratila se ekipa iz devedesetih; stiže uskoro i đevojka Milijana, ne znam đe im je Marko Keković; Vučelić ima pametnija posla (probao je on to jednom i nije mu se dopalo). Imamo, dakle, onu Marksovu „tragediju koja se ponavlja kao farsa" iz tužne priče o Luju Napoleonu. Upropastili su jednu dobru i profesionalnu televiziju – možda i jedinu ovde – i sada treba da se pokažu kao TV profesionalci. E, da ih vidimo.

Ima nešto meni ne baš sasvim razumljivo u toj fukarskoj pohlepi da se zgrabi sve i odmah – dok ne bude kasno. Pa nije televizija zec da vam pobegne u šumu, fukaro pohlepna! Vlast vam je stabilna, ne verujte licemernim prenemaganjima Ace Vučića; bićete na vlasti dovoljno dugo da klepite sve što vam padne na pamet i pod ruku. Zašto se tako nepristojno žurite?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine