Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Za finansiranje predizborne kampanje stranke se i dalje najviše oslanjaju na novac iz javnih izvora (48%), pa na kredite i zajmove (26,9 odsto), pa tek onda na privatne priloge (manje od petine). SNS i SPS sa svojim „staro-novim" koalicionim partnerima najveći finansijski dobitnici izbora 2014.godine, a najveći gubitaši, pored ostalog i zbog prethodnog neracionalnog i neefikasnog trošenja DS, LDP i URS
Agencija za borbu protiv korupcije predstavila je 7. novembra u amfiteatru Narodne banke Srbije Izveštaj o finansiranju političkih aktivnosti u izbornim kampanjama u prvoj polovini 2014. godine, u okviru Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA).
Za finansiranje predizborne kampanje stranke se i dalje najviše oslanjaju na novac iz javnih izvora, čiji udeo iznosi čak 48 odsto. Drugi po značaju izvor finansiranja bili su krediti i zajmovi (26,9 odsto), koji su iznosili 445,8 miliona dinara, dok je udeo privatnih priloga manji od petine. U odnosu na 2012, sada je čak petostruko opao broj priloga pravnih lica, samo 36.
Najveći kredit je uzela SNS (400 miliona), dok su višestruko manje podigle DSS (30), SVM (10) i SRS (5,8). Zanimljivo je da su sve stranke kredite uzele kod AIK banke Niš. Za izbore 2012. kredite u ukupnom iznosu od 472,4 miliona dinara je uzelo pet stranaka, a polovinu tih sredstava prijavila je DS. URS je podigao čak tri kredita u ukupnom iznosu od no 800.000 evra, koji su uzeti za finansiranje redovnog rada.
Učesnicima su se obratili Tatjana Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije, Marijana Trifunović-Stefanović, vođa komponente za odgovornu vlast Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA) Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), prof. dr Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije, Ružica Stojiljković, načelnik Službe za kontrolu finansiranja političkih subjekata i Natalija Ristivojević, samostalni savetnik u Službi.
U drugom delu, u stručnoj diskusiji o normativnom okviru i efikasnijoj kontroli finansiranja političkih subjekata govorili si Vladimir Goati i Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, Djorđe Vukadinović iz Centra za demokratiju i slobodne izbore i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja. U diskusiji je učestvovao i Veroljub Arsić, predsednik Odbora za finansiranje, republički budzet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Objavljivanjem ovog izveštaja Agencija za borbu protiv korupcije izražava uverenje da su kontrola i nadzor, kao i objavljivanje rezultata nalaza, osnovna pretpostavka za podizanje kapaciteta organa zaduženih za kontrolu izbora. Ovim izveštajem ispunjava se pravo građana da znaju gde odlazi njihov novac, kao i pod kojim uslovima ga dobijaju oni koji učestvuju na izborima, a ujedno ovo je i prvi korak kojim se formira solidna osnova za široku javnu raspravu o ponašanju izbornih aktera i održivosti postojećih zakonskih rešenja.
Privatni novac u kampanji
U odnosu na izbore za narodne poslanike 2012. godine kada su politički subjekti ostvarili prihode sa kreditima i zajmovima u ukupnom iznosu od 1.483.658.256,41 dinara, u 2014. godini su ostvareni veći prihodi za 10,43% u odnosu na 2012. godinu. I pored ostvarenih većih prihoda jaz između prihoda i rashoda (koji su narasli za petinu) se i dalje povećava.
Uočava se da je 2014. godine došlo do povećanja učešća priloga fizičkih lica u ukupnim prihodima sa kreditima i zajmovima, te tako prilozi fizičkih lica iznose 14,88%, dok je taj procenat u 2012. godini iznosio 8,00%
Iz navedenih pregleda vidljivo je i da su pojedini politički subjekti za izbore za narodne poslanike ostvarili značajno veće prihode u 2014. godini u odnosu na 2012. godinu – pre svega Koalicija oko Srpske napredne stranke. Ona je e 2012. godine ostvarila ukupne prihode sa kreditima i zajmovima u iznosu od 304.184.796,43 dinara što je za čak tri puta manje u odnosu na 2014. godinu kada su ukupni prihodi sa kreditima i zajmovima iznosili svih 944.204.005,04 dinara.
I koalicija oko Socijalističke partije Srbije je 2012. godine ostvarila ukupne prihode sa kreditima i zajmovima u iznosu od 187.274.227,00 dinara što je za oko jedan i po puta manje u odnosu na 2014. godinu kada su ukupni prihodi sa kreditima i zajmovima iznosili 278.582.285,72 dinara.
Istovremeno, pojedini politički subjekti su za izbore za narodne poslanike ostvarili manje prihode sa kreditima i zajmovima u 2014. godini u odnosu na 2012. godinu.
Zapravo, ako su SNS i SPS sa svojim „staro-novim“ koalicionim partnerima najveći finansijski dobitnici izbora 2014.godine, onda su na drugoj strani najveći gubitaši, pored ostalog i zbog prethodnog neracionalnog i neefikasnog trošenja DS, LDP i URS.
Koalicija oko Demokratske stranke je u 2014. godini ukupno prihodovala sa kreditima i zajmovima u iznosu od 70.997.935,47 dinara što je čak za oko sedam puta manje nego 2012. godine kada je ukupno prihodovala 488.024.753,22 dinara.
Koalicija oko Liberalno demokratske partije je 2014. godine ostvarila ukupan prihod sa kreditima i zajmovima u iznosu od 21.929.525,00 dinara što je za oko tri i po puta manje nego u 2012. godini kada je ukupno prihodovala u iznosu od 78.692.495,99 dinara.
Koalicija oko Ujedinjenih regiona Srbije je 2012. godine ostvarila ukupne prihode sa kreditima i zajmovima u iznosu od 199.898.767,48 dinara što je bilo za oko dva puta više u odnosu na 2014. godinu kada su ukupni prihodi sa kreditima i zajmovima iznosili „skromnih“ 100.068.195,00 dinara.
Demokratska stranka Srbije je, takođe, za kampanju u 2014. godini ostvarila ukupno prihode sa kreditima i zajmovima u iznosu od 53.469.101,40 dinara, što je za oko trećinu manje od prihoda koje je ostvarila u 2012. godini kada je ukupno prihodovala sa kreditima i zajmovima 72.389.039,75 dinara.
Tako je na kraju krajeva, od ukupnih prihoda koje su ostvarili svi politički subjekti u izbornoj kampanji za izbore za narodne poslanike u 2014. godini, koalicija oko Srpske napredne stranke ostvarila najveće prihode i oni iznose čak 57,00% od ukupnih sredstava.
Sredstva iz javnih izvora
Pritom su, kao što smo to već konstatovali u strukturi prihoda dominantna javna sredstva. Zaključak da se blizina vlasti isplati onome ko istovremeno, bar formalno i demagoški, vodi računa o volji građana sam se po sebi nameće.
Poredeći nalaze iz komparativnih studija možemo konstatovati da je u većini zemalja državna pomoć političkim strankama veoma popularna kod političara ali veoma nepopularna kod birača.
Može se pak načelno konstatovati da se političke stranke u Republici Srbiji u vođenju izborne kampanje, dominantno oslanjaju na finansiranje iz javnih izvora a najveći deo obezbeđenih sredstava troše na medijske i marketinške aktivnosti
Štaviše, bliske finansijske veze sa državom su odvratile partije od pokušaja da sredstva traže na drugim mestima (osim možda koruptivnih izvora) i time ukinule ključni podsticaj da uspostave strktuiran odnos sa civilnim društvom .
S druge strane, nizak udeo privatnih donacija u budžetima kampanja ukazuje na to.
Krediti
Drugi po značaju i obimu standardno su krediti i zajmovi. Inače, krediti i zajmovi činili su na izborima 2012. godine oko trećinu (472.412.470,00 dinara) ukupnih prihoda. Kredite je tada prijavilo pet od osamnaeaest subjekata. Od celog tog iznosa, više od polovine (55,00%) činila su sredstva koje je prijavila DS.
Garancije koje su političke stranke davale prilikom zaduživanja su u nekim slučajevima bile netransparentne (treća lica i privredni subjekti čije je poreklo imovine teško utvrditi) ili su pak bile nedovoljno sigurne. Ipak, za većinu ovih otvorenih pitanja, odgovor je bio da se radi o pravu banke da proceni rizik svojih plasmana.
Za pokrivanje troškova kampanje za narodne poslanike 2014. ponovo su značajno zastupljeni krediti (26,91%). Poređenja radi, za pokrivanje troškova kampanje za izbor odbornika u Skupštinu grada Beograda oni su zastupljeni sa 7,21%. Za lokalne izbore ovaj izvor sredstava uopšte i nije korišćen.
U izbornoj kampanji 2014. godine, kredit kao izvor finansiranja uzelo je i koristilo pet političkih subjekata (Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska napredna stranka i Srpska radikalna stranka).
U odnosu na izbore koji su održani 2012. godine, interesantna je činjenica da su u 2014. godini politički subjekti uzimali kredite za finansiranje izbornih kampanja samo kod jedne poslovne banke i to kod AIK banke Niš, dok su u izbornoj kampanji 2012. godine politički subjekti uzimali kredite za finansiranje kampanje kod više različitih poslovnih banaka (Razvojna banka Vojvodine, Univerzal banka, AIK banka i Komercijalna banka), od kojih je u međuvremenu jednoj banci oduzeta dozvola za rad, a jedna banka je u postupku stečaja.
Ovoga puta najveću sklonost ka kreditnom zaduženju pokazali su, u nameri da i snažnom kampanjom overe i osiguraju najavljivanu izbornu pobedu, naprednjaci. Srpska napredna stranka je za finansiranje redovnog rada i izborne kampanje (ugovorom nije precizirano na koju izbornu kampanju se kredit odnosi, ali je politički subjekt u svom izveštaju naveo da je kredit korišćen za finansiranje kampanje za narodne poslanike) podigla kredit u iznosu od svih 400.000.000,00 dinara. Rok vraćanja je 31.12.2014. godine sa kamatom od 12,50% na godišnjem nivou. Obezbeđenje kredita je izvršeno namenskim depozitom od 50.000.000,00 dinara.
Na drugoj strani, u nastojanju da po svaku cenu obezbedi parlamentarni status URS je podigao čak tri kredita u iznosu od ukupno 800.000,00 evra u dinarskoj protivrednosti. Interesano je da se radi o kreditima (pretežno) za finansiranje redovnog rada, uzetim pod povoljnim uslovima i sa rokom vraćanja od 36 do 48 meseci i sa kreditnim garancijama datim od pravnih lica čiji poslovni rezultati su daleko ispod „kvaliteta“ garancija .
U odnosu na udeo i značaj koji u stranačkim finansijama igraju sredstava iz javnih izvora i krediti, udeo privatnih priloga igra u Srbiji skromnu ulogu .
Čak i na izborima i u izbornoj kampanji, koji su za stranačke strukture neka vrsta hamletovskog biti ili ne biti, udeo priloga fizičkih i pravih lica nije, 2014. godine, prešao petinu prikupljenih sredstava i datih usluga. Očito da je stranačka politika, ako želi da bude uspešna, stvar upliva u državna sredstva i političkog uticaja na finansijske institucije i (deo) privatnog biznisa naslonjenog na političke strukture. Pritom, sumu od oko 400 miliona dalo je, u odnosu na kampanju iz 2012. godine znatno manje fizičkih i pravnih lica.
Ukupan broj fizičkih lica koja su dala priloge političkim subjektima u izbornoj kampanji u 2014. godini za izbore za narodne poslanike je 3.286, što je tek polovina od broja lica koji su dali priloge političkom subjektu u prethodnoj kampanji. Indikativno je da je više od dve trećine njih dalo priloge jednoj stranci – SNS.
Interesantna je i, već „tradicionalna“ činjenica da je Srpskoj naprednoj stranci u izbornoj kampanji 2014. godine za izbore za narodne poslanike u Republici Srbiji tih 2677 fizičkih lica dalo priloge u istom iznosu, odnosno u iznosu od po 40.000,00 dinara. Ovom političkom subjektu je 2012. godine, 2.226 fizičkih lica takođe dalo prilog u istom iznosu i to po 19.000,00 dinara, što govori u prilog oceni da se radi o nekoj vrsti internog partijskog dogovora.
Još drastičnije je, čak petostruko, opao broj priloga pravnih lica. U izbornoj kampanji 2014. godine za izbore za narodne poslanike u Republici Srbiji prilog političkim subjektima dalo je tek 36 pravnih lica, dok je broj pravnih lica koja su bila davaoci priloga u izbornoj kampanji 2012. godine za iste izbore bio 195.
Pritom, kao i ranijim prilikama, određeni broj pravnih lica davala su priloge političkim subjektima u izbornim kampanjama 2014. godine, daleko iznad svojih poslovnih rezultata .
ODNOS PRIHODA I RASHODA
Tabela 4: Uporedni pregled prihoda – sa kreditima i zajmovima i rashoda političkih subjekata za izbore za narodne poslanike i 2014. godini u RSD
| POLITIČKI SUBJEKAT | UKUPNO PRIHODI (SA KREDITIMA I ZAJMOVIMA) | UKUPNO RASHODI | RAZLIKA PRIHODA I RASHODA |
| CRNOGORSKA PARTIJA | 76.509,00 | 76.150,04 | 358,96 |
| STRANKA DEMOKRATSKE AKCIJE SANDžAKA | 17.544.089,39 | 17.544.089,98 | -0,59 |
| DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE | 53.469.101,40 | 96.329.386,88 | -42.860.285,48 |
| PARTIJA ZA DEMOKRATSKO DELOVANjE | 14.270.729,00 | 14.270.496,00 | 233,00 |
| RUSKA STRANKA | 119.950,00 | 117.291,00 | 2.659,00 |
| DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ | 9.509.766,35 | 9.509.765,79 | 0,56 |
| KOALICIJA: RUSINSKA DEMOKRATSKA STRANKA, SLOVAČKA DEMOKRATSKA STRANKA | 0,00 | 0,00 | 0,00 |
| GRUPA GRAĐANA TREĆA SRBIJA | 17.906.541,31 | 8.936.837,95 | 8.969.703,36 |
| KOALICIJA: LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA, BOŠNjAČKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA SANDžAKA, SOCIJALDEMOKRATSKA UNIJA | 21.929.525,00 | 165.286.518,08 | -143.356.993,08 |
| GRUPA GRAĐANA DVERI | 9.330.515,00 | 9.330.543,08 | – 28,08 |
| SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA | 35.614.577,78 | 25.120.577,79 | 10.493.999,99 |
| KOALICIJA: DEMOKRATSKA STRANKA, NOVA STRANKA, BOGATA SRBIJA, DEMOKRATSKI SAVEZ HRVATA U VOJVODINI I UDRUŽENjE SINDIKATA „SLOGA“ | 70.997.935,47 | 100.385.250,98 | -29.387.315,51 |
| UJEDINjENI REGIONI SRBIJE | 100.068.195,00 | 180.933.197,87 | -80.865.002,87 |
| KOALICIJA: SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE, PUPS, JEDINSTVENA SRBIJA | 278.582.285,72 | 341.593.584,00 | -63.011.298,28 |
| KOALICIJA: NOVA DEMOKRATSKA STRANKA – ZELENI, LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE, ZAJEDNO ZA SRBIJU, DEMOKRATSKA STRANKA VOJVOĐANSKIH MAĐARA, ZAJEDNO ZA VOJVODINU, DEMOKRATSKA LEVICA ROMA | 65.627.988,66 | 174.063.311,86 | – 108.435.323,20 |
| SRPSKA RADIKALNA STRANKA | 15.171.975,00 | 14.965.763,92 | 206.211,08 |
| KOALICIJA: SRPSKA NAPREDNA STRANKA, SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJA SRBIJE, NOVA SRBIJA, SRPSKI POKRET OBNOVE, POKRET SOCIJALISTA | 944.204.005,04 | 942.147.075,90 | 2.056.929,14 |
| KOALICIJA: BOŠNjAČKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA, GRAĐANSKI SAVEZ MAĐARA, DEMOKRATSKA ZAJEDNICA HRVATA, POKRET MAĐARSKE NADE, STRANKA MAĐARSKOG JEDINSTVA | 2.006.184,95 | 1.359.342,05 | 646.842,90 |
| UKUPNO | 1.656.429.874,07 | 2.101.969.183,17 | -445.539.309,10 |
Uvid u podatke o prihodima i rashodima jasno pokazuje da kampanja za izbore za narodne poslanike u celini nije finansirana iz realnih izvora. Politički subjekti su izborne kampanje u 2014. godini završili sa značajnim dugovanjima prema dobavljačima za robe i usluge. Ukupan iznos dugovanja svih političkih subjekata iznosi 467.916.218,62 dinara, odnosno nešto više od petine ukupnih rashoda (21,19%) koje su politički subjekti imali tokom izborne kampanje.
Naime, šest političkih subjekata ostvarilo je veće rashode od prihoda za ukupno 445.539.280,43 dinara, što predstavlja dugovanja prema dobavljačima, dok je šest političkih subjekata potrošilo nešto manje od ostvarenih prihoda i to ukupnom iznosu od 23.195.035,49 dinara.
Nominalno, najveća dugovanja ostvarila je koalicija oko Liberalno demokratske partije. Odmah iza nje su i naredni „izborni gubitnici“ URS i DSS, oba krila DS ali, zanimljivo i koalicija oko SPS.
Izvor: Izveštaj o finansiranju političkih aktivnosti
u izbornim kampanjama
u prvoj polovini 2014. godine, Agencija za borbu protiv korupcije, Beograd, oktobar 2014. godine
Može se reći da se u ovom smislu osećaju pozitivni efekti kako Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, tako i kontrole finansiranja političkih subjekata uopšte. Zbog neispunjavanja zakonske obaveze političkih subjekata da podnesu Agenciji izveštaje o troškovima izbornih kampanja u 2012. i 2013. godini, Agencija je podnela ukupno 362 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, na osnovu kojih je doneto 116 presuda, od kojih su 54 presude postale pravnosnažne.
Pored formalne kontrole izveštaja o troškovima izborne kampanje, koja podrazumeva kontrolu ispravnosti popunjenih rubrika vezanih za opšte podatke političkog subjekta, postojanje pečata i potpisa ovlašćenog lica, Agencija radi na sadržinskoj kontroli koja obuhvata utvrđivanje tačnosti i istinitosti podataka koji se odnose na prihode i rashode koje su politički subjekti ostvarili tokom izborne kampanje. Tako se kontrola prihoda i rashoda svih 69 političkih subjekata koji su Agenciji podneli izveštaje sprovodi na nekoliko ravni. Podaci koje su dostavili politički subjekti ukrštaju se sa podacima prikupljenim od pravnih i fizičkih lica, izvršilaca usluga za i u ime političkih subjekata, poslovnih banaka, drugih državnih organa, kao i sa podacima monitoringa. Primera radi analizom izvoda po tekućim računima političkih subjekata, utvrđeno je da je u prvoj polovini 2014. godine izvršeno oko 7.200 novčanih transakcija koje se odnose na prihode i rashode vezane za izborne kampanje.
Potrebno je naglasiti da se Agencija u poslovima vezanim za kontrolu izveštaja susreće sa velikim brojem problema, kao što su:
• Neblagovremeno dostavljanje traženih podataka od strane pojedinih pravnih lica koji su bili pružaoci usluga političkim subjektima u izbornoj kampanji;
• Neblagovremeno dostavljanje podataka od strane gradskih i opštinskih uprava o transferisanim sredstvima političkim subjektima za izbornu kampanju, kao i podataka od izbornih komisija koji se odnose na dokumentaciju o političkim subjektima koji su učestvovali u izbornim kampanjama;
• Neusklađenost podataka dostavljenih od strane gradskih i opštinskih uprava o transferisanim sredstvima političkim subjektima za izbornu kampanju, sa podacima o sredstvima koje su te uprave transferisale političkim subjektima;
• Nepotpunost podataka dobijenih od strane pojedinih pravnih lica koja su bila pružaoci usluga političkim subjektima u izbornoj kampanji;
• Nepotpunost podataka dobijenih od strane političkih subjekata;
• Nepotpunost podataka dobijenih od strane banaka koje se odnose na: 1) podatke o prometu po tekućim računima grupa građana koje su učestvovale u izbornoj kampanji; 2) podatke o kreditima koje su politički subjekti uzeli za finansiranje izborne kampanje sa pratećom dokumentacijom (ugovor o kreditu, ugovor o namenski oročenom depozitu i podaci o vrsti obezbeđenja za date kredite); 3) navođenje pojedinih korisnika i nalogodavaca kod finansijskih transakcija;
• Neuporedivost finansijskih transakcija dostavljenih od strane banaka u vidu bankarskih izvoda, sa podacima iskazanim u izveštajima o troškovima izbornih kampanja – zbog velikog broja povraćaja sredstava fizičkim licima koji su bili davaoci priloga političkim subjektima, zbog pogrešne uplate ili pogrešnog navođenja iznosa transakcija i šifara plaćanja.
• Nepreciznost i nepotpunost podataka koje su politički subjekti prikazali u svojim izveštajima, a koji se odnose na: 1) prikaz troškova u ukupnom iznosu – sintetički, bez analitičkog navođenja – dostavljeni su zbirni podaci; 2) prikazivanje svih pružaoca usluga – dobavljača.
• Nepreciznost i netačnost podataka koje su politički subjekti prikazali u svojim izveštajima, a odnose se na opšte podatke političkog subjekta (ime i prezime ovlašćenog lica, veb sajt itd.).
Važno je istaći da je otklanjanje pomenutih nedostataka od velikog značaja za kvalitetno obavljanje poslova kontrole. S toga u čitavom procesu ključnu ulogu ima jačanje saradnje Agencije sa drugim državnim organima kao i političkim subjektima.
U ovom izveštaju su dati nalazi kontrole svih političkih subjekata koji su učestvovali u izbornim kampanjama u prvoj polovini 2014. godine. Budući da zastarelost pokretanja prekršajnog postupka zbog povreda odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nastupa ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen, Agencija će i u narednom periodu raditi na dodatnoj kontroli i analizi izveštaja o troškovima političkih subjekata u kampanjama sprovedenih u prvoj polovi 2014. godine.
Novinu u izveštavanju Agencije čini uvođenje finansijskih ličnih karata. U aprilu 2012. godine, a u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (član 29), politički subjekti dostavili su svoje prve izveštaje o troškovima izbornih kampanja. Od tada, pored redovnih godišnjih izveštaja za 2012. i 2013. godinu, politički subjekti dostavili su Agenciji finansijske izveštaje za dve izborne kampanje za narodne poslanike, jednu izbornu kampanju za predsednika Republike i nekoliko stotina izveštaja za izborne kampanje u gradovima, opštinama i Autonomnoj Pokrajini Vojvodine. Ovi izveštaji sadrže obimnu evidenciju podataka u vezi sa prihodima i rashodima političkih subjekata i kao takvi postaju predmet kontrole.
Tokom postupka kontrole, dostaljeni izveštaji o troškovima izbornih kampanja upotpunjuju se drugim podacima sakupljenim od javnih i privatnih preduzeća, preduzetnika, državnih organa, lokalnih samouprava i fizičkih lica, kako bi se utvrdila verodostojnost iskazanih prihoda i rashoda u izveštajima političkih subjekata. Pored ove primarne svrhe koju finansijski izveštaji imaju, podaci iz izveštaja omogućuju i vođenje kontinuirane evidencije o finansijama, organizacionoj strukturi i uopšteno govoreći razvoju jedne političke stranke.
Finansijska lična karta političke stranke je dokument koji pored osnovnih podataka o njoj, sadrži i podatke o njenim prihodima i rashodima, organizaciji ali i izbornim uspesima, tj. broju osvojenih mandata.
Finansijska lična karta sačinjena je za ukupno sedam političkih stranaka: Srpsku naprednu stranku, Demokratsku stranku, Ujedinjene regione Srbije, Socijalističku partiju Srbije, Liberalno demokratsku partiju, Novu demokratsku stranku – Zeleni i Demokratsku stranku Srbije.
Dva su kriterijuma preko kojih je izvršen inicijalni odabir političkih stranaka čije su finansijske lične karte sačinjene. Prvi kriterijum jeste ispunjenje uslova da je politička stranka kontinuirano učestvovala u izbornim procesima od 2012. godine. Samo učešće u izbornim kampanjama podrazumeva trošenje značajnih finansijskih sredstava tako da je drugi kriterijum bio da je politička stranka čija se finansijska lična karta izrađuje značajno učestvovala u ukupno utrošenim sredstvima. Sedam političkih stranaka, čije se finansijske lične karte ovde nalaze, učestvuju sa više od 85,00 odsto rashoda svih političkih subjekata u izbornim kampanjama 2012, 2013. i 2014. godine. Takođe, prihodi ovih sedam političkih stranaka prelaze 90,00 odsto prihoda svih političkih subjekata zajedno.
Finansijska lična karta osmišljen je kao ,,otvoren“ dokument u smislu da će podaci o političkim strankama prikupljeni tokom procesa rada Agencije i dalje upotpunjavati i razvijati finansijsku ličnu kartu. Prezentovanje ovog dokumenta javnosti doprinos je koji Agencija daje u prilog veće transparentnosti finansiranja političkih stranaka. Takođe, očekujemo da će objavljivanje finansijskih ličnih karata političkih stranaka koristiti kako stručnoj tako i akademskoj javnosti.
Predlogom izmena zakona o finansiranju političkih aktivnosti podnetog Skupštini Srbije 31. oktobra od strane grupe poslanika SNS predviđeno je da se iz javnih prihoda strankama u godini izbora dodeljuje 0,07 odsto poreskih prihoda umesto dosadašnjih 0,1 odsto poreskih rashoda budžeta za tekuću godinu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
