fotografije: fod srbija

Ciljevi održivog razvoja >

Zajedno do šesnaestog cilja

Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno

Poslednjeg vikenda u septembru, od 25. do 27. tog meseca, u Njujorku će biti održan Samit Ujedinjenih nacija na kom će biti usvojeni Ciljevi održivog razvoja posle 2015, pošto Milenijumski ciljevi UN-a ističu ove godine. Konačna lista ciljeva koji će biti usvojeni još nije poznata. Ako se ništa do tada ne promeni, pod rednim brojem 16. naći će se cilj koji se odnosi na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje.

Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno.

U utorak, 7. jula, u Beogradu je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, premijeru Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću predata Deklaracija o ciljevima održivog razvoja posle 2015. godine na Zapadnom Balkanu. Deklaraciju je potpisalo 105 organizacija građanskog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije. Deklaracija je upućena i medijima i najširoj javnosti. Nevladine organizacije Zapadnog Balkana koje se bave zaštitom ljudskih prava i marginalizovanih grupa (posebno žena i Roma), smanjenjem siromaštva, povećanjem transparentnosti, borbom protiv korupcije, obrazovanjem, zaštitom životne sredine na ovaj način pozivaju vlade svojih zemalja da u septembru ove godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasaju za usvajanje Ciljeva održivog razvoja posle 2015, te da i na druge načine podrže ove ciljeve UN-a, posebno cilj 16, koji uključuje pristup pravdi za sve i izgradnju efektivnih, odgovornih i inkluzivnih institucija na svim nivoima.

KONFERENCIJA O ODRŽIVOM RAZVOJU POSLE 2015: Olivera Vuković, Mišel Sent-Lot, Jadranka Jelinčić

Miodrag Milosavljević, koordinartor projekata u Fondaciji za otvoreno društvo Srbija, kaže za "Vreme" da organizacije građanskog društva u državama Zapadnog Balkana dominantno smeštaju svoj rad u okvir procesa pristupanja država Evropskoj uniji: "Drugi mehanizmi, poput Milenijumskih razvojnih ciljeva u proteklih petnaest godina ili Ciljeva održivog razvoja koje će Generalna skupština UN-a usvojiti u septembru, nedovoljno su iskorišćeni u jačanju reformskih procesa, iako obuhvataju značajno širi spektar oblasti u odnosu na proces pristupanja EU. To je jedan od razloga zbog kojih je Fondacija za otvoreno društvo organizovala radionice sa predstavnicima organizacija građanskog društva u svim državama Zapadnog Balkana u toku priprema za regionalnu konferenciju na kojoj je usvojena Zajednička deklaracija."

Do ove deklaracije predstavnika građanskog društva dovela je inicijativa pokrenuta na regionalnoj konferenciji o razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija u Beogradu, 26. juna. Među 40 učesnika bili su i Srpski demokratski forum iz Hrvatske, Sigurna ženska kuća i MANS iz Crne Gore, a Srbiju su predstavljali YUCOM, CRTA, Transparentnost Srbija, Asocijacija pedagoških asistenata, Ženski romski centar Bibija, Grupa 484, Centar za obrazovne politike, Autonomni ženski centar, Praxis, CEKOR, Iz kruga i SeCons. Domaćin skupa bila je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Na konferenciji "Ciljevi održivog razvoja posle 2015. na Zapadnom Balkanu" raspravljalo se o strateškim ciljevima UN-a i svih njenih članica, koji su definisani pri ulasku u 21. vek. Ohrabrujući napredak u ostvarivanju tih Milenijumskih razvojnih ciljeva otvorio je i raspravu o uvođenju novih ciljeva kao što su pristup pravdi i dobro upravljanje. Time će od 1. januara 2016. na snagu stupiti Ciljevi održivog razvoja UN-a. Učesnici skupa sročili su zajedničku izjavu i 29. juna postavili je onlajn za potpisivanje.

Deklaracija je brzo dobila podršku u zemljama Zapadnog Balkana, a među 105 dosadašnjih potpisnika su i eminentne nevladine organizacija kao GONG, Centar za mirovne studije i CROSOL, Platforma za međunarodnu građansku solidarnost (Hrvatska), SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja (Crna Gora), Prava za sve, Centar za zastupanje građanskih interesa i Centar za istraživačko novinarstvo CIN (BiH), Balkan Sunflower, Mreža žena Kosova ALMA, Zana i Inicijativa mladih za ljudska prava (Kosovo), Jona i Co-PLAN (Albanija), HERA i HOPS (Makedonija). Srbiju predstavljaju i ASTRA, Beogradska otvorena škola, Ekumenska humanitarna organizacija EHO (Novi Sad), RARIS (Zaječar), Roditelj (Kragujevac), Savez učitelja, Koalicija za nadzor javnih finansija, CRNPS, Centar za primenjene evropske studije CPES, Habče (Beograd) itd.

Stalni predstavnik Srbije u Ujedinjenim nacijama Milan Milanović je još u martu 2014. u sedištu UN-a u Njujorku izrazio punu podršku naše zemlje ovom globalnom naporu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija će o novim ciljevima održivog razvoja glasati na septembarskom zasedanju. U toj globalnoj agendi za razvoj su iskorenjivanje siromaštva, zdravlje, obrazovanje, rodna ravnopravnost, eliminacija nejednakosti, zaštita životne sredine i klimatske promene, zapošljavanje i dostojan rad, energija, pristup pravdi za sve, efikasne institucije na svim nivoima i globalno partnerstvo za održivi razvoj.

Kada je reč o značaju Ciljeva održivog razvoja posle 2015. za Srbiju na spoljnopolitičkom planu, Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Srbija, kaže da bi dodatni angažman Srbije u mesecima koji su preostali do usvajanja Ciljeva, doprineo, između ostalog, daljem usklađivanju spoljne politike Srbije sa ciljevima spoljne i bezbednosne politike EU: "Usvajanje Ciljeva održivog razvoja posle 2015, a naročito cilja 16, koji se odnosi na unapređivanje pristupa pravdi i izgradnju efektivnih, odgovornih i inkluzivnih institucija, jedan je od prioriteta spoljne politike Evropske unije u 2015. Dodatni angažman na ovom polju predstavlja priliku da Srbija demonstrira na koji način njeni dobri odnosi sa zemljama koje pripadaju Pokretu nesvrstanih, Grupi 77 i sa drugim zemljama mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva spoljne politike same EU, unapređenju efektivnosti njene politike razvojne pomoći, ali i ostvarenju drugog prioriteta zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, ljudskih prava, demokratije i vladavine prava."

Za sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno u svetlu ekonomske krize i njenog uticaja na društvo, visokog nivoa nezaposlenosti, narastajućeg siromaštva i široko rasprostranjene nejednakosti, od presudnog je značaja da se obezbede energetska sigurnost i efikasnost, unapredi zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, kao i da se ojačaju institucionalni aranžmani. Istovremeno, Ciljevi održivog razvoja u saglasnosti su sa nastojanjem zemalja regiona da postanu članice EU, te bi njihova efikasna primena mogla ojačati reformske procese i podupreti planove razvoja na nacionalnom nivou.

Prema mišljenju Miodraga Milosavljevića, međusobno povezivanje ovih i drugih međunarodnih okvira poput Partnerstva za otvorenu vlast i njihovo preuzimanje i usklađivanje sa nacionalnim strateškim dokumentima od velikog je značaja kako se ne bi trošili resursi na dupliranje funkcija tamo gde se ovi okviri međusobno prepliću: "U slučajevima kada međunarodne obaveze iste sadržine proizilaze iz više izvora (npr. Ciljeva održivog razvoja, procesa pristupanja EU i Partnerstva za otvorenu vlast) kao kriterijum za merenje uspešnosti ostvarivanja ciljeva u zemlji trebalo bi usvojiti samo jedan i to najviši kriterijum među njima. Problemi s kojima se države Zapadnog Balkana suočavaju su međusobno slični, kao i težnje građana, što je pokazalo i istraživanje u okviru kampanje Svet kakav želim. Zbog toga je regionalno povezivanje organizacija građanskog društva u njihovom rešavanju takođe važno kako bi se međusobno razmenjivala iskustva i preduzimale koordinisane akcije koje mogu da imaju sinergijski efekat. Pored toga, pojedina pitanja koja su pokrivena Ciljevima održivog razvoja nadilaze nacionalne okvire, poput zaštite životne sredine, borbe protiv korupcije, pojedinih kategorija ljudi, npr. migranata, i zahtevaju zajedničku akciju više država."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine