Sudbina Titove zaostavštine
Odluku je jednoglasno doneo žiri Fondacije "Jug Grizelj", čiji su članovi Antonela Riha (predsednica), Vukašin Obradović, Olja Bećković, Snježana Milivojević i Filip Švarm
Nagradu „Jug Grizelj“ se dodeljuje od 1991. za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima, sa željom da čuvaju uspomenu na Juga Grizelja i da podstiču istraživačko novinarstvo.
Nagradu i Fond Juga Grizelja je u decembru 1991. godine ustanovila grupa novinara – Dušan Simić, Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Slavoljub Đukić, i Milan Milošević, a uz podršku porodice Juga Grizelja, Jugoslovena po imenu i po angažovanju, velikana jugoslovenskog novinarstva, kolumniste, analitičara, reportera, filmskog scenariste, novinara „Večernjih novosti“, NIN-a i „Vremena“, predsednika Udruženja novinara Srbije oteranog s te družnosti 1988. godine.
Od 2012. godine, uz saglasnost porodice Juga Grizelja, nagradu dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Dosadašnji dobitnici nagrade „Jug Grizelj“ su Lila Radonjić, Željko Vuković, Predrag Koraksić, Gordana Logar i redakcija Naše Borbe, Bojana Lekić i Svetlana Lukić, Stojan Cerović, agencija Beta, Radio Bajina Bašta, Radio Pančevo i požarevački „Bum 93“, Teofil Pančić, Omer Karabeg, Nenad Stefanović, Ivan Torov, Antonela Riha, Miloš Vasić, Brankica Stanković, Filip Švarm, Vukašin Obradović, Dimitrije Boarov, Boro Kontić, Drago Hedl, Stevan Dojčinović i Olja Bećković.
BIRN nije dobio priznanje zbog napada kojim je izložen od najvišeg mesta u državi pa naniže, već zbog svog izuzetnog i uspešnog rada u poslednjih godinu dana
Ne postoji žurnalistička oblast teža i nezahvalnija od istraživačkog novinarstva. Mnogi ljudi iz vlasti, političkih partija, državnih institucija i javnih i privatnih preduzeća uvek će se, onako protokolarno i deklarativno, zalagati za slobodna i kvalitetna novinarska istraživanja bez ikakvih ograničenja, a pogotovo bez cenzure i autoncenzure…
Nemojte im verovari ni sekundu.
Jer, kada novinari zaiste istraže teme od javnog značaja, kada se pokaže da su njihovi nalazi drugačiji od onog kakvim se prikazuju i reklamiraju ili, makar, kada otvore nova pitanja, sve se menja za sto i osamdeset stepeni. Istraživači i njihove medijske kuće postaju lažovi, plaćenici državnih neprijatelja, neka vrsta saučesnika u udruženom kriminalnom poduhvatu. I ti napadi, uvrede i diskvalifikacije ne dolaze samo od onih čiji su interesi pogođeni.
Jedni će u obrađenim temama prepoznati svoje slične postupke o kojim ne bi da se išta zna, drugi ne bi da se zameraju ikome ko ima mrvicu vlasti, treći pak u svemu vide samo dobru priliku da se dodvore, preporuče, promovišu… U tom kontekstu, svaki trun u tuđem oku biće veći od balvana u vlastitom, izvrnuće se značenje svake rečenice i reči u tekstu, a umesto sadržaja istraživanja, njegovi autori postaju „slučaj“. Sasvim konkretno: uradiće se sve da se oni koji su u javnom interesu samo radili svoj posao difamiraju, ponize, zastraše ne bi li prokleli dan kada su seli za kompjuter, uključili diktafon ili kameru.
Posebno je pogubno kada ovakav pritisak dođe od nosilaca vlasti; kada oni na taj način demonstriraju svoju svemoć i nedodirljivost; kada svojim autoritarnim iskazima isključe svaku debatu i pritom, organizuju medijski linč… Na taj način šalje se samo jedna, potpuno nedvosmislna poruka – nema postavljanja pitanja, javni i interes nosilaca vlasti jedno je te isto.
Kako sve to izgleda, javnost je mogla da vidi na primeru ovogodišnjeg dobitnika nagrade „Jug Grizelj“ za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva medju ljudima i uklanjanja granica među narodima – Balkanske istraživačke mreže u Srbiji.
Međutim, BIRN nije dobio priznanje zbog napada kojim je izložen od najvišeg mesta u državi pa naniže, već zbog svog izuzetnog i uspešnog rada u poslednjih godinu dana.
Nikad nije bilo lako baviti se istraživačkim novinarstvom. Nikad ni neće. Iza svih tih tekstova ili priloga u elektronskim medijima stoje dani i meseci čitanja, proveravanja, bezbroj neuspelih pokušaja da se dođe do relevantnih sagovornika i dokumenta, probijanja kroz labirinte lažnih tragova i dimnih zavesa.
Ničeg tu nema glamuroznog, ali zato pretnji, većih i manjih, stresa i problema svake vrste ima i više nego što se može pojmiti. A jedini motiv da se na sve to pristane jeste samo javni interes, odnosno uverenje da slobode, demokratije i života dostojnog čoveka nema, niti može biti, bez mogućnosti građana da imaju punu informaciju šta rade i čim se bave svi oni kojima su poverili mandate da vode poslove od zajedničkog značaja i interesa.
U tom kontekstu, upravo je BIRN u protekloj godini po jednoglasnoj oceni žiriji ostvario najviše standarde. Među mnogim objavljenjim istraživanjima, nekoliko su imala posebnu važnost u društvu i državi.
Tekstom „Kontrolisane iniformacije medijima na usluzi“, istraživači
BIRN-a bavili su se fenomenom vesti koje se prave u ministarstvima i partijama, a koje se plaćaju iz budžeta posebno izabranoj kompaniji za produkciju; ova priča bila je nominovana za godišnju nagradu ………….. za novinarstvo u kategoriji on line medija.
Sledio je tekst „Oglašavanje kao privatni posao vlasti“ o načinu kako je došlo do preuzimanja tržišta kupovine medijskog prostora od agencija pod kontrolom ljudi bliskih predsedniku vlade Srbije. Nakon objavljivanja u nedeljniku Vreme ovo istraživanje dobilo godišnju nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo.
„Milion evra više za brojila u Obrenovcu“ tekst je o načinu na koji država zaobilazi propise prilikom kupovine brojila za električnu energiju i kako je dogovorila aranžman sa jednom firmom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da ona instalira brojila u Srbiji.
U BIRN-ovom tekstu“ Otkrivanje tajne ministarskog sefa“ po prvi put su objavljeni nacrti ugovora sa „Etihadom“. Iako je za februar pošle godine bilo najavljeno obelodanjivanje ovih dokumenata, tek pola godina kasnije, baš zahvaljujući tekstu BIRN-a, Vlada je objavila dva od pet potpisanih ugovora. Tada se otkrilo da se država obavezala da višestruko plati zadržavanje 51 osto vlasništva u nacionalnoj avio kompaniji nasuprot 40 miliona dolara ulaganja na koliko se obavezao partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Konačno, u tekstu „Iskopavanje kopa i budžeta“ BIRN je istražio da je država dodelila posao ispumpavanja kopa Tamanava konzorcijumu koji nije imao iskustva u takvoj vrsti posla i da je to urađeno na problematičan način. Na pitanja koja su otvorena u ovom kao i u mnogim drugim istraživanjima BIRN-a javnost još uvek nije dobila tražene odgovore. Verujemo da će ih BIRN i dalje postavljati i očekujemo da će im se kolege iz drugih medija pridružiti.
Uvereni u potrebu profesionalnog istraživačkog novinarstva, još jednom čestitamo kolegama iz BIRN-a na njihovom radu.
Nagrada je uručena 5 februara.
BIRN, the Balkan Investigative Reporting Network, je mreža lokalnih nevladinih organizacija koje promovišu slobodu govora, ljudska prava i demokratskih vrednosti.
Prva BIRN organizacija je registrovana 2004. godine, ali do 2006., BIRN je razvio mrežu strukturu koja je uključivala lokalne nezavisne organizacije okupljene oko krovne organizacija – Balkanske istraživačke Regionalne mreže (BIRN), a ta struktura je imala prednost kombinovanja stručnosti, poznavanja lokalnih ookolnosti u pojedinim zemljama na bazi jedinstvene regionalne saradnje.
BIRN je prisutan širom balkanskog regiona, sa organizacijama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Rumuniji i Srbiji. Za uređivačke svrhe ima i mrežu novinara i urednika u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj i povremeno Moldaviji. BIRN je prisutan u javnosti – onlajn, u štampi, na televiziji, i na radiju. BIRN-ov vodeći sajt, www.BalkanInsight.com čita se u više od 200 zemalja širom sveta.
Ključna pitanja na Balkanu koje BIRN je identifikovo su nedostatak slobode izražavanja, gubitak nezavisnosti medija, nedostatak dobrog upravljanja, nedostatak napora u borbi protiv korupcije, slab pristup pravdi i prava i nemogućnosti organizacijama civilnog društva radi rešavanja pitanja od javnog interesa.
Mreža BIRN sprovodi čitav niz programa i projekata usmerenih na obuku novinara, izdavaštvo i emitovanje; kao i na kreiranje javnih arhiva i baze podataka.
BIRN se obraća širokom spektru zainteresovanih strana, od šire javnosti, novinara i medija uopšte, donosiocima odluka, nacionalnih i međunarodnih, i organizacija civilnog društva.
Rukovodstvo BIRN čine nagrađivani novinara i profesionalci koji imaju iskustvo i znanje o glavnim izazovima u regionu: tranzicionoj pravdi, ljudskim pravima, kulturi, izgradnji postkonfliktnog društva, političkih i ekonomski tranziciona reformi, Evropskoj integraciji.
BIRN mrežu koordinira regionalni BIRN Hub, registrovan u Bosni što se tiče uređivanja, obuke, operativnih i razvojnih domena, prikupljanja sredstava za koordinaciju osnovnih regionalnih projekata.
U širem okviru misije BIRN, organizacije članice razvijaju svoje, lokalno specifične programe.
Održivosti operacije BIRN upravlja kompanija BIRN Ltd, registrovana u Beogradu.
Zajedno, organizacije članice BIRN udružuju sredstva i povezuju sve veće timove specijalizovanih novinara radi kvalitetnog pravovremenog i relevantnog pokrivanja najsloženijih političkih, ekonomskih i socijalnih problema u regionu.
Proterivanje Josipa Broza Tita iz Beograda
Ko je protiv simbola antifašizma Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
