<< VESTI | | 30.04.2016 11:28


DOKUMENTI >

Neko noću ruši Savamalu

 

Poverenik za informacije traži obaveštenje o tridesetak ljudi koji su, maskirani, sa "fantomkama" na glavama i naoružani palicama, sproveli, sa tri bagera, rušenje objekata koje su koristili privatni korisnika

DOKUMENT Zaštitnika građana: Policija u naselju Savamala nije blagovremeno postupila po prijavama građana

Ko plaća štetu načinjenu prilikom raščišćavanja terena za Beograd na vodi

Sumnje da je prisluškivan Ombudsman. Vučić tvrdi da nije, ako jeste cela bezbednosna struktura će biti smenjena

VIDEO: Protest protiv bahatih nasilnika na vlasti Inicijative Ne davimo Beograd: MASKE SU PALE

DS: Protesti ukoliko se ne otkrije ko su maskirani rušioci Savamale i ko su njihovi nalogodavci

Jelica Vasilić: Srbiji izgleda ne treba zakon kada ima Vučića, koji je utvrdio šta je bespravno

Smrt svedoka događaja

(VIDEO takođe:Himna građanskog pokreta "Ne da(vi)mo Beograd" na melodiju revolucionarne pesme: "Mi smo protiv ugnjetača/ I njihovih pomagača/ Aj Karmela/Nestaje vam policije/ Hladan vetar poljem brije/ Aj Karmela/ Ne mogu nam kule ništa/ Ni oluja ni Siniša/Aj Karmela..."

Vučić: Za rušenje u Savamali odgovorna gradska vlast u Beogradu

Premijer Aleksandar Vučić je rekao na konferenciji za novinare 8. 6. da su najviši organi gradske vlasti u Beogradu odgovorni za rušenje objekata u Savamali. Istakao je da je da će oni snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku drugu odgovornost.

"Ja nisam ni tužilaštvo ni policija, neću o detaljima", rekao je Vučić i dodao da mu je važno pitanje odgovornosti i da znamo šta se suštinski dogodilo.

"Siguran sam da je njihov motiv bio najčistiji, da su želeli da obezbede mnogo lepši prostor čisteći nešto od kriminalaca koji su zloupotrebljavali prostor za zaradu", naveo je premijer.

Istakao je da neće da laže ni da svaljuje krivicu na nekoga ko to nije uradio.

Na pitanje novinara da li gradonačelnik Siniša Mali ima njegovo poverenje, Vučić je rekao da ne zna nijednog gradonačelnika koji je više uradio za Beograd za tako kratko vreme.

"Koliko ja pamtim, ne znam nijednog gradonačelnika koji je više uradio za tako kratko vreme. Uspeo je da spusti dug Beograda za 260 miliona evra, spustio deficit na 6,5 odsto, napravio najčistiji Beograd u istoriji, zaslužan je, uz druge ljude, za pokretanje najvećih projekata i najlepše šetalište, zaslužan jer ima više kranova i dizalica nego ikada u Beogradu, gradi se zgrada saveznog MUP-a, završavaju se hoteli najviših kategorija, sređuje BIGZ-ovu zgradu, sela i naselja dobila su puteve i ulice", rekao je mandatar Vučić.

Dešavanja u Savamali, kako kaže, neće promeniti njegovo mišljenje o tome kakav je Mali gradonačelnik, ali ističe i da postoje različite vrste odgovornosti.

***

Na pitanje novinara na osnovu čega je izneo saznanja o tome ko je odgovoran za rušenje u Savamali, a s obzirom na to da je tužilaštvo ranije danas saopštilo da nema "ništa novo", Vučić je rekao da MUP i dalje vodi istragu, da možda to još nije stiglo do tužilaštva, te da je on imao određene indicije odavno, a delimična saznanja odnedavno.

Među tim saznanjima je, kako je naveo, i to da niko nije vezivan u Savamali, ali da jeste bilo fantomki, te da na osnovu tih saznanja koja ima ne može da kaže da li tu ima krivičnog dela, jer to konačno nije njegov posao.

Na pitanje o eventualnoj odgovornosti vrha policije, Vučić je rekao da o tome za sada ne zna ništa, ali da je siguran da niko iz policije nije učestvovao u izvršenju dela.

Kada je reč o političkoj odgovornosti, Vučić je rekao da će je biti, ako se dokaže, i krivične i prekršajne, i naravno političke odgovornosti, te da će svako morati da u skladu sa zakonom odgovara.

Dodao je da je danas praktično i sam prihvatio deo odgovornosti, iako je za sam događaj u Savamali saznao 48 sati kasnije.

Naravno, dodao je, postoje razne vrste odgovornosti, ali je njegova obaveza bila da kaže građanima, da saopšti istinu.

"Zato što ljudi veruju u svoje institucije, a da odgovaram stručnjacima s Maldiva i ovima koji su često stavljali čarapu na glavu, nemam nameru", rekao je Vučić.

Postoje dokazi da su ljudi koji imaju objekte u Savamali dolazili u određene institucije da prete i govorili su da neće da se sklone dok ne dobiju određenu sumu novca, ali to nije bio razlog za onakvu intervenciju, primetio je Vučić, dodajući da su, nasuprot činjenicama, pojedini mediji napravili celu akciju, navodno znajući šta će se dogoditi i kako će se cela stvar zataškati.

"Navodno, našli smo šest osuđenika kojima će smanjiti kaznu za neka druga dela, ali sve su slagali kao i obično. Sve to je jedna malo šira organizacija koja nema mnogo veze sa Savamalom, niti to njih interesuje", naveo je Vučić.

Na konkretno pitanje može li se desiti da za događaj u Savamali odgovara Siniša Mali, Vučić je rekao da će nadležni organi govoriti o tome, te da očekuje da oni reaguju u narednim danima.

"Imena očekujem od nadležnih organa, nevažno je ko su sitni izvršioci, a odgovornost je na vrhu vlasti Beograda", ponovio je Vučić.

( Vučić o Savamali: Odgovorni najviši organi gradske vlasti u Beogradu, RTS, 8. 6)

***

Dosta je bilo: Kako protivzakonite aktivnosti najviših organa gradske vlasti mogu biti "najbolje za grad i državu" i kako mandatar može da bude "siguran da njihove namere nisu bile kriminalne"

Prilikom današnjeg obraćanja novinarima u Narodnoj skupštini republike Srbije, mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić izjavio je da iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti, ali da je on siguran da namere ne samo što "nisu bile kriminalne", nego su bile "najbolje za grad i državu".

Postavlja se pitanje kako protivzakonite aktivnosti najviših organa gradske vlasti mogu biti "najbolje za grad i državu" i kako mandatar može da bude "siguran da njihove namere nisu bile kriminalne". Da li mandatar želi da nam poruči da on stoji iza rušenja u Savamali? Da li želi da fingiranim pitanjima na konferenciji za štampu posvećenoj potpuno drugoj temi ublaži svoju očiglednu umešanost u skandalozan akt rušenja u Savamali, koji je, sasvim moguće, odneo i jednu ljudsku žrtvu?

Mandatar je, u strahu od evidentne činjenice da sve veći broj građana spoznaje pravu istinu iza fantomki, ovog puta otišao korak dalje – pokušao je da optuži oštećene stanovnike Savamale za "ucenjivanje ljudi u institucijama". Kako je sam rekao, bio je to "jedan od razloga zašto se ovo desilo" i time još jednom pokušao da ublaži zastrašujuće aktivnosti kojima je pribegao zarad tajnih dilova oko Beograda na vodi.

Mandatar očigledno traži način da se prevarom i pričanjem u prazno spasi od uličnih protesta građana i misli da je kvazi-priznanje da iza noćnog, zastrašujućeg rušenja stoje njegovi, doduše apstraktni, ljudi dovoljno da protesti prestanu, odnosno da ih izvrne ruglu.

Nalog da policija ne reaguje morao je doći od ministra policije. Nalog da komunalna policija ne reaguje morao je doći od gradonačelnika. Nalog i jednom i drugom mogao je doći samo od mandatara.

Pokret Dosta je bilo podržava zahteve građana da gradonačelnik, ministar policije i mandatar podnesu ostavke kao i da se utvrdi njihova krivična odgovornosti za zloupotrebu službenog položaja.

( Iza rušenja u savamali stoji mandatar , Dosta je bilo, Saopštenje, 8. jun 2016. )

Upravo su predstavnici najviših gradskih vlasti u prethodnih mesec i po dana uporno ubeđivali javnost da oni nemaju veze s događajima u Savamali

U trenutku kada je Vučić objavio da iza rušenja u Savamali stoji najviši organi gradske vlasti, u toku je bila sednica Skupštine Beograda.

Gradski menadžer međutim nije imao mnogo toga da kaže.

N1: Odgovorni za rušenje u Savamali, kaže premijer, gradska vlast.

Vesić: Kao što sam rekao, nadležni organi rade istragu, istraga će sigurno utvrditi ko je odgovoran.

N1: Pa evo, rekao je premijer.

Vesić: Kao što sam rekao kada bude istraga završena znaće se.

N1: Šta mislite na koga mislio premijer?

Vesić: Ne mogu da znam.

Upravo su predstavnici najviših gradskih vlasti u prethodnih mesec i po dana uporno ubeđivali javnost da oni nemaju veze s događajima u Savamali.

„Grad Beograd, gradske institucije nisu učestvovale u tome i nekoliko puta sam to već ponovio, nemam komentar jer se nisam bavio time, Grad Beograd u tome nije učestvovao", kazao je gradonačelnik Siniša Mali sedmog maja 2016.

„Ono što je u ovom trenutku suština jeste da gradske službe to nisu radile, ono što je zasigurno niko nije prijavio ništa policiji i ono što je zasigurno niko to nije video još uvek", kazao je predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević prvog maja 2016.

Na posećanje da ga je lider radikala na Tviteru optužio da je organizator rušenja u Savamali, gradski menadžer Goran Vesić 18. maja nije imao nikakav komentar.

Na pitanje da li je, posle saznanja da iza događaja u Savamali stoji gradska vlast, gradonačelnik Beograda izgubio njegovo poverenje, Vučić nije direktno odgovorio.

„Ja ću da čekam da nadležni organi govore ad personam, šta mislim o ovome što se dogodilo u Savamali to je vrlo loše, katastrofalno i to ne sme da se dešava u Beogradu. To neće promeniti moje mišljenje o tome kakav je on gradonačelnik i šta je on uradio po pitanju mnogih stvari za Beograd, ali naravno postoje različite vrste odgovornosti, ali o tom po tom".

Na pitanje o eventualnoj odgovornosti u policiji, s obzirom na to da, kako je utvrdio zaštitnik građana, njeni pripadnici nisu reagovali na pozive građana, Vučić je rekao da je siguran da policija nije učestvovala u rušenju, a da ne zna da li je bilo propusta u postupanju MUP-a.

( Vučić o Savamali: Biče reči i o političkoj odgovornosti, N1, 8. 6. )

DOKUMENT: Poverenik za informacije od javnog značaja: Legalni projekti sprovode se po legalnoj proceduri

Šabiću prete: "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama i bićeš u prilici da se sretneš sa njima".

Nepoznate osobe uputile su pretnje povereniku za informacije od javnog značaja, Rodoljubu Šabiću jer se javno zalagao da policija istraži ko su ljudi sa fantomkama koji su u noći 25. aprila bagerima srušili nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu.

Šabić je na svom Tviter nalogu objavio poruku sledeće sadržine: "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama i bićeš u prilici da se sretneš sa njima".

( Šabiću prete zbog Savamale: Upoznaćeš ljude pod fantomkama, N 1, 3. maj 2016 )

Pod očigledno netačnim naslovom Šabiću prete zbog rušenja u Hercegovačkoj Politika 3. maja prenosi Šabićeve reči da su pretnje dobijali i građani kojima su srušeni objekti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je pismom upućenim gradonačelniku Beograda pozvao gradske vlasti da objave sve relevantne informacije o okolnostima pod kojima je u noći 25. aprila izvedeno rušenje dela Savamale na prostoru koji se nalazi na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice.

Prema informacijama koje je Poverenik dobio od građana, tridesetak ljudi koji su bili maskirani, sa "fantomkama" na glavama i naoružani palicama, sproveli su, sa tri bagera, rušenje objekata koje su koristili privatni korisnici u površini od oko 1000 kvadratnih metara. Prethodno su vezali noćnog čuvara i oduzeli mu mobilni telefon.

Prema istim informacijama, policija, iako pozvana, je odbila da izađe na uviđaj, upućujući građane na Komunalnu policiju, uz obrazloženje da je Komunalna policija u tom rušenju i učestvovala, a Komunalna policija je opet demantovala navode policije.

Poverenik nalazi da nezavisno od postojanja pravnog osnova za rušenje, čije postojanje građani takođe dovode u pitanje, čak i pod pretpostavkom postojanja besprekornog pravnog osnova, okolnosti pod kojima je rušenje izvedeno, svakako predstavlja informacije od javnog značaja, jer je potpuno nejasno kojim bi se razlozima moglo objašnjavati da realizaciju bilo kog legalnog projekta sprovode anonimna lica pod "fantomkama", noću, tako što ljude lišavaju slobode, vezujući ih i oduzimajući im telefone.

Poverenik smatra da je od velikog javnog značaja da gradske vlasti objavljivanjem informacija otklone dileme u vezi sa ovim događajem, a razume se, i da, ukoliko se potvrde prisutne sumnje u nezakonito postupanje odnosno kršenje ljudskih prava, preduzmu mere protiv odgovornih aktera.

Poverenik je takođe, imajući u vidu evidentno interesovanje javnosti za najavljena nova rušenja na istoj destinaciji ("Miksalište", izbeglički centar), pozvao gradske vlasti da ubuduće informacije o rušenjima objavljuju na proaktivnoj osnovi.

( Poverenik za informacije, sreda, 27 april 2016 07:37)

Protest protiv bahatih nasilnika na vlasti Inicijative Ne davimo Beograd: MASKE SU PALE

Protest pripadnika inicijative «Ne davimo Beograd» zbog noćnog rušenja u Savamali održan je 11 maja ispred Skupštine grada. Glavna poruka protesta na kome se okupio veliki broj ljudi je: "Ovo neće proći!". Simbol inicijative "Ne davimo Beograd" bila je pod fantomkom. Demonstranti su nosili parole «Savamali», «Mali mi je ovaj bager», «Fantomke vam dobro stoje», «Stop Water fraud», "Zbog slobode", "Danas Savamala, sutra tvoja kuća", "Ulice pripadaju nama" "Čiji grad - naš grad" i uzvikivali "Bando, bando", "Lopovi"...

Okupljeni su na kraju protesta ispred Skupštine grada bacali toalet papir na tu ustanovu.

Kako javlja ( TV N1), Predstavnik Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" Dobrica Veselinović rekao je da učesnici protesta traže odgovornost i ostavke i dodao da oni čije se ostavke traže imaju 14 dana da ih podnesu, inače će biti održan novi protest ispred Skupštine grada.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd zatražiće ostavku ministra policije Nebojše Stefanovića, gradonačelnika Siniše Malog i načelnika Komunalne policije Beograda Nikole Ristića kao i direktora policije.

Nakon okupljanja ispred zgrade Skupštine grada formirana je kolona koja se uputila ka zgradi Vlade Srbije u Nemanjenoj da bi učesnici protesta predali svoje zahteve. Nosili su veliki transparent "Ne Davimo Beograd" parole "Ostavke, stavke!", duvali u pištaljke i skandirali: "Vučiću lopove!", "Nećemo lopove!, "Nećemo da nas lažu!", "Mi nismo budale"

( Protest NDB pred vladom11. maja)

Protest je najavljen proglasom na sajtu Inicijative "Ne davimo Beograd":

"Dve nedelje nakon što su ljudi sa fantomkama porušili objekte u Hercegovačkoj ulici, uprkos naporima gradskih vlasti i policije da zataškaju zločine i sakriju dokaze, maske su pale. Otklonjena je svaka sumnja i zvanično je potvrđeno da se radi o dobro smišljenoj akciji, usklađenoj "na više nivoa i između više državnih i nedržavnih subjekata".

Iz izveštaja Zaštitnika građana vidi se da je policija direktno omogućila rušenje koje su maskirane osobe sprovele u izbornoj noći, pristajući da ne zaštiti građane koji su tražili pomoć. Više niko nije siguran. Pitanje je dana kada će bahatim nasilnicima na vlasti zasmetati neko od nas, kada će početi da uređuju naš posao ili stan! OVO NE SME PROĆI!

Suprostavimo se nasilju dok ne bude kasno! Pokažimo da se ne plašimo!"

( Maske su pale: Protest protiv bahatih nasilnika na vlasti!, Inicijativa Ne davimo Beograd, 11. maja)

Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" organizovala je 25. maja 2016. protest ispred Skupštine grada Beograda zbog Zato što vlast mesec dana ne saopštava i zataškava ko je odgovoran za rušenje pod maskama, lišavanje slobode i neregovanje policije na pozive u pomoć građana u Hercegovačkoj ulici. Ponovljen je zahtev da svi odgovorni podnesu ostavke, a na transparentima su isticane poruke: "Neće vam proći", "Ko se boji Malog još?", "Skinite fantomke", "Fantomi iz Skupštine", "Vučić sve zna", "Zbog slobode", "Pale su maske, kada će i Vlada", kao i male zastavice sa natpisima s jedne strane "Čiji je grad?" i druge "Naš grad!". Skup je produžen protesnom šetnjom pored Večernjih novosti, Politike i Radio-televizije Srbije.

DOKUMENT: Poverenikovo pismo gradonačelniku Beograda

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

REPUBLIKA SRBIJA

GRADONAČELNIK GRADA BEOGRADA

PRIMLjENO: 27 APR 2016

Broj 1 Prilog

Tel: +381 (0) 11 3408-900 Faks:+381 (0) 1 1 3343-379

Bulevar kralja Aleksandra 15 1 1000 Beograd office@poverenik.rs www. roverenik.rs

Broj:011 -00-00627/2016-01 Datum: 27. 4. 2016.

GRAD BEOGRAD - gdin Siniša Mali, gradonačelnik -

11000 Beograd Ul. Dragoslava Jovanovića br. 2

Gospodine gradonačelniče,

Obraćam Vam se povodom informacija o okolnostima pod kojima je izvedeno rušenje dela Savamale na prostoru koji se nalazi na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice.

Prema informacijama koje sam dobio od građana koji su mi se obraćali i sa kojima sam i neposredno razgovarao, u noći 25. aprila, trideset ljudi koji su bili maskirani, sa "fantomkama" na glavama i naoružani palicama, sproveli su, sa tri bagera, rušenje objekata koje su koristili privatni korisnici u površini od oko 1000 kvadratnih metara, pošto su prethodno vezali noćnog čuvara i oduzeli mu mobilni telefon.

Prema istim informacijama, policija, iako pozvana, je odbila da izađe na uviđaj, upućujući građane na Komunalnu policiju, uz obrazloženje da je Komunalna policija u tom rušenju i učestvovala, a Komunalna policija je opet demantovala navode policije.

Građani pored uznemirenja zbog načina na koji je faktički sprovedeno rušenje izražavaju i sumnju u pogledu postojanja valjanog pravnog osnova za to. Nezavisno od toga, čak i pod pretpostavkom postojanja besprekornog pravnog osnova, okolnosti pod kojima je rušenje izvedeno, svakako predstavlja informacije od javnog značaja. Mora se konstatovati da je potpuno nejasno kojim bi se razlozima moglo objašnjavati da realizaciju bilo kog legalnog projekta sprovode anonimna lica pod "fantomkama", noću, tako što ljude lišavaju slobode, vezujući ih i oduzimajući im telefone.

Polazeći od toga, a imajući u vidu da već najavljena nova rušenja na istoj destinaciji ("Miksalište", izbeglički centar) izazivaju interesovanje javnosti, očekujem od Vas i pozivam Vas da obezbedite da gradske vlasti objave, i ubuduće na proaktivnoj osnovi objavljuju sve relevantne informacije u vezi sa tim.

Od velikog je javnog značaja da tako otklonite dileme u vezi sa ovim događajem, a razume se, i da, ukoliko se potvrde prisutne sumnje u nezakonito postupanje odnosno kršenje ljudskih prava, preduzmete mere protiv odgovornih aktera.

S poštovanjem,

Poverenik

Rodoljub Šabić

( Poverenikovo pismo gradonačelniku Beograda Siniši Malom)

DOKUMENT: Poverenikov komentar odgovora gradskih vlasti

GRADSKA VLAST DUGUJE JAVNOSTI NEUPOREDIVO VIŠE

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je odgovor gradonačelnika Beograda na njegov poziv da gradske vlasti pruže javnosti relevantne informacije o rušenju 1000 metara kvadratnih poslovnog prostora u Savamali, u noći 25. aprila od strane maskiranih lica, pod fantomkama, koji su tom prilikom lišavali građane slobode kretanja, oduzimali im mobilne telefone i druge pokretne stvari, kao poputno neadekvatan obavezama koje gradska vlast ima prema javnosti, građanima Beograda i Srbije.

Nije prihvatljivo da gradska vlast smatra dovoljnim da o događaju takve vrste s takvim posledicama ona javnost obavesti o tome da ona ne zna ništa, osim da „nisu učestvovale nadležne gradske službe".

Posebno je neprihvatljivo da u vezi sa pravom javnosti da zna sve informacije o tom ružnom događaju gradonačelnik upućuje Poverenika „da se obrati nadležnim".

Poverenik je, naravno, obavio razgovore i sa ministrom unutrašnjih poslova i sa državnom tužiteljkom i od njih dobio uveravanja da će u okviru svojih nadležnosti preduzeti sve mere za rasvetljavanje predmenog slučaja. Ali nezavisno od poziva Poverenika i od toga šta će preduzeti MUP i tužilaštvo, gradska vlast bi morala biti svesna činjenice da građanima, u čije ime vrši vlast i raspolaže komunalnom policijom, ona sama duguje neuporedivo više informacije od te, da o događaju koji je krajnje zabrinjavajući, i sa stanovišta zakonitosti i sa stanovišta ljudskih prava, ona „nije učestvovala".

( Poverenikov komentar odgovora gradskih vlasti, sreda, 27 april 2016 15:15)


 

DOKUMENT Zaštitnika građana: Policija u naselju Savamala nije blagovremeno postupila po prijavama građana

 DOKUMENT Zaštitnika građana: Policija u naselju Savamala nije blagovremeno postupila po prijavama građana

U beogradskom naselju Savamala, 25. aprila 2016. godine, većem broju građana prekršena su prava na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine, i to drskim i nasilničkim, vandalskim ponašanjem veće grupe maskiranih lica. Policijska uprava za Grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova nije blagovremeno i efikasno postupala po prijavama građana da je organizovana grupa uniformisanih lica, opremljenih i maskiranih, učinila niz dela protiv prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i imovinu.

S obzirom na sve okolnosti i težinu slučaja, ocenjeno je da se radi o organizovanom kršenju prava građana, usklađenom na više nivoa i između više državnih i nedržavnih subjekata, što posebno zabrinjava, utvrdio je Zaštitnik građana.

( Policija u naselju Savamala nije blagovremeno postupila po prijavama građana, Zaštitnik građana, postupci kontrole 9. maja 2016.)

DOKUMENT: Nalazi i preporuke Ombudsmana

REPUBLIKA SRBIJA

Zaštitnik građana

ZAŠTITNIK GRAĐANA

13-32-2147/2016 B e o g r a d

del. br. 17008 datum 9. maj 2016.

Na osnovu člana 138, stava 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 98/2006) i člana 31, stava 2. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 79/2005 i 54/2007), u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, pokrenutom po pritužbi većeg broja građana, Zaštitnik građana

UTVRĐUJE

Policijska uprava za Grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova nije blagovremeno i efikasno postupala po prijavama građana da je organizovana grupa uniformisanih, opremljenih i maskiranih lica, učinila niz dela protiv prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i imovinu. Tako je prekršeno pravo oštećenih građana i na zakonit i pravilan rad organa javne vlasti nadležnog da ostvaruje i unapređuje bezbednost građana i imovine, pruža podršku vladavini prava i obezbeđuje ostvarivanje ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

U ranim jutarnjim časovima 25. aprila, organizovana, motorizovana grupa od više desetina crno uniformisanih lica pod fantomkama, opremljenih teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je, na oko dva časa, preuzela faktičku vlast nad delom Beograda poznatim kao Savamala. u ulici koju su zaprečile dve radne mašine, oni su primenom i pretnjom primene fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im lična sredstva komunikacije, sputavali im kretanje, čak i gledanje u crna vozila bez registarskih tablica koja su patrolirala krajem, pretresali automobile i objekte, odneli dva pištolja i lovačku pušku koje su zatekli u jednoj kancelariji, odneli video zapise sa kamera za obezbeđenje, pretili zatečenim građanima da nikome ne kažu šta se desilo. Svojom aktivnošću raščistili su od ljudi i obezbedili rušenje više objekata koje je sprovedeno pomoću nekoliko radnih mašina.

Po odlasku grupe maskiranih ljudi, čim su ponovo mogli da komuniciraju i slobodno se kreću, više građana je pozvalo dežurnu službu Policijske uprave za Grad Beograd, a neki su peške otišli u Policijsku stanicu Savski Venac. Svi su prijavili događaje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

Umesto da hitno preduzmu sve propisane i potrebne mere i radnje radi sprečavanja mogućnosti daljeg ugrožavanja bezbednosti građana i imovine, potrage za licima i obezbeđenja i pregleda mesta događaja, operateri dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd, posle konsultacije sa nadređenima, upućivali su građane da se obrate Komunalnoj policiji i Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda, iako su znali ili bili dužni da znaju da su ti organi nenadležni da postupaju po prijavama građana te vrste. Građani tvrde da su zvali broj Komunalne policije koji su dobili od operatera dežurne službe Pu za Grad Beograd i da su ih odatle upućivali nazad na Policiju (što je i pravilno). Načelnik Komunalne policije službeno je izjavio u ovom postupku, međutim, da ni jedan građanin tu noć nije zvao Komunalnu policiju (zakonitost i pravilnost postupanja Komunalne policije Grada Beograda ovaj organ dalje će ispitati u posebnom postupku).

Policijska stanica Savski venac, u koju je fizički došao jedan od oštećenih, vratila ga je na lice mesta sa patrolom koja nije obavila uobičajene i potrebne policijske poslove i zadatke.

Navedeni propusti u radu organa i službenika Policije nisu rezultat propusta pojedinca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga. Policijski službenici i starešine, uključujući načelnika Policijske uprave za Grad Beograd i vršioca dužnosti direktora Policije, nisu znali, ili nisu smeli da identitet nalogodavca ili nalogodavaca saopšte ovom organu.

Policijska uprava za Grad Beograd nije ispunila zakonsku obavezu da dostavi ovom organu sve podatke kojima raspolaže, a koji su značaja za postupak koji vodi, odnosno za ostvarivanje cilja preventivnog delovanja. umesto toga, neki podaci su stavljeni na raspolaganje bez odlaganja; za neke je u Policijskoj upravi tvrđeno da ne postoje, a ovaj organ ih je našao među predatim materijalom; za neke je tvrđeno da postoje, a nisu dati na uvid niti naknadno dostavljeni niti je verovatno da postoje. Pojedine starešine dale su neistinite izjave, pokušavajući da odgovornost za propust prebace na najniže izvršioce - u postupku je činjenično utvrđeno da su govorili neistinu. Uskraćivanje, odnosno davanje neistinitih podataka deo je napora da se zataška prava priroda ovog slučaja.

Imajući u vidu utvrđene nedostatke u radu, Zaštitnik građana upućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova sledeće

PREPORUKE

I

Ministarstvo unutrašnjih poslova će bez odlaganja i efikasno sprovesti sve potrebne mere i radnje predviđene propisima u cilju identifikovanja, maskiranih, uniformisanih lica koje su građani prijavili da su izvršili gore navedena dela, kao i njihove organizatore i pomagače, te prikupljene podatke dostaviti nadležnom tužilaštvu.

II

Ministarstvo unutrašnjih poslova će, bez odlaganja, sprovesti postupak kontrole rada Policije u kome će, polazeći od propusta, činjenica i saznanja utvrđenih u ovom postupku, preduzeti mere iz svog delokruga radi ustanovljavanja vrste i težine individualne odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu za propuste utvrđene ovim aktom i druge propuste koji, eventualno, budu utvrđeni u vezi sa predmetnim događajem.

III

Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeće mere potrebne da se omogući bolja zaštita od brisanja i kontrola pristupa snimcima poziva građana na dežurni telefonski broj Policije.

IV

Ovaj akt Ministarstvo unutrašnjih poslova dostaviće, radi prevencije sličnih događaja u budućnosti, svim područnim policijskim upravama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će, u skladu sa čl. 31. st. 3. Zakona o Zaštitniku građana, o izvršenju preporuka obavestiti ovaj organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana.

Razlozi:

Zaštitnik građana primio je pritužbe građana da su 25. aprila 2016. godine, u ranim jutarnjim satima, počev od 2 časa ujutro, u Savamali, u Beogradu, u trajanju od oko dva časa bili žrtve drskog, nasilničkog, vandalskog samovlasnog ponašanja organizovane grupe uniformisanih i „fantomkama" maskiranih lica, zbog čega su zvali Policiju, ali ona nije postupala u skladu sa zakonom i pravilima o njenom radu.

Izjave građana su međusobno saglasne, logične, uverljive, a pritužbe su podnosili odvojeno, različitih dana i na različite načine. Svi su tražili, odnosno prihvatili mogućnost da njihov identitet bude zaštićen, u skladu sa čl. 29. st. 3. Zakona o Zaštitniku građana.

Građani su u pritužbama isticali da su 25. aprila oko 2 časa ujutro više desetina u crno uniformisanih, „fantomkama" maskiranih, palicama i baterijskim lampama opremljenih lica zaposeli ulicu Hercegovačku u beogradskom kraju Savamala. Dovezli su se u više automobila, od kojih je najmanje jedno bilo terensko. Sva vozila su bila crne boje, tamnih stakala i bez registarskih tablica. Neka od njih su patrolirala ulicom, a neka poslužila samo za dolazak i odlazak. Ulicu su zaprečile dve radne mašine. Osobe pod fantomkama su primenom i pretnjom primenom fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im mobilne telefone odnosno SIM kartice, sputavali im kretanje, čak i gledanje u crna vozila koja su patrolirala krajem, pretresali automobile i objekte, odneli dva pištolja i lovačku pušku koje su zatekli u jednoj kancelariji, pronašli i odneli zapise sa privatnog video nadzora, pretili zatečenim građanima da nikom ne kažu šta se desilo. Za to vreme, radne mašine - bageri, porušili su više desetina objekata mahom poslovne namene.

Građani su detaljnije opisali da su maskirane osobe bile jednoobrazno obučene, da su imale teleskopske metalne palice čiji su rasklopivi delovi bili bele boje i baterijske lampe dužine oko 20-30 santimetara, a da su na mesto događaja došli u automobilima crne boje i bez registarskih oznaka - najmanje jednom terenskom vozilu i nekoliko manjih vozila srednje klase. Marku i tip vozila građani nisu uspeli da vide jer su ih lica pod fantomkama sprečavala da gledaju u njihovom pravcu, između ostalog i tako što su ih primoravali da stavljaju glavu između nogu kada su neka od vozila prolazila, patrolirajući dok bageri ruše. Objekti su rušeni radnim mašinama žute boje, a prethodno su osobe pod „fantomkama" na ulicu izvele sve koji su se u objektima zatekli. Nikome nisu nanete telesne povrede. Osobe pod „fantomkama" su sa sobom odnele video-snimač sa zapisima sa osam kamera jedne privatne firme i video-zapis sa obližnjih kamera u vlasništvu druge firme.

Nakon glavnine rušenja, osobe u fantomkama vratile su mobilne telefone, odnosno SIM kartice vlasnicima i oslobodile ih, uz pretnju da ćute o onome što se desilo, te automobilima brzo napustile Savamalu. Neki građani su ipak pozvali Policiju preko broja „192". Sa tog broja im je, nakon internih konsultacija, rečeno da po naređenju „vrha Policije" treba da se obrate Komunalnoj policiji i Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda, i operater im je dao brojeve telefona. Neki građani tvrde da su zvali Komunalnu policiju, odakle im je rečeno da treba da se obrate policiji. Jedan građanin peške je otišao u najbližu policijsku stanicu - na Savskom vencu. Tamo je dao izjavu i vozilom dvočlane patrole vraćen je na lice mesta.

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio u sredstvima javnog informisanja da će „nadležni državni organi ispitati slučaj i da će se brzo dobiti rezultati. Ono što je u ovom trenutku suština jeste da gradske službe to nisu radile; ono što je zasigurno - niko nije prijavio ništa Policiji i ono što je zasigurno - niko to nije video još uvek, samo se svodi na priču nekoliko ljudi".

Ocenjeno je da se pritužbama ukazuje na kršenje prava građana i posebno nekorektno ponašanje organa uprave - nepostupanje po pozivima građana, upućivanje na nenadležan organ, nepreduzimanje mera i postupaka koji su predviđeni za takve situacije i koje se, inače, preduzimaju, a na zaštitu prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine, kao i prava na zakonito, pravilno i delotvorno postupanje organa vlasti u stvarima iz njihove nadležnosti. Zato je, na osnovu ovlašćenja iz člana 25. stava 5. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 79/2005 i 54/2007), pokrenut postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, radi ispitivanja da li je Policijska uprava za Grad Beograd i zakonito i pravilno postupala po prijavama građana i da li u radu Policije postoje drugi propusti u vezi sa predmetnim događajem.

Dana 30. aprila 2016. godine, od 12 do 15.45 časova, neposrednim pristupom prostorijama, pribavljanjem pisanih i elektronskih zapisa i uzimanjem izjava od postupajućih i rukovodećih policijskih službenika, pribavljeni su podaci o radu Policijske uprave za Grad Beograd Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa podnetim pritužbama. Podatke i izjave su dali: pomoćnik načelnika Policijske uprave za Grad Beograd za poslove policije Milan Stanić, pomoćnik načelnika Policijske uprave za Grad Beograd za poslove kriminalističke policije Ratko Kostić, pomoćnik načelnika Policijske uprave za Grad Beograd za poslove brigade policije Nebojša Pangić, zamenik načelnika Dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd Mladen Ostojić, šef smene Dežurne službe koja je obavljala službu u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine Goran Stamenković i načelnik Odeljenja za telekomunikacije Aleksandar Marjanović. Na početku nadzora, pomoćnici načelnika Policijske uprave za Grad Beograd izjavili su da će ta policijska uprava u svemu ispuniti svoju obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana i da će i u ovom slučaju dati sve pogrebne informacije o radu Uprave i kopiju celokupne relevantne dokumentacije.

Na pitanje da li je Policijska uprava za Grad Beograd u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine imala saznanja o događajima koji su se tokom iste noći dešavali u Savamali u Beogradu, pomoćnik načelnika Uprave M. Stanić izjavio je da ga je 25. aprila, oko 6.45 sati, šef smene Dežurne službe Uprave koji je obavljao službu te noći Goran Stamenković, telefonom obavestio da je Policijska uprava za Grad Beograd obaveštena o rušenju objekata na prostoru Savamale i da su građani upućeni na Komunalnu policiju Gradske uprave Grada Beograda i nadležnu inspekciju.

Pomoćnici načelnika Uprave M. Stanić i R. Kostić potom su izjavili da su 25, 26. i 27. aprila Policijskoj stanici Savski venac bile podnete tri prijave građana o rušenju objekata na Savamali, da je Policijska stanica Savski venac o tome obavestila javno tužilaštvo, dostavljajući mu kopiju izveštaja, i da je Više javno tužilaštvo u Beogradu od Prvog odeljenja Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za Grad Beograd nakon toga zatražilo prikupljanje dodatnih obaveštenja.

Od predstavnika Policijske uprave za Grad Beograd zatražene su kopije obaveštenja javnom tužilaštvu o događajima na Savamali, kopije podnetih prijava građana o rušenju i navodnim napadima grupe lica sa "fantomkama" i zatražen podatak o tome da li je bilo obraćanja Policijske stanice Savski venac Policijskoj upravi za Grad Beograd koja su se odnosila na prethodno navedene događaje i o tome da li su ista evidentirana. Zatražene su kopije svih izveštaja iz službenih beleški patrola koje su u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine obavljale službu na području Savamale u Beogradu. Takođe su zatraženi podaci o tome da li su iz Policijske stanice Savski venac u sedište Uprave stizale neke informacije o spornim događajima i da li postoji izveštaj noćne smene koji je bio podnet načelniku Policijske stanice Savski venac.

Predstavnici Uprave izjavili su da Policijska stanica Savski venac u vezi sa spornim događajima nije dostavila informacije u sedište Uprave i da 25. aprila 2016. godine pomoćnici načelnika Uprave nisu bili obavešteni o događajima u Savamali, osim M. Stanića kojeg je telefonom šef smene Dežurne službe informisao o prijavama koje su se isključivo odnosile na rušenje objekata. Isti su dodali da je načelnik Policijske stanice Savski venac o događajima tokom noći bio obavešten kroz izveštaj i sačinjene službene beleške postupajuće patrole i usmeni raport dežurnih policijskih službenika.

Predstavnicima Zaštitnika građana predata je, uz potvrdu o predaji br. 07-498/16, fotokopija sledeće dokumentacije: 1) službene beleške Policijske stanice Savski venac o obaveštenju primljenom od A. A., D br. 3228/16, od 26. aprila 2016. godine; 2) službene beleške Policijske stanice Savski venac o obaveštenju primljenom od B. B., D br. 3226/16, od 27. aprila 2016. godine; 3) naloga za izvršenje službenih zadataka Policijske stanice Savski venac, br. 001759, od 22. aprila 2016. godine, sa delom izveštaja patrole koji je sačinjen po završetku smene; 4) službene beleške o intervenciji patrole Policijske stanice Savski venac, bez naznake broja, od 25. aprila 2016 godine; 5) podneska građanina V. V. podnetog Policijskoj stanici Savski venac, naslovljenog kao zahtev za pronalaženje izvršioca krivičnog dela uništenja i oštećenja tuđe stvari iz čl. 212 st. 3 Krivičnog zakonika, na kojem se ne vidi datum prijemnog pečata; 6) službene beleške Policijske stanice Savski venac o razgovoru sa građaninom G. G., bez naznake broja, od 28. aprila 2016. godine, sa kopijama oružnih listova br., izdatih G. G. iz D.; 7) izveštaja iz elektronskog Dnevnika događaja, br. DD- 222389/16, od 25. aprila 2016. godine; 8) izveštaja iz elektronskog Dnevnika događaja, br. DD-223896/16, od 25. aprila 2016. godine. Na predatoj dokumentaciji nije bilo oznaka stepena tajnosti.

U prisustvu predstavnika Policijske uprave zatim su preslušani svi tonski zapisi razgovora građana i policijskih službenika Dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd preko tel. broja 192, a koji su se odnosili na sporne događaje od jutra 25. aprila. Preslušani su tonski zapisi tri razgovora za koje su predstavnici kontrolisanog organa izjavili da su jedini koji su se odnosili na sporne događaje u Savamali te noći.

U prvom pozivu, koji je prema navodima predstavnika kontrolisanog organa bio započet u 4.04 časova ujutro, građanin Đ. Đ. izjavio je da su neka nepoznata lica u Hercegovačkoj ulici br. 4, na Savskom vencu, vezala radnika obezbeđenja i počela da ruše objekte. Potom ga je dežurna policijska službenica upitala: "Je l' to Beograd na vodi?", na šta je Đ. Đ. potvrdno odgovorio, a dežurna službenica ga je zamolila da sačeka momenat. Po navodima predstavnika Uprave, ovaj poziv se u tom trenutku prekinuo.

U drugom pozivu, koji je koji je prema navodima predstavnika kontrolisanog organa bio započet u 4.08 časova ujutro, građanin Đ. Đ. izjavio je da je jedan sat ranije tridesetak lica uhvatilo radnika obezbeđenja, vezalo ga i oduzelo mu telefon, na šta je dežurna policijska službenica izjavila: "Vezali ga? Nije bila prijava ta. Je l' to za E. E.?", na šta je Đ. Đ. izjavio da se ne radi o tom slučaju, već da je reč o događaju u Hercegovačkoj ulici br. 4. Na pitanje dežurne policijske službenice o kom je broju reč u Hercegovačkoj ulici, Đ. Đ. je odgovorio i rekao da je tridesetak lica sa maskama vezala radnika obezbeđenja objekta, otela mu telefon i počela bagerima da ruše objekte u Hercegovačkoj br. 4. Na reči dežurne policijske službenice: "Čekajte, bila je prijava kod Gazele mosta", Đ. Đ. je izjavio da ne zna za to i ponovio da se ovaj događaj desio u Hercegovačkoj br. 4. Dežurna policijska službenica je potom ponovila Đ. Đ. navode da je jedno lice bilo vezano, na šta se Đ. Đ. nadovezao i ponovio da su ta ista lica bagerima počela da ruše objekte. Na pitanje dežurne policijske službenice da li je sad pušten (odvezan), Đ. Đ. je odgovorio da je pušten, ali da su objekti porušeni. Nakon što je još jednom konstatovala da je reč o događaju u Hercegovačkoj br. 4, dežurna policijska službenica je Đ. Đ. zamolila da ostane na vezi. Nakon toga, ona je Đ. Đ. obavestila da joj je nadređeni rekao da obrati Komunalnoj policiji Grada Beograda i Skupštini Grada Beograda, i na kraju građaninu Đ. Đ. izdiktirala broj telefona Komunalne policije.

U trećem pozivu, koji je koji je prema navodima predstavnika kontrolisanog organa bio započet u 4.13 časova ujutro, Đ. Đ. od dežurne policijske službenice je zatražio da njegov poziv bude prebačen u Policijsku stanicu Savski venac, na šta mu je dežurna službenica odgovorila: "Savski venac... ne možemo da Vas prebacimo. Naređenje od vrha Policije je da Vam damo Komunalnu policiju, kao što Vam je koleginica dala/' Đ. Đ. je na to izjavio: "Evo sad ja Komunalnu policiju zovem, oni upućuju i kažu da to nije njihov problem i kažu da je to problem Policije". Nakon toga dežurna službenica je izjavila da će pitati još jednom šefa i pozivaoca zamolila da ostane na vezi, uz upozorenje da se razgovor snima. Nakon toga, ona je pozivaocu izjavila sledeće: "Gospodine, javićemo mi nadležnima, pa će Vas neko obavestiti na ovaj broj."

Dalje je zatraženo da se preslušaju tonski zapisi razgovora između dežurnih policijskih službenica i šefa smene Dežurne službe, na šta su predstavnici kontrolisanog organa izjavili da se ti razgovori ne snimaju, po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nakon preslušavanja navedenih audio-snimaka, uz potvrdu br. 03/16/7 br. 198/16, preuzet je kompakt-disk na kojem se nalaze preslušani snimci.

Izvršen je uvid u registar preslušavanja snimaka sa broja (011)192 i konstatovano da u registru nema podataka o tome da su navedeni snimci ranije bili preslušavani.

Na pitanje da li postoji tehnička mogućnost da pojedini pozivi na broj (011)192 budu obrisani iz sistema, načelnik Odeljenja za telekomunikacije je odgovorio potvrdno.

Na pitanje da li je Uprava do dana vršenja nadzora sprovodila određene radnje po podnetom zahtevu javnog tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja predstavnici kontrolisanog organa izjavili su da nemaju saznanja da jeste i da je zahtev „tek stigao".

Na pitanje, odgovoreno je da Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova nije vršio nadzor nad radom Policijske uprave za Grad Beograd ovim povodom.

Dalje je obavljen razgovor sa šefom smene Dežurne službe Uprave koja je u noći između 24. i 25. aprila vršila službu, Goranom Stamenkovićem. On je izjavio da je u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, radio noćnu smenu u Dežurnoj službi Uprave, da je u ranim jutarnjim satima 25. aprila 2016. godine, počev od 3.20 ili 3.30 časova, Dežurna služba Policijske uprave za Grad Beograd putem telefonskog broja (011)192 primila više poziva građana koji su se odnosili na događaje u Savamali. Stamenković je kazao da se seća da su neki od tih poziva bili upućeni sa brojeva 06h i 06h mobilne mreže, i da su pozivaoci bili građani Đ. Đ. i 3. 3., koji je (3. 3.) dežurnoj policijskoj službenici rekao da je na području Savamale video sumnjiva lica. Imenovani je dodao da su ovi građani bili upućeni na Komunalnu policiju i Skupštinu Grada, a da je nakon navoda o fantomkama koleginica iz Dežurne službe, oko 4.30 časova, uputila patrolu Policijske stanice Savski venac na mesto događaja, koja je Dežurnu službu Uprave potom izvestila da je uočila da su objekti površine oko 45 metara kvadratnih na Savamali srušeni i da na mestu događaja nije bilo prisutnih lica, o čemu je sačinjena službena beleška policijskih službenika koji su postupali. Na pitanje da li mu je koleginica iz Dežurne službe koja je razgovarala sa građanima telefonom prenela navod pozivaoca da je najmanje jedan građanin bio lišen slobode od strane grupe nepoznatih lica na području Savamale, Stamenković je izjavio da o tome nije bio obavešten već da je od dežurnih službenica samo bio obavešten o prijavama o rušenju objekata na tom prostoru, zbog čega ih je uputio da podnosioce prijava upute na gradske organe - Komunalnu policiju i gradsku građevinsku inspekciju. Stamenković je izjavio da je formiranjem Komunalne policije, jedan deo poslova koji je ranije bio u nadležnosti Policije, "prešao u njenu nadležnost", i primera radi naveo: bacanje smeća, puštanje glasne muzike, parking u Gradu, problemi u javnom gradskom saobraćaju i sl.

Na pitanje u kojim slučajevima šef smene Dežurne službe Uprave razgovara sa građanima koji se Policiji obraćaju pozivom na broj telefona (011)192, Stamenković je odgovorio da su to situacije kada postoji problem u komunikaciji između dežurnog službenika i pozivaoca, kada je pozivalac nezadovoljan radom dežurnog službenika ili u slučajevima kada je, po proceni dežurnog službenika, to potrebno.

Zatraženo je da se do srede, 4. maja 2016. godine, Zaštitniku građana na telesnom nosaču (kompakt-disku) dostavi snimak razgovora izvesnog E. E. i dežurnog službenika Dežurne službe Uprave, kojeg je operaterka pominjala u razgovoru sa Đ. Đ. Predstavnici kontrolnog organa su izjavili da će isti biti dostavljeni prvog narednog radnog dana.

Preslušavanjem audio-snimaka razgovora koje su predstavnici Policijske uprave za Grad Beograd na kompakt-disku predali predstavnicima Zaštitnika građana, utvrđeno je ipak da postoje zabeleženi razgovori između dežurnih policijskih službenica i šefa smene Dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd, u kojima su ga policijske službenice blagovremeno obavestile o primljenim obaveštenjima koja su ukazivala na radnje koje predstavljaju krivična dela, između ostalog i dela protivpravnog lišenja slobode na području Savamale.

Na audio-snimku poziva koji je tokom nadzora preslušan kao drugi po redu, pored razgovora između Đ. Đ. i dežurne policijske službenice koji je preslušan tokom nadzora, čuje se i razgovor dežurne policijske službenice i lica kojem se ona obraća rečima: "Šefe, imamo još jedan poziv iz Hercegovačke br. 4, ovo je nešto novo. Poziva Đ. Đ. i kaže da su njegovog radnika vezali jedno sat vremena i oduzeli mu telefon da nikoga ne poziva i opet su srušili neke objekte kod Hercegovačke broj 4." Na pitanje tog lica gde je to, operaterka je ponovila: "Hercegovačka br. 4, Savski venac. To je ono Beograd na vodi, šefe" i upitala: "Isto da postupim kao što je bilo i sa onim?", nadređeni joj je odgovorio: "Tako je".

Na audio-snimku poziva koji je tokom nadzora preslušan kao treći po redu, pored razgovora između Đ. Đ. i dežurne policijske službenice koji je preslušan tokom nadzora, čuje se i razgovor dežurne policijske službenice i lica kojem se ona obraća rečima: "Šefe, Bilja, samo jedna pomoć. Ovo što mi Ivana javila, ovaj što je vezan dole... Zove Komunalnu, odbili su ga. Jel' ništa da mu ne dajemo, ništa?", i koje odgovara: "Pa ništa." Nakon što je dežurna službenica ponovila da je Komunalna policija "odbila" pozivaoca i da on „sad zove ovde da pita šta da radi", nadređeni ju je upitao: "Pa čekaj, je l' su ga pustili? Je l' još vezan?", a dežurna policijska službenica mu je odgovorila: "Vezan je, vezan je, da." Nakon toga je nadređeni dežurnoj službenici odgovorio: "Vezan je, a, aj javiću ti.", a zatim se upitno obraća nepoznatom sagovorniku sa „Goranče..."

Na audio-snimku poziva koji je Zaštitniku građana dostavljen naknadno, 5. maja 2016. godine, a za koji iz akta Policijske uprave za Grad Beograd, 03/16/7 broj 214-543/16 od 5. maja 2016. godine, proizlazi da je započet 25. aprila 2016. godine, u 3.21 časova ujutro, čuje se da građanin I. I. dežurnoj policijskoj službenici prijavljuje da je kod njega došao, usplahiren, čuvar koji „dole čuva klub, znači igralište i jednu kućicu od firme Jetoil [...] i kaže došla neka banda, [...] njih desetorica, i kaže sa fantomkama, kaže ruše sve živo, njega oterali". Dežurna policijska službenica je pozivaoca upitala: „A šta ruše, kontejnere?", na šta je I. I. odgovorio: „Ma ne, ruše, ruše kućicu, onaj bivši klub, znači zgrada kluba". Na pitanje službenice koji je to klub i kako se zove čuvar o kome je reč, I. I. je odgovorio da je u pitanju „Železničar", ispod Gazele, i da se lice zove E. E. u nastavku snimka se čuje razgovor dežurne policijske službenice i šefa smene Dežurne službe kojem dežurna službenica prenosi da je radnik „Beograda na vodi" rekao da je do njega došao neki čuvar kluba i kuće koja se čuva radi tog rušenja i da je prijavio desetak lica sa „fantomkama" koja su došla da ruše tu kuću i taj klub. Šef je na to upitao: „Dobro, šta kaže? Kako?", a dežurna mu je ponovila navode o deset lica sa „fantomkama" koja su došla da ruše kuću i klub ispod Gazele. Na pitanje šefa smene ko je prijavilac, dežurna službenica ga obaveštava da je reč o I. I, što šef smene zapisuje. Nakon što je dežurna službenica ponovila da je do pozivaoca dotrčao radnik koji čuva te objekte, „taj klub i tu kuću i koja još nije...", audio-snimak se prekida.

U službenoj belešci o intervenciji policijskih službenika Policijske stanice Savski venac, bez oznake broja, od 25. aprila 2016. godine, stoji da je 25. aprila 2016. godine u 4.10 časova, patrola od strane .... (šifra dežurne službe - nap. ZG) upućena u ulicu Braće Krsmanovića b. b, na poziv lica E. E. koje je došlo u prostorije Policijske stanice Savski venac i prijavilo da je porušen objekat koji obezbeđuje, da je lice E. E. članovima patrole u daljem razgovoru izjavilo da su oko 2.30 časova, u ulici Braće Krsmanovića b. b, došla četiri vozila u kojima je bilo 12 nepoznatih lica sa „fantomkama" na glavama i dva velika bagera, da su mu tri lica sa „fantomkama" prišla i od njega zatražila da im preda svoje mobilne telefone i iz istih izvadila kartice, nakon čega su mu vratila telefone i rekla mu da se udalji sa mesta događaja. u nastavku službene beleške su navedeni podaci o firmi u čijem je vlasništvu porušeni objekat, ocena da je površina porušenog objekta oko 45 metara kvadratnih, i navod da se ova firma „nalazi u sudskom sporu sa državom". Na kraju službene beleške stoji da je „o svemu obaveštena .... (šifra dežurne službe - nap. ZG) koja je naložila da se lica upute na Komunalnu policiju i inspekcijske organe, kao i da na lice mesta izlazi ekipa EDB-a."

U službenoj belešci Policijske stanice Savski venac o obaveštenju primljenom od građanina A. A., D br. 3228/16, od 26. aprila 2016. godine, A. A. je izjavio, pored ostalog, da mu je u kancelariji porušenog objekta obijen radni sto iz koga su otuđena dva pištolja i lovačka puška."

Dana 4. maja obavljen je telefonski razgovor sa načelnikom Pu za Grad Beograd, Veselinom Milićem, koji je istakao da je na godišnjem odmoru i uputio na druge policijske predstavnike. U drugom minutu razgovora, dok su oba sagovornika još uvek pričala, u slušalicama se začula reprodukcija samog početka razgovora, te je razgovor prekinut.

Šestog maja 2016. godine obavljen je razgovor sa vršiocem dužnosti direktora Policije Vladimirom Rebićem. Posle rekapitulacije događaja, Rebić je, na pitanje, izjavio da nije doneo odluku da Policija te noći ne postupa po prijavama građana sa područja Savamale, iako je dežurna policijska službenica građanima u snimljenom razgovoru pomenula „vrh Policije". On je dodao da je o zbivanjima na Savamali obavešten „sutradan oko 12 sati", da je preslušao audio-snimke razgovora Dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd i da postupanje Policijske uprave za Grad Beograd vidi kao „smušenu aktivnost". Rebić je izjavio da postoji mogućnost da su dežurni policijski službenici na prijave građana nepravilno postupili vođeni time što su telefonske prijave građana bile primljene u vreme kada su radnje rušenja i delovanja lica pod „fantomkama" na mestima događaja već bile okončane. Rebić je kazao i da je jedna policijska patrola Policijske stanice Savski venac te noći izlazila na mesto događaja i o zatečenom obavestila Odsek za vršenje uviđaja, čiji su službenici izjavili da tokom noći neće izvršiti na uviđaj „pošto varniči".

V. Rebić je dalje izjavio da je Policijska uprava za Grad Beograd obavestila javno tužilaštvo o događajima u ranim jutarnjim satima 25. aprila na Savamali dostavljanjem tzv. D-izveštaja, i da je javno tužilaštvo potom toj Upravi naložilo prikupljanje potrebnih obaveštenja. Rebić je dodao i da je naložio da se u rasvetljavanju ovog slučaja „skinu" kamere sa sve okolnih mesta kako bi se mogao utvrditi pravac dolaska i odlaska lica pod „fantomkama" i bagera sa mesta događaja.

Rebić je zaključio da događaji koji su se dogodili tokom jutra 25. aprila na Savamali „ne prevazilaze nivo Policijske uprave za Grad Beograd", odnosno da nisu takvog značaja koji bi zahtevao angažovanje Direkcije Policije.

* * *

Članom 25. Ustava Republike Srbije zajamčena je nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta. Ustav jemči da je fizički i psihički integritet nepovrediv, te da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Članom 27. Ustava Republike Srbije jemči se pravo svakoga na slobodu i bezbednost. Prema Ustavu, svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Članom 58. Ustava jemči se pravo na imovinu, i to mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može, prema Ustavu, biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, a zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Članom 198. Ustava propisano je da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.

Članom 2. Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 6/2016), propisano je da su unutrašnji poslovi zakonom utvrđeni poslovi državne uprave, koje obavlja Ministarstvo, a čijim obavljanjem se ostvaruje i unapređuje bezbednost građana i imovine, pruža podrška vladavini prava i obezbeđuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i drugi, sa njima povezani poslovi iz utvrđenog delokruga i nadležnosti Ministarstva.

Članom 3. istog zakona propisano je da je Policija centralna organizaciona jedinica Ministarstva koja u obavljanju unutrašnjih, odnosno policijskih poslova, štiti i unapređuje bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajamčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu, uz mogućnost na Ustavu i zakonu zasnovane upotrebe sredstava prinude.

Članom 23. istog zakona propisano je da se rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva na načelu jednostarešinstva i subordinacije.

Članom 25. istog zakona propisano je da su poslovi policijske uprave, pored ostalog, da na području opštine, odnosno grada, u kojoj je njeno sedište neposredno obavlja policijske i druge unutrašnje poslove i ostvaruje lokalnu saradnju, usklađuje, koordinira i usmerava rad policijskih stanica/ispostava i obezbeđuje ostvarivanje lokalne saradnje i odgovornosti, vrši kontrolno instruktivnu delatnost rada svojih organizacionih jedinica i učestvuje po potrebi u obavljanju poslova iz delokruga policijskih stanica.

Članom 26. istog zakona propisano je da policijska stanica neposredno obavlja policijske i druge unutrašnje poslove i ostvaruje saradnju na području opštine za koje je obrazovana u sastavu policijske uprave.

Članom 30. istog zakona propisano je da su policijski poslovi deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih mera i radnji i policijskih ovlašćenja. Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, pored ostalih, jesu: bezbednosna zaštita života, prava i sloboda građana, zaštita imovine, kao i podrška vladavini prava; otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i prestupa; otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima, obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, kriminalističko forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija.

Članom 31. istog zakona propisano je da policija obavlja policijske poslove sa ciljem i na način da svakome obezbedi jednaku zaštitu bezbednosti, prava i sloboda, primenjujući zakon i ustavno načelo vladavine prava.

Članom 32. istog zakona propisano je da se obavljanje policijskih poslova zasniva na načelima profesionalizma, depolitizacije, saradnje, ekonomičnosti i efikasnosti, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlašćenja, kao i drugih načela kojima je uređeno delovanje organa državne uprave, delovanje državnih službenika i postupanje u upravnim stvarima.

Članom 58. istog zakona propisano je da je policijski službenik dužan da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu i prekršaju. Primljenu krivičnu prijavu policijski službenik odmah dostavlja nadležnom javnom tužiocu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, a prijavu koja sadrži elemente prekršaja organizacionoj jedinici Policije nadležnoj za poslove prekršaja.

Članom 99. istog zakona propisano je da kad policijski službenik sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćen je da obezbedi mesto događaja do dolaska službenog lica odgovarajućeg organa, odnosno izvrši uviđaj ili rekonstrukciju događaja, primenom kriminalističko taktičkih i tehničkih metoda i sredstava. Izuzetno, policijski službenik može da izvrši pregled mesta događaja radi zaštite od uništenja predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, zadržavanja lica i otkrivanja učinioca, pomoći oštećenom, kao i prikupljanju obaveštenja u vezi sa krivičnim delom, prekršajem ili događajem, vodeći računa da ne naruši mesto događaja. Policijski službenik ovlašćen je do okončanja pregleda, a najduže šest časova, da zadrži lice za koje proceni da može da pruži obaveštenja važna za razjašnjavanje događaja ili za preduzimanje spasilačkih aktivnosti, ako je verovatno da se obaveštenja ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje može preduzeti spasilačke aktivnosti. Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilju zaštite interesa postupka, policijski službenik ovlašćen je da zabrani snimanje mesta događaja.

Članom 286. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnost, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U cilju ispunjenja navedenih dužnosti, ovim zakonikom je propisano da policija može da traži potrebna obaveštenja od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru, da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta, da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga, da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme, da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, shodno odredbama Zakonika sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

Po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja navedenih dužnosti pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. O preduzimanju ovih mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca. Lice prema kome je primenjena neka od potonjih mera i radnji ima pravo da podnese pritužbu nadležnom sudiji za prethodni postupak.

Članom 132. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 85/2005, 88/2005,107/2007, 72/2009,111/2009,121/2012,104/2013 i 108/2014), u Grupi krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, predviđeno je krivično delo protivpravnog lišenja slobode. Ovo delo čini onaj ko drugoga protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja. Teži oblici ovog krivičnog dela postoje ako radnju ovog krivičnog dela učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, ili ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice. Najteži oblik dela će postojati ako je usled osnovnog ili nekog od težih oblika nastupila smrt lica koje je protivpravno lišeno slobode.

Članom 204. Krivičnog zakonika, u Grupi krivičnih dela protiv imovine, propisano je delo teške krađe. Ovo krivično delo će postojati ako je krivično delo krađe iz člana 203. tog zakonika izvršeno: obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka; od strane grupe; na naročito opasan ili naročito drzak način; od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane; za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa; iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

U članu 344. Krivičnog zakonika, u Grupi krivičnih dela protiv javnog reda i mira, propisano je krivično delo nasilničkog ponašanja. Ovo krivično delo čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako je osnovni oblik dela izvršen u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

U postupku kontrole utvrđene su činjenice i okolnosti koje nedvosmisleno ukazuju da je u ranim jutarnjim časovima 25. aprila u beogradskom naselju Savamala većem broju građana prekršeno prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine, i to drskim i nasilničkim, vandalskim ponašanjem veće grupe maskiranih lica, a da nadležni državni organ - Policija pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, nije preduzimala mere i radnje koje su za takav slučaj propisane i potrebne.

S obzirom na sve okolnosti i težinu slučaja, ocenjeno je da se radi o organizovanom kršenju prava građana, usklađenom na više nivoa i između više državnih i nedržavnih subjekata, što posebno zabrinjava.

Zbog svega navedenog, u skladu sa čl. 31. st. 1, 2, 3 i 4. Zakona o Zapisniku građana utvrđeni su nedostaci u radu organa uprave na štetu prava građana kako je već navedeno, i date su preporuke o tome kako bi uočene nedostatke mogle otkloniti.

* * *

Zaštitnik Građana

Saša Janković

( Utvrđenje i preporuke Zaštitnika građana , Dokument u PDF formatu)

Više javno tužilaštvo dalo je nalog policiji da istraži slučaj rušenja objekata u Savamali i dostavi izveštaj o uvrđenim činjenicama, piše sajt RTS, 5. maja)

Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je 14. maja od unutrašnje kontrole policije da izvrši provere u vezi sa događajima u Hercegovačkoj ulici i učešća policijskih službenika u njima...

DOKUMENT - Utvrđenje i preporuke Zaštitnika građana: Organi i službe grada Beograda načinili propuste u radu posle rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici

Na osnovu člana 138. stav 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS" br. 98/06) i članova 1. stav 1. i 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS" br. 79/05 i 54/07) u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Gradske uprave grada Beograda, postupajući po sopstvenoj inicijativi, Zaštitnik građana

U T V R Đ U J E

Organi i službe grada Beograda su načinili propuste u radu u pogledu zakonitosti i pravilnosti preduzetih mera posle rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu od strane nepoznatih lica u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, tako što:

• U postupku inspekcijskog nadzora nisu vlasnicima objekata čijim je rušenjem nastao komunalni nered kao ni svim nosiocima prava korišćenja katastarske parcele br. 450 KO Savski venac, utvrdili status stranke u postupku, te im rešenjem naložili da dovedu u uredno i čisto stanje predmetnu katastarsku parcelu, već samo pojedinim korisnicima te parcele;

• Rešenja kojima se uređenje parcele br. 450 KO Savski venac nalaže trećim licima nisu dostavljena svim strankama u postupku, pa samim tim nije ni protekao rok za dobrovoljno izvršenje naložene mere, koji treba da prethodi uređenju i odnošenju šuta u Hercegovačkoj i Mostarckoj ulici od strane gradskih službi, što su gradske službe učinile;

• nisu prekinuli postupak izvršenja rešenja Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda odnosno uređenje katastarske parcele br. 450 KO Savski venac, iako je punomoćnik preduzeća „…" d.o.o. iz Beograda, dopisom primljenim u Gradskoj upravi grada Beograda 10. 5. 2016. godine obavestio ovaj organ da je Privrednom sudu u Beogradu podneo predlog za obezbeđenje dokaza u vanparničnom postupku.

Opisanim postupanjem organa i službi grada Beograda grubo su povređena Ustavom i zakonom zagarantovana prava građana i principi dobre uprave (zakonitost i zaštite prava građana i zaštite javnog interesa), dok su građani onemogućeni da iskoriste redovna pravna sredstva koja pravni poredak propisuje za zaštitu njihovih prava.

Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, Zaštitnik građana upućuje organima i službama grada Beograda sledeće

P R E P O R U K E

I

Rukovodioci nadležnih organa i službi grada Beograda će, svako u okviru delokruga svoje nadležnosti, sprovesti odgovarajuće postupke i utvrditi ko su službena lica koja su odgovorna za učinjene propuste, i izreći im odgovarajuće mere, odnosno sankcije za učinjene propuste u radu, u skladu sa zakonom.

II

Gradska uprava grada Beograda će se u svom budućem radu starati da njeni organi (inspekcijske službe), postupaju u skladu sa pozitivnim propisima i načelima dobre uprave, odnosno da dosledno primenjuju odredbe propisa čiju su primenu nadležni da kontrolišu.

III

Organi i službe grada Beograda će na potpuniji i detaljniji način urediti procedure za postupanje i usklađivanje rada organa, službi i javnih preduzeća grada Beograda, kako bi se, na jasan i precizan način, utvrdile nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti svakog subjekta i lica u navedenim organima i službama.

Gradsko veće, Gradska uprava i Skupština grada Beograda će obavestiti Zaštitnika građana, u roku od 60 dana od dana prijema ove preporuke, o postupanju po njoj, uz dostavljanje relevantne dokumentacije i drugih dokaza na osnovu kojih se sa sigurnošću može utvrditi da je po preporukama Zaštitnika građana postupljeno.

R a z l o z i:

Postupajući po pritužbama građana koje su se odnosile na nepostupanje službenika policijskih službenika po prijavama građana prilikom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici br. 4-6 u Beogradu u noći između 24. i 25. 4. 2016. godine, Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova i tom organu uputio preporuku za otklanjanje uočenih propusta u radu. S obzirom da su postojale indicije da je i postupanje organa i službi grada Beograda u konkretnom slučaju bilo nezakonito, čime bi bili prekršeni i principi dobre uprave, odnosno načela zakonitosti, srazmernosti, pravičnosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa u radu organa, i povređena Ustavom i zakonom zagarantovana prava građana, Zaštitnik građana je aktom deč br. 19177 od 24. 5. 2016. godine pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Gradske uprave grada Beograda.

U postupku kontrole Gradske uprave grada Beograda predstavnici Zaštitnika građana su održali sastanke sa predstavnicima organa i službi grada Beograda 26. 5. 2016. i 3. 6. 2016. godine i tom prilikom, usmenim razgovorom i uvidom u dokumentaciju sačinjenom prilikom postupanja organa i službi grada Beograda, prikupili potrebne informacije o činjenicama i okolnostima kako bi Zaštitnik građana ocenio pravilnost postupanja organa u konkretnom slučaju, o čemu su sačinjene službene beleške del br. 19837 od 27. 05. 2016. godine i 21128 od 6. 6. 2016. godine. Takođe, Gradska uprava grada Beograda je svojim aktima N Broj: 817/2016 od 30. 5. 2016. godine i N Broj: 817/2016 od 1. 6. 2016. godine, uz koje je dostavljena tražena dokumentacija, obavestila Zaštitnika građana o postupanju organa i službi grada Beograda ovim povodom.

Na sastanku održanom 26. 5. 2016. godine, predstavnici organa i službi grada Beograda su naveli da je, saznavši iz medija za celu situaciju, po nalogu sekretara Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda (u daljem tekstu: Sekretarijat), komunalni inspektor ovog Sekretarijata izašao na lice mesta kako bi utvrdio šta se dešava, i o tome sačinio službenu belešku i foto dokumentaciju. Takođe. „…" servis je 25. 4. 2016. godine u 11,47 časova primio anonimnu prijavu da je na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice, na trotoaru i delom na kolovozu, ostavljena veća količina šuta, i istu prosledio Komunalnoj policiji. Patrola Komunalne policije je istog dana postupila po prijavi, izašla na lice mesta, sačinila službenu belešku i foto dokumentaciju, i istu, s obzirom da nije znala pod čiju nadležnost potpada, dostavila Sekretarijatu na dalje postupanje. Kako je dalje navedeno, Sekretarijat je 26. 4. 2016. godine, putem elektronske pošte (meila) obavestio komunalnu inspekciju GO Savski venac da je inspektor Sekretarijata izlaskom na teren u Hercegovačku ulicu uočio više porušenih objekata , te da je potrebno da se izvrši inspekcijski pregled povodom postojećeg šuta, kako bi isti bio uklonjen. Dalje se navodi da je, s obzirom da je inspekcija GO Savski venac odbila da postupa, o čemu je sačinjena službena beleška 5. 5. 2016. godine, komunalna inspekcija Sekretarijata preuzela postupanje u konkretnom slučaju. Kako se dalje navodi, tim povodom je 4. 5. 2016. godine od Službe za katastar nepokretnosti Savski venac, Sekretarijat zatražio izdavanje prepisa lista nepokretnosti za katastarsku parcelu br. 450. KO Savski venac., te je 5. 5. 2016. godine u 08,00 časova komunalni inspektor Sekretarijata izvršio inspekcijski nadzor u Hercegovačkoj ulici, o čemu je sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je u Hercegovačkoj i Mostarskoj ulici GO Savski venac na katastarskoj parceli br. 450 KO Savski venac zatečen veći broj urušenih objekata, građevinskog otpada i veća količina građevinskog otpada, kao i da je uvidom u RGZ javni pristup utvrđeno da su nosioci prava na kat. parc. 450 KO Savski venac Republika Srbija, GO Savski venac, M. M. i Fond …, te sačinio foto dokumentaciju. Dalje se navodi da je 5. 5. 2016. godine u 8,45 časova komunalni inspektor Sekretarijata, u cilju provere da li je nadležna inspekcija GO Savski venac pokrenula postupak nakon primljene elektronske pošte (meila), kod načelnika Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja Opštinske uprave GO Savski venac sačinio zapisnik i konstatovao da je isti upoznat sa elektronskom poštom koja mu je poslata i da građevinska inspekcija GO Savski nema nikakve veze sa uklanjanjem komunalnog otpada na kat. parc. 450 KO Savski venac. Nakon toga je komunalni inspektor Sekretarijata 5. 5. 2016. godine u 10,30 časova, u prostorijama Sekretarijata za imovinu i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda obavio razgovor sa pomoćnikom direktora Uprave za imovinu i tom prilikom sačinio zapisnik u kome je konstatovao_ da je prisutno lice upoznato sa zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i da je izjavilo da se dostave fotokopije izvesnih rešenja, kao i da su predmetna rešenja pravnosnažna. U nastavku inspekcijskog postupka, komunalni inspektor Sekretarijata je 5. 5. 2016. godine u 11,20 časova, u prostorijama Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije obavio razgovor sa pomoćnikom direktora i tom prilikom sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je prisutno lice upoznato sa zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i da su dostavljena na uvid rešenja Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda koja su pravnosnažna, te da je prisutna izjavila da je saglasna sa konstatovanim stanjem na kat. parc. 450 KO Savski venac, a da će po dobijanju rešenja komunalnog inspektora Direkcija dovesti predmetnu parcelu u uredno i čisto stanje. Kako se dalje navodi, komunalni inspektor Sekretarijata je 5. 5. 2016. godine u 15,00 časova, u prostorijama Sekretarijata obavio razgovor sa upraviteljem Fonda … i o tome sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je prisutna upoznata sa prijavom i zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i tom prilikom je izjavila da rešenje Sekretarijata za imovinske i pravne poslove poseduje i upoznata je sa njegovim sadržajem, te da je 6. 5. 2016. godine komunalni inspektor Sekretarijata u telefonskom razgovoru sa upraviteljem Fonda … dobio informaciju da Sekretarijat bilo kakav akt uputi redovnim putem poštom, zbog njegovog pravnog traga prema osnivačima i članovima fondacije, a o čemu je sačinio službenu belešku koja nije zavedena.

Dalje se navodi da je komunalna inspekcija Sekretarijata 6. 5. 2016. godine donela rešenja kojima se Gradu Beogradu – Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda, Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije i Fondu … iz Beograda nalaže da dovedu u uredno i čisto stanje katastarsku parcelu broj 450 KO Savski venac, srazmerno svom udelu, u roku od tri dana od prijema rešenja. S obzirom da je predmetna rešenja inspektor lično uručio 6. 5. 2016. godine, istog dana oko 10,00 časova je počelo raščišćavanje navedene parcele i javnih površina oko nje, angažovanjem slobodne mehanizacije i ljudstva javnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd. Ističe se da se u konkretnom slučaju ne radi o prinudnom izvršenju rešenja, već da je Republička direkciji za imovinu Republike Srbije dopisom od 6. 5. 2016. godine (nema dokaza kada je isti primljen u Gradskoj upravi grada Beograda) zamolila da službe grada Beograda preduzmu potrebne mere radi postupanja po predmetnom rešenju, a da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda to učinio telefonom. Dalje je navedeno da nema pisanih procedura za ovakvo angažovanje javnih preduzeća od strane gradskih službi, niti direktan pravni osnov, već da se radi na osnovu dobre prakse. Navodi se i da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije obavešteno o onome što je komunalni inspektor Sekretarijata zatekao na licu mesta 25. 4. 2016. godine jer se iz medija saznalo da su pripadnici policije već bili obavešteni, kao i da su bili prisutni na licu mesta kada je patrola Komunalne policije 25. 4. 2016. godine izašla na lice mesta. Istaknuto je da je predstavnik „…" tek 20. 5. 2016. obavestio predstavnike grada Beograda da je podnet predlog za obezbeđenje dokaza, a da je raščišćavanje završeno 18. 5. 2016. godine. Na pitanje predstavnika Zaštitnika građana da li su smatrali da ovakvim postupanjem uništavaju dokaze eventualnog krivičnog dela s obzirom da su, kako su naveli, o tome šta se desilo saznali iz medija, predstavnici organa i službi grada Beograda su rekli da na terenu nije bilo policijske trake ni policajaca koji su obezbeđivali lice mesta, mada je policijska patrola bila patrolirala tuda, niti je bilo kakvih drugih naznaka da će policija bilo šta tu raditi. Na pitanje predstavnika Zaštitnika građana da li ih je tim povodom kontaktirao neko iz policije ili tužilaštva, rekli su da ih niko tim povodom nije kontaktirao.

Takođe, predstavnici Zaštitnika građana su ovim povodom 26. 5. 2016. godine, održali sastanak sa načelnikom i predstavnicima Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja Opštinske uprave GO Savski venac o čemu je sačinjena službena beleška del. br. 19838 od 27. 5. 2016. godine. Tom prilikom, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja Opštinske uprave GO Savski venac je naveo da je 26. 4. 2016. godine dobio elektronsku poštu (meil) od Sekretarijata za inspekcijske poslove, kojim je obavešten o postojanju šuta u Hercegovačkoj ulici, te da isti potiče od više porušenih objekata, i da je potrebno izvršiti inspekcijski pregled kako bi isti bio otklonjen. Naveo je da po istom nije postupao jer je predmetna pošta (meil) završio u „džank" folderu pa ga prvo nije video, te da je u takvim slučajevima uobičajena komunikacija službenim putem odnosno pisanim aktom. Takođe, je naveo i da su u konkretnom slučaju vlasnici parcela bili na licu mesta te da su isti podneli krivične prijave a da nema postupanja dok se ne završi postupanje u krivičnom postupku. Naveo je i da se u konkretnom slučaju nije radilo o komunalnom neredu na javnoj površini. Dalje je istakao da su sutradan ili nakon dva dana od prijema te elektronske pošte (meila), 27. ili 28. 4. 2016. godine, dva inspektora Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda došla u njegovu kancelariju i rekli mu da treba da potpiše da nadležna inspekcija GO Savski Venac neće da postupi, što je on odbio. Istakao je i da je postupak legalizacije srušenih objekata bio u toku i da je zbog toga postupak rušenja odložen. Naveo je i da se u sličnim slučajevima odnosno po pitanju komunalnog nereda najpre utvrđuje čiji je šut ili otpad, i da se kažnjava lice koje je komunalni nered odnosno šut napravilo. Takođe, naveo je da se ne mogu angažovati javna preduzeća za prinudno izvršavanje ovakvih rešenja, već da je za to potrebno raspisati javnu nabavku. Ovom prilikom je predstavnicima Zaštitnika građana data kopiju dobijene elektronske pošte (meila).

Tokom postupka kontrole, Zaštitniku građana se dopisom od 30. 5. 2016. godine obratio i V. M. vlasnik preduzeća …" d.o.o. iz Beograda i uz isti dostavio kopiju dokumentacije, između ostalog kopiju predloga za obezbeđenje dokaza primljenog u Privrednom sudu 27. 4. 2016. godine, rešenja Privrednog suda u Beogradu od 10. 5. 2016. godine kojim se usvaja navedeni predlog za obezbeđenje dokaza i zahtev za priznavanje svojstva stranke i zahtev za odlaganje izvršenja primljen u Gradskoj upravi grada Beograda 10. 5. 2016. godine.

Predstavnici Zaštitnika građana su, radi efikasnijeg prikupljanja informacija, 3. 6. 2016. godine ponovo održali sastanak sa načelnicom Gradske uprave i predstavnicima organa i službi grada Beograda. Tom prilikom je navedeno da inspekcijske službe grada Beograda prilikom postupanja, ukoliko su stranke dostupne ne šalju poziv već ih kontaktiraju lično ili telefonom, kao što je bio slučaj i sa upraviteljem Fonda …, o čemu je sačinjena službena beleška, ali nije zavedena. Dalje je navedeno da je uvidom u prethodno pribavljen prepis lista nepokretnosti utvrđeno da su na parceli 450 KO Savski venac upisana četiri korisnika, ali da je u inspekcijskom postupku utvrđeno da je M. M. preminula još 1997. godine, te da zato njoj rešenjem Sekretarijata nije naloženo da uredi predmetnu parcelu, već samo naloženo Gradu Beogradu – Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda, Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije i Fondu … iz Beograda. Dalje je navedeno da je Fond … rešenje Sekretarijata kojim se ovom fondu nalaže da uredi parcelu, primio 11. 5. 2016. godine, te da je komunalni inspektor nakon prijema odnosno 11. 5. 2016. godine izašao na teren kako bi proverio da li je rešenje izvršeno (o čemu ne postoji zapisnik), a da je raščišćavanje predmetne parcele trajalo od 6. do 18. 5 2016. godine. Dalje se navodi da su na terenu ograđene rupe koje postoje na parceli zbog bezbednosti i da za vreme raščišćavanja i odnošenja šuta na terenu nisu sve vreme bili prisutni predstavnici grada, već samo radnici i mehanizacija angažovanih preduzeća. Dalje se navodi da se deset dana od rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici ništa nije radilo, već da je raščišćavanje počelo jedanaestog dana, te da su nepoznata lica koja su u periodu uređenja parcele br. 450 KO Savski venac nastavila rušenja objekata i izvlačenje materijala bila prijavljena policiji usmeno. S obzirom da je više puta navedeno da se radilo o „vanrednoj situaciji", na pitanje predstavnika Zaštitnika građana „šta je vanredna situacija", navedeno je i da je to svaka situacija koja izlazi iz domena normalnog funkcionisanja i delovanja organa i službi grada Beograda. Istaknuto je da se u situacijama komunalnog nereda otklanjanje istog po pravilu prvo nalaže onome čiji je nered odnosno šut, pa onome ko ga je napravio, i tek na kraju vlasniku parcele na kojoj se nered nalazi, što u ovom slučaju nije bilo moguće. Navodi se i da predstavnici grada Beograda koji su obilazili radove nisu dobili u pisanoj formi informaciju da je podnet predlog za obezbeđenje dokaza i da su čekali da policija i inspekcija GO Savski venac reaguju, ali da oni to nisu uradili. Navedeno je da je 6. 5. 2016. godine sve bilo spremno za početak radova na uređenju predmetne parcele i javnih površina oko nje, i da se samo čekalo da Sekretarijat dostavi informaciju da je rešenje uručeno. Kada se to desilo, počeli su radovi na odnošenju šuta i komunalnog nereda. Istaknuto je da je od strane Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda telefonskim putem stigla molba da u njegovo ime uređenje parcele urade službe i preduzeća grada Beograda, dok je od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije 6. 5. 2016. godine dobijen dopis kojim se isto to moli. Istaknuto je da službe i preduzeća koja su započela i vršila predmetne radove nisu dobile nalog za delovanje 6. 5. 2016. godine, odnosno pre nego su sva lica u postupku primila rešenje, već su postupali po ustaljenoj praksi na osnovu dogovora sa kolegijuma koji su se održavali od 4. do 6. 5. 2016. godine, a u cilju uređenja komunalnog reda. Navedeno je i da o toku i dogovoru na predmetnim kolegijumima, odnosno sastancima, ne postoje zapisnici.

Na osnovu obavljenih razgovora, prikupljenih podataka i dokumentacije, Zaštitnik građana je utvrdio sledeće:

• da je 25. 4. 2016. godine u 12,45 časova komunalni inspektor Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda izlaskom na teren u Hercegovačku ulicu utvrdio da je na predmetnoj lokaciji porušeno više objekata, da se na istoj nalazi veća količina građevinskog šuta i komunalnog otpada o čemu je, umesto zapisnika, sačinio službenu belešku koja nije zavedena, i obavestio građevinsku inspekciju ovog Sekretarijata;

• da je Sekretarijatu 4. 5. 2016. godine prosleđena prijava N.N. lica koju je Komunalna policija primila preko „…" servisa uz fotokopiju prijave „…" upućene Gradskoj opštini Savski venac;

• da je načelnik građevinske inspekcije Sekretarijata 26. 4. 2016. godine putem elektronske pošte obavestio načelnika Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja Opštinske uprave GO Savski venac o zatečenom stanju u Hercegovačkoj ulici i predložio preduzimanje mera u okviru njegove nadležnosti;

• da je 5. 5. 2016. godine u 08,00 časova komunalni inspektor Sekretarijata izvršio inspekcijski nadzor u Hercegovačkoj ulici, o čemu je sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je u Hercegovačkoj i Mostarskoj ulici GO Savski venac na katastarskoj parceli br. 450 KO Savski venac zatečen veći broj urušenih objekata, građevinskog otpada i veća količina građevinskog otpada, kao i da je uvidom u RGZ javni pristup utvrđeno da su nosioci prava na kat. parc 450 KO Savski venac Republika Srbija, GO Savski venac, M. M. i Fond …, te sačinio foto dokumentaciju;

• da je 5. 5. 2016. godine u 8,45 časova komunalni inspektor Sekretarijata, u cilju provere da li je nadležna inspekcija GO Savski venac pokrenula postupak nakon primljene elektronske pošte (meila), u prostorijama GO Savski venac u prisustvu načelnika Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja Opštinske uprave GO Savski venac sačinio zapisnik i konstatovao da je isti upoznat sa elektronskom poštom koja mu je poslata i da izjavljuje da građevinska inspekcija GO Savski nema nikakve veze sa uklanjanjem komunalnog otpada na kat. parc. 450 KO Savski venac;

• da je 5. 5. 2016. godine u 10,30 časova komunalni inspektor Sekretarijata, u prostorijama Sekretarijata za imovinu i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda obavio razgovor sa pomoćnikom direktora Uprave za imovinu Gradske uprave grad Beograda i tom prilikom sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je prisutno lice upoznato sa zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i da je izjavilo da se dostave fotokopije izvesnih rešenja, kao i da su predmetna rešenja pravnosnažna;

• da je 5. 5. 2016. godine u 11,20 časova komunalni inspektor Sekretarijata, u prostorijama Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije obavio razgovor sa pomoćnikom direktora Direkcije i tom prilikom sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je prisutno lice upoznato sa zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i da su dostavljena na uvid rešenja Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda koja su pravnosnažna, te da je prisutna izjavila da je saglasna sa konstatovanim stanjem na kat. parc. 450 KO Savski venac, a da će po dobijanju rešenja komunalnog inspektora Direkcija dovesti predmetnu parcelu u uredno i čisto stanje;

• da je 5. 5. 2016. godine u 15,00 časova komunalni inspektor Sekretarijata, u prostorijama Sekretarijata obavio razgovor sa upraviteljem Fonda …i o tome sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je prisutna upoznata sa prijavom i zapisnikom br. 7436 od 5. 5. 52016. godine i tom prilikom je izjavila da rešenje Sekretarijata za imovinske i pravne poslove poseduje i upoznata je sa njegovim sadržajem;

• da je 6. 5. 2016. godine komunalni inspektor Sekretarijata u telefonskom razgovoru sa upraviteljem Fonda … dobio informaciju da Sekretarijat bilo kakav akt uputi redovnim putem poštom, zbog njegovog pravnog traga prema osnivačima i članovima fondacije, a o čemu je sačinio službenu belešku koja nije zavedena;

• da u postupku inspekcijskog nadzora nije utvrđivano čiji je nered odnosno šut, ko je komunalni nered napravio, niti ko je vlasnik srušenih objekata od kojih je šut nastao, već samo ko je vlasnik odnosno korisnik parcele na kojoj se nered nalazi;

• da je nakon sprovedenog postupka inspekcijskog nadzora rešenjima Sekretarijata za inspekcijske poslove od 6. 5. 2016. godine naloženo Gradu Beogradu – Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda, Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije i Fondu … iz Beograda da dovedu u uredno i čisto stanje katastarsku parcelu broj 450 KO Savski venac, srazmerno svom udelu, u roku od tri dana od prijema rešenja;

• da je tokom postupka inspekcijskog nadzora utvrđeno da je M. M. iz Beograda koja je u katastru nepokretnosti upisana kao uživalac prava korišćenja na delu katastarske parcele broj 450 KO Savski venac preminula, ali da nije utvrđivano da li je nakon njene smrti pokrenut ili sproveden ostavinski postupak, kao i ko su eventualni naslednici preminule;

• da su Sekretarijat za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda i Republička direkciji za imovinu Republike Srbije primili rešenja Sekretarijata od 6. 5. 2016. godine primili 6. 5. 2016. godine;

• da je upravitelj Fonda … rešenje Sekretarijata od 6. 5. 2016. godine primio 11. 5. 2016. godine;

• da je Republička direkcija za imovinu svojim dopisom od 6. 5. 2016. godine obavestila grad Beograd da Direkcija ne raspolaže sredstvima niti službama koje bi mogle preduzeti odgovarajuće aktivnosti u cilju čišćenja katastarske parcele broj 450 KO Savski venac, i da moli da službe grada Beograda preduzmu potrebne mere radi postupanja po napred navedenom rešenju Sekretarijata od 6. 5. 2016. godine;

• da je upravitelj Fondacije … iz Z… dopisom primljenim u Gradskoj upravi grada Beograda 12. 5. 2016. godine obavestio Sekretarijat da smatra da rešenje H – 11 broj: 355.1-802/2/2016 od 6. 5. 2016. godine nije u saglasnosti sa zapisnikom koji je na poziv komunalnog inspektora sačinjenog u istom predmetu 5. 5. 2016. godine, te da je 5. 5. 2016. godine pristupila u Sekretarijat i tom prilikom potpisala predmetni zapisnik, kao i da je tada obaveštena da će sve poslove vezane za pomenutu parcelu preuzimati Republika Srbija;

• da je raščišćavanje komunalnog nereda sa javnih površina i katastarske parcele 450 KO Savski venac, nastalog rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici od strane nepoznatih lica u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, trajalo od 6. 5. 2016. godine do 18. 5. 2016. godine;

• da je komunalni nered sa javnih površina u Hercegovačkoj ulici i katastarske parcele 450 KO Savski venac uklonjen mehanizacijom javnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd u sinhronizovanoj saradnji organa i službi grada Beograda, za šta ne postoje jasno propisane procedure angažovanja i postupanja u ovakvoj situaciji;

• da je punomoćnik preduzeća „…" d.o.o. iz Beograda, dopisom primljenim u Gradskoj upravi grada Beograda 10. 5. 2016. godine obavestio ovaj organ da je Privrednom sudu u Beogradu podnet predlog za obezbeđenje dokaza u vanparničnom postupku.

• Članom 3. stavom 1. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) je propisano da je vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, dok je stavom 2. ovog člana Ustava propisano da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Članom 32. stavom 1. Ustava je propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 36. stavom 1. Ustava je propisano da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, dok je stavom 2. ovog člana Ustava propisano da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Članom 58. stavom 1. Zakona je propisano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015) uređuju se sadržina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor. Članom 2. stavom 1. ovog Zakona je propisano da je inspekcijski nadzor posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koga vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, s ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Članom 37. stavom 1. Zakona je propisano da rešenjem inspektor odlučuje o merama upravljenim prema nadziranom subjektu.

Članom 1. Zakona o Opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010) je propisano da su po ovom zakonu dužni da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom. Članom 5. stavom 1. Zakona je propisano da Organi koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu zakona i drugih propisa. Članom 6. stavom 1. Zakona je propisano da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima. Stavom 2. ovog člana Zakona je propisano da kad ovlašćeno službeno lice, s obzirom na postojeće činjenično stanje, sazna ili oceni da stranka ili drugi učesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozoriće ih na to. Članom 7. Zakona je propisano da su organi koji vode postupak, odnosno rešavaju u upravnim stvarima, dužni da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Članom 39. Zakona je propisano da je stranka lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Članom 71. stavom 1. Zakona je propisano da se dostavljanje pismena (poziva, rešenja, zaključaka i drugih službenih spisa) vrši, po pravilu, tako što se pismeno predaje licu kome je namenjeno, dok je stavom 2. ovog člana Zakona propisano da se dostavljanje vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko službenog lica. Lice kome pismeno treba da se dostavi može biti pozvano radi prijema samo izuzetno, kad to zahteva priroda ili značaj pismena koje treba uručiti. Članom 89. stavom 1. Zakona je propisano da za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti određeni rokovi, dok je stavom 2. ovog člana Zakona propisano da ako rokovi nisu određeni zakonom ili drugim propisom, određuje ih, s obzirom na okolnosti slučaja, službeno lice koje vodi postupak. Članom 90. stavom 2. Zakona je propisano da se kad je rok određen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je određen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Članom 1. stavom 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) je propisano da se nasleđuje zaostavština, dok je stavom 2. propisano da zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Članom 23. stavom 1. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 20/92, 6/93 - odluka USRS, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94, 49/99 - dr. zakon, 79/2005 - dr. zakon, 101/2005 - dr. zakon i 87/2011 - dr. zakon) je propisano da inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora: pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju; sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica; pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, predmete i robu; uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize, ekspertize i sl.; naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad preduzeće ili druga organizacija sama ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati merenja pružaju osnov za to i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom odnosno uredbom. Članom 24 stavom 1. ovog Zakona je propisano da su inspektori samostalni u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima i za svoj rad su lično odgovorni. Stavom 3. ovog člana Zakona je propisano da inspektor je posebno odgovoran: ako u vršenju nadzora ne preduzme, predloži ili ne odredi meru za koju je ovlašćen; ako ne predloži ili ne pokrene postupak pred nadležnim organom zbog utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i ako prekorači granice ovlašćenja.

Članom 284. stavom 1. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014) je propisano da ako postoji opravdana opasnost da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje da bude otežano, može da se u toku kao i pre pokretanja parnice predloži da se ovaj dokaz izvede. Članom 286. Zakona je propisano da je u podnesku kojim traži obezbeđenje dokaza predlagač dužan da navede činjenice koje treba da se dokažu, dokaze koji treba da se izvedu i razloge zbog kojih smatra da kasnije dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo izvođenje da bude otežano. U podnesku po mogućstvu treba da se navede ime i prezime protivnika i njegovo prebivalište, odnosno boravište. Članom 287. stavom 1. Zakona je propisano da će se podnesak u kome je predloženo obezbeđenje dokaza dostaviti protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud će o predlogu da odluči i bez prethodnog izjašnjavanja protivnika.

Odlukom o komunalnom redu ("Sl. list grada Beograda", br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015 i 61/2015) propisuje se komunalni red na teritoriji grada Beograda (daljem tekstu: grad) i mere za njegovo sprovođenje. Članom 2. ove odluke je propisano da komunalni red, u smislu odredaba ove odluke, obuhvata: opštu uređenost naselja i uređenost postavljanja objekata i uređaja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju kao i uređenost izvođenja kulturnog ili artističkog programa na tim površinama. Članom 19. stavom 1. Odluke je propisano da površina javne namene, u smislu odredaba ove odluke, jeste prostor utvrđen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina i to: javne saobraćajne površine: kolovozi, trotoari, razdelne i zaštitne trake i pojasevi, pešačke i biciklističke staze, pešačka ostrva, trgovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, mostovi i dr., javne zelene površine: parkovi, spomen parkovi, zelene površine na skverovima, trgovima, pjacetama, zelene površine duž i u okviru puta (razdelne i zaštitne trake i pojasevi), travnjaci, drvoredi i drugi zasadi, zelene površine duž obala reka i drugih vodenih površina, zelene površine pored i oko stambenih i poslovnih zgrada, u okviru i između blokova stambenih i poslovnih zgrada, pošumljeni tereni, rekreacione površine i dr., površina oko objekta javne namene (prosvetnih, kulturnih, naučnih, zdravstvenih, socijalnih ustanova i organizacija, kao i drugih objekata za čiju izgradnju se može utvrditi javni interes u skladu sa zakonom), neizgrađeno građevinsko zemljište namenjeno za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina. Stavom 2. ovog člana Odluke je propisano da su površine u javnom korišćenju, u smislu odredaba ove odluke, površine koje planskim dokumentom nisu određene kao površine javne namene, a dostupne su većem broju građana, kao što su izgrađene i uređene saobraćajne i zelene površine unutar i između blokova zgrada, između zgrada, unutar otvorenih tržnih centara, kolonade, pasaži i sl, dok je stavom 3. propisano da su ostale površine, u smislu odredaba ove odluke, površine koje nisu obuhvaćene st. 1. i 2. ovog člana. Članom 30. ove Odluke je propisano da ostale površine iz člana 19. stav 3. ove odluke (neizgrađeno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište), koje su vidljive sa površine javne namene ili površine u javnom korišćenju), vlasnik, odnosno korisnik, odnosno neposredni držalac, mora držati u urednom stanju i to tako da trava ne prelazi 20 santimetara, izuzev trave u poljoprivrednoj proizvodnji, da uklanja korov, redovno orezuje živu ogradu, seče šiblje i suve grane, uklanja smeće i građevinski i drugi otpad, kao i da ogradu postavljenu oko tih površina popravlja i zamenjuje oštećene delove. Članom 60. stavom 1. ove Odluke je propisano da nadzor nad sprovođenjem ove odluke vrši organizaciona jedinica Gradske uprave grada Beograda nadležna za komunalne poslove, dok je stavom 2 ovog člana Odluke propisano da inspekcijski nadzor nad primenom ove odluke vrši opštinska i gradska komunalna inspekcija, u skladu sa nadležnostima utvrđenim posebnim propisima grada. Članom 61. stavom 2. ove Odluke je propisano da ako lice prema kome je usmerena upravna mera ne postupi po rešenju komunalnog inspektora, rešenje će se izvršiti preko drugog lica ili putem prinude u skladu sa zakonom. Članom 62. stavom 1. Odluke je propisano da kada komunalni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se zaustavljanjem ili ostavljanjem vozila, odnosno postavljanjem ili ostavljanjem objekata, uređaja i drugih stvari suprotno odredbama ove odluke ometa vršenje komunalne usluge, korišćenje komunalnih objekata ili puta ili kada je neophodno preduzimanje hitnih mera u javnom interesu u skladu sa zakonom, narediće korisniku, odnosno vlasniku ako je prisutan da odmah ukloni to vozilo, objekat, uređaj ili drugu stvar, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Članom 1. Odluke o komunalnoj inspekciji ("Sl. list grada Beograda", br. 18/92, 19/92 - ispr., 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 2/95, 6/99, 11/2005 i 29/2014) je propisano da poslove inspekcijskog nadzora nad izvršavanjem zakona i propisa Grada koji se odnose na: obavljanje komunalnih delatnosti, korišćenje, čuvanje i održavanje komunalnih objekata, uređivanje grada, javnih površina i dobara u opštoj upotrebi, kao i druge poslove utvrđene zakonom i propisima grada, obavlja na teritoriji grada komunalna inspekcija gradske opštine i Grada Beograda (u daljem tekstu: komunalna inspekcija). Članom 2. stavom 1. ove Odluke je propisano da komunalna inspekcija gradske opštine vrši u prvom stepenu sve poslove inspekcijskog nadzora. Stavom 2. ovog člana Odluke je propisano da će izuzetno od stava 1. ovog člana, komunalna inspekcija grada vršiti u prvom stepenu poslove inspekcijskog nadzora kontrole stanja komunalnih objekata i pružanja komunalnih usluga javnih komunalnih preduzeća koje je Grad osnovao ili preduzeća kojima je povereno vršenje komunalne delatnosti u oblastima: prečišćavanja i distribucije vode; prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda; proizvodnje i snabdevanja parom i toplom vodom; uređivanja i održavanja parkova, zelenih i rekreacionih površina; uređivanja i održavanja grobalja i sahranjivanja i održavanja objekata i instalacija javne rasvete. Stavom 3. ovog člana Odluke je propisano da komunalna inspekcija grada vrši u prvom stepenu poslove inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju: podizanje i održavanje spomenika i skulpturalnih dela; upotreba grba i zastave grada Beograda i postavljanje i uklanjanje plovila na delovima obale i vodnog prostora na teritoriji grada Beograda. Stavom 4. ovog člana Odluke je propisano da komunalna inspekcija grada vrši u prvom stepenu poverene poslove inspekcijskog nadzora nad trgovinom van prodajnog objekta, osim daljinske trgovine, kao i nad isticanjem i pridržavanjem radnog vremena i isticanjem poslovnog imena, u skladu sa zakonom.

Članom 20. stavom 1. ove Odluke je propisano da komunalna inspekcija grada u pogledu kontrole izvršenja zakona i drugih propisa i opštih akata, ima pravo i dužnost da komunalnoj inspekciji gradske opštine: izdaje instrukcije za izvršavanje poslova za koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni i za primenjivanje zakona i drugih propisa; da traži izveštaje, podatke i obaveštenja o izvršavanju zakona i drugih propisa; da neposredno ostvaruje nadzor nad njihovim radom i da vrši druga ovlašćenja u skladu sa ovom odlukom. Stavom 2. ovog člana Odluke je propisano da komunalna inspekcija grada može neposredno vršiti inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svim ovlašćenjima koja su zakonom, drugim propisima i ovom odlukom utvrđena za komunalnu inspekciju gradske opštine ako ih ti organi ne vrše. Stavom 3. ovog člana Odluke je propisano da komunalna inspekcija grada po potrebi organizuje i koordinira zajedničke akcije sa komunalnom inspekcijom gradskih opština. Stavom 4. ovog člana Odluke je propisano da komunalna inspekcija gradske opštine o izvršenom nadzoru i preduzetim merama jednom mesečno izveštava komunalnu inspekciju grada.

Organi uprave i vršioci javnih ovlašćenja moraju imati u vidu da su u obavezi da postupaju isključivo po zakonu, da stručno i efikasno odgovore na zahteve građana, da budu okrenuti potrebama građana i njihovom ispunjavanju, otvoreni i lako dostupni građanima prema kojima postupaju sa uvažavanjem i pažnjom, kao i da im ne nanose štetu već da im omoguće ostvarivanje i zaštitu njihovih prava u najvećoj mogućoj meri, čuvajući istovremeno i javni interes, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Utvrđeni propusti u radu organa i službi grada Beograda su toliko teški i očigledni da odaju utisak namerne greške, a ne slučajnog propusta. Najpre, odstupanje od uobičajenog načina komunikacije službenim (pisanim) putem i obaveštavanje Opštinske uprave GO Savski venac o potrebi postupanja putem elektronske pošte (meilom), uz potvrđivanje „odbijanja da se postupi" službenom beleškom komunalnog inspektora, već na prvi pogled ukazuju na potrebu da se hitno postupa u konkretnoj situaciji. Nakon što je na takav način praktično preuzela nadležnost za postupanje od Opštinske uprave GO Savski venac, Gradska uprava grada Beograda, nakon sprovedenog postupka inspekcijskog nadzora nije vlasnicima objekata čijim je rušenjem nastao komunalni nered i svim, već samo pojedinim korisnicima katastarske parcele br. 450 KO Savski venac, rešenjem naložila da istu dovedu u uredno i čisto stanje. Razlog koji je naveden za takvo postupanje, tj. da isto nije učinjeno jer je u postupku inspekcijskog nadzora utvrđeno da je imalac prava korišćenja na predmetnoj parceli upisan u katastar nepokretnosti preminuo, deluje u najmanju ruku neozbiljno i nestručno, imajući u vidu jedan od osnovnih postulata naslednog prava da „naslednici nasleđuju prava ali i obaveze svojih ostavioca". Takva selektivna primena Zakona i određivanje obveznika za otklanjanje komunalnog nereda odnosno izvršenje rešenja po slobodnom nahođenju, a ne na osnovu pravila propisanih zakonskim odredbama, stvaraju pre svega pravnu nesigurnost i nepoverenje građana u organe vlasti, a sasvim sigurno i sumnju da je pravi cilj postupanja organa vlasti sakriven iza javnog interesa, naročito zbog činjenice da ni u jednom aktu nastalom u postupku inspekcijskog nadzora nije naznačeno da se radi o „vanrednoj situaciji", kako su to naveli predstavnici organa i službi grada Beograda.

Činjenica da su službe i javna preduzeća grada Beograda započele raščišćavanje predmetne parcele i odnošenje šuta i komunalnog otpada sa iste i javnih površina okolo i pre nego su sve stranke kojima je rešenjem Sekretarijata naloženo da to učine u roku od tri dana od prijema rešenja primile rešenje, još jednom ukazuje na potrebu hitnog i hitrog delovanja. Čak iz uz potpuno zanemarivanje vremenskog okvira, odnosno navoda da su u roku od dva i po sata (u periodu od 7,30 časova – početak radnog vremena Sekretarijata pa do 10,00 časova – početak radova na raščišćavanju) predmetna rešenja doneta, dostavljena dvema strankama u postupku, te od tih istih stranaka dobijen odgovor pisanim i telefonskim putem da su saglasne da službe grada Beograda izvrše predmetno rešenje umesto njih, lako bi se mogao steći utisak da je opisano postupanje organa i službi bilo i više nego organizovano u cilju što ranijeg otpočinjanja i završetka radova na navedenoj parceli. Propuštanje bavljenja činjenicom da stranci u postupku nije uručeno rešenje kojim se odlučuje o njenom pravu ili obavezi, te izvršavanje tog rešenja praktično i pre nego je stranka saznala za svoju obavezu, predstavlja elementarno kršenje zagarantovanih prava ali i načela vladavine prava. Iako je navedenim postupanjem Fondacija … iz Z… takoreći oslobođena obaveze da predmetnu parcelu uredi srazmerno svom udelu kako joj je naloženo rešenjem Sekretarijata, opisanim postupanjem joj je i uskraćeno pravo izbora da li će predmetno rešenje sama izvršiti ili angažovati nekog drugog, možda jeftinijeg izvođača potrebnih radova. Ne stoje navodi predstavnika organa i službi grada Beograda da je i od strane ove Fondacije data saglasnost da se komunalni nered otkloni delovanjem gradskih službi i preduzeća, jer čak i u dopisu koji je u Gradsku upravu grada Beograda primljen 12. 5. 2016. godine, dakle 6 dana nakon početka radova, upravitelj ove Fondacije navodi da smatra da rešenje H – 11 broj: 355.1-802/2/2016 od 6. 5. 2016. godine nije u saglasnosti sa zapisnikom koji je na poziv komunalnog inspektora sačinjenog u istom predmetu 5. 5. 2016. godine, te da je 5. 5. 2016. godine pristupila u Sekretarijat i tom prilikom potpisala predmetni zapisnik, kao i da je tada obaveštena da će sve poslove vezane za pomenutu parcelu preuzimati Republika Srbija. Dakle, samovoljno preuzimanje obaveze izvršenja rešenja umesto obveznika izvršenja, doprinose stvaranju utiska da cilj postupanja organa i službi grada Beograda u konkretnom slučaju nije održavanje komunalnog reda, već nešto drugo.

Značajan doprinos tome ima i to što organi i službe grada Beograda nisu prekinuli izvršenje rešenja Sekretarijata i raščišćavanje parcele br. 450 KO Savski venac i javnih površina oko nje, iako je punomoćnik preduzeća „…" d.o.o. iz Beograda, dopisom primljenim u Gradskoj upravi grada Beograda 10. 5. 2016. godine obavestio ovaj organ da je Prekršajnom sudu u Beogradu podnet predlog za obezbeđenje dokaza u vanparničnom postupku. Na taj način navedeno preduzeće je onemogućeno da zaštiti prava koja smatra da mu pripadaju korišćenjem pravnih sredstava koje pravni poredak propisuje. Naime, nakon što pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nisu postupali po prijavama građana da nepoznata lica ruše objekte u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. 4. 2016. godine, zbog čega je Zaštitnik građana uputio preporuku ovom Ministarstvu, još jedan organ javne vlasti se oglušio o zahtev građana koji se odnosio na zaštitu njihove imovine u odgovarajućem postupku. Naime, predlogom za obezbeđenje dokaza vlasnici srušenih objekata su želeli da prikupe dokaze kako bi, nakon otkrivanja učinioca dela u noći između 24. i 25. 4. 2016. godine, prema istom mogli da upute odštetni zahtev. Kako su postupanjem službi i preduzeća grada Beograda ostaci porušenih objekata odneseni sa katastarske parcele br. 450 KO Savski venac, utvrđivanje vrednosti porušenih objekata je postalo otežano, odnosno skoro nemoguće. Iako su se vlasnici porušenih objekata na licu mesta više puta negodovali zbog započinjanja i izvođenja radova na odnošenju komunalnog nereda, čak ni to što je Gradska uprava grada Beograda 10. 5. 2016. godine bila obaveštena o podnetom predlogu za obezbeđenje dokaza nije uticalo na to da službe i javna preduzeća grada zastanu ili prekinu za izvršavanjem predmetnih rešenje, i na taj način prekinu da nanose dalju štetu vlasnicima porušenih objekata.

Pozitivni propisi i načela dobre uprave zahtevaju od organa koji vrše javna ovlašćenja da proaktivno postupaju po podnetim zahtevima građana. Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovan stav organa uprave prema obavljanju poslova iz svog delokruga i zakonito vršenje tih poslova radi ostvarivanja cilja zbog koga su organu data javna ovlašćenja. Propuštanje organa i službenih lica da se bave suštinom stvari, već umesto toga, iscrpljivanje u opravdanjima, unutrašnjim procedurama, i formom, karakteristično je obeležje „loše uprave". Teret neorganizovanosti ili propusta na strani organa uprave ne treba da snosi građanin. Takvo postupanje organa, za neposredne i posredne posledice po pravilu ima, i ovaj put je imalo, stvaranje pravne nesigurnosti, otežavanje pravnog položaja građana i kršenje njihovih prava.

Zbog svega gore navedenog, a kako bi odagnali sve stvorene sumnje i povratili puno poverenje građana u organe javne vlasti, opravdano poljuljano nakon učinjenih propusta, rukovodioci nadležnih organa i službi grada Beograda će, svako u okviru delokruga svoje nadležnosti, sprovesti odgovarajuće postupke i utvrditi ko su službena lica koja su odgovorna za učinjene propuste, i izreći im odgovarajuće mere, odnosno sankcije za učinjene propuste u radu, u skladu sa zakonom.

Takođe, organi i službe grada Beograda treba da na potpuniji i detaljniji način urede procedure za postupanje i usklađivanje rada organa, službi i javnih preduzeća grada Beograda, kako bi se, na jasan i precizan način, utvrdile nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti svakog subjekta i lica u navedenim organima i službama i, kako u budućnosti ne bi dolazili u situaciju da budu kolektivni nosioci krivice zbog propusta ili namere pojedinca.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise u ovoj pravnoj stvari, Zaštitnik građana, saglasno članu 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, upućuje preporuku organima, radi otklanjanja uočenih nedostataka u radu.

ZAMENICA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Vladana Jović Dostaviti:

-Gradskom veće grada Beograda

-Gradskoj uprava grada Beograda

-Skupštini grada Beograda

( Utvrđenje i preporuke Zaštitnika građana , )

Janković: Postoje sumnje da sam prisluškivan tokom kontrole

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je u Pressingu N1 televizije da postoje sumnje da je bio prisluškivan tokom postupka kontrole koji je sproveo u vezi sa događajima kada su osobe u fantomkama rušile deo Savamale.

"Dana 4. maja obavljen je telefonski razgovor sa načelnikom policijske uprave za Grad Beograd, Veselinom Milićem, koji je istakao da je na godišnjem odmoru i uputio na druge policijske predstavnike. U drugom minutu razgovora, dok su oba sagovornika još uvek pričala, u slušalicama se začula reprodukcija samog početka razgovora, te je razgovor prekinut", piše u Izveštaju ombudsmana.

Na pitanje da li taj paragraf sugeriše da je u pitanju prisluškivanje, Saša Janković je odgovorio:

"Mogao bi da sugeriše to i zbog toga se tu i našao. Ako bi to bilo tačno, to bi zaista, zaista bilo krajnje neobično i teško ali ne bi bilo prvi put da tajne službe primenjuju posebne mere i metode prema Zaštitniku građana".

Kako bi se ovakve stvari sprečile, dodaje ombudsman, postoji sistem demokratske civilne kontrole tajnih sluzbi u koju su uključene unutrašnja kontrola, parlamentarna, sudska kontrola, Poverenik i Ombudsman. "Taj sistem u Srbiji nije razvijen i zato ovakve insinuacije".

Šta se zaista zbivalo te noći?

Janković ističe da je utvrđeno da je oko 2h ujutru, 25. aprila jedna organizovana, opremljena, motorizovana grupa ljudi - između 20 i 30 njih, zaposela ulicu u Savamali. "Oni su ušli u tu ulicu, dva vozila su zaprečila ulicu i počeli su da evakuišu objekte i građane koji su se zatekli tu, neke su i lišili slobode. To su bili ljudi u crnim uniformama a na glavi su imali raznobojne fantomke, nisu sve bile crne".

Kako navodi, ti ljudi su oduzeli mobilne telefone građanima i nisu im dozvolili da vide šta se dešava dok su bageri rušili objekte a tim delom patrolirala vozila čije tablice su bile sakrivene novinama.

"To je bila jedna vandalska akcija", konstatuje ombudsman ali dodaje da se vandalski istupi dešavaju ali da postoje državni organi, to jest policija čiji je zadatak da to procesuira.

"Građani su, čim su mogli, zvali policiju koja nije reagovala iako su im rekli da su tu maskirani ljudi koji se nasilno ponašaju, lišavaju slobode i ruše. Oni nisu izašli na lice mesta. To je prva zabrinjavajuća stvar koja je u mojoj nadležnosti", naveo je Janković.

Neki građani su otišli peške u policiju i patrole su sa njima izašle na lice mesta ali su i tada procenili da ne treba da reaguju.

Takođe, dodatnu konfuziju su unele i izjave predstavnika Grada Beograda da građani nisu zvali policiju te noći, što nije tačno, kaže Zaštitnik građana. "Građani imaju svoje 'ja' i svoje dostojanstvo oni su se obratili meni, rekli da su zvali policiju, rekli kako je izgledao razgovor i to se nije poklapalo sa izveštajima zvaničnika zbog čega sam pokrenuo postupak kontrole".

Šta pokazuju snimci

Saša Janković navodi i da je način na koji ombudsman radi takav da uzme izjave od svih osoba i sve podatke zbog čega su i pribavili snimke razgovora između građana i policije. "Ispostavilio se da su građani bili u pravu, operaterka ih je, nakon konsultacija s šefom, uputila na komunalnu policije. Da li je to greška operaterke?".

Ono što je loša stvar, razgovarali smo sa šefom smene, koji je rekao da nema snimaka razgovora sa operatorkom, a ispostavilo se da ima. Nije govorio istinu. To ne bi smelo da se radi u postupku kontrole, objasnio je Janković.

"Pribavio sam sva dokumenta i može se reći da je utvrđena istina na nivou propusta vršioca javnih vlasti. Propusta je bila i prava građana su oštećena nezakonitim radom MUP-a", kazao je Janković.

Dodaje da sada policija treba da uradi svoj posao i pokaže da Srbija nije zemlja ljudi s fantomkama, da pronađe ljude u svojim redovima koji su očigledno učestovali u tome I da ih sankcioniše. "Izuzetno važno pitanje je ko su nalogodavci svega".

Ovo bi mogao da bude preloman trenutak, konstatovao je Janković i ukazao da vladavina prava posrće pred potrebom da politička volja stoji ispred primene zakona.

"Ovaj događaj je toliko snažan, upečatljiv, zbog scenskih efekata sa fantomkama i ne sećam se da se nesto slično ikad dogodilo", predočio je Janković.

( Saša Janković u Presingu, N1, 10. maja)

Vučić: Tvrdim da Saša Janković nije prisluškivan, ako jeste, kompletne bezbednosne strukture će biti smenjene

Vučić je rekao da apsolutno nije tačno da je ombudsman Saša Janković prisluškivan. "Tvrdim da nije", rekao je premijer novinarima.

Premijer je rekao da će, ako neko slučajno pokaže dokaze da je prisluškivan razgovor Jankovića i šefa gradske policije Veselina Milića, kompletne bezbednosne strukture će biti smenjene.

Primetio je da je od Jankovića čuo i razne pametne stvari, ali da za ovo očekuje izvinjenje.

Prema njegovim rečima, poraz na izborima je uvek motiv za mnoge aktere političke i javne scene da pomeraju fokus na druge, izmišljene teme.

( Sajt RTS-a, 11. maja)

Vučić: Jankovića ne prisluškuju, Savamalu noću rušili idioti

Predsednik tehničke Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je (na konferenciji za štampu 11. maja) da nije razumeo da je zaštitnik građana Saša Janković tvrdio da je priskuškivan, ali da on odgovorno tvrdi da ombudsman nije priskuškivan.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je 10. maja u Pressingu televizije N1 da postoje sumnje da je prisluškivan tokom kontrole rada policije u vezi sa slučajem rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala. "Ako bi to bilo tačno, to bi zaista, zaista bilo krajnje neobično i teško ali ne bi bilo prvi put da tajne službe primenjuju posebne mere i metode prema Zaštitniku građana", rekao je Janković.

Vučić je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije rekao da nije razumeo da je ombudsman tvrdio da je prisluškivan, ali da on tvrdi da zaštitnika građana niko nije prisluškivao. "On ima pravo i mogućnost da prikupi sve podatke i ustanovi da li je prisluškivan ili nije", rekao je Vučić i dodao da je dobio čvrste dokaze da ombudsman nije prisluškivan.

Vučić je rekao da će, ako se ispostavi da nije u pravu, kompletan bezbednosni sektor biti smenjen.

Premijer tehničke Vlade je rekao i da ako se ispostavi da Janković nije u pravu, očekuje da čuje reč "izvinite". "A ne 'čuo se šum', i moja tetka kada razgovara čuje šumove, i odmah mi kaže 'mene prisluškuju'. Nadam se da ćemo jednom da čujemo reč "izvinite". Mnogo toga sam pametnog i dobrog čuo od gospodina Jankovića i verujem da će tako biti u budućnosti", rekao je Vučić.

Na pitanje novinara N1 da li je pročitao izveštaj Saše Jankovića o kontroli rada policije u slučaju Savamala, Vučić je rekao da nije, jer je imao da čita mnogo drugih važnih izveštaja.

On je rekao i da ne želi da mu o fantomkama pričaju oni koji su slali Zemunski klan da pod fantomkama "preskaču ogradu, i hapse Slobodana Miloševića" i kojima su "fantomke bile osnovno sredstvo za rad". "Za ovu vladu ne radi Zemunski klan, niti bilo koji klan", poručio je Vučić.

Premijer je rekao i da u slučaju objekata u Savamali "nije reč o sirotinji", i da tamo niko nije živeo, već da su mnogima ti objekti poklonjeni i da su korisnici tih objekata zarađivali veliki novac. Rekao je i da za srušene objekte postoje jasne odbijenice za legalizaciju.

Vučić je rekao da je siguran da država ne stoji iza rušenja objekata u Hercegovačkoj, a da je onaj ko stoji "kompletan idiot i treba da odgovara". Dodao je da je trebalo da njega lično pozovu da učestvuje u "rušenju tog rugla gde su lopovi koristili narodnu imovinu".

Vučić je rekao da je saglasan da je neprihvatljivo da vozila bez registarskih tablica i ljudi pod fantomkama ruše objekte tokom noći, već da je sve trebalo da bude urađeno tokom dana sa svim dozvolama i saglasnostima nadležnih organa.

Izvor: Vučić: Jankovića ne prisluškuju, Savamalu noću rušili idioti N111. maja)

(Takođe: AUDIO: Vanredna konferencija za novinare predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, Sajt Vlade Srbije, 11. maja)

Saopštenje Zaštitnika građana povodom izjave predsednika Vlade o događajima u Savamali: jedini ko ima razloga da se izvini jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova - građanima

Povodom današnje (11. maja) konferencije za novinare predsednika Vlade Aleksandra Vučića, zaštitnik građana Saša Janković saopštava da jedini ko ima razloga da se izvini jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova - građanima, zbog toga što ih je 25. aprila od 2 do 4 časa ujutro, u beogradskoj Savamali, mimo zakona i svoje dužnosti ostavilo na cedilu, na milost i nemilost ljudima pod fantomkama i bagerima.

Zaštitnik građana podseća na zvanični izveštaj o nezakonitostima i nepravilnostima u radu Policije te noći, koji je dostavljen kontrolisanom organu i javnosti, u kome je svaka utvrđena činjenica dokumentovana. Taj izveštaj prvo treba pročitati, a onda sprovesti preporuke koje sadrži, kako se događaj iz izborne noći nikada ne bi ponovio. Sve drugo je skretanje pažnje sa tog događaja od ogromnog javnog interesa i Zaštitnik građana u tom skretanju pažnje neće učestovati.

( Saopštenje Zaštitnika građana povodom izjave predsednika Vlade o događajima u Savamali , Zaštitnik Građana, 11 maj 2016)

Jelica Vasilić: Srbiji izgleda ne treba zakon kada ima Vučića, koji je utvrdio šta je bespravno

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Jelica Vasilić izjavila je danas da premijeru Aleksandru Vučiću očigledno nije stalo do prava gradjana, s obzirom na odnos koji ima prema ombudsmanu i s obzirom da ne čita izveštaje tog regulatornog tela.

"Zaštitnik gradjana je taj koji štiti prava gradjana i kada on (Vučić) ne čita njegove izveštaje to znači da mu nije stalo ni do prava gradjana i da on ima samo neku svoju mantru", rekla je Vasilić u Beograd na konferenciji o korupciji.

Ona je navela da se u Srbiji očigledno ne zna šta je pravna država i da je zabrinjavajuća izjava premijera da je u rušenju dela beogradskog naselja Savamala loše samo to što su bespravni objekti rušeni noću.

"Bespravne objekte treba srušiti, ali je neophodno sprovesti sve pravne postupke pre toga u kojima su zaštićena sva ljudska prava. Da li je pravni postupak sproveden ili ne, to izgleda ovoj vlasti nije bitno", rekla je Vasilić.

Ona je dodala da Srbiji izgleda ne treba zakon "kada ima Vučića, koji je utvrdio šta je bespravno".

Vasilić je kazala da je očigledno da vlada ne poštuje i druge institucije i navela primer kada je Vučić rekao "mučeni Djurdjević" za Dejana Djurdjevića, predsednika Republičke izborne komisije, tela koje treba da brani pravo da svaki glas gradjana bude uračunat.

( Jelica Vasilić: Zabrinjava izjava premijera da je u rušenju u Savamali loše samo to što su objekti rušeni noću, IZJAVA-DANA | 12.05.2016 14:30 > 12.05 14:32)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

To jeste, gledano na politički način, ako se uskoro ne reši, rađanje države u državi. Imate jedan deo teritorije, koji je zauzela jedna oružana grupa. Držala je tu teritoriju. Napravila je nešto na toj teitoriji. Onda se ona povukla i mi ne znamo ko je ta oružana grupa, niti šta se tu zapravo desilo...

Slobodan Antonić, ZUMIRANJE 41, 11. MAJ 2016: Rušenje Beograda na vodi

***

LDP: Svako ko postavi pitanje kako je moguće da u 21. veku u centru Beograda neko sa fantomkama ugrožava nečiji integritet i imovinu, biva napadnut i obeležen

Pretnje upućene povereniku za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljubu Šabiću, posle njegovog zalaganja da se istraži ko su ljudi sa fantomkama koji su rušili objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu osudila je Liberalno demokratska partija .

"Neobično je da posle više od nedelju dana od tog dogadjaja, i dalje u javnosti postoji odredjeni strah da se o tome govori, a svako ko postavi pitanje kako je moguće da u 21. veku u centru Beograda neko sa fantomkama ugrožava nečiji integritet i imovinu, biva napadnut i obeležen", navedeno je u saopštenju Liberalno demokratske partije, koja je ocenila da reakcija policije navodi na sumnju da se slučaj ne istražuje ozbiljno i da mnoga pitanja ostaju bez odgovora.

"Vlast koja očigledno negira da se kršenje zakona dogodilo te noći u centru Beograda, samo pobuđuje sumnju da se određene grupe i pojedinci štite u svojoj nameri da nasilničkim ponašanjem ugorožavaju imovinu ostalih građana. Momentalno pronalaženje osumnjičenih za ovo krivično delo, kao i obezbeđivanje uslova da sve zainteresovane strane doprinesu rasvetljavanju samog čina, minimum je koji ova vlast mora pokazati i to je nešto što nalažu tekovine demokratije i poštovanja zakona, i to ne sme zavisiti od nečije dobre volje, kaže se u saopštenju LDP pod naslovom Zaštititi poverenika Šabića od nasilja i pretnji i istražiti događaj u Savamali)

Satririkon Njuz.net-a: Spomenik neznanom maskiranom junaku u Savamali

BEOGRAD, 3. maj 2016, ( Njuz ) – Skupština grada Beograda odlučila je da u Savamali, delu grada u kojem se gradi Beograd na vodi, podigne spomenik Neznanom maskiranom junaku u čast nepoznatim ljudima u fantomkama zbog izuzetnog doprinosa razvoju ovog dela prestonice.

( Njuz net)

Njuz.net: Nepoznati maskirani ljudi preko noći izgradili Beograd na vodi

BEOGRAD, (Njuz) – Grupa od tridesetak ljudi sa fantom maskama tokom protekle noći sagradila je dve kule u Beogradu na vodi, šoping mol, kao i hotel sa pet zvezdica.

Kako saznaje Njuz, ova još uvek neidentifikovana družina je vezala noćnog čuvara, da bi zatim počela sa izgradnjom ovih objekata.

EPOZNATI LJUDI SA FANTOMKAMA PREKO NOĆI SAGRADILI BEOGRAD NA VODI, Njz.net 28. aprila)

DS: Protesti ukoliko se ne otkrije ko su maskirani rušioci Savamale i ko su njihovi nalogodavci

U narednih nekoliko dana, ukoliko se ne oglase institucije i gradonačelnik Beograda povodom toga što je 30 počinilaca koji su nosili fantomke sa 3 bagera srušilo kvart u centru Beograda i ne zatraže od nadležnih organa da se ovaj slučaj hitno reši, Demokratska stranka će pozvati građane Beograda da se priključe protestu i da zajedno pošaljemo poruku da ne želimo da nas predstavljaju u glavnom gradu oni koji okreću glavu od bezakonja i nasilja, izjavio je Balša Božović, predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke.

On je jednu fantomku uručio gradonačelniku Beograda izjavivši da bi ona "trebalo da mu bude pri ruci i da ga podseća na ono sa čim se građani Beograda suočavaju na ulicama glavnog grada".

- Ono što je uplašilo, uznemirilo i dodatno ponizilo građane Beograda jeste što je 30 lica sa fantomkama i 3 bagera srušilo kvart u centru Beograda. Do dana današnjeg nismo uspeli da čujemo ko su ti ljudi, i ko su njihovi nalogodavci. Gradonačelnik Beograda je rekao po sopstvenom priznanju da ga to ne interesuje, da se nije ni raspitivao o tom slučaju i događaju i da se on lično oseća bezbedno. Gradonačelnik je jedini koji se u Beogradu oseća bezbedno, i mi ćemo mu dostaviti ovu fantomku da mu bude pri ruci, i da ga podseća na to sa čim se građani suočavaju po ulicama glavnog grada. Ako se ne tiče gradonačelnika Beograda, tiče se, naravno, nas. Ako se gradonačelnik jedini oseća bezbedno, ne osećaju se građani bezbedno. Ako gradonačelnik okreće glavu od bezakonja, od ovakvih krivičnih dela, onda sasvim sigurno nećemo okretati glavu mi, poručio je Božović.

On je istakao da to što se dogodilo juče nekome, može da se dogodi bilo kome, bilo da je u pitanju krov nad glavom, posao ili da je u pitanju nečija imovina.

- Beograđani jesu, činjenica, nebezbedni. Da li ovo znači da se sutra može dogoditi da se poruši neki objekat javne namene, neki dom zdravlja, neka bolnica, neki park ispred nečije kuće, nečije dvorište. Smatramo da Beograd u svojoj modernoj istoriji ovako nešto nikada nije doživeo. Ko je poslao 30 ljudi sa crnim fantomkama, sa bejzbol palicama, sa pajserima? Ko je nalogodavac tih krivičnih dela? Ko je poslao preteće poruke Radoljubu Šabiću samo nekoliko dana nakon što je tražio dodatne informacije od gradonačelnika Beograda? Ono što je suština svega ovoga ja da mi ne želimo da prestanemo da pitamo i nećemo se apsolutno zaustaviti dok ne saznaju građani Beograda istinu, rekao je Božović.

Predsednik beogradskog odbora DS je rekao da će se Demokratska stranka obratiti i domaćim i stranim institucijama.

- Ukoliko se u narednih nekoliko dana hitno ne razotkriju počinioci ovih krivičnih dela, organizovaćemo protest i pozvati sve građane da se protestu priključe, rekao je Božović.

( Protesti ukoliko se ne reši slučaj fantomkiDemokratska stranka, 5. maja 2016. )

Povodom rušenja objekata u Savamali (Demokratska stranka je u subotu, 14. maja 2016. organizovala protestni skup pod nazivom "Da odbranimo Beograd" u Hercegovačkoj ulici u Beogradu (iza Geozavoda, na mestu porušenih objekata).

Zahtevi policiji i tužilaštvu sa protesta Branimo Beograd

Tokom protesta "Da odbranimo Beograd" u Savamali 14. maja čuli su se zahtevi da ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, načelnik Beogradske policije Veselin Milić i vršioc dužnosti direktora policije Vladimir Rebić podnesu ostavke zbog ometanja istrage rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila i prikrivanja izvršioca krivičnog dela.

Među zahtevima je i to da se što pre identifikuju i kazne maskirani huligani koji su bagerima rušili objekte, i da se kazne njihovi organizatori i pomagači.

1. Zahtevamo da se što pre identifikuju i kazne maskirani, uniformisani huligani koji su u noći 25. aprila, naoružani bejzbol palicama i bagerima uništavali tuđu imovinu, vezivali i maltretirali građane, kao i njihovi organizatori i pomagači.

2. Zahtevamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova u najkraćem mogućem roku usvoji i sprovede sve preporuke Zaštitnika građana, koji je u svom izveštaju od 9. maja utvrdio da policija nije reagovala na pozive građana koji su joj prijavili niz krivičnih dela u vezi sa događajima u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila, kao i da ti propusti u radu policije nisu rezultat propusta pojedinca, već su očigledno organizovani i usklađeni na više nivoa i između više državnih i nedržavnih subjekata.

3. Zahtevamo od Tužilaštva da od policije preuzme preduzimanje predistražnih radnji u vezi sa događajima u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila, jer postoje dokazi i osnovana sumnja da su policijski funkcioneri i službenici učestvovali u omogućavanju i prikrivanju izvršenja krivičnih dela koja policija navodno istražuje.

4. Zahtevamo od Tužilaštva da sa povećanom pažnjom nadzire i upravlja radom unutrašnje kontrole policije, i da, ukoliko u najkraćem roku ne bude rezultata, samostalno preduzme sve potrebne mere za utvrđivanje činjenica i krivične odgovornosti policijskih funkcionera i službenika koji su izvršili i pomagali i prikrivali izvršenje krivičnih dela.

5. Nakon toga, zahtevamo da Tužilaštvo objavi koje je mere preduzelo radi krivičnog gonjenja policijskih funkcionera i službenika koji su izvršili i pomagali i prikrivali izvršenje krivičnih dela.

6. Zahtevamo od policije odgovor na pitanje koje su radnje i mere do sada preduzete radi otkrivanja izvršilaca krivičnih dela u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila. Da li je izvršen uviđaj na mestu izvršenja krivičnog dela? Ako jeste, kada? Ako nije, zahtevamo da navedu razloge i zakonske odredbe na osnovu kojih nije. Zašto mesto izvršenja krivičnog dela nije obezbeđeno i zašto je dozvoljeno da se unište eventualni tragovi i dokazi uklanjanjem ostataka porušenih objekata?

7. Zahtevamo da načelnik policijske uprave za Grad Beograd, direktor Policije i ministar unutrašnjih poslova podnesu ostavke zbog aktivnog ometanja pronalaženja izvršilaca krivičnih dela u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila i prikrivanja izvršenja krivičnih dela od strane policijskih službenika.

( Zahtevi policiji i tužilaštvu , Demokratska stranka)

Šešelj traži smenu gradskog menadžera Gorana Vesića

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj optužio je menadžera Grada Beograda Gorana Vesića da stoji iza rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici. Šešelj je na Tviteru napisao da ga Vesić napada zbog koalicije sa Demokratskom strankom u beogradskoj opštini Stari Grad, a da je gradski menadžer i funkcioner Srpske napredne Stranke sam porušio noću celu Hercegovačku ulicu, pa nikom ništa.

"Zvanično obaveštavam premijera Aleksandra Vučića da je upravo gradski menadžer Goran Vesić onaj kreten što je organizovao rušenje objekata u Savamali", naveo je Šešelj.

On je dodao da Vesić zbog toga mora biti hitno smenjen, procesuiran i sudski obavezan da vlasnicima porušenih objekata isplati odštetu.

( 'Da odbranimo Beograd': Hitno ostavke zbog Savamale, Radio Slobodna Evropa, 14 maja )

Vesna Rakić Vodinelić, Nova stranka: Bez obzira da li je objekat besparvno ili legalno podignut, ne sme se rušiti lica pod maskama, čiji je identitet prikriven, noću, bez sudskog naloga...

Predsednica Saveta Nove stranke Vesna Rakić Vodinelić izrazila je sumnju da iza „fantomskog" rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici stoji Luka Tomić, šef kabineta gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ona je na konferenciji za novinare 6. maja istakla da je Tomić istovremeno član Nadzornog odbora „Beograd na vodi d.o.o", a da je „razbojnički čin sračunato izveden u korist ovog projekta". (Agumentacija Vesne Rakić je saopštena od 9. do 14. minuta VIDEO ZAPISA U PRILOGU: Između ostalog, Vesna Rakić je navela da rušenje objekata ako je bilo po nekom sudskom nalogu, nije moglo vršiti neko čije identitet je prikriven, ko nije sudski izvršilac, ili inspektor ovlašćen za nasilno rušenje, te da se rušenje objekata, bez obzira da li su legalizovani ili bresparvno izgrađeni, ne može vršiti noću, već od 7 časova do 22. uveče, a posle tog vremena samo po posebnom sudskom nalogu, a takav nalog nije pokazan. Po njenom mišljenju, partnica o obeštećenju u ovom slučaju bi mogla trajati nekoliko godina.)

Na konferenciji za medije su potpredsednica NOVE Alena Bukilić, generalni sekretar Aleksandar Stanković i predsednik Gradskog kluba Foruma mladih Beograd Uroš Eleković istupili sa „fantomkama" na glavama.

Ovim simboličnim činom su želeli da ukažu na nasilje koje se pod nalogom Srpske napredne stranke odvija u kontinuitetu, kako pod maskama tako i bez njih.

- Siniša Mali dao je bezobzirnu izjavu da se "nije raspitivao o tome" ko je u noći između 24. i 25. aprila rušio zgrade po Beogradu. Nijedan državni organ ni posle dvanaest dana nije našao za potrebno da obavesti građane o tome za koga rade ljudi sa fantomkama. Ruši se uvek u korist onog ko tvrdi da će graditi, dakle, ruši se u korist fantoma pod nazivom "Beograd na vodi". Gradonačelnik nije morao da ide daleko da se raspituje. Njegov šef kabineta, Luka Tomić, član je Nadzornog odbora tog fantoma – "Beograda na vodi d.o.o." – istakla je Bukilić.

Ukazavši na to da „rušenje iz bilo kog komunalnog razloga mogu da obavljaju samo ovlašćena lica", Eleković je ocenio da to svakako ne smeju biti pojedinci koji kriju svoj identitet.

-Ljudi pod fantomkama su izvršili više krivičnih dela: oštećenje tuđih prava iz čl. 220, protivpravno lišenje slobode iz čl. 132, povreda slobode kretanja iz čl. 133. Krivičnog zakonika. Mali prikriva izvršenje ovih krivičnih dela, a prikrivanje krivičnog dela je krivično delo. Po njihovom nalogu od juče se ubrzano uklanjaju ostaci porušenih zgrada, u nadi da će Tužilaštvo moći da se osloni samo na izjave svedoka. A svedocima će svakako biti zaprećeno fantomkama, ako već i nije – naveo je Eleković.

( Kabinet Siniše Malog odgovoran za „fantomsko" rušenje u Beogradu 06.05.2016, Nova, 7. 5. 2016)

Godinu dana pre: Ne zna se ko je u sred bela dana izbacio putnike iz tramvaja, a ovaj preprečen da gosti ne vide veliku žutu patku

Godinu dana pre, gotovo u isti dan, 26 aprila 2015 godine u Savamali, na istom mestu, zaustavljena su dva tramvaja, putnici izbačeni, a tramvaji iskorišćeni da se prepreči put ka zgradi Beogradske zadruge u kojoj je potpisivan ugovor o Beogradu na vodi, i tako zaklone od pogleda gostiju okupljeni demonstranti, aktivisti inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" i njihov simbol - velika žuta patka.

Neki od aktivista su se obratili vlastima i zatražili informacije o razlogu odnosno nalogodavcu zaustavljanja dva tramvaja i izbacivanja putnika iz istih.

Nakon intervencije Poverenika za informacije dobili su izjašnjenje Gradskog saobraćajnog preduzeća, u kome se izričito navodi da "od strane JKP GSP Beograd nije dat nalog da se dana 26. 04. 2015. između 12 i 14h kod zgrade Beogradske zadruge zaustave dva tramvaja i izbace putnici iz istih, već da je to učinjeno po nalogu MUP-a, i to iz razloga što su se u tom vremenu u ulici Karađorđevoj dešavale demonstracije". A od policije dobili su odgovor da ona ništa ne zna o tome, da ne raspolaže bilo kakvim informacijama o tom događaju. I tako je i ostalo. A i sada neki izgleda misle da stvar "treba" odnosno može da se završi na isti način?!

( Rodoljub Šabić: NEPOZNATI" GRAĐANI U AKCIJI , blog.b92.net, 02.05.2016.)

Ko plaća štetu načinjenu prilikom raščišćavanja terena za Beograd na vodi

Po članu 5.2.5 Ugovora o zajedničkom ulaganju u Beograd na vodi , Republika Srbija obezbeđuje brzo izdavanje svih neophodnih dozvola za fizičko raščišćavanje. Izdavanje dozvola za rušenje ne utiče na rokove raščišćavanja. Po članu 5.2.6 RS preuzima punu odgovornost za: (a) svaki gubitak ili štetu načinjenu trećim licima (uključujući i fizičku povredu) u toku Fizičkog raščišćavanja; i (b) svaki gubitak ili štetu načinjenu na imovini unetoj na Zemljište od strane ili u ime Društva i/ili Strateškog partnera.

( Videti više: Ugovor o zajedničkom ulaganju u Beograd na vodi , Vreme, Dokument, 20.09.2015.

Izdavanju dozvola za rušenje po Ugovoru o zajedničkom ulaganju u Beograd na vodi Vreme, Dokument, 20.09.2015.);

Napadači u fantomkama isekli su strujne kablove

Tokom rušenja Savamale i objekata ispod mosta Gazela napadači u fantomkama isekli su strujne kablove.

Upoređivanje transkripata razgovora između policije i građana s dispečerskim dnevnicima Elektroprivrede pokazuje da je policija oštećenja na provodnicima elektroekipama prijavila tek nekoliko sati posle poziva građana koji su tražili pomoć zbog maltretiranja maskiranih ljudi...

„Na prijavu policije da je provodnik na zemlji kod stadiona FK Železničar, adresa Braće Krsmanović bb, dežurna ekipa je došla na lice mesta u 6.10 i konstatovala da je napajanje za pomoćne zgrade, koje su srušene od strane NN lica, na zemlji, predmetni raspon je isključen na stubu". Slična situacija zabeležena je i u Savamali. Prema izjavi v.d. direktora policije Vladimira Rebića datoj zaštitniku građana, policija tog jutra nije obavila uviđaj na ruševinama pošto su kablovi varničili. Prema evidenciji EPS-a kvar je otklonjen istog dana. Međutim, uviđaj nikada nije obavljen. Ruševine, koje su dokaz noćnog divljanja maskiranih uklanjaju se po danu danima. ( Izvor: Savamala: Strah policije od pokidanih kablovaN1, 13. 5. 2016.


Premijer Aleksandar Vučić je u odgovoru na novinarsko pitanje na konferenciji za štampu u vladi Srbije 24. 5. da li je pročitao izveštaj Zaštitnika građana o rušenju u Savamali, odgovorio vrlo kratko:

"Nisam pročitao, ali sam vam rekao svima da postupaju po uputstvima Zaštitnika građana. Dakle, postupio sam u skladu sa zakonom. Nadležni organi će da reše taj slučaj. Ne brinite. I mislim da ima i napretka."

Smrt svedoka događaja

Slobodan Tanasković (58), koga su maskirani ljudi vezali i oduzeli mu mobilni telefon kada su usred noći 25. aprila porušili objekte Savamali, preminuo je 24. maja u Klinici za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije (VMA). Prema Rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara za TV N1 35. maja zdravstvena inspencija ispituje primenjenu metodologiju lečenja, a da on na osnovu površnog uvida u medicinsku dokumentaciju misli da nije bilo prekršaja lekarske etike. Ministar lončar Lončar je, međutim, kritikovao poverenika za informacije Rodoljuba Šabića zato što je u blogu B92 izneo detalje o Tanaskovićevom zdravstvenom stanju koji ne smeju biti objavljeni, prenevši tvrdnju iz poruke koju je dobio od vlasnika jednog srušenog objekta da je ćuvar S. T.prenet na VMA uz komentar da je predinfarktno stanje, a da je zatim prebačen s kardiologije zbog zapetljanih creva i da su tom jadnom čoveku na VMA, zbog psihičkih problema, vezane i ruke i noge te da je obaveza nadležnih da rasvetle ceo slučaj "sada još veća"...

Slobodan Tanasković je u medijskim izveštajima pominjan kao čuvar objekata u Hercegovačkoj ulici, ali Zlatko Stevanović, vlasnik agencija „Kuguar", koja je obezbeđivala objekte preduzeća „Iskra" u Savamali tvrdi za Politiku 25. maja da Tanasković nije bio zaposlen u njegovom preduzeću, već da su mu radnici obezbeđenja iz „Kuguara" kada su shvatili da je reč o izuzetno pedantnom i pristojnom čoveku, dozvolili da spava u jednoj od „Iskrinih" prostorija da ne bi spavao na ulici, a da je on u znak zahvalnosti, obilazio krug i pomagao čuvaru iz "Kuguara" iz noćne smene.

Izgleda da je taj slučaj ranije pominjao premijer Vučić, kada je zamerio TV N1 što je sakrila lice jednog od svedoka događaja, a da on ne može reći zašto su to učinili.

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je u izjavi za list Danas, koju je objavio na ličnom nalogu na Tviteru da je preminuli svedok Slobodan Tanasković "sigurno mogao pomoći u istrazi" događaja u Savamali.

"Slobodana Tanaskovića sam upoznao lično, u mojoj kancelariji ispričao mi je detaljno šta mu se desilo te noći u Savamali. Bilo je lako vidljivo da je bio blag čovek koje je mnogo teškoća u životu proživeo, čak i ljudi pod fantomkama su mu se te noći obraćali sa 'Ćale' i trudili se da ga ne maltretiraju više nego što su morali da izvršili zadatak", kazao je Janković.

On je dodao da je Tanasković "sigurno mogao pomoći u istrazi", ali da "bilo kakve insinuacije u vezi njegove smrti nemaju činjeničnog osnova i nekorektne su prema zdravstvenim radnicima".

Pod naslovom Smrt čuvara produženo krivično delo fantoma list Danas 25. maja citira stručnjake za krivično pravo beogradske advokate Branislava Tapuškovića i Borivoja Borovića koji smatraju da bi se smrt čuvara morala ozbiljno ispitati. «Lekari moraju da utvrde da li postoji veza između tog događaja i njegove smrti, što je neophodan postupak u ovom slučaju», kaže Tapušković. Borović dodaje da ukoliko se ta veza utvrdi za onoga ko je čuvara vezao to bi mogla biti otežavajuća okolnost.

Odgovarajući na pitanje novinara da li ga brine što mesec i po nakon incidenta nema rezultata istrage, premijer Aleksandar Vučić je izjavio 2. juna dada će se istina o tom slučaju saznati "svidelo se to nekome ili ne". «Država će izaći sa informacijama, ali prvo će tužilaštvo da ispita taj slučaj», rekao je Vučić, naglasivši da se njegovi politički protivnici vraćaju na Savamalu, jer "šta bi drugo radili" i istakao da su mnogi izmišljali da je neko nekog vezivao, a sve te laži političkih protivnika narod je slušao. "Slušali su i kako su ljudi vezivani, a imamo 11, ne jednog svedoka, da nije bilo tako. I to su lagali, kao i oko mnogo drugih stvari po tom pitanju", rekao je Vučić.

Obdukcija preminulog Slobodana Tanaskovića, svedoka rušenja u Savamali, pokazala je da nije bilo nasilne smrti, piše Danas, 5. 6. pozivajući se na nezvanične izvore sa Vojno-medicinske akademije.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine