Predizborna tišina mnogo je zgodna. Kako bismo inače doznali da Putinova formacija Noćni vukovi i lokalna podružnica nose i prate jerusalimski plamen? Kad smo već kod plamena, danas je glavni tabloidni cirkus – i ne samo tabloidni – nastao oko četiri uskršnja požara u pravoslavnim crkvama na tri kontinenta.

Dakle: njujorški Post, očigledno u nedostatku uzbudljivijih vesti, objavio je mišljenje „srpske zajednice" u Njujorku da je njima jako sumnjiv požar u crkvi Sv. Save na Menhetnu; oni, „srpska zajednica", to jest, nekako slute da to nije bez neke. Naime, kažu oni, nije moguće da su se četiri pravoslavne crkve na tri kontinenta tek tako zapalile u uskršnjoj noći. To mora da je neka zavera. Kakva? Pa jasno: to je zbog protivljenja Srpske pravoslavne crkve kanonizaciji kardinala Stepinca; osveta ili upozorenje.

Ovde je ta teorija naišla na uobičajeno postmoderni doček: mediji su se odmah pozvali na „američku štampu", da bi onda, sitnim slovima, rekli da je reč o „srpskoj zajednici". Tu ima nekoliko problema.

Idemo redom: kao prvo, od četiri izgorele pravoslavne crkve, samo jedna je srpska, ona na Menhetnu (šteta, lepa crkva, znam, video sam); jedna je grčka i jedna makedonska („kanonski nepriznata", molim da primetite) u Australiji; četvrta je u sred Rusije. Kakve bi to trebalo da ima veze sa kanonizacijom uzoritog kardinala Alojzija Stepinca nije baš jasno. Naime, samo Srpska pravoslavna crkva izrazila je rezerve oko te kanonizacije i o tome sa vatikanskom kurijom traju bratski i hrišćanski razgovori koji će – znajući ih – potrajati izvesno duže vreme. Ruska, grčka i makedonska pravoslavna crkva o toj stvari, Stepincu, to jest, nemaju stav niti se mešaju u to. Nema, dakle, razloga da se njihove crkve pale zbog Stepinca. To nije omelo Dušana Batakovića, bivšeg ambasadora u Parizu (za Koštuničine vlade), da za radio Sputnjik spekuliše o statistički sumnjivoj okolnosti da baš na Uskrs četiri pravoslavne crkve na tri kontinenta izgore; nije to bez neke. Posle je g. Bataković malo smanjio doživljaj, u kasnijim izjavama.

Hajde da sada razmotrimo stvar forenzički i kriminalistički. Po slutnjama „srpske zajednice" iz Njujorka, kao jedini sumnjivac ostaje Crkva u Hrvata: Vatikan nema motiv, jer upravo tamošnja kurija razgovara sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko rezervi za kanonizaciju Stepinca. Makedonska, grčka i ruska crkva, kako smo rekli, s time nemaju ništa. Možemo svašta da zamislimo, ali teško nam je zamisliti agente zagrebačkog Kaptola kako putuju po svetu i podmeću požare u pravoslavne crkve na tri kontinenta, one krive i one nedužne. Tu, dakle, nešto nije u redu sa logičkim zaključivanjem.

U utorak predveče oglasio se gradonačelnik Njujorka, rekavši da požar u katedrali Sv. Save nije bio podmetnut. Očekuju se nalazi vatrogasnih forenzičara iz Njujorka, Australije i Rusije.

Tu dolazimo na suštinu stvari. Pravoslavci, naime, imaju sklonost ka preteranom korišćenju sveća u svojim praznicima. Voštane sveće, kao što znamo, tokom godina ostavljaju naslage čađi na oltarima i zidovima crkava. Čađ, kazaće vam svaki vatrogasni inspektor, gori jako dobro. Oltari i mesta gde se sveće pale (oko oltara i ispod njega) ne čiste se i nastaju naslage čađi i voska, na koje treba paziti, čistiti ih i održavati u koliko-toliko urednom stanju. To našim ocima parosima i kaluđerima nije baš svojstveno, kao što smo videli iz tužnog primera požara u Hilandaru, koji je nastao jer dimnjake nisu čistili, a Bog je u svojoj mudrosti stvorio odžačare upravo iz tog razloga. Teško, dakle, mogu da zamislim tajne agente zagrebačkog Kaptola kako se zavlače u crkve i podmeću požare zbog kontroverzi oko kanonizacije Stepinca. Pogotovo ne u grčeku, makedonsku i rusku crkvu.

To su, dakle, idiotizmi na koje naša postmoderna medijska (i putinovska) scena naseda jer je izborna tišina i nemaju ništa pametnije nego da se hvataju za neki tamo njujorški Post (jače novine...), koji prenosi neke čudne slutnje neke „srpske zajednice" iz Njujorka. I eto nama senzacije: zli Hrvati katolici pale pravoslavne crkve širom planete jer Srpska pravoslavna crkva ima primedbe na kanonizaciju Stepinca.

Sve su to, sestre slatke i braćo moja u Hristu, uobičajene budalaštine koje nam se vraćaju iz devedesetih godina; fale samo jogi-letači, komande 69, češke padobranke, drogirani „muhadžedini" (Arkan), Kurdi, 80 hiljada hadezeovaca u Beogradu za 9. mart 1991 itd. Ako smo na to spali – tako nam i treba.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine