Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Da li je bilo iskrivljavanja i prikrivanja činjenica o likvidaciji Osame bin Ladena? Pulicerovac Sejmur Herš tvrdi da su Pakistanci držali Bin Ladena u zatvoru od 2006. da su dozvolili američkim specijalcima da izvedu raciju i da su jedini meci ispaljeni 2. maja 2011. bili oni kojima je ubijen Bin Laden
Sejmur Herš istraživački novinar, dobitnik Pulicerove nagrade koji je svojevremeno rasvetlio okolnosti masakra u Mi Laju tokom koga je stotine nenaoružanih civila ubijeno od strane američkih vojnika u Vijetnamu 1968. godine, koji je kasnije istraživao i nasilje američkih vojnika nad zatvorenicima u zatvoru Abu Greib u Iraku, sada je objavio u London Review of Books još jedan blokbaster u kome u 10.356 reči tvrdi da Bela kuća nije saopštila istinitu priču o likvidaciji Osame bin Ladena 2. maja 2011. Američki zvaničnici tvrde da su Bin Ladena pronašli prateći njegovog kurira, a po Heršu, informacije o tome gde se nalazi dobili su od zvaničnika pakistanske obaveštajne službe koji je došao u američku ambasadu u Islamabadu i prihvatio američku ponudu od 25 miliona dolara.
Alternativna istorija rata protiv terora Sejmura Herša: London Rewiew of Books, maj 2015.
Po verziji koju objavljuje Sejmur Herš, nije bilo razmene vatre u kojoj su američki specijalci (SEALs) delovali u opasnoj i nepoznatoj situaciji, već je Pakistanska vojska odnosno obaveštajna služba držala Bin Ladena pod kontrolom, praktično u zatvoru u Abotabadu pet godina, to jest od 2006. o trošku Saudi Arabije, a zatim ga jednostavno stavila na raspolaganje američkim specijalcima, koji su doleteli u helikopterima u bazu i izveli noćnu raciju, kojoj je navodno prisustvovao i jedan pakistanski obaveštajac. Pakistanska tajna služba je, navodno, isključila struju u celom kompleksu gde se nalazio bin Laden samo nekoliko trenutaka uoči upada američkih specijalaca.
Herš osporava i tvrdnje Vašingtona da bi Bin Laden bio uhvaćen živ, da je postojala takva mogućnost, pa piše da „to nije bio slučaj“ jer kada su američki vojnici ušli u zgradu gde se nalazio Bin Laden, pakistanski stražari su već bili otišli.
Tvrdi uz to da su jedini hici ispaljeni te noći bili oni kojima je ubijen Bin Laden, to jest da nije bilo nikakve oružane akcije u ograđenom kompleksu.
Britanski Indipendet u članku o Heršovim tvrdnjama u naslov izvlači tvrdnju da je Osama bin Laden bio nenaoružani stari invalid kada je ubijen, ali da Amerikanci to nisu mogli da kažu – jer, kako bi onda objasnili zašto su ga ubili – već su ga prikazivali kao sposobnog da izdaje naređenja Alkaidi.
Jedan pakistanski lekar obezbedio DNK Osame bin Ladena kojim je potvrđen njegov identitet.
Herš piše kako su pakistanski zvaničnici negirali da je taj lekar (Aziz) imao veze sa Bin Ladenom, ali da mu je neimenovani američki zvaničnik u penziji rekao da je Aziz nagrađen delom sume od 25 miliona dolara zato što je DNK uzorak konačno pokazao da je Bin Laden u Abotabadu. U svom kasnijem svedočenju pred jednom pakistanskom komisijom koja je istraživala okolnosti u kojima je likvidiran Bin Laden Aziz je, po Heršu, rekao da je bio očevidac napada na Abotabadu, ali nije imao nikakvih saznanja o tome ko je živeo u toj bazi i da mu je naloženo od strane nadređenog da se drže podalje od scene.
Herš tvrdi i da je notorna laž da najviši pakistanski visoki vojni lideri nisu bili unapred informisani o američkom napadu na Bin Ladena. Po njegovim saznanjima, pakistanski zvaničnici u potpunosti su bili upoznati o tome, sarađivali su tokom njegovog hvatanja, uz navođenje da je pakistanska vojska koja u blizini ima vojnu akademiju i bazu specijalista za zaštitu nuklearnih postrojenja držana na vezi preko dvojice visokih oficira (general Ašfak Parvez Kadžani, načelnik generalštaba i general Ahmed Šudža Paša) kako ne bi ometala američke helikoptere tokom racije na Bin Ladena.
Herš je stavio pod znak pitanja i verziju da je telo Bin Ladena sahranjeno u moru po propisima islama i naveo svedočenje jednog pripadnika „foka“, prema kojem su vojnicima iskasapili telo Bin Ladena, pa ostatke vođe Al Kaide, uključujući i njegovu glavu sa nekoliko rupa od metaka, položili u džak i bacili iz helikoptera iznad Hindukuša na putu za Dželalabad…
„The retired official said there had been another complication: some members of the Seal team had bragged to colleagues and others that they had torn bin Laden’s body to pieces with rifle fire. The remains, including his head, which had only a few bullet holes in it, were thrown into a body bag and, during the helicopter flight back to Jalalabad, some body parts were tossed out over the Hindu Kush mountains – or so the Seals claimed…“, piše u Heršovom članku The Killing of Osama bin Laden
Milan Mišić u Politici od 15. maja
pod naslovom Šta drži vodu u novoj verziji ubistva Osame bin Ladena piše da je tvrdnja proslavljenog američkog novinara da se zvanična verzija operacije u kojoj je likvidiran Osama bin Laden ne poklapa sa onim što se stvarno dogodilo naišla je na očekivana osporavanja, ali i na neke uverljive potvrde:
Veliku podršku Heršu dala je novinarka „Njujork tajmsa“ Karlota Gol, koja je, pozivajući se na svoje 12-godišnje iskustvo dopisnice iz Avganistana i dobro poznavanje Pakistana, konstatovala da u velikom tekstu objavljenom u londonskom dvonedeljniku „ima detalja koji zvuče istinito“ te da je ona, prikupljajući građu za svoju knjigu „Pogrešan neprijatelj: Amerika u Avganistanu 2001–2014″, objavljenu prošle godine, od visokopozicioniranog pripadnika pakistanske vojne obaveštajne službe saznala da ona skriva Bin Ladena i da je za to formirala posebno odeljenje – i da je jedan viši oficir te službe bio taj koji je CIA otkrio gde se skriva čovek koga je Amerika dotle godinama bezuspešno tražila.
Heršovu priču podržao je i pakistanski dnevnik „Nejšn“, koji je u utorak objavio da je pomenuti oficir brigadir po imenu Usman Halid.
Karlota Gol u „Njujork tajmsu“ navodi i detalj da su najbliži Bin Ladenovi susedi u Abotabadu, garnizonskom gradu na čijem obodu je bila njegova kuća, posle eksplozije jednog od dva helikoptera koji je dovezao „foke“, pozvali policiju, kojoj je, međutim, vojska naredila da se u to ne meša. Uprkos tome što je najbliža kasarna bila oko dva kilometra udaljena od mesta američkog prepada, pakistanska vojska je stigla tek pošto su se američki specijalci posle 40-minutne operacije evakuisali.
objavljeno je u majskom broju London Rewiew of Books…
To je suprotno onome što su zvaničnici Obamine administracije tvrdili o raciji na Osamu bin Ladena.
Heršov članak se u velikoj meri oslanja na tvrdnje jednog neimenovanog penzionisanog visokog američkog obaveštajnog oficira, izveštava CNN koji je 11. maja toj priči dao veći publicitet od ostalih medija.
Bela kuća, koja je ranije navodno odbijala Heršove zahteve da komentariše njegove nalaze, odbacila je Heršove tvrdnje kao neosnovane. Neimenovani zvaničnik CIA je za Vašington post opisao Heršovu verziju kao besmislicu.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Edvard Prajs istakao je da je to bila isključivo operacija SAD i dodao da je operacija bila ograničena na uzak krug visokih zvaničnika.
„Predsednik je ranije odlučio da ne obavesti druge vlade, uključujući pakistansku, koja nije obaveštena dok nije došlo do racije“, naveo je Prajs, koji naglašava da je ideja da je ta operacija bila išta drugo do jednostrane američke misije očigledno netačna.
Njujork tajms, koji ukazuje na to da tvrdnje u pomenutom članku protivreče iskazima agenta Aleksandra Otea pred sudom, i još nekim svedočenjima, piše da je Herš ostao pri ptvrdnjama koje je izneo u svom članku. U kratkom telefonskom razgovoru u ponedeljak 11. maja, on je rekao: „Možete da budete skeptični…“ Njegovo ponašanje Njujork tajms opisuje kao veselo i jasno uz opasku da mu nije prvi put da mu nije prvi put da se susreće s neprijateljstvom zvaničnika i da se smejao glasno na poricanje iz Bele kuće. „To su klasična nenegirajuća (nondenial) poricanja“, rekao je pre nego što je požurio da odgovori na poziv drugog reportera.
Was there a cover-up in bin Laden killing?, CNN, 11. maja 2015.
The Killing of Osama bin Laden
Seymour M. Hersh, London Rewiew of Books, Vol. 37 No. 10 – 21 May 2015.
White House rejects Seymour Hersh ‘baseless assertions’ on bin Laden raid, CNN, 11. maja 2015.
‘Utter nonsense’: CIA and White House blast Seymour Hersh’s explosive Osama bin Laden raid story
Seymour Hersh Article Alleges Cover-Up in Bin Laden Hunt, Njujork tajms, 11. maja
An alternate history of the death of Osama bin Laden, The Boston Globe, 12. 05.
Американский журналист: Белый дом распространяет ложь об убийстве Усамы бен Ладена, RT, 11.05.2015.
Американские спецназовцы спорят, кто последний выстрелил в Усаму бен Ладена, RT, 7.11.2014.
An Atrocity Is Uncovered: November 1969. The My Lai Massacre, Seymour M. Hersh/St. Louis Post Dispatch, Reporting Vietnam, Part Two: American Journalism 1969-1975 (Library of America, 1998), pp. 13-27
Noa Feldman, profesor ustavnog i međunarodnog prava na Harvardu i autor šest knjiga među kojima i „Cool War: The Future of Global Competition“ u komentaru u listu Mineapolis star trubjun pod naslovom Was the killing of Osama bin Laden really a war crime?
postavlja pitanje da li je ubistvo Bin Ladena ratni zločin – čak i ako je tačna verzija da su paristanski zvaničnici uslovljavali svoju saradnju da Bin Laden bude likvidiran, da, prema Heršovoj Pakistanci i Saudijci nisu želeli da Osama bin Laden progovori. Harvardski profesor skreće pažnju na kontropverze koje proizilaze iz vladinih saopštenja da je Osama bin Laden bio nenaoružan kada je pucano u njega, ali tu ne isključuje neophodnost da vojnici u njega pucaju ne znajući da li ima bombu kojom će razneti sebe i druge, a zatim konstatuje da da je Osama bin Laden, prema Heršovoj verziji, bio zarobljenik pakistanske obaveštajne službe i da je izručen radi egzekucije, da bi zaključio da kršenje ratnih zakona ljudi ponekad smatraju moralno opravdanim (kaže da po današnjim pravnim standardima, bombardovanje Hirošime i Nagasakija, posebno teško opravdati, s obzirom na suštini civilnu prirode ciljeva, a da ipak, mnogi Amerikanci bez sumnje još uvek veruju da je Truman bio u pravu da upotrebi nuklearno oružje da bi se skratio Drugi svetski rat i spasli bezbrojni američki životi) – da bi završio pitanjem: Ako bi se u kontekstu američkog raspoloženja posle 9/11, zbog konkretnog slučaja i mučenja zarobljenika u Gvantanamu, pokrenuo proces ispitivanja eventualnih ratnih zločina, šta mislite, ko bi trebalo da bude kažnjen zbog njih.
Među objavljenim papirima je i pismo Bin Ladena jednom od zamenika da njihova braća po oružju moraju da budu koncentrisani na borbu protiv Amerikanaca.
Džihadističkim militantima u Severnoj Africi poručuje da prestanu da insistiraju na formiranju islamističke države već da napadaju američke ambasade u Sijera Leoneu i Togou kao i američke naftne kompanije, a sličan savet daje i džihadistima u Jemenu da umesto vojnih i policijskih ciljeva prioritet daju američkim ciljevima. U jednom pismu Bin Laden se ruga tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu i njegovom ratu protiv terorizma. Pristalicama savetuje da budu oprezni, da vode računa o konspiraciji i da se čuvaju dronova, da menjaju lokacije po oblačnom vremenu kako ne bi bili otkriveni.
Mnogi mediji zapažaju kako je u objavljenim dokumentima osvetljena i nežnija strana američkog neprijatelja broj jedan. U video-poruci jednoj od svojih žena, Bin Laden kaže:
„Znaj da moje srce ispunjavaš ljubavlju, divnim uspomenama i svojom istrajnom patnjom da me u napetim situacijama smiriš i da budeš dobra prema meni…“
Materijal koji je objavljen sadrži niz dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, listu knjiga na engleskom jeziku koje su pronađene na mestu gde se Bin Laden skrivao, kao i materijal drugih ekstremističkih grupa, navodi Rojters.
(Secrets of the bin Laden treasure-trove, CNN, 21. maja)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
