VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011. >

Put za istok

Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...

Pevačica Radmila Karaklajić upravo se vratila iz Sankt Peterburga gde je početkom decembra održala četiri uspešna koncerta. Na ruskoj nacionalnoj televiziji ORT u oktobru je prikazan dokumentarni film o jugoslovenskoj estradi u kom je najveća pažnja posvećena legendi jugoslovenske popularne muzike Đorđu Marjanoviću. Ovih dana, Vlada Divljan završava projekat prepevavanja pesama Idola na poljski jezik. Pre toga, u oktobru, objavljen je Jugopolis 2, treći (nakon Jugotona i Jugopolisa), na kom poznati poljski muzičari izvode prepeve najvećih hitova jugoslovenskog novog talasa i rokenrola osamdesetih. Neko bi pomislio da su sve ove vesti izvučene iz nekakve arhive od pre dvadeset ili trideset godina. Međutim – nisu. Nekada velika, snažna i autentična popularna kultura Jugoslavije, ostavila je traga i van granica zemlje, a uspomene na nju i dalje žive.

OSVAJANJE SSSR: Sve je počelo početkom šezdesetih. Zahvaljujući saradnji koncertnih agencija, jugoslovenskog Jugokoncerta i sovjetskog Goskoncerta, jugoslovenske zvezde popularne muzike počele su da odlaze u početku na višednevne, a potom i na višemesečne turneje po tadašnjem SSSR-u. Preteča ove prakse bili su 1960. Anica Zubović, Duško Jakšić, Radmila Dimić i Aca Sarajevski, koji su gostovali na privrednom sajmu na kom je učestvovala Jugoslavija. U jednom od intervjua koje je dala krajem osamdesetih, Anica Zubović je ispričala kako su njih četvoro tokom dve nedelje svake večeri držali po dva koncerta zaredom. Već naredne, 1961. prva veća grupa naših muzičara otišla je na dvomesečnu turneju po SSSR-u. Nastupali su Cune Gojković, Lola Novaković, Anica Zubović i Krsta Petrović uz pratnju džez orkestra Vojislava Bubiše Simića. Ta turneja ostala je upamćena po tome što je na njoj okončana romansa između dve današnje legende jugoslovenske muzike: Lole Novaković i Cuneta Gojkovića, ali i po eksploziji ispred hotela u Bakuu, do koje je došlo kada je jedan od muzičara, na molbu Lole Novaković, izručio pepeljaru kroz prozor, u vazduh prepun naftnih isparenja.

Praksa višemesečnih turneja po SSSR-u ustalila se u narednoj deceniji, te su tih godina pred sovjetskom publikom pevali mnogi: Cune Gojković, Anica Zubović, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi, Lola Novaković, Arsen Dedić, Gabi Novak, Korni grupa, Indeksi, Miki Jevremović, Boba Stefanović, Daliborka Stojšić, Lidija Kodrič, Minja Subota, Bojan Kodrič, Sedmorica mladih, Pro Arte i mnogi drugi. Međutim, prelomni trenutak nastao je 1963. Pred sovjetskom publikom pojavio se tajfun zvani Đorđe Marjanović i napravio lom, sličan onom kakav je već prethodnih godina pravio po Beogradu. "Đorđe je već posle nekoliko koncerata postao estradno-socijalističko božanstvo, mag scene, čovek koji je SSSR-u sklonio muzičku zavesu sa očiju i nevine obožavaoce uveo u svet pesme, glume, drame i lake gimnastike na pozornici. Za samo par meseci, Rusija je bila u ekstazi!", napisao je 1989. Petar Luković u knjizi Bolja prošlost. Te 1963, "Kijevska pravda" objavila je tekst u kom je stajalo da "Marjanović nosi u sebi divan pevački dar, ali i jedan pomalo naivan talenat, vrlo prijatan za slušaoce – da publici odmah prezentira svoje srce." "Literaturnaja gazeta" zabeležila je da "Marjanović peva spontano i blještavo i traži od nas da sledimo poruku njegove pesme i da uzvratimo njegov zanos", dok je za "Pravdu" Marjanović čovek "koji je sa osmehom i raširenim rukama odgovorio na pitanje: šta je to sreća". Tako je počeo osvajački pohod Đorđa Marjanovića na Sovjetski Savez. Ambiciozno planirane i naporne turneje shvatao je više nego ozbiljno: išao je na časove modernog baleta i pantomime, osmišljavao scenski nastup, prepevavao svoje pesme na ruski, ali je otišao i korak dalje, pa je sovjetskom ukusu i tržištu prilagođavao i prepevavao svetske hitove tog vremena, od Bitlsa, Mama’s and Papa’s, preko Boba Dilana do Brajana Ferija. Rokenrol, jeres za Rusiju onog doba, preko Đorđa Marjanovića stigao je do tamošnje publike glatko, naravno, u prihvatljivoj varijanti. Godine 1968. proglašen je za počasnog člana Komsomola, a za "učvršćivanje prijateljskih odnosa SSSR-a i Jugoslavije" dobio je zlatni sat. Decenijama neprikosnoven u Rusiji, Marjanović je i danas važna figura tamošnje pop-kulture. U Stolivu mu je nedavno uručena zlatna medalja za doprinos svetskoj kulturi, a u avgustu je u svojoj kući u Prčnju ugostio ekipu koju je predvodila Ljudmila Ljubimova, producentkinja Međunarodnog koncertnog programa iz Moskve. Ona snima seriju dokumentarnih filmova o zvezdama jugoslovenske estrade i tom prilikom je rekla da je Đorđe ruski "uvaženi miljenik, kao čovek i kao pevač, izvođač jugoslovenskih i ruskih pesama".

Priča o našima na istoku, pevačima koji su ostavili traga u komunističkim zemljama onog vremena, nema smisla bez pomena još jednog važnog imena, ovde gotovo zaboravljenog. Rame uz rame sa Marjanovićem, i danas aktivna i u Rusiji rado viđena, Radmila Karaklajić, upravo se vratila iz Sankt Peterburga gde je održala četiri koncerta. Ako je Đorđe Marjanović u SSSR-u bio bog, Radmila Karaklajić bila je boginja. Pojavila se 1964. sa hitom Anđelina (Zumba, zumba) 1964. Reč je o obradi pesme Luisa Prime, za koju je napisala tekst, inspirisana Mirom Stupicom i njenom ulogom Petrunjele u pozorišnoj predstavi Dundo Maroje. U SSSR-u je ploča sa njenim pesmama, uključujući i Anđelinu prodata u milion i dvesta hiljada primeraka, a roditelji u SSSR-u masovno su ćerkama davali ime Radmila. Njeni dolasci u SSSR izgledali su kao dočeci velikih svetskih državnika. U Gruziji na železničkoj stanici dočekao ju je Ansambl narodnih igara u punom sastavu. "Izlazim iz voza, a oni u pratnji velikog orkestra igraju", rekla je u jednom intervjuu.

POLJSKA U MOME SRCU: Dok su naši pevači pop muzike, šlagera i šansona odlično prolazili u Rusiji šezdesetih i sedamdesetih godina, osamdesete u Jugoslaviji obeležio je novi talas. Zapljusnuo je Jugoslaviju i prelio se – u Poljsku. Jugoslovenski novi talas u Poljsku je preneo jedan čovek – Gregor Bžozovič, muzički novinar iz Poljske, koji je dobar deo mladosti (od 1972. do 1977), zahvaljujući očevom zaposlenju u Jugoslaviji, proveo u Beogradu. Godine 1980. porodica mu je vraćena u Poljsku, a on je od 1980. do 1988. organizovao svirke u studentskom klubu "Rivijera Remont" u Varšavi. Upravo zahvaljujući njemu, Šarlo Akrobata u jesen 1981. odlazi na turneju po Poljskoj, a u novembru iste godine i Električni orgazam. Održali su šest nastupa (četiri u Varšavi, jedan u Krakovu i jedan u mestu Kališ). Nastup koji su 8. novembra održali u klubu Rivijera Remont snimljen je na običnom kasetofonu, a koncertni mini LP Warszava 81 doneo je šest pesama u limitiranom tiražu od 2000 primeraka. Tokom izvođenja pesme Konobar došlo je do raspada zvučnog sistema u trajanju od pola minuta, a za to vreme je neko u publici bacio suzavac. Kratkotrajna pometnja i prekid nastupa zabeleženi su na ploči.

Godina 1985. ostaće upamćena po trodnevnoj turneji Bajage i Bijelog dugmeta po SSSR-u. U parku Gorki u Moskvi, 28. jula 1985. okupilo se više od 50.000 ljudi. Organizator nije očekivao ovakvu posetu, pa je morao da dovlači pojačanje. Policija je pokušala da uspostavi kordone na svakih desetak metara, ali to nije lako išlo. Nakon informacije da ka parku navodno ide još 400.000 ljudi, policija je pokušala da silom rastera publiku. Organizator je objavio da ima 40 povređenih i da će se koncert prekinuti ako se publika ne umiri. Bajaga je nastavio sa sporim pesmama, a posle 220 u voltima mladi su definitivno poludeli i – koncert je prekinut.

Dan kasnije su Bajaga i Bijelo dugme nastupili u hali "Dinamo" pred radnicima prve smene u gotovo kamernoj atmosferi. Treći koncert je održan ponovo u parku Gorki, ali u Zelenom teatru, pred 20.000 ljudi i u prisustvu vrlo jakih policijskih snaga.

Na inicijativu Gregora Bžozoviča, 2001. godine, u Poljskoj se pojavio album Jugoton, sa prepevima Idola, Bajage i instruktora, Prljavog kazališta, Električnog orgazma, Filma i Haustora u izvođenju popularnih poljskih muzičara. Album je postigao ogroman uspeh, pa je 2007. izašao još jedan – Jugopolis, a u oktobru ove godine pojavio se i Jugopolis 2. Na ovim albumima učestvuju Darko Rundek i Vlada Divljan, koji ovih dana, podstaknut uspehom Jugotona i Jugopolisa, privodi kraju projekat prepeva pesama Idola na poljski.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine