Srbija otvorila prva poglavlja

«Vlada Srbije verovatno neće pristati da preduzeće za snabdevanje električnom energijom u vlasništvu Elektroprivrede Srbije bude osnovano po kosovskim zakonima», kaže za Danas Nikola Petrović, direktor Elektromreže Srbije, povodom zahteva iz pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova*, u kojoj se navodi da treba osnovati kompaniju za snabdevanje Elektrosever u skladu sa kosovskim propisima. Druga obaveza je rešavanje pitanja srpskog menadžmenta u hidrosistemu Gazivode.

Petrović objašnjava da je predviđeno da vlasnik preduzeća za snabdevanje treba da bude Zajednica srpskih opština, ali da će vlasnik biti Elektroprivreda Srbije, s obzirom na to da ona ne postoji.

– Međutim, dokument kojim EPS osniva neko preduzeće mora da prođe Vladu Srbije. Zahtev je da u tom dokumentu treba da piše da se preduzeće osniva na osnovu zakona Kosova. To je protivno Ustavu i takav dokument verovatno neće proći Vladu – objašnjava Petrović. On smatra da će taj problem morati da bude rešen na političkom nivou.

Na pitanje o rešavanju srpskog menadžmenta u hidrosistemu Gazivode, juče od ministra energetike nismo dobili odgovor. Prema nezvaničnim saznanjima, u ovom problemu postoji spor oko toga čije su Gazivode, i on će kasnije biti rešavan.

( Više na: Nikola Petrović: Vlada ne pristaje na preduzeće po kosovskim zakonima, Danas, 16.12.15)

Uz 34 standardna poglavlja, Srbija ima opterećujuće Poglavlje 35. Ono se odnosi na Kosovo i Metohiju i najviše će biti predmet razgovora, i oko toga će biti najteže da se sa Evropom uspostavi princip: šta Srbija može da ispuni od zahteva iz tog poglavlja, a šta ne.

Sada treba sačekati da ključne stavke o kojima nagađamo na osnovu dosadašnjih dokumenata, amandmana na te dokumente, budu dostavljene onima koji u Srbiji rade na tom poglavlju. Sve informacije o tome treba da budu dostupne javnosti i ona treba da zna šta se mi dogovaramo u vezi sa KiM i koje tačke tih dogovora impliciraju atribute nezavisne države. Odnosno da li prihvatanjem onoga što od nas traže, praveći se da to ne činimo – de fakto prihvatamo nezavisnost KiM ili ćemo reći otvoreno da to jednostavno nije prihvatljivo, zato što Srbija ne pristaje na ono na šta ne pristaje većina čovečanstva, a to je da tzv. država Kosovo postane nezavisna država, članica UN. Dakle, biće ovo najteže poglavlje.

Sva ostala poglavlja uređuju život u Srbiji na bolji način nego što je on bio uređen do sada. Poglavlje 35 je izmišljeno zato što je veći broj članica priznao nezavisnost KiM i zato što žele da konačno taj problem skinu sa dnevnog reda. To u suštini znači da ne žele problem poput Kipra. Za Srbiju bi, sa druge strane, to bilo idealno rešenje, što znači punopravno članstvo u granicama kao članica UN, a da posle toga razgovaramo. Ne, oni će jednostavno tražiti da se mi pre toga o svemu dogovorimo, pre nego što uđemo. Dakle, o tome treba razgovarati mirne glave i o tome treba postići opšti, srpski konsenzus.

Mislim da će to biti najteže zato što je u svemu ovome najteže odrediti se prema KiM. Mnogi bi voleli da taj problem rešimo što pre. Drugi će reći da to ne dolazi u obzir ni po koju cenu. A Vlada, koja će o svemu tome voditi računa i odrediti principe za poglavlje 35, koja će snositi i slavu i odgovornost za rešavanje tog problema, mora da bude veoma oprezna, mora da bude potpuno pripremljena i da bude jasna u opredeljenju šta dogovara, odnosno šta pregovara. Posebno ako se zna da nas na kraju čeka, ako nas čeka, zadatak da potpišemo pravno obavezujući sporazum sa tzv. državom Kosovom, koju ne priznajemo niti ćemo ikada moći da priznamo.

Ključna tačka u vezi sa KiM je određivanje statusa Srpske pravoslavne crkve i srpske kulturne baštine. Postoji mnogo toga oko čega bismo se mogli dogovoriti sa Albancima, ukoliko bi se jasno razgraničila baština albanskog naroda od baštine srpskog naroda. Zaista ne mislim da treba, niti da možemo da brinemo o baštini albanskog naroda, ali zato ne dam da se bilo ko umeša u to šta mi činimo sa svojom sopstvenom baštinom.

( Predsednik Nikolić piše za „Novosti“: Nek paze šta se dogovaraju u poglavlju 35, Novosti, 16. decembar )

«Uslovi za pregovoračko poglavlje 35 su izuzetno oštri, nepovoljni po Srbiju i po meni prepuni zamki, krivina ili zahteva koji nisu ogoljeno iskazani, ali koji bi mogli da budu veoma opasni po nas…

Ako je već osnov poglavlja 35 pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima, onda mislim da bi naša delegacija trebalo odmah da krene u izradu tog sporazuma. Za mene je taj sporazum veliki izazov, biće verovatno i za naš pregovarački tim zato što ni sami ne znaju sa čime će da se suoče. A s velikim iskušenjima se treba suočiti odmah…

Pažljivo sam slušao nemačkog ambasadora: na pitanje ima li novih zahteva u vezi s poglavljem 35, on je odgovorio onako kako su naučili svi evropski zvaničnici – da se poglavlje 35 zatvara pravno obavezujućim sporazumom s Prištinom o dobrosusedskim odnosima i tu nema nikakvih novih zahteva. Dobro, ali kakav je to zahtev? Da li EU pušta da se Priština i mi sami dogovorimo? Mi to nikada nećemo. Mi na pregovore u Briselu i sada odlazimo tako što predstavnici Prištine kažu da govore u ime nezavisne države, mi govorimo da je za nas KiM suštinska autonomija u sastavu Srbije po Rezoluciji 1244, a EU kaže da je statusno neutralna, ali da sve što dogovorimo mora da bude u skladu sa zakonima koji se donose u Prištini. Kako da im verujemo da je to statusna neutralnost? Očigledno je da je u pitanju jedan zahtev koji će sigurno da usledi i mislim da je fer prema građanima Srbije da odmah, unapred znaju stav EU», izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić i untervjuu ‘Politici’ 19. 12. )

Na osnovu međunarodnih standarda, pravila EU o finansijskoj kontroli podstiču dobro finansijsko upravljanje nacionalnim prihodima i rashodima. Pravila takođe štite finansijske interese EU od prevare u upravljanju sredstvima EU i evro od krivotvorenja.

Srbija je umereno pripremljena u ovom poglavlju. Dobar napredak je ostvaren u protekloj godini, posebno u spoljnoj reviziji i zaštiti finansijskih interesa EU.

Međutim, načelo upravljačke odgovornosti još uvek nije u potpunosti ugrađeno u kulturu upravljanja, a nadležnosti nisu delegirane. Potrebni su značajni napori na sprovođenju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na svim nivoima uprave i u preduzećima u državnom vlasništvu. U narednoj godini Srbija naročito treba da: → poboljša podzakonske akte o IFKJ u skladu sa međunarodnim standardima; → usvoji i počne da sprovodi novu strategiju IFKJ i sistematično obezbedi sprovođenje preporuka vlade o godišnjem izveštavanju o IFKJ; → pronađe rešenje za prepreke daljem razvoju kapaciteta Državne revizorske institucije.

Interna finansijska kontrola u javnom sektoru Srbija treba da usvoji novu strategiju interne finansijske kontrole u javnom sektoru i akcioni plan za 2015-2020. Akcioni plan treba da bude ugrađen u širi program reforme finansijskog upravljanja u javnom sektoru.

Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) bi trebalo da obezbedi konzistentan pristup IFKJ kroz obezbeđivanje bolje koordinacije i smernica za organizacije javnog sektora. CJH je pripremila godišnji pregled sprovođenja IFKJ u javnom sektoru od 2012. godine, ali on ne pruža sveobuhvatnu analizu sistemskih nedostataka, niti predlaže korektivne mere. Buduće izveštavanje bi imalo koristi od procene sprovođenja strategije IFKJ i nalaza Državne revizorske institucije o unutrašnjoj kontroli u javnom sektoru.

Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK) u Srbiji je regulisano u skladu sa modelom Odbora sponzorskih organizacija (OSO) i smernicama Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI). Podzakonske akte je i dalje potrebno ojačati u pogledu upravljačke odgovornosti i upravljanja nepravilnostima.

Fokus je i dalje na zakonitosti i regularnosti finansijskih transakcija. Upravljanje rizikom se ne primenjuje sistematično i treba dalje da se razvija. Ključni izazov je takođe da se obezbedi odgovarajuća interna kontrola u manjim institucijama i na lokalnom nivou. Viši rukovodioci u javnom sektoru će morati da budu obučeni da razumeju svoju specifičnu ulogu i nadležnosti u FUK. Još uvek je potrebno urediti funkciju centralne budžetske inspekcije , vodeći računa o usaglašenosti sa zahtevima IFKJ.

Interna revizija u javnom sektoru se još uvek razvija kao zanimanje. Potrebni su dodatni napori kako bi se osiguralo da viša uprava razume svrhu interne revizije i da je aktivno podržava, tako da može dodati vrednost organizaciji. Situacija u javnom sektoru je raznolika u pogledu broja zaposlenih, funkcionalne nezavisnosti, planiranja revizije, prihvatanja upravljanja i tipova angažovanja. Većina centralnih institucija ima povelju revizije i sprovodi revizije u skladu sa strateškim i godišnjim 86 revizorskim planovima. Od mnogih revizora se i dalje traži da vrše dodatne dužnosti koje ugrožavaju njihovu profesionalnu nezavisnosti. Nedostatak potpuno razvijene unutrašnje kontrole u organizacijama ograničava tip i obim angažovanja na internoj reviziji i njihovu dodatu vrednost upravljanju. Uloga interne revizije treba da bude ojačana, kao i prihvaćenost ove funkcije od strane uprave.

Eksterna revizija Ustavni i zakonodavni okvir je u skladu sa standardima INTOSAI. Nezavisnost Državne revizorske institucije (DRI) je utemeljena na Ustavu. Zakon o DRI predviđa iscrpne revizorske nadležnosti i garantuje funkcionalnu, organizacionu i finansijsku nezavisnost DRI.

U oblasti institucionalnih kapaciteta, DRI je pod upravom Saveta koji ima pet članova, uključujući predsednika, koje imenuje Skupština. DRI je dodeljno ukupno 431 radno mesto. U ovom trenutku, DRI ima 251 zaposlenih i 212 revizora. Nedostatak odgovarajućih prostorija sprečava dodatno zapošljavanje i ograničava mogućnost DRI da ispuni svoja revizorska zaduženja. Nadležnost koja je zakonom dodeljena DRI da otkriva greške i da podnosi nadležnim organima prekršajne prijave, prijave za privredne prestupe i krivične prijave protiv pojedinica, dodatno ograničava već ograničene revizorske resurse DRI. DRI sprovodi svoj strateški razvojni plan za period 2011- 2015. DRI ima funkciju interne revizije sa jednim revizorom. Preostala dva radna mesta treba da budu popunjena da bi se ispunili međunarodni standardi.

Da bi poboljšala kvalitet revizorskog rada, DRI je u aprilu usvojila priručnike o finansijskoj reviziji i reviziji svrsishodnosti poslovanja na osnovu okvira profesionalnih standarda (ISSAI) Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija. U julu je uspostavila poseban sektor za metodologiju i kontrolu kvaliteta revizije. Međutim, do sada je imenovan samo jedan od devet članova osoblja. Posao na reviziji svrsishodnosti poslovanja se postepeno proširuje. Međutim, potrebne su paralelne reforme u čitavom javnom sistemu finansijskog upravljanja Srbije tako da DRI može svrsishodno da revidira ekonomičnost, efikasnost i delotvornost državne potrošnje javnog novca.

U oblasti uticaja revizorskog rada, DRI proaktivno doprinosi poboljšanju standarda unutrašnje kontrole u javnom sektoru u Srbiji. O godišnjem revizorskom izveštaju koji DRI podnosi Narodnoj skupštini raspravlja se na Odboru za finansije, budžet i kontrolu javnih sredstava. DRI je unapredila svoju saradnju sa zainteresovanim stranama i poboljšala svoju komunikaciju sa medijima.

Zaštita finansijskih interesa EU

U pogledu usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, u nacionallno zakonodavstvo sadrži glavne komponente Konvencije o zaštiti finansijskih interesa EU i njena tri protokola, i utvrđuje obavezu zaštite dokaza. Uspostavljena je nacionalna služba za koordinaciju borbe protiv prevara (AFCOS) kao nezavisna jedinica Ministarstva finansija, sa odgovarajućim pravnim osnovom u Zakonu o budžetskom sistemu i Aktu o sistematizaciji Ministarstva finansija. Kapacitet AFCOS-a tek treba da se dokaže u praksi. Potrebno je uspostaviti AFCOS mrežu koja uključuje ostale relevantne organe.

Još uvek nije usvojena strategija za borbu protiv prevara.

U oblasti saradnje sa Evropskom komisijom, potrebno je izraditi evidenciju o izveštavanju o slučajevima gde se sumnja da je došlo nepravilnosti i prevara. Sporazum o saradnji sa Evropskim biroom za borbu protiv prevara (OLAF) tek treba da bude potpisan. Srbija je uspostavila osnovne postupke za izveštavanje o nepravilnostima i slučajevima gde postoji sumnja da je došlo do prevare. Izveštavanje na mreži je takođe uspostavljeno kroz Sistem OLAF-a za upravljanje nepravilnostima.

Zaštita evra od krivotvorenja

Nacionalno zakonodavstvo je usklađeno sa pravnim tekovinama EU, osim utvrđivanja verodostojnosti kovanica evra i postupanje sa kovanicama evra koje su nepodobne za opticaj. Srbija tek treba da ratifikuje Međunarodnu konvenciju iz 1929. godine o suzbijanju pravljenja lažnog novca i da sprovede njene relevantne delove.

Tehničku analizu krivotvorenog novca, uključujući novčanice i kovanice evra, vrši Narodna banka koja za to ima namensko odeljenje i 13 zaposlenih. Zaposleni se redovno obučavaju.

Narodna banka je zaključila formalne sporazume o saradnji, 2013. godine sa Evropskom komisijom u oblasti kovanog novca, a 2014. godine sa Evropskom centralnom bankom u oblasti novčanica. Započeta je saradnja sa susednim zemljama. Na nacionalnom nivou, saradnja između Narodne banke i Ministarstva unutrašnjih poslova formalizovana je u oblasti prenošenja novca za koji se sumnja da je krivotvoren.

( Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu Kancelarija za evropske integracije )

***

Srbija i Kosovo su i dalje angažovani na sprovođenju sporazuma koji su postignuti tokom dijaloga, naročito „Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa“ iz aprila 2013. godine. Rad u okviru dijalogu uz posredstvo EU nastavljen je na tehničkom nivou tokom perioda izveštavanja. Dijalog na visokom nivou nastavljen je tokom februara 2015. godine, a u aprilu, junu i avgustu su održana četiri sastanka na kojima su prisustvovali premijeri Vučić i Mustafa.

Ključni sporazumi zaključeni su 25. avgusta 2015. godine. Usvajanjem Statuta dogovoreni su opšti principi / glavni elementi osnivanja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. Tekst definiše pravni okvir Asocijacije/Zajednice, njene ciljeve, organizacionu strukturu, odnose sa centralnim vlastima, pravnu sposobnost, budžet i finansijsku podršku. Takođe obezbeđuje modalitete/ naredne korake za njeno osnivanje.

U oblasti Energetike, dva nova srpska energetska privredna društva (prvo se bave uvozom, izvozom i tranzitom, a drugo uslugama nabavke i distribucije) osnovana su na Kosovu. Ova privredna društva nastavljaju da rade na unutrašnjoj organizaciji pre podnošenja zahteva za dobijanje licence.

Takođe je odobren akcioni plan koji detaljno opisuje korake u sprovođenju aranžmana o telekomunikacijama.

Srbija i Kosovo su se složile da zatraže od Evropske unije revitalizaciju mosta u Mitrovici i okoline kako bi ponovo bio otvoren za sav saobraćaj do leta / najkasnije juna 2016. godine. U skladu sa istom dinamikom, takođe je dogovoreno da će se u opštini Severna Mitrovica izvršiti revitalizacija glavne ulice (ulica Kralja Petra) tako što će se pretvoriti u pešačku zonu.

Ostvaren je napredak u drugim važnim oblastima.

Nakon sporazuma postignutog u februaru 2015. godine, raspuštanje srpskih pravosudnih struktura je u poodmakloj fazi. Srbija je olakšala prijem sudija i tužilaca iz redova kosovskih Srba u kosovski pravosudni sistem. Propisna obrada predmeta u Osnovnom sudu u Mitrovici, gde su izjave srpskih zvaničnika povremeno ometale postupke, zahteva nepristrasno okruženje.

Integracija kosovskih Srba u strukture policije i civilne zaštite privodi se kraju. Sprovodi se sporazum o osiguranju vozila iz juna 2015. godine, kojim je predviđeno međusobno priznavanje nadležnosti Srbije i Kosova kada je u pitanju osiguranje vozila.

Što se tiče carine, sporazumi su postignuti u pogledu uvoza kontrolisane robe na Kosovo, uključujući i lekove. U kontekstu aranžmana o održavanju veza i nakon sporazuma postignutog u novembru 2014. godine, sve zvanične posete direktno organizuju Oficiri za vezu. Napredak je takođe postignut u oblasti katastra: nova zgrada Arhiva otvorena je u Beogradu, u kojoj se očekuje završetak skeniranja dokumenata koji se odnose na Kosovo do juna 2016. godine.

Nakon odluke Ustavnog suda Srbije da je oblik u kojem su preneseni neki sporazumi iz dijaloga neustavan, Srbija je prilagodila svoj regulatorni okvir koji se odnosi na ove sporazume, sa izuzetkom slobode kretanja. Ustavni sud još nije usvojio odluku o sporazumima koji se tiču energetike i telekomunikacija. Srbija mora da nađe zakonska rešenja za sprovođenje sporazuma koji su održivi i mogu da izdrže pravne izazove.

Sprovođenje drugih sporazuma se nastavlja, mada sporijim tempom. Kada je u pitanju IUG, pored šest privremenih objekata, dogovorena su dva dodatna stalna granična prelaza, za koje je Srbija pokrenula proces eksproprijacije na svojoj teritoriji. Međutim, ilegalni granični prelazi/zaobilaznice, naročito na severu Kosova, i dalje se redovno 26 koriste se za krijumčarenje velike količine robe. Srbija mora da preduzme dodatne mere kako bi se zaustavili ilegalni prelasci.

Srpske vlasti su u periodu od oktobra 2014. do avgusta 2015. godine privremeno prekinule obradu predmeta u okviru opštih modaliteta iz 2013. godine za Uzajamnu pravnu pomoć. Obrada više od 600 slučajeva koji su u toku nastavljena je u septembru 2013. godine.

Kada je u pitanju regionalna saradnja, Kosovo je postalo stalni učesnik organizacije RACVIAC (Centra za bezbednosnu saradnju) i pridružilo se inicijativi MARRI (Regionalnoj inicijativi za migracije, azil i izbeglice). Međutim, Srbija treba da ostane posvećena nastavku sprovođenja sporazuma o zastupljenosti i učešću Kosova na regionalnim forumima.

Početkom ove godine, Srbija i Kosovo takođe su učestvovali u konstruktivnim raspravama sa ciljem unapređenja saradnje u rešavanju pitanja migracionih tokova sa Kosova.

Uopšteno govoreći, Srbija i Kosovo su i dalje angažovani u dijalogu i posvećeni sprovođenju Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa iz aprila 2013. godine i drugih sporazuma postignutih tokom dijaloga. Preduzeti koraci dali su novi zamah u normalizaciji odnosa i trebalo bi da imaju pozitivan i konkretan uticaj na svakodnevni život građana kako na na Kosovu tako i u Srbiji. Dalji napredak u ovoj oblasti i dalje je od suštinskog značaja za unapređenje evropske budućnosti i Srbije i Kosova.

( Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu Kancelarija za evropske integracije

* Ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa rezolucijom SBUN 1244/99 i Mišljenjem MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova.
)

Šta sadrži pregovaračko Poglavlje 35 o Kosovu?

Prema pregovaračkoj poziciji Brisela za „kosovsko poglavlje“ od Srbije se ne traži priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, niti potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma na kraju normalizacije odnosa sa Prištinom, pišu Novosti o ključnim tačkama poglavlja 35. Najveća „zamka“ platforme EU za oblast 35, sročene na sedam strana, jeste mogućnost „zamrzavanja“ otvaranja novih ili zatvaranja već ispregovaranih poglavlja, ukoliko napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova zaostaje za napretkom u drugim oblastima.

Poglavlje 35 nije zamena za dijalog Beograda i Prištine, a odnosi se na normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.

Srbija mora da ispuni dogovore koje je postigla sa Prištinom 25. avgusta 2015, kao one iz aprila 2013, a koji se odnose na policiju, pravosuđe i civilnu zaštitu, a Brisel će dva puta godišnje praviti presek napretka Srbije u ovom poglavlju.

Prelazne odredbe (benčmark) ovog poglavlja mogu da se prilagođavaju i ažuriraju u toku pregovora.

Ako napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom značajno zaostane od napretka u ostalim pregovorima, i ako Srbija ne primeni postignute sporazume sa Kosovom, EK će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev trećine država članica EU, u skladu sa tačkom 25 pregovaračkog okvira, predložiti da se „zamrzne“ otvaranje novih poglavlja.

Srbija će obustaviti podršku i finansiranje srpskih struktura, a opštinska administracija će morati u potpunosti da se uskladi sa kosovskim zakonima.

Poglavljem 35 nalaže se da Srbija osigura punu primenu kosovskog pravnog sistema na severu.

Traži se nastavak uspostavljanja Zajednice srpskih opština (donošenje statuta) u skladu sa kosovskim zakonima i dogovorima od avgusta ove godine, kao i transparentnost u finansiranju ZSO.

Srbija trba da kvartalno, odgovarajućim kosovskim vlastima dostavlja informacije o penzijama bivših srpskih policajaca, sada integrisanih u kosovsku policiju.

Takođe predviđa se završetak procesa integracije sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe, kao i usvajanje propisa o sedištu sudova i tužilaštava i teritorijalnoj jurisdikciji.

Srbija, kvartalno, odgovarajućim kosovskim vlastima dostavlja informacije o penzijama pravosudnih službenika, sada integrisanih u kosovski pravosudni sistem.

Takođe, treba da usvoji potrebne propise za prekid isplaćivanja plata i finansiranja civilne zaštite na Kosovu.

Svom oficiru za vezu Srbija obezbeđuje administrativnu podršku (npr. rentiranje službenih prostorija).

Srbija prihvata vizuelni izgled zvanične korespondencije koja još nije dogovorena (pečati, simboli i zaglavlja pisama) .

Kada je reč o energetici, osnovaće se kompanija kompanija za snabdevanje („Elektrosever“) u skladu sa kosovskim propisima i rešiti pitanje srpskog menadžmenta u hidrosistemu „Gazivode“.

„Telekom“, kako je navedeno poglavljem 35, otvara kompaniju na Kosovu, u skladu sa kosovskim propisima, kako bi joj bila dodeljena licenca za fiksnu telefoniju.

Od Srbije se traži da poštuje rokove i preduzima dogovorene korake u paralelnom procesu dodeljivanja pozivnog broja za Kosovo i davanja privremene dozvole za mobilnu telefoniju na Kosovu.

U vezi sa carinom, Srbija prestaje sa izdavanjem dokumentacije i overavanjem sa oznakama koje su u suprotnosti sa obavezama koje je preuzela sporazumom od 17. januara 2013.

Takođe, treba da se dovrši postavljanje svih administrativnih prelaza i poboljša kontrola ili zatvaranje alternativnih puteva i prelaza da bi se osiguralo korišćenje isključivo zvaničnih prelaza.

Srbija dozvoljava građanima trećih država ulazak u Srbiju sa Kosova.

Poglavljem 35 nalaže se implementacija dogovora o registarskim tablicama za stanovnike severa Kosova i poštovanje rokova za otvaranje mosta na Ibru za saobraćaj, ne kasnije od juna 2016.

Kada je reč o regionalnoj saradnji, Srbija ne sprečava učešće Kosova u preostalim regionalnim inicijativama, u skladu sa postignutim dogovorima i podržava ulazak predstavnika Kosova u rukovodeća tela i administrativne strukture regionalnih organizacija.

U poglavlju 35 se navodi da Srbija ostaje predana dijalogu uz posredovanje EU, zalaže se za postizanje novih dogovora po drugim temama, nastavlja sa normalizacijom u dobroj veri, a koja će postepeno voditi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a u skladu sa pregovaračkim okvirom.

Đurić: Ublažena Platforma za poglavlje 35

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da je došlo do izvesnog ublažavanja Platforme za poglavlje 35 u odnosu na prvi nacrt, ali i da su se u javnosti pojavile spekulacije o promeni režima na integrisanim administrativnim prelazima.

„Tačno je da su se pojavile određene spekulacije o promeni režima na integrisanim administrativni prelazima. Pažljivo pratimo situaciju i u zavisnosti od razvoja događa u toku dana reagovaćemo. Ako bude nekih promena koje nisu u skladu sa Sporazumom, Srbija kao ni do sada neće ćutati“, rekao je Đurić za RTS.

marko djuricBeta (Milan Obradović)

Na pitanje da li se traži potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova Đurić je naveo da Srbija svoju južnu pokrajinu može da tretira samo kao njen deo.

„Došlo je do izvesnog ublažavanja u odnosu na pravi nacrt (platforme). S obzirom da postoji veliki broj članica EU koje priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, nema sumnje da su teški pregovori pred nama“, kazao je Đurić i dodao da je platforma „takva kakva jeste“, ali da „ne traži eksplicitno da Srbija prizna nezavisnost Kosova“.

Đurić je rekao da je tekst platforme za Poglavlje 35 objavljen i da je reč o izuzetno teškom poglavlju, ali kako je naglasio, Srbija nije u razgovorima sa Kosovom samo zbog evropskih integracija.

„Poglavlje 35 za nas je izuzetno teško, jer na neki način povezuje normalizaciju odnosa sa našom južnom pokrajinom i evropske integracije. Pokazali smo da je moguće da kao pouzdan partner uprkos opstrukcijama Prištine napredujemo u pregovorima“, naveo je Đurić.

On je kazao da se Platformom traži primena i pregled do sada postignutih sporazuma (Beograda i Prišine) i ostavlja prostor i evropskim institucijama i državama članicama da one tumače na koji način treba da budu sprovođeni sporazumi, a naveo je da u tom procesu za Srbiju ima određenih rizika.

Komentarišući navode da je Poglavlje 35 „blokirajuće“ Đurić je rekao da „sva poglavlja u dijalogu nose sa sobom mogućnost da ako bude velikog neslaganja zemlje koja traži prijem i zemalja koje o tome odlučuju, taj proces bude zaustavljen.

( Šta sadrži pregovaračko Poglavlje 35 o Kosovu?);

Videti takođe Poglavlje 35 Sajt Evropske unije )