KONFERENCIJA...

Konferencija »Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice – između suštinskog neslaganja i dijaloga« >

Sećanja na sukobe su veliki deo njihovog rešavanja

Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"

...I NEKI OD UČESNIKA: Prof. dr Dejan Milenković,...

Dve decenije nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, i više od decenije nakon sukoba na KiM i u Makedoniji, proces pomirenja na Zapadnom Balkanu postigao je veoma skromne rezultate, što je posebno očigledno u stalnim borbama suštinski različitim interpretacijama jugoslovenskih sukoba i potpuno suprotstavljenim stavovima o njihovim uzrocima odgovornosti i krivici njihovih aktera. Ovi sukobi zapravo i nisu okončani u periodu između 1995. i 2001. godine, već se tada završila samo njihova nasilna faza. Kontradiktornosti, koje su sukobe izazvale, uglavnom su i dalje prisutne, pa čak i ojačane "borbama narativa". Zbog takve situacije organizovana je međunarodna konferencija "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga", 13. i 14. novembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Organizatori ove konferencije bili su Forum ZFD, Centar za studije mira FPN-a i Nansen dijalog centra Srbije.

...prof. dr Radmila Nakarada...

Konferenciju je otvorio prodekan za kvalitet, samoevaluaciju i naučnoistraživačku delatnost FPN-a prof. dr Dejan Milenković, ukazavši da je ovo jedan od većih naučnih skupova organizovanih u poslednjih nekoliko godina. "O značaju ove konferencije svedoči impozantan broj učesnika iz desetak različitih gradova Evrope i regiona. Ovo je jedinstvena prilika da se zajednički okupimo, neke stvari naučno obradimo i krenemo napred kroz dijalog. Bez prošlosti i sadašnjosti nema budućnosti", rekao je Milenković. On je istakao važnost učestvovanja nevladinih organizacija u ovom projektu i naglasio da je suočavanje sa prošlošću ključno pitanje za naš region.

...i dr Jasna Dragović-Soso

Jedan od povoda za ovu konferenciju bio je i obeležavanje dvadesetogodišnjice Dejtonskog sporazuma kojim je BiH podeljena na dva dela, muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Ovaj sporazum zvanično je potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine, u njegovom donošenju su učestvovali predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Na ovaj događaj nas je podsetila predsednica Programskog odbora Konferencije prof. dr Radmila Nakarada i dodala: "Cilj ove konferencije je da se uvećaju međunarodni prostor razumevanja i mogućnost sagledavanja, bez prekidanja dijaloga i traganja za onim što je zaboravljeno. Važno je da se međusobno slušamo, izložimo pitanja radi dublje spoznaje jugoslovenskog sukoba i pronalaženja puteva budućnosti."

Sećanja na sukobe iz prošlosti predstavljaju veliki deo njihovog trenutnog rešavanja, stav je profesorke sa Univerziteta Goldsmit u Londonu dr Jasne Dragović-Soso, koja je održala i uvodno izlaganje. "Radi izgradnje mira i prevencije budućih konflikata potrebno je da se pomirimo sa problemima iz prošlosti. Između konsolidovanih demokratija i događaja iz prošlosti postoji uzročno-posledična veza. Zbog toga se takvi politički sistemi uspešno suočavaju sa prošlošću", rekla je Dragović-Soso.

Ova konferencija okupila je na jednom mestu naučne radnike iz Beograda, Sarajeva, Banja Luke, Mostara, Zagreba, Rijeke, Dubrovnika, Prištine, Sofije, Graca, Londona i Dablina. Neki od njihovih zaključaka su da je kultura sećanja veoma važna za mir na ovim prostorima, da je interpretacija sukoba i dalje potrebna i da postoji politička i druga zloupotreba ovih dešavanja i danas. Zbog svega toga treba više promovisati nenasilno rešavanje sukoba i predstaviti primere transformacije sukoba u kontekstu lokalnih zajednica u regionu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine