Stanje ljudskih prava u Srbiji

Tokom 2014. otvoreni su pregovori o pristupanju sa EU, a Evropska komisija je pre toga zatražila akcioni plan za vladavinu prava i zaštitu osnovnih ljudskih prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Po zahtevu MMF-a, Vlada Republike Srbije je usvojila mere štednje koje se odnose na smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, navodi se u izveštaju.

Izveštaj se bavi i presudama za ratne zločine. Apelaciono veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je u januaru, potvrdilo je presudu Vlastimiru Đorđeviću, bivšem pomoćniku ministra unutrašnjih poslova, za ubistvo i progon, uključujući i seksualno zlostavljanje i zločine protiv čovečnosti i proterivanje oko 800 hiljada kosovskih Albanaca. Kazna mu je smanjena u žalbenom postupku zajedno sa trojicom drugih zvaničnika Nikolom Šainovićem, Sretenom Lukićem i Vladimirom Lazarevićem. Kazna bivšem vojnom komandantu Nebojši Pavkoviću na 22 godine zatvora je potrvrđena. Vojislav Šešelj, vođa Srpske radikalne stranke, protiv koga se od 2003. godine vodi postupak za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kao i progon civila nesrpske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Vojvodine, u novembru je privremeno je pušten iz pritvora na lečenje, posle 12 godina.

Kada je reč o postupcima pred domaćim Tužilaštvom za ratne zločine, u izveštaju se navodi da su oni prekidani zbog nedovoljnih sredstava i neadekvatnih policijskih istraga. Istraga za ratne zločine na Kosovu u periodu od 1. aprila do 15. maja 1999. godine, počela je u avgustu protiv generala Dragana Živojinovića, komandanta 125. motorizovane brigade. On je osumnjičen da nije sprečio „kampanju terora nad albanskim civilima“, uključujući ubistva, uništavanje kuća, pljačke i nasilno proterivanje. Novi zakon predložen u decembru nije uspeo da obezbedi adekvatnu nadoknadu žrtvama rata i pripadnicima njihovih porodica. Uprkos ekshumaciji 53 tela kosovskih Albanaca u Raškoj, gde su pokopani 1999. i dalje istrage u Batajnici, gde je 800 tela ekshumirano 2000. i 2001. godine, nije bilo napretka u privođenju pravdi onih koji su organizovali prenos tela sa Kosova.

Izveštaj se bavi i odnosom vlasti prema medijima i navodi se da je „Vlada pojačala uticaj na medije“. Nakon majskih poplava u kojima je stradala 51 osoba, a desetine hiljada njih ostalo je bez kuća, pojedinci koji su na veb sajtovima komentarisali i kritikovali vlast tim povodom, privođeni su na „informativni razgovor“, a ono što su pisali je uklonjeno. Veb sajt Peščanik oboren je nakon objavljivanja vesti o tome da je doktorat ministra unutrašnjih poslova, plagijran. Nastavljene su istrage u slučajevima ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. U slučaju Ćuruvija, optuženo je četvoro osumnjičenih, uključujući bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti, Radomira Marovića, prethodno osuđenog za ubistvo Ivana Srambolića 2000. godine.

Kao jedan od pokazatelja kršanje ljudskih prava, navedeno je da je u decembru 11 stranih državljana, pristalica Falun Gonga, nezakonito privedeno, nakon što im je zabranjeno održavanje protesta protiv kineske vlasti. Oni su zatim deportovani.

Diskriminacija prema Romima je i dalje izražena. Izgradnja socijalnih stanova za Rome koji su 2012. godine iseljeni sa terena na kojem je izgrađeno naselje „Belvil“ je kasnila. 32 porodice su se iselile u seoske kuće, ali ih je oko 100 ostalo u neadekvatnim metalnim kontejnerima. Drugo iseljavanje iz Belvila u objekte čiju je izgradjnu finansirala Evropska investiciona banka, odloženo je do decembra. Zbog izgradnje projekta „Beograd na vodi“, počelo je i prinudno iseljavanje sa ovog terena.

Govor mržnje i napadi na pripadnike LGBT zajednice i branitelje njihovih prava, nisu adekvatno istražene. Zbog poziva na linč pripadnica NVO „Žene u crnom“ u martu i napada na njih u julu, nije bilo adekvatne istrage i sankcija. U izveštaju se navodi i ruiniranje 33 lokala čiji su vlasnici Albanci, nakon fudbalske utakmice Srbija-Albanija.

U periodu januar-oktobar 18.955 državljana Srbije tražilo je azil u EU. Većina njih se izjasnila da su Romi.

Iako većina migranata smatra Srbiju tranzitnom zemljom, oko 13 hiljada ih je tražilo azil u Srbiji. Do sredine decembra dobilo ga je petoro.

U izveštaju je posebno opisano stanje ljudskih prava na Kosovu. Navodi se da je nasilje i dalje prisutno, naročito međuetnički sukobi na severu. Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su žrtva raširene i sistematske diskriminacije, a radi njihove

integracije primenjeno je svega nekoliko mera, navodi se u izveštaju. Oko 360 porodica, odnosno oko 1.700 pojedinaca, emigrilaralo je sa Kosova do novembra i zatražilo azil u Mađarskoj. Azil u zemljama EU je do oktobra zatražilo oko 11 hiljada ljudi sa Kosova.

Prema podacima UNHCR, 17.227 osoba, uglavnom Srba sa Kosova, i dalje je raseljeno.

Izveštaj Amnesty International 2014/2015 obuhvata pregled stanja ljudskih prava tokom 2014. godine u 160 zemalja.