Autor

13.3.2016. >

Trinaest godina kasnije

Zoran Đinđić imao je viziju društva koje svakom pojedincu garantuje osećaj sigurnosti i slobode. Dobili smo društvo čopora koji preti svakome ko ne želi da mu se povinuje

Aleksandar Vučić uvodi Srbiju u Evropsku uniju. Aleksandard Vučić približava Srbiju NATO-u. Aleksandru Vučiću je Nemačka uzor i saveznik. Aleksandar Vučić sarađuje sa Zapadom po pitanju Kosova i Metohohije i Bosne i Hervegovine. Aleksandar Vučić se klanja u Srebrenici. Aleksandar Vučić omogućava održavanje gej-parade. Aleksandar Vučić radi dvadeset i tri sata dnevno. Aleksandar Vučić reformiše Srbiju. Aleksandar Vučić polaže venac na mestu gde je ubijen Zoran Đinđić. Aleksandrda Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem. Aleksandar Vučić blagonaklono gleda na to da ga upoređuju sa Zoran Đinđićem.

Da li to znači da je trinaest godina posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. njegova politička vizija u Srbiji odnela pobedu? Da je Đinđić posthumno pobedio one koji su ga ubili?

Đinđić je nakon što je ubijen za mnoge postao simbol: simbol stremljenja ka boljem; simbol pobede nad devedestim godinama; simbol borbenosti; simbol požrtvovanosti; simbol hrabrosti, i tako dalje. Recimo da je Đinđić bio političar sa vizijom koji ne preza od pragmatičnih poteza da bi tu viziju ostvario. Recimo da ga je vizija od koje nije hteo da odustane na kraju koštala života.

Nije problem u tome što su sada na vlasti oni, za koje je Đinđić bio simbol svega najgoreg: izdajništva; korupcije; kriminala; Trojanski konj koji je ubačen u Srbiju da uništava srpstvo. Nije problem što su preuzeli od Đinđića politiku koja im je obezbedila dolazak na vlast: evropsku politiku koja simbolizuje bolji život, pošto su pretrpeli poraze gde god su stigli sa srbovanjem, nacionalzmom i šovinizmom. To je prosto tako, kako jeste. Ne postoji monopol na politiku.

Problem je u viziji. Recimo da je Đinđić u približavanju Srbije Evropskoj uniji video način da menja srpsko društvo izopačeno nakon espeesovsko-julovsko-radikalskog haranja, u društvo tolerantno u kojem svaki pojedinac ima osećaj slobode. Vladajuća elita danas u Srbiji ima viziju društva u kome se pojedinci okupljaju čopor, a čopor se pujda na sve one koji ne žele da mu pristupe i povinuju mu se. Izvan čopora tako se stvara osećaj nesigurnosti i nezaštićenosti. Pojedinci hrle u čopor, jer se u njemu osećaju sigurnije.

Toliko o Zoranu Đinđiću i onome što on za mnoge simbolizuje, povodom još jedne godišnjice od njegovog ubistva i podsećanja da je u Srbiji bio jednom jedan premijer...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine