Izborni uslovi
Putin u Ankari: Ako Evropska Unija ne želi da se sprovede projekat «Južni tok», on neće ni biti sproveden. Čižov o pregovorima sa Srbijom, Mađarskom i Austrijom i o gasnom čvorištu kod Istanbula ; Žan Klod Junker: "Južni tok" i dalje može da se gradi; Izvođači radova na čekanju Žan Klod Junker: "Južni tok" i dalje može da se gradi; Miler: EU će morati da kupuje gas na granici Bugaska želi čvorište na svojoj teritoriji
„Pošto još nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u aktuelnoj situaciji Rusija ne može da nastavi realizaciju projekta Južni tok““, rekao je Putin novinarima u ponedeljak, 1. decembra, na zajedničkoj konferenciji sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, nakon što u Moskva i Ankara ugovorili izgradnju morskog gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. „Gasprom“ je odlučio da „poveća za tri milijarde kubnih metara“ isporuku ruskog gasa Turskoj kako bi zadovoljio“ potrebe te zemlje. Od 1. januara 2015. cena gasa za potrošače u Turskoj biće snižena za 6 odsto, uz obećanje da će biti još snižavana u meri u kojoj se realizuju zajednički projekti.
„O projektu gasovoda Južni tok se redovno razgovara između relevantnih država članica i Komisije. Komisija je domaćin nekoliko sastanaka koji imaju za cilj pronalaženje rešenja za ovaj projekat koji bi bio u potpunosti u skladu sa zakonodavstvom EU. Sledeći sastanak, planiran za 9. 12, će se održati bez obzira na najave Rusije da zaustavi projekat.
Očigledno ova nova situacija će biti dodatni element o kome će se razgovarati na tom sastanku. Kada se menja energetski pejzaž u EU to je još jedan razlog za EU izgradi elastičnu energetsku uniju koja unapred sagledava klimatsku politiku. Jedan od prioriteta za energetsku uniju će biti sigurnost snabdevanja energijom.“
***
Ministri energije Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Grčke, kao i ambasador Hrvatske pri EU, su se 9. decembra u razgovoru u sa evropskim komesarom za energiju Marošom Šefčovičem o posledicama odustajanja Rusije od izgradnje „Južnog toka“ složili da je „Južni tok“ trebalo uskladiti sa pravilima iz Trećeg ekonomskog paketa, dogovorili se da se okrenu drugim projektima, a kao jedan od bitnih alternativnih puteva za dotok gasa naveli „Južni koridor“, koji bi od nalazišta u Kaspijskom moru trebalo da prođe kroz Azerbejdžan, Gruziju, Tursku, Grčku i Albaniju deonicom preko Jadrana do Italije, što zahteva i izgradnju. (IZvorište tog gasa je polje «Šah Deniz», koje može dati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, šesti deo kapaciteta «Južnog toka“ koji je bio projektovan na 63 milijarde kubika godišnje.) Ambasador Srbije u Briselu Duško Lopandić obavešten je o spremnosti evropskog komesara za energiju da sarađuje sa Srbijom.
Sa druge strane, vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel je izjavio da se nada da pregovori o projekatu „Južni tok“ mogu biti obnovljeni, pošto veruje da bi posebno za zemlje južne Evrope to bio veoma važan projekat.
Iz „Gasproma“ je poručeno da je odluka o otkazivanju „Južnog toka“ konačna, da ne postoji mogućnost revizije tog projekta i da Evropa, ako želi gas iz turskog gasovoda moraće, da izgradi potrebnu infrastrukturu za njegov transport do svojih potrošača, piše sajt RTS pod naslovom EU: „Južni koridor“ umesto „Južnog toka“
Na
sajtu Evropske energetske komisije se pored Južnog koridora kao alternativa pominje istraživanje gasnih rezervi u istočnom delu Mediterana i u Crnom moru, unapređivanje dvosmernih interkonekcija «sever-jug» posebno između Bugarske i susednih zemalja, pa je pozdravljena zajednička izjava Grčke, Bugarske i Rumunije o «vertikalnom gasnom koridoru» od 3-5 milijardi kubnih metara godišnje, koji košta 24 miliona evra, a koji treba da poveže te zemlje.
Pod naslovom Дмитрий Медведев: Европейские партнёры могут подключиться к строительству газопровода в Турцию Ruska TV RT je na svom sajtu prenela izjavu premijera Rusije Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva datu tokom intervjua s novinarima pet ruskih redakcija da se evropski partneri mogu priključiti zgradnji gasovoda kroz Tursku.
Bugaska želi čvorište na svojoj teritoriji
Bugaska agencija Novinite je prenela pisanje elektronskog izdanja buraskog lista Dnevnik da je bugarski premijer Bojko Borisov predložio, što su u sredu 10. decembra 2014. prihvatili ostali ministri, da bugarska vlada predloži Evropskoj Uniji da finansira izgradnju gasnog čvorišta (gas hub) u Varni na ulazu Južnog toka u Bugarsku, sa koga bi ruski gas išao u Evropu i da je zamenik premijera zadužen za apsorbciju fundova iz EU i ekonomsku politiku Tomislav Dončev zadužen da pošalje pismo potpredsedniku Evropske energetske komisije Marošu Šefkoviću.
Dopunjeno 11. 12.
Najava turskog zaokreta je bilo i pre Putinovog puta u Ankaru. Gasprom je, inače pre mesec dana saopštio da je u Moskvi 1. oktobra postignut dogovor direktora Gasproma Alekseja Milera, Tanera Jildiza, ministra energije i prirodnih resursa Turske da se kapacitet gasovoda Plavi tok ( Blue Stream), koji ispod Crnog Mora ide od stanice Beregovaja do stanice Durusu kod Samsuna i dalje kompnom do Ankare) što brže moguće poveća sa 16 na 19 milijardi kubnih metara godišnje. Nova Gaspromova ztanica Ruskaja trebalo bi da bude nova početna stanica proširenog gasovoda…
U međuvremenu, šef „Gasproma“ Aleksej Miler rekao je da je „Južni tok“ – „mrtav“. To je to. Projekat je zatvoren, rekao je Miler za Rojters. Miler je rekao da su se Moskva i Ankara dogovorili izgradnju morskog gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Naveo je da će 14 milijardi kubnih metara dobijati Turska, a ostala količina ići će do granice Turske i Grčke. Prošle godine, preko gasovoda „Plavi tok“ Turskoj 13,7 je isporučeno milijardi kubnih metara gasa, kako bi se kompenzovao gubitak „Južnog toka“. Rusija spremna da izgradi gasni centar na tursko-grčkoj granici za snabdevanje jugoistočne Evrope gasom. „Gaspromom“ i turska kompanija BOTAS potpisali su ugovor o razumevanju koji se tiče izgradnje tog gasovoda, koji može predstavljati i proširenje kapaciteta postojećeg gasovoda „Plavi tok“ od ruske stanice Beregovaja preko Samsuna do Ankare u Turskoj. Oko 50 milijardi kubnih metara gasa će biti usmereni na granicu Turske i Grčke, tako da Rusi računaju da će opšti kapacitet novog gasovoda biti slična s „Južnim tokom“. Po računici Vladimira Putina, zbog gubitka Južnog toka Bugarska će pretrpeti štetu od 400 miliona dolara i treba da traži kompenzaciju od Evropske Unije.
Po mišljenju energetskih eksperata koje citira agencija RIA Novosti, faktički, „Južni tok“ će biti preusmeren na Tursku, tako da a ulaganja „Gasproma“ u njegovu realizaciju neće sasvim propasti. Na teritoriji Rusije» «Gasprom» je investirao u gasovod «Južni koridor», koji treba da dovede gas do obale Crnog Mora, na kome su do sada su radovi izvođeni na teritoriji RF.
„Mogu da nastanu problemi s cevima zakupljenim za „Južni toka“, i sa već ugovorenim radovima, ali eksperti veruju da će to biti preusmereno na turski gasovod.
Analitičar ruske „Sberbanke KIB“ Valerij Nesterov, podseća da pored šteta „Gasprom“ u novim okolnostima može da računa i na pozitivne efekte: biće mu potrebno manje resursa, koji su dovoljno napregnuti zbog velikih projekata na Jamalu, na Sahalinu, u sibirskom programu…
RIA Novosti konstatuje da je Rusija tvrdo rešila da ne izvozi gas isključivo preko Ukrajine i da zato traži alternativne mogućnost, bez obzira što je otkazala «Južni tok», ona je našla drugi način da izbegne zavisnost od Kijeva, smatra direktor Instituta za energetska istraživanja RAN Vjačeslav Kulagin, koji procenjuje da rešenje Moskve predstavljati iznenađenje za Evropu, pošto se Brisel nadao, da ograničenja koja se tiču izgradnje „Južnog toka», primorati Rusiju da osnovne količine gasa šalje preko Ukrajine, a po novom Evropa postaje zavisna od Turske, čega se Brisel pribojava. Kulagin kaže da je to potencijalno opasno za Evropu, ali da je to ona sama stvorila, ne znajući da istorija s «Južnim tokom» može tako da se obrne..
Po njegovom mišljenju, saradnja RF s Turskom daje mogućnost za transport gasa ne samo u Evropu, već i u Aziju.
Vladimir Putin, je istakao da je stanovište Evropske komisije, što se tiče «Južnog toka» bilo kontraproduktivno: „Pošto EU nije htela da podrži izgradnju gasovoda, Rusija je primorana da se povuče iz projekta ‘Južni tok’. Zapravo, ne samo da Evropska komisija nije pružila nikakvu pomoć u realizaciji projekta već je i stvarala prepreke“, dodao je Putin.
Agencija Rojters citira Pjera Noela (Pierre Noel), specijalistu za energetsku sigurnost u Međunarodnom institutu za strateške studije (International Institute for Strategic Studies, IISS):
„Ne mislim da Putin blefira. Mislim da se on stvarno prilagođava fundamentalno novoj geopolitičkoj situaciji u Evropi“
„Smanjenje cena za gas indeksiranih prema nafti i manja prodaja izgleda da dovode Gasprom u ‘crveno'“ izjavio je Mihail Korčemkin iz Istočne evropske gasne analize (East European Gas Analysis), što ga primorava da smanjuje svoj investicioni program.
Srpska strana nije dobila zvanično objašnjenje ruske strane o obustavljanju izgradnje «Južnog toka, (kao što izgleda da nije ni bugarska, ni austriski OMV koji je nedavno potpisao ugovor s „Gaspromom“, a srpski premijer Aleksandar Vučić je konstatovao da je vest loša za Srbiju, koja na taj obrt nije uticala.
„Srbija nikako nije doprinela takvoj odluci. Sedam godina je ulagala u taj projekat ali plaćamo cenu sukoba velikih…
„Srbija nije ničim dorpinela donošenju takve odluke. Sad da li će se evrofili i rusofili međusobno optuživati ko je tu zašta kriv…Sigurno je da mi nismo ništa krivi“, poručio je Vučić.
„Država Srbija je više od šest, pa i više, sedam godina uložila u taj projekata. Mnogo truda mnogo rada od tih prvih potpisa kada su prisustvovali još (Boris) Tadić i (Vojislav) Koštunica…“, rekao je ponovivši ocenu da je to dobar projekat kojeg se Srbija nije odricala ni pod najvećim mogućim pritiscima.
Vučić najavljuje da će po povratku sa sednice Saveta bezbednosti u Njujorku o tome razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i drugim ruskim zvaničnicima.
Izvori:
Mogući podmorski tok gasa: od početne stanice Ruskaja, na kojoj je uvelike građeni ruski deo gasovoda tebalo da krene podmoskim delom JUžnog toka, možda bi mogla bi da ide prema Samsunu u Turskoj. izvor RBK
Kako je 4. septembra, javlja a ruska agencija Itar-tas pod naslovom ES predlagaet vыvesti „Юžnый potok“ iz-pod ograničeniй po modeli gazoprovoda TAP pre početka izgradnje offshore dela gasovoda „Južni tok“, „Gasprom“ je pripremio model koji po oceni njegovih stručnjaka može da odgovara zahtevima Trećeg energetskog paketa, po kome će suvozemne delove gasovoda kontrolisati ne „Gazprom“ već konzorcijumi ponacionalnih država kroz koje prolazi gasovod, od kojih je većina deo EU. Pitanje dozvola za pristupa treće strane je po tom predlogu predmet proučavanja, a tarife treba da odrede lokalni operateri.
Rusija nije formalno tražila EK izuzeće „Južnog toka“ od primene Trećeg energetskog paketa, pošto ima negativno iskustvo iz procedure autorizacije u izgradnji „Severnog toka“ (kupac gasa E.ON, GDF Suez i Dong). Još uvijek nisu jasni izglede za gasovod OPAL (od Grajfsvalda do Obenaua uz nemačko poljsku granicu), koji je suvozemni nastavak gasovoda Severni tok, za koji je u 2009. traženo izuzeće od evropske regulative (o Drugi energetski paket), koji je potom otkazan usvajanjem trećeg paketa… Nemačka je 25. februara 2009. na 22. godine nakon puštanja u pogon izuzela gasovod OPAL iz regulative koja se tiče taksi i pristupa . Evropska komisija još ispituje taj slučaj…
EK insistira da „Južni tok“ bude građen na isti način kao i Transjadranski gasovod (TAP, Trans Adriatic Pipeline čiji su vlasnici BP 20 odsto, SOCAR 20 odsto, Statoil 20 odsto, Fluxys 19 odsto, Enegas 16 odsto i Axpo 5 odsto, koji treba transportuje 10 milijardi kubika azerbejdžanskog gasa iz polja Šah Deniz, Turske, preko Grčke, i Albanije ispod Jadranskog mora treba da transporuje u Italiju, sa podzemnim skladitem u Albaniji i s mogućnošću reverzne dostave, a koji je, prema Itar–tasu oslobađen od obaveze „razdvajanja vlasništva“ (Transport i prodaja) i koji dobio sve potrebne dozvole od EK.
Ruska strana je nudia Evropskoj komisiji nacrt sporazuma o prekograničnim infrastrukturnim projektima, koje uključuju „Južnog toka“, ali nije dobili pozitivan odgovor, “ Itar-tasu u ruskom Ministarstvu energetike Nakon toga, ruska strana je u januaru 2014. godine predložila stvaranje rada grupa za rešavanje pravnih i tehničkih pitanja projekta „Južni tok“. „Bio je jedan sastanak šefova radne grupe i dva susreta na stručnom nivou. Od aprila 2014. rad grupe je suspendovan, ponovo na inicijativu Evropske komisije“, – rečeno Itar-tasu je u ruskom ministartvu.
Отказ от „Южного потока““; NACCSA: остановка „Южного потока“ не была сюрпризом; МИД РФ: Последствия от закрытия проекта «Южный поток» должны просчитывать те, кто его угробил; Эксперт: Новый газопровод в Турцию говорит о стремлении Москвы отказаться от транзита через Украину ; Эксперт: Слабая Европа ничего не смогла противопоставить давлению США на «Южный поток» Gas, Putin: la Russia rinuncerà a South Stream, Corriere della sera; RPT-Russia’s South Stream pipeline falls victim to Ukraine crisis, energy rout, Reuters
Kako piše ruski poslovni portal RBK Остановка «Южного потока» застала партнеров «Газпрома» врасплох
na gradnju ruskog (kontinentalnog) dela «Južnog toka» potrošeno je do sad 4,7 milijardi dolara, a uz to projektna kompanija South Stream Transport, pod kontrolom «Gasproma», zaključila je ugovore od milijardu evra. Italijanska kompanija Saipem je u martu 2014. zaključila ugovor za izgradnju prve niti podmorskog dela gasovoda od 2 milijarde. Drugu liniju cevi trebalo je da položi švajcarska grupa Allseas Group. Suma tog ugovora nije objavljena, ali po podacima Interfaksa, gradnja prve dve niti gasovoda koštalo bi 6 milijardi evra. Ugovori za polaganje prve niti teški su 1 milijardu evra, i njih su dobili nemačka Europipe (50 odsto), «Severstalj» i OMK, a ugovore podradove TMK i ČTPZ, a čelik i metale trebalo je da isporuči nemačka grupa Salzgitter i austrijska Voestalpine (sume u ugovorima nisu objavljene).
Kompanija OMK, koja je trebalo da isporuči 600 km cevi velikog prečnika za «Južni tok», produžava da ih isporučuje za prvu nit I očekuje razjašnjenja o daljoj sudbini projekta. Kompanija «Severstalj», koja je već dostavila 100.000 tona cevi za «Južni tok», takođe čeka objašnjenja od «Gasproma» za realizaciju drugog ugovora (još 160.000 tona cevi). Kompanijama predstoji da se dogovore, na kakve projekte «Gasproma» mogu da se prebace narudžbine, i da li je to moguće učiniti.
Posle objavljivanja namere o odustajanju od projekta akcije kompanija Saipem i Salzgitter pale su za 10 odsto, Voestalpine – za 1,8 odsto (zatim su malo korigovane). Ruski proizvođači cevi nisu stradali tako silno: papiri TMK pali su za 4,4 odsto, ČTPZ – 1,6 odsto, «Severstalja» – 1,5 odsto.
***
Pod naslovom Kritik an „South-Stream“-Leitung durch Türkei nemački privredni list Handelsblatt piše da je Bugarska najavu Rusije o trasiranju gasovoda Južni tok kroz Tursku kritikuje kao „najgoru opciju“ za Evropu, jer bi tako potrošači u Evropskoj Uniji dobili još jednog posrednika u snabdevanju prirodnim gasom.
„Zašto moramo da u Evropi imamo još jednog posrednika?“, upitao se zamenik bugarskog premijera i bivši član Evropskog parlamenta Ivajlo Kalfin.
TV RT javlila je 8. decembra da Gasprom formira preduzeće za izgradnju gasovoda kroz Tursku čiji će naziv biti Gasprom ruskaja, («Газпром Русская» ), a koje će biti registravano u St Perersburgu.
; Južni tok je brodolom za Srbiju, DW 2. decembra; Saipem от закрытия „Южного потока“ потеряет в 2015 году 1,25 млрд евро;
Президент Сербии: Белград потребует разъяснений от Европы и РФ в связи с остановкой «Южного потока RT 3. decembra; Газпром и ENI обсудили перспективы развития двустороннего сотрудничества, 24 ноября 2014, 18:55; Sinking of Kremlin gas project leaves south-east Europe high and dry, Reuters, 2. decembra; Schiaffo di Putin alla Ue: stop al gasdotto South Stream, Messaggero, 2. decembra; Gas, Ue contro Putin sul South Stream. Renzi: «Lo stop non ci preoccupa» Messaggero, 2. decembra; Парламент Болгарии отказался рассмотреть декларацию в поддержку строительства «Южного потока», RT, 2.11.
Stopp der South-Stream-Pipeline: Der verehrte Freund aus Moskau, Sche Zeitung, 2. Dezember 2014, 12:27; Колко точно ще загуби България от спирането на Южен поток, Капитал, 2 дек 2014,
Sada nekoliko reči o takvim velikim projektima kao što je „Južni tok“, [cevovoda] ispod Crnog mora. Zahvalni smo našim turskim prijateljima zbog činjenice da je Turska, uprkos činjenici da u realizaciji ovog projekta nije bilo direktne prednosti za Tursku što su blagovremeno dali sve dozvole za izgradnju sistema cevovoda u isključivoj ekonomskoj zoni Turske.
Međutim, uzimajući u obzir stav Evropske komisije, koja nije pogodovala realizaciji ovog projekta, obzirom na to da smo tek nedavno stvarno dobili dozvolu od nadležnih organa u Holandiji, istina, pozitivnu odluku, ali s obzirom na činjenicu da i dalje nismo dobili dozvolu od Bugarske, verujemo da Rusija pod ovim uslovima ne može nastaviti ovaj projekat. Imajući u vidu da sada moramo da krenemo u izgradnji sistema gasovoda u Crnom moru, ne možemo početi izgradnju u moru dok nemamo dozvolu od Bugarske.
Da počnemo gradnju u moru, dođemo do bugarske obale i stop? To je smešno. Mislim da je svima jasno. Stoga ćemo biti primorani da preispitamo svoje učešće u ovom projektu.
Ali, zbog rastućih potreba Turske, mi smo spremni ne samo da proširimo „Plavi tok“, kako je već rečeno, već i da gradimo drugi sistem gasovoda, kako bi se zadovoljile rastuće potrebe turske privrede, a ako se smatra prikladnim – da stvorimo na turskoj teritoriji na granici sa Grčkom dodatno gasno čvorište za potrošače u južnoj Evropi…
Pitanje: Vladimire Vladimiroviču, da li biste mogli da razjasnite malo vest o „Južnom toku“ koja je zvučala iznenađujuće. Šta će, na kraju, biti sa ovim projektom? On je suspendovan? Koji su njegovi budući izgledi: on postaje bilateralni projekat Rusija – Turska? Koje su još mogućnosti?
VLADIMIR PUTIN: Prvo, s obzirom na „Južni tok“. Verujemo da je stav Evropske komisije nije bio konstruktivan, u stvari, nije nešto čime je Komisija pomogla ovaj projekat. Mi vidimo ko je stvorio prepreke za njegovo sprovođenje. Ako Evropa ne želi da ga sprovede, pa, onda, onda on neće biti realizovan.
Mi ćemo preusmeriti naše energetske tokove u druge regione u svetu, uključujući I promociju i ubrzanu implementaciju projekata za tečni prirodni gas. Nastupaćemo na druga tržišta, a Evropa neće primiti ove količine, u svakom slučaju, iz Rusije. Verujemo da ovo nije ekonomski interes Evrope i da štetno za našu saradnju, ali takav je izbor naših evropskih prijatelja. Oni su, na kraju krajeva, kupci, to je njihov izbor. Ali, da sada ovaj poduhvat, kada još uvek nismo dobili Bugarsku dozvolu za ulaz u projekat u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske, na njenoj teritoriji – znate, to je smešno. Pa, mi smo sada uložili stotine miliona dolara u projekat koji prolazi ispod celog Crnog mora i treba stojimo ispred Bugarske granice, ili šta? Kako to naše kolege predpostavljaju? Dakle, nećemo ga sprovesti, iako je sve spremno da kompanija, koja je trebalo da ga izgradi, ovog ćasa, danas, juče, počne da radi.
Uzgred, moje bugarske kolege su mi uvek govorile da će „Južni tok“, oni sami realizovati jer odgovara njihovom nacionalnom interesu. Eto, nažalost, to se nije dogodilo. Ako je Bugarska sprečena da se ponaša kao suverena država, onda barem neka zahteva novac od Evropske komisije, jer samo direktni budžetski prihodi iz tranzita iznose za Bugarsku najmanje 400 miliona evra godišnje.
Na kraju, to je takođe izbor naših partnera u Bugarskoj, izgleda da oni (Evropljani prema Buraskoj) nemaju nikakve obaveze. Ali to nije naš posao, to je stvar naših partnera…
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle razgovora sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim insistirao da gradnja 40 milijardi dolara vredanog gasovoda «Južni tok» ipak može da se nastavi, da pitanja koja se odnose na gasovod nisu nepremostiva, a Rusiju je optužio da izjavom o odustajanju od projekta ucenjuje članicu EU Bugarsku. Junker je osporavao Putinovu ocenu da su pravila o konkurenciji EU ubila projekat.
Bugarski premijer Bojko Borisov, koji smatra da „Južni tok može biti izgrađen u skladu s evropskim „trećim nergetskim paketom“ i i koji se nada da će „tehnička pitanja“ biti razrešea sa predstojećem sastanku ministara 9. decembra u Briselu, tvrdi da s ruske strane nije zvanično obavešten o obustavljanju projekta, prenela je agencija Rojters 4. decembra pod naslovom EU’s Juncker says South Stream pipeline can still be built
Ruska agencija Itar – Tas prenoseći tu izjavu citira ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka koji kaže da je odluka o odustajanju od Južnog toka konačna i da se ruska strana već bavi razradom gradnje gasovoda po drugoj maršruti.
Pod naslovom Миллер: „Газпром“ меняет модель работы на рынке Евросоюза agencija RIA Novosti citira direktora Gasproma Alekseja Milera da je obdustajanje od gasovoda «Južni tok» korak ka promeni modela prodaje gasa na evropskom tržištu. Evropska unija će morati da kupuje gas na granici:
„Naša strategija se menja u odnosu na evropsko tržište, u principu, odluka da se zaustavi na „Južni tok“ je početak kraja našeg modela na tržištu, kada smo fokusirani na isporuku krajnjem potrošaču na evropskom tržištu. Na pitanje da li to znači da će evropske zemlje morati da kupuju gas na granici između Turske i Grčke šef „Gasproma“ je odgovorio: «Bez sumnje». On je takođe rekao da se izgradnjom «Severnog toka» i gasovoda preko turske teritorije uloga Ukrajine kao tranzitene zemlje gasa svodi na nulu, prenose RIA Novosti pod naslovom
Миллер: роль Украины как транзитера газа превратится в бессмыслицу…
Dopunjeno 6. decembra
Na sajtu predsednika Rusije se kratko saopštava da je Putin premijerom- Mađarske Viktorom Orbanom i Predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 7. decembra 2014. razmotrio aktuelna pitanja međudržavne saradnje, a takođe o perspektivi dalje saradnje u energetskoj sferi u svetlu prekida realizacije projekta «Južni tok».
Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je 7. decembra da se govori o gasnoj interkonekciji sa Bugarskom, koji je deo koncepta gasnog prstena Energetske zajednice koji je promovisala Evropska komisija. Investicija potrebna za oko 180 kilometara tog gasovoda kapaciteta od oko 2 milijarde kubnih metara godišnje je procenjena na 100-120 miliona evra. Antić je pojasnio da izgradnja tog prstena nema veze sa snabdevanjem gasom preko Ukrajine i podvukao da taj projekat treba da obezbedi paraleleno snabdevanje gasom na neki od načina koji su trenutno u fazi projekta a koji se rade, a jedan od tih je gasovod TAP, zatim gasovod koji će obezbediti snabdevanje preko Grčke, a oni imaju konekciju sa Bugarskom. Prema njegovim rečima u 2015. godini će biti završena planska dokumentacija i zaokružen finansijski plan, da će Bugarima EU finansirati njihovu deonicu a da je Srbija u ozbiljnim pregovorima sa EK da postojić okvir od 14 miliona evra iz IPA fondova poveća i da je srpska vlada dobila čvrsta obećanja da može da računa na taj novac, odnosno, na veća sredstva…
Na sajtu predsednika Srbije pod naslovom Prеdsеdnik Nikolić razgovarao sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom nešto kasnije 7. decembra o razgovoru prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislava Nikolića sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom saopšteno je sledeće:
Razgovor vođеn na inicijativu ruskog prеdsеdnika, protеkao jе u vеoma srdačnoj i prijatеljskoj atmosfеri i trajao jе prеko čеtrdеsеt minuta.
Prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislav Nikolić izrazio jе privržеnost Srbijе prijatеljstvu sa Ruskom Fеdеracijom i istakao da prijatеlji jеdni drugе nikada nе kažnjavaju, a posеbno nе u pеriodu krizе.
Prеdsеdnik Putin jе dеtaljno izvеstio prеdsеdnika Nikolića oko gasovoda Južni tok, kao i oko gasovoda koji ćе ići prеko Turskе.
Prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislav Nikolić jе objasnio svom sagovorniku kako bi sе obustavljanjе Južnog toka odrazilo na еnеrgеtsku stabilnost Srbijе i izrazio nadu da ta odluka ipak nijе konačna.
„Rеpеrkusijе takvе odlukе bilе bi dalеkosеžnе i nеgativno bi sе odrazilе na čitavu našu еkonomiju“, podvukao jе prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе.
On jе izvеstio prеdsеdnika Ruskе Fеdеracijе kojе količinе gasa su potrеbnе Srbiji i da bi bilo dobro uvеsti toling sistеm (verovatno se misli na automatski sistem plaćanja kakav se primenjuje na primer za korišćenje autoputeva, prim r.s.v.).
Dva prеdsеdnika su razgovarali i o drugim tеmama mеđu kojima jе i projеkat „Pеtrohеmija“, a prеdsеdnik Nikolić jе zamolio da sе obеzbеdi snabdеvanjе gasom hеmijskе industrijе Srbijе po povoljnijim cеnama.
„Vеoma nam jе značajna podrška oko formiranja Ruskog invеsticionog fonda čija bi srеdstva bila namеnjеna poljoprivrеdnoj proizvodnji i farmacеutskog indrustriji orijеntisanoj ka ruskom tržištu“, rеkao jе prеdsеdnik Nikolić.
„Radujе mе što jе robna razmеna značajno uvеćana u protеklom pеriodu“, naglasio jе Putin i izrazio sprеmnost da prihvati incijativu prеdsеdnika Srbijе da sе proširi lista proizvoda koji sе izvozе bеz carinе u Rusku Fеdеraciju.
„Što sе tičе automobilskе industrijе načеlna saglsnost postoji i ta odluka ćе uskoro biti donеta“ dodao jе prеdsеdnik Ruskе Fеdеracijе.
Putin sе zahvalio Tomislavu Nikoliću izrazivši duboku privržеnost svom sagovorniku kao ličnom prijatеlju i prеdsеdniku naroda koji nеobično voli.
Izvor: sajtu predsednika Srbije pod naslovom Prеdsеdnik Nikolić razgovarao sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom 7. decembra
O projektu „Južni tok», kao i o unapređenju hemijskog kompleksa, poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i trgovine Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić
razgovarao je 8. decembra telefonom sa predsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim koji je kao razlog za odluku o odustajanju od «Južnog toka naveo nedovoljnu saradnju zemalja Evropske Unije.
Za TV kanal „Rusija 24“ stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je 3. novembra da je Rusija spremna da razgovara sa Srbijom, Austrijom i Mađarskom o putevima izlaska iz situacije nastale zbog prekida realizacije projekta „Južni tok“:
„Ranije sam već pomenuo da se od turskog „čvora“ ( on kaže hab kod Istanbula) linije gasovoda mogu razvući na različite strane“.
„Kada će taj čvor biti izgrađen na turskoj teritoriji, to ne može biti brzo, a videćemo do tada kakva će biti pozicija EU i kakva će biti pozicija zainteresovanih država“, rekao je Čižov.
„Srbija, naravno, nije danas član EU, ali je Srbija, kao što se zna, podnela prijavu za stupanje u EU. Svi smo bili svedoci pritiska EU na Beograd i po političkim temama – uključujući pitanje priključenja antiruskim sankcijama i, možete biti sigurni, takođe po ekonomskim temama“, rekao je Čižov.
Čizov je izrazio čuđenje što Rusija nije dobila zahvalnost od EU što je izašla u susret poziciji Unije u pitanju prekida projekta Južni tok.
„Možda je za širu javnost u Evropi to bilo neočekivano, ali za stručnjake koji rade u energetskom sektoru nije“, kazao je on i dodao da je za iznenađenje mogao biti konkretan trenutak, ali „da se stvar kretala ka tome, moglo se prognozirati“.
Za Bugarsku je Čižov rekao da se nije preporučila kao pouzdan projekat ne samo sa Južnim tokom i da zbog pozicije Bugarske nije bio realizovan projekat naftovoda „Burgas-Aleksandropolis“ Prema Grčkoj), kao i opremanje nove atomske centrale „Belene“.
Za Tursku, pak, kaže da je pouzdana i u stanju da donosi samostalne odluke.
„Turska se ponaša prilično samostalno (…) Ne treba zaboraviti da je Turska članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU, ali ipak se tursko rukovodstvo ponaša prilično nezavisno, u svakom slučaju mnogo samostalnije, nego – avaj, vlada Bugarske“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
