Papinu "izbegličku politiku" verovatno ne podržava ni veći deo crkve ni većina takozvanih vernika, ali kod njega nema kalkulacije kada reči o milosrđu, bratstvu i solidarnosti pretvara u dela. Ono što Franja radi nisu samo „lepi gestovi", već simboli kojima se pokazuje pravi put u doba kada rastu mržnja i netrpeljivost i kada padaju sve „evropske" i „hrišćanske" vrednosti

Dvanaest izbeglica iz Sirije, tri porodice sa šestoro dece, ukrcalo se 16. aprila na Lezbosu u avion pape Franje i otišlo u Vatikan. „Sveta stolica" je u saopštenju navela da papa Franja želi da time „načini gest dobrodošlice" izbeglicama, da će Vatikan preuzeti odgovornost za pružanje podrške tim porodicama, kao i da su svi iz grupe muslimanske vere. Tokom posete Lezbosu, papa Franja, vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi i arhiepiskop atinski Jeronimos podelili su ručak sa te tri porodice u izbegličkom kampu, a potom zajedno održali u luci molitvu u sećanje na hiljade ljudi koji su se utopili u Egejskom moru pokušavajući da dođu do Evrope.

Različiti komentari propratili su papin postupak. Predsednik Češke Miloš Zeman je izjavio: „Priznaćete da kada se radi o milionima izbeglica, uzeti dvanaest jeste samo lep gest ali ništa više", pozivajući nevladine organizacije i dobrovoljce da ne dovlače muslimanske izbeglice u Evropu, već da da krenu na Bliski istok i u Afriku i tamo pomognu.

U krugovima bliskim crkvi se spekulisalo da je Carigradski patrijarh Vartolomej I, koji je predložio papi zajedničku posetu Lezbosu, odigrao „veliku igru" jer je, posle istorijskog sastanka Franje i ruskog patrijarha Kirila I sredinom februara u Havani, sa papom predupredio utisak da nova osovina Rima i Moskve ide na račun veza sa ekumenskim patrijarhatom u Istanbulu.

Verovatno da svaki papin potez mora da bude pažljivo isplaniran, ali čini se da kod Franje ima mnogo postupaka iza kojih ne stoje kalkulacije i razmišljanje o rejtingu. Papa je od početka izbegličke krize pozivao na solidarnost i milosrđe, mnogo puta svojim rečima i gestovima skretao pažnju na jedan od najvećih egzodusa modernog doba. Između ostalog, oprao je i poljubio noge izbeglica iz Eritreje, Nigerije, Malija, Sirije, Pakistana u preduskršnjem ritualu u prihvatnom centru u naselju Kastelnuovo Di Porto u blizini Rima. To je tradicionalni obred na Veliki četvrtak kada papa pere noge dvanaestorici ljudi, u znak sećanja na Isusa koji je, po Bibliji, prao noge dvanaestorici apostola. Papa Franja je tada rekao da je njegov gest znak dobrodošlice i bratstva, da su svi deca istog Boga, da „imamo različite kulture i religije, ali smo braća i želimo da živimo u miru", osudio teroristički masakr u Briselu koji se desio malo pre toga kao „gest rata" koji su izveli „krvoločni ljudi u službi industrije oružja, koji žele da unište bratstvo čovečanstva koje predstavljaju migranti".

Među izbeglicama kojima je oprao noge je bilo muslimanskih, pravoslavnih, hindu i katoličkih vernika, od „dvanaest apostola" četiri su bile žene, a Franja je još jednom pokazao da ga ne pogađaju kritike konzervativaca unutar crkve koji smatraju da je sramotno da bude prvi papa koji pere noge „nekrstima" i ženama.

Franja je u mnogo čemu prvi – prvi je papa u hiljadugodišnjoj istoriji katoličke crkve rođen izvan Evrope, prvi iz Amerika, prvi rodom iz Južne hemisfere, ali nije to ono po čemu će se bivši hemičar, profesor književnosti i psihologije, ljubitelj opere, grčke klasike, Šekspira, Dostojevskog i plivanja najviše pamtiti. Neće to biti čak ni skromnost kojom je bivši nadbiskup Buenos Ajresa, putujući javnim prevozom i živeći u iznajmljenom stanu umesto u biskupskoj palati, zaslužio nadimak „kardinal siromašnih".

Više od svega to će biti zalaganje za elementarne ljudske vrednosti oko kojih nema kompromisa – biti human i solidaran, biti na strani slabih, što je osnova i hrišćanstva i svih drugih religija, i moralnosti svih onih koji u bogove ne veruju. Papinu "izbegličku politiku" verovatno ne podržava ni veći deo crkve ni većina takozvanih vernika, ali kod njega nema kalkulacije kada reči o milosrđu, bratstvu i solidarnosti pretvara u dela. Zeman i zemani nikada neće razumeti da to nisu samo „lepi gestovi", već simboli kojima se pokazuje pravi put u doba kada rastu mržnja i netrpeljivost i kada padaju sve „evropske" i „hrišćanske" vrednosti.

Češki predsednik je, inače, komentarišući papino dovođenje izbeglica u Vatikan, dodao i da se više slaže sa bivšim nemačkim kancelarom Helmutom Kolom koji kaže da Evropa ne može da apsorbuje tolike izbeglice, ponovio da on nema ništa protiv izbeglica ni imigranata kao takvih, ali da neće muslimane u Evropi, jer „nisu u stanju da se integrišu u evropsku kulturu i vrednosti". „To ne znači da nećemo pokazati hrišćansko milosrđe u logorima na Bliskom istoku," poentirao je Zeman.

A da će gestovi poput Franjinih biti sve više neophodni, i da strašni pomen mrtvima koji su se utopili nadomak Evrope koji su verski poglavari održali na Lezbosu neće biti poslednji, pokazala je vest koja je stigla pre dva dana. Brod na kome je bilo oko 400 izbeglica iz Somalije, Eritreje i Sirije potonuo je blizu egipatske obale, skoro svi putnici su se utopili, a italijanski predsednik Serđo Matarela je rekao da Evropa treba da se suoči „s novom tragedijom u Mediteranu".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine