Izborni uslovi
Zašto pada cena nafte: SAD - Saudi Arabija protiv Rusije i Venecuele, povećana proizvodnja u Libiji, Iraku, (zapravo u čitavom OPEK-u) - i u SAD, Iran sa oslabljenim sankcijama prodaje više nafte, a zbog privrednog usporavanja smanjena je potražnja u atlantskom regionu, pre svega u Nemačkoj - i u Kini Rusija sumnja da će Ukrajina tokom zime 2015. ponovo neovlašćeno uzimati tranzitni gas Štrajk u američkim rafinerijama
Svetske cene nafte i dalje su padale u četvrtak 23. oktobra nakon objavljivanja statističkih podataka Ministarstva energetike SAD o zalihama sirovina, koje su rasle mnogo jače nego što se očekivalo
Dvanaestočlana organizacija izvoznika nafte OPEK (Organization of the Petroleum Exporting Countries), koja izvozi četvrtinu svetske nafte, složili su se 27. oktobra na sastanku u Beču, po nekima najvažnijem u poslednjoj deceniji, da ostanu pri proizvodnji od 30 miliona barela dnevno. Kako piše Volstit džornal ( OPEC Leaves Production Target Unchanged) to podrazumeva smanjenje proizvodnje samo za oko 300.000 barela dnevno. Ako i bude primenjeno, to je veoma malo smanjenje ponude nafte čija cena je na vesti iz Beča ponovo pala i dostigla četvorogodišnji «donji rekord» od 75 dolara. Poslednji put OPEK je snizio kvotu u jesen 2008. na 24,84 miliona barela kada je cena dostigla 147 dolara za barel i od tada pada, a tokom ove godine je pojačan trend pojeftinjenja nafte koja je postala za jednu trećinu manja.
OPEK je bio pod pritiskom siromašnijih izvoznica da smanji proizvodnju i spreči dalje pojeftinjenje nafte, čemu se najviše protive Katar i Saudi Arabija koji, kao najveći prozvođači, suštinski i određuju politiku OPEK-a.
„Sve će se samo srediti na tržištu nafte. Nema potrebe da OPEK smanjuje proizvodnju, uprkos tome što veliki pad cene nafte ugrožava neke članice kartela“, izjavio je saudijski ministar za naftu Ali el Naimi.
Rusija koja je članica OKEK-a u svojstvu posmatrača, nije učestvovala na samitu u Beču, jer Moskva je prethodno zaključila da su zemlje OPEK-a podeljene i da od bečkog sastanka ne treba ništa očekivati – mada je ruski predsednik Putin više puta ponovio da će niska cena nafte dovesti do svetske krize. Po nekim procenama potencijalni gubici Rusije zbog sankcija i pada cena nafte mogu izaći i na 140 milijardi dolara. Kremlj do sada nije vršio rebalans svog budžeta koji se uvelike finansira od izvoza ugljovodonika jer zmanjenje budžetskih prihoda zbog pada cene nafte je kompenziran efektima rasta kursa dolara. (Prema agenciji RIAN 27. 11. kurs dolara prema rublji na Moskovskoj berzi porastao je za 75 kopejaka i dostigao 49,4 rublji. Evro je skočio za 62 kopejke – na 61,55 rubalja.)
Cena nafte tipa brent u sredu 2. novembra ponovo se spustila ispod psihološke granice od 70 dolara za barel: vrednost januarskih fjučersa za severnomorsku smesu Brent pala je 1,15 odsto — na 69,74 dolara za barel, a januarski fjučersi za laku naftu tipa WTI pojeftinili su za 0,015% — na 66,87 dolara za barel, javila je ruska agencija RIA Novosti
Dopunjeno 3. decembra
Cena fjučersa američke svetle sirove nafte (WTI – light sveet crude oil) za decembar smanjene su za 2,57 odsto – do 80,42 dolara po barelu. Cena decembarskih fjučersa sirove nafte (north eea brent) je pala za 1,95 odsto – na 84,57 dolara za barel.
Sporazum o obezbeđivanju nesmetane isporuke ruskog gasa u Ukrajini do marta 2015. postigli su 30. oktobra kasno uveče u Briselu ruski ministar energetike Aleksandar Novak, ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, u prisutstvu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, direktora «Gasproma» Alekseja Milera i rukovodioca ukrajinskog «Naftogaza» Andrej Koboljeva.
Pronađen je način da ukrajinski «Naftogas» plati ruskom «Gaspromu» do kraja godine 3,1 milijardi dolara duga za gas, na osnovu čega će se smanjiti sporna suma ukrajinskog duga za gas o kojoj će odlučivati Arbitražni sud u Stokholmu. Dopunski ugovor između ruske i ukrajinske gasne grupe „Gasprom“ i „Naftogas“ su zatim potpisali direktori dve kompanije Aleksej Miler i Andrij Kobolev. Sporazum se odnosi na rešenje dospelih dugova Ukrajine i uslova plaćanja isporuka do marta 2015. godine.
Rusi su procenili ukupan dospeli dug na 5,3 milijardi dolara ali su prihvatili da se spornih 2,2 milijarde prepusti arbitražnom sudu.
Ključni deo kompromisa je da cena bude manja od 385 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, i da važi tokom trajanja prelaznog sporazuma.
Plaćanje novih nabavki gasa biće izvršeno avansno, mesec po mesec.
Ruski ministar energetike Novak je saopštio da će Ukrajina uz to u najbliže vreme iz međunarodnih izvora dobiti i 1,45 milijardi dolara da bi unapred platila novembarskih i decembarskih 4 milijarde kubnih metara gasa.
Ukrajina će sredstva za obezbeđivanje plaćanja «Gaspromu» obezbediti iz četiri izvora: iz specijalnog fonda MMF, iz sopstvenih prihoda ukrajinskog «Naftogasa», a takođe iz sredstava koje je Ukrajini dodelila EU.
Evropski komesar za energetiku Etinger precizirao je da će 1,4 milijardi dolara Ukrajina platiti odmah koristeći sredstva MMF i Evropska komisija, a da će do kraja 2014. biti uplaćeno još 1,65 milijardi dolara. Etinger je izjavio da taj sporazum vredan 4,6 milijardi dolara obezbeđuje energetsku bezbednost Evrope u toku zime.
Do kraja marta 2015 Ukrajina može da dobija ruski gas po ceni od 385 dolara za hiljadu kubnih metara ili niže po principu prethodnog plaćanja, tako što će Rusija dati popust od 100 dolara za hiljadu kubnih metara putem sniženja eksportne carine. Nakon toga «Naftogas» i «Gasprom» će pregovarati o daljim aranžmanima.
„Gasprom“ je u junu obustavio isporuke Ukrajini zbog nagomilanog duga uz zahtev da se buduće isporuke plaćaju unapred.
Izvor: TV RT
Dopunjeno 31. oktobra
Prema podacima Ministarstva energetike SAD, komercijalne zalihe nafte za nedelju koja se završava 17. oktobra porasla je za 7,1 miliona barela, što je za 1,9 odsto – na 377,7 miliona barela. Analitičari su predviđali povećanje američkih rezervi samo samo za 2,69 miliona barela.
Rezerve destilata porasle su za milion barela, ili 0,8 odsto – na 125,7 miliona barela. Zalihe benzina smanjene su za 1,3 miliona barela, ili 0,6 odsto , na 204,4 miliona barela.
„Sve dok OPEK ne smanji proizvodnju, ja ne vidim nikakve faktore koji bi mogli da podignu cenu nafte,“ procenio je analitičar Samsung Futures Inc Hong Sung Ki (Hong Sung Ki), čije reči prenosi agencija Bloomberg.
Od početka 2014. nafta brent pala je za skoro 20 odsto.
Analitičari navode različite uzroke.
Ranije je objavljeno da je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) u septembru povećala proizvodnju nafte od 402 hiljada barela dnevno u odnosu na avgust, što je bio rekordni rast bio u tri godine. Libija je povećala proizvodnju za 250 hiljada barela dnevno, Irak, za 135 hiljada. Uz to, Irak drugi po veličini proizvođač nafte OPEK posle Saudijske Arabije, smanjuje cenu nafte isporučene u Aziji i Evropi u novembru. Ranije je Saudijska Arabija objavila da je snizila cene za isporuku u novembru nafte u Aziji na najniži nivo u šest godina i povećala proizvodnju. Među važne uzroke spada smanjena potražnja za naftom u Nemačkoj i Kini zbog usporavanja stopa privrednog rasta.
Pod naslovom Decision taken to boost Blue Stream’s capacity to 19 billion cubic meters
Gasprom saopštava da je u Moskvi 1. okrobra postignut dogovor direktora Gasproma Alekseja Milera, Tanera Jildiza, ministra energije i prirodnih resursa Turske da se kapacitet gasovoda Plavi tok (Blue Stream, koji ispod Crnog Mora ide od stanice Beregovaja do stanice Durusu kod Samsuna i dalje kompnom do Ankare) što brže moguće poveća sa 16 na 19 milijardi kubnih metara godišnje, kako bi se zadovoljile povećane potrebe gasa potrošačka u Turskoj, koja se snabdeva gasovodom plavi tok, i transbalkanskim gasovodom.
Turska je posle Nemačke najveći potrošač ruskog gasa – prošle godine je kupila 26,6 milijardi kubnih metara gasa, a ove godine 30 milijardi. Ugovore o saradnji u gasnom sektoru SSSR-om Turska je sklopila 1984.
„Naftna korpa“ Organizacije izvoznika nafte OPEK (Organization of the Petroleum Exporting Countries OPEC pojeftinjuje 5 dolara za mesec treći mesec zaredom – opala je skoro 12 dolara ili 11 odsto od svoje vrednosti iz juna.
Pojedini mediji navode da je na pad cena nafte uticalo i to što Islamska država ISIS, koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka i kontroliše 11 naftnih polja u obe zemlje, pa prodaje naftu i krijumčarskim kanalima u zemljama protiv čijih vlada se bori, u kurdskim oblastima na severu Iraka, u Turskoj i Jordanu – u cisternama po ceni od 25 do 60 dolara za barel. Profit od nafte prelazi tri miliona dolara dnevno, kaže Luaj al-Kateb, stručnjak Brukings instituta u Dohi.
Dvanaestočlana Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK sastaje se 27. novembra da razmotri prilagođavanje svoj izlazni cilj od 30 miliona barela dnevno u prvoj polovini 2015.
Makroekonomski pokazatelji govore uz to da usporavanje globalnog ekonomskog rasta smanjuje potražnju za naftom, posebno u atlanskom basenu i Aziji – što će po procenama analitičara i dalje biti ključne tačke pritiska na tržištu nafte. Pored slabih ekonomskih podataka Evrope i Kine na usporavanje performansi tržišta nafte utiče i jačanje američkog dolara, kao i sezonsko održavanje rafinerija.
Proizvodnja nafte raste u skoro svim regionima sveta, od SAD do Bliskog istoka i Rusije čiji je budžet potencijalno ugrožen padom cena nafte, ali je uticaj tog ugrožavanja ublaženo jakim dolarom u odnosu na rublju pošto ruski naftaši prodaju naftu u dolarima, a porez plaćaju u rubljama.
Nemački radio Deutsche welle međutim, podseća Rusija svoj budžet finansira s najmanje 45 odsto od prihoda iz energetskog izvoza. Pritom su cene nafte povezane s cenama gasa. Prema brojkama Dojče banke, Rusiji je potrebna cena nafte od oko 100 dolara po barelu kako bi imala izbalansiran budžet. Trenutno je cena nafte oko 85 dolara po barelu. A to ima teške posledice, kaže analitičar Stefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Majster navodi da su niske cene nafte za Rusiju znatno bolnije nego sankcije Zapada.
Pod naslovom The End Of An Era: Is The US Petrodollar Under Threat? na sajtu oliprice.com koji je specijalizovan za tržište nafte postavlja pitanje da li je petrodolar ugrožen, nakon što su Kina i Rusija furiozno potpisale energetske sporazume vredne 456 milijardi dolara., uz to kineske i ruske centralne banke potpisale su sporazum od 150 milijardi dolara u kojima se u trgovini između dve zemlje kao obračunsko sredstvo predviđaju juan i rublja, a uz to Kina je ugovorila sa Brazilom posao od 29 milijardi dolara u kineskim juanima… Iznosi se procena da realna opasnost zbog bližih rusko-kineskih veza ne preti toliko odnosima Kine i SAD, već na američkom dolaru, odnosno na petrodolaru, nazvanog tako od kada je američki predsednik Nikson 1970-ih prestao da koristi zlato kao garanciju za dolar kao rezervnu svetsku valute, već rezerve nafte. Po toj proceni neposredna opasnost nije takva da bi se ugrožavanje dolara desilo odmah, ali ipak pojavljuju se znaci uzbune, obzirom na to da se očekuju i druge slične akcije širom sveta, uključujući i moguću reakciju Saudi Arabije, koja je frustrirana spoljnom politikom SAD prema Iranu, i porasle kineske apetite za zlatom. Ovi ugovori ne znače kraj dolara kao vodeće globalne rezervne valute, ali ove akcije ukazuju na udajavanje od dolara, piše između ostalog Olilprize pod naslovom Pod naslovom The End Of An Era: Is The US Petrodollar Under Threat?, a to upozorenje prenosi i američki poslovni mesečni magazin Fjučers ( Futures magazine: The end of an era: the U.S. petrodollar under threat)…
U Rusiji trenutno stanje podseća na osamdesete godine. I tada je cena nafte znatno pala. Na to je nedavno podsetio Nikolaj Patrušev u intervjuu za vladine novine „Rosijskaja Gazeta“. Patrušev, koji radi kao sekretar ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti, je izjavio da su Sjedinjene Američke Države pre tri decenije izazvale pad cene nafte kako bi Sovjetski Savez dovele do bankrota.
Takođe u izveštaju Ruskog instituta za strateške studije RISS, objavljenom sredinom septembra, stoji da sadašnji pad cene nafte ima veze s jednim dogovorom između SAD i Saudijske Arabije. Zaista, Saudijska Arabija dosad nije pokazala nikakve naznake da bi smanjivanjem eksploatacije nafte htela da stabilizuje cene. Naprotiv, ta zemlja je eksploataciju još i povećala. Istovremeno se Saudijska Arabija usprotivila zahtevu Venecuele da se održi poseban sastanak Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), na kojem bi se razgovaralo o ceni.
Istina je da od niske cene nafte pate i SAD i Saudijska Arabija, ali je Saudijska Arabija u godinama u kojima je cena nafte bila visoka stvorila zalihe od oko 450 milijardi dolara koje toj zemlji sada mogu pomoći da u miru razmišlja i deluje, konstatuje se u analizi DW.
Većina izveštaja ukazuje na to da je cilj Saudi Arabije Rusija, međutim jedan autor nemačkog lista Cajt (Zeit) pominje i to da Saudijci snižavanjem cene nafte nameravaji da ograniče američko dobijanje nafte iz škriljaca.
Putin je na samitu Evropa Azija u Milanu 17 oktobra rekao da je trenutna cena nafte veštačka i da bi njen dalji pad doveo do svetske krize. Pod naslovom koji sugeriše da je s padom nafte Rusija slabija od propalog SSSR-a Oil slump leaves Russia even weaker than decaying Soviet Union britanski Telegraf piše da Saudijci sada nemaju onaj kapacitet iz 80-ih kada su s Reganom obaranjem cene nafte doprineli slomu Sovjetskog saveza, jer imaju sopstvene probleme – posle Arapskog proleća su potrošili 130 milijardi dolara na tzv welfare blitz, šiiti u istočnim provincijama sede na velikim rezervama nafte, a oni su za sporazum sa ostalim proizvođačima.
Široko je rasprostranjeno mišljenje da Saudijci blefiraju da bi ostalom članicama OPEC diktirali uslove sporazumau novembru.
Telegraf, međutim, zaključuje da Saudijci sa ovakvom igrom mogu da izdrže i dve do tri godine – njihove devizne rezerve su 745 milijardi dolara i mogu da ulažu u nove bušotine i da «ubiju» neke podmorske bušotine u Atlantiku…
Bilo kakav da je saudijski motiv, Rusija se sprema za najgori scenario. Governer ruske centralne banke Elvira Nabjulina je izjavila da Duma planira da razradi scenario za slučaj da nafta padne ispod 60 dolara za barel.
Sindikalni lideri u SAD pokrenuli su 1. febrara masovni štrajk u devet rafinerija koje zajedno čine više od 10% američkih kapaciteta prerade nafte. Sindikati čeličana (United Steelworkers union), koji zastupaju radnike u 200 američkih refinerija, terminala, naftovoda i hemijskih fabrika pokrenuli su taj prvi nacionalni štrajk nakon 1980. zbog toga što nije postignut dogovor o nacionalnom tarifnom ugovoru sa velikim naftnim kompanijama.
Kompanije Shell, Marathon Petroleum i LyondellBasell, čiji kapaciteti su pogođeni štrajkom, aktivirale su rezervne planove. Kompanija Royal Dutch Shell, vodeći pregovarač u ime rafinerija saopštava da se nada da će pregovori sa sindikatima biti brzo nastavljeni.
Zbog štrajka rafinerije su smanjile potražnju za sirovom nafton pa su cene fjučersa za mart na njujorškoj berzi pale, javlja agencija Bloomberg.
(Oil Declines as U.S. Strike Seen Cutting Refinery Demand
2. 2.
US oil workers on largest national strike since 1980, BBC 2. 2. 2015. )
Agencija Moody’s je ocenila da je ruska centralna banka potrošila oko 60 milijardi dolara deviznih rezervi na obezbeđivanje dolarske likvidnosti, a ruske devizne rezerve su pale na 396 milijardi dolara, piše Telegraf.
Čak je i američkim naftnim proizvođačima potrebna visoka cena nafte, jer se eksploatacija fosilnih goriva iz uljnih škriljaca ili uljnog peska isplati samo kod visokih cena. Ipak, sva je prilika da su se SAD i Saudijci dogovorili da velikom proizvodnjom nafte za kratko vreme naprave probleme Rusiji, a da li će i u kojoj meri u tome uspeti, ostaje da se vidi, zaključuje DW.
Jedna od teorija je i da SAD i veliki proizvođači nafte hiperprodukcijom pokušavaju da ekonomski pritisnu dva trna u oku Vašingtona – Rusiju i Venecuelu. I pored izvesne zabrinutosti domaćih proizvođača u Vašingtonu istovremeno sa zadovoljstvom gledaju na činjenicu da je od svega toga povećan pritisak i na Venecuelu. Toj zemlji je za izbalansiran budžet potrebna cena nafte na tržištu od 162 dolara po barelu, konstatuje se u analizi DW.
Pritisak možda ide i prema Iranu. Kirsten Vestfal iz berlinske Fondacije nauke i politike, kaže da Iranu, koji je zbog sankcija Zapada od 2011. izgubio više od polovine svojih prihoda od poslovanja s naftom, potrebna cena nafte od najmanje 125 dolara po barelu…
Dok se brent nafta kreće oko 85 dolara za barel, Dojče banka (Deutsche Bank) je izračunala da je prelomna cena za saudijski budžet 99 dolara, za Rusiju i Oman 100, za Nigeriju 126, za Bahrein 136, za Venecuelu 162.
piše da su se SAD i Saudijska Arabija izgleda dogovorile da smanjuju cenu nafte namerno, kako bi kaznile Rusiju, a da kineski mediji pišu da je pad međunarodnih cena crnog zlata vezan za geopolitičku situaciju, a ne za tržišne faktore.
Pad cena nafte bolno je pogodio Ruisju, Iran i Venecuelu. Zbog toga neće biti lako ni drugim zemljama, uključujući evropske. I samo američki potrošači su zadovoljni – njihovi troškovi za gorivo su značajno opali. Prema mišljenju zapadnim medija, ovo je pravedna cena za antiameričku spoljnu politiku.
Zato sankcije usmerene protiv Rusije i Irana sada se potkrepljuju i niskim cenama nafte. Od juna crno zlato je pojeftinilo za više od 25%. A od početka finansijske krize 2008. godine ekonomija se obnavlja samo u Americi. U drugim zemljama, između ostalog evropskim, ona je u padu. Pri tome SAD nastavljaju da se utvrđuju na međunarodnoj sceni na račun drugih. Posebno se to tiče vlada nezgodnih i nelojalnih Vašingtonu. Rusija i Iran, jasno je, prve su na tom spisku.
Delimično Iranu je pošlo za rukom da obnovi izvoz zvahvaljujući ustupcima u nuklearnom programu, ali pad cena nafte nivelisao je sve koristi Teherana. Sada SAD podstiču Iran da učestvuje u koaliciji u borbi protiv Islamske države. Prema mišljenju eksperata, uz aktualne cene nafte, iranske vlasti neće imati kud – očigledno moraće da pristanu kako bi spasle svoju ekonomiju. A od Rusiji se očekuje promena stava o ključnim međunarodnim problemima – takvim kao što je kriza u Siriji i u Ukrajini. I u čast toga SAD mogu da smanje svetsku cenu nafte sve do 60, pa i 50 dolara za barel, piše kinesko izdanje Ženmin žibao, a prenosi Glas Rusije.
Izvori: OIL SLIDES AS SAUDIS DIG IN FOR PRICE WAR, Reuters
Monthly Oil Market Report, OPEC, 10. oktobar 2014.
DW: Cena nafte pala da bi Rusija bankrotirala
Glas Rusije: SAD veštački obescenjuju naftu
Oil slump leaves Russia even weaker than decaying Soviet Union britanski Telegraf
Ruski premijer Dmitrij Medvedev naložio 5. januara direktoru „Gasproma“ Alekseju Mileru da pažljivo pratiti situaciju sa neovlašćenod povlačenja ruskog prirodnog gasa iz tranzitnog gasovoda u Ukrajinu i, ako je potrebno, da donose brze odluke. Na sastanku sa premijerom šef „Gasproma“ saopštio da ne isključuje mogućnost da u Ukrajini postoji mogućnost neovlašćenod povlačenja prirodnog gasa iz tranzitnog gasovoda – zbog činjenice da Ukrajina nije upumpala odgovarajuću količinu gasa u svoja podzemna skladišta. „Mi znamo da je po zvaničnim podacima bilo 16,5 milijardi kubnih metara gasa, što nije dovoljno za hladnu zimu, a negde 5-6 milijardi od 16,5 –je tzv. neaktivni gas, koji se u principu ne može koristiti „- rekao je šef „Gasproma“.
Izvor : Kommersant: Medvedev poručil «Gazpromu» otsleživatь situaciю s nesankcionirovannыm otborom rossiйskogo gaza Ukrainoй
Na sajtu ruske vlade pod naslovom Встреча Дмитрия Медведева с председателем правления ОАО «Газпром» Алексеем Миллером objavljen je stenogram tog razgovora:
Miler: Krajem decembra, Ukrajina je platila 1 milijardu 650 miliona dolara od svojih dužničkih finansijskih obaveza (3,1 milijardi). Ovi uslovi su ispunjeni u okviru trojnog sporazuma Ukrajine, Evropske komisije i Ruske Federacije („Gasprom“), i, shodno tome, ispunjena je obaveza da Ukrajina izmiri dug u punom iznosu.
Medvedev: Dakle, dug od 3,1 milijarde je u potpunosti vraćen?
Miler: Da, ali to je samo deo duga, jer iznos duga Ukrajine pred arbitražom u Stokholmu je 5,3 milijarde dolara. To je deo duga koji Ukrajina otplaćuje, a i uplatila je avans za isporuke gasa u januaru u iznosu od 150 miliona dolara. S obzirom na činjenicu da je Ukrajina u decembru u značajnim količinama uzimala gas iz svojih podzemnih skladišta, ona je uzela i one količine koje su unapred plaćene za snabdevanje gasom za decembar. Od 1 milijarde kubnih metara gasa za Ukrajinu u decembru je potrošeno negde oko 50 odsto.. Prema tome, uzimajući u obzir avans za isporuku u januaru od 150 miliona dolara ukrajinska kvota za januar je negde oko 1 milijardu kubnih metara. Ali u stvarnosti to nije toliko iz prostog razloga što vreme postaje sve hladnije u Ukrajini, a obim dnevnih količina u Ukrajini sada, u januaru, dva puta je povećan u odnosu na decembar. Ukrajina velike količine gasa uzima iz svojih podzemnih skladišta. Zbog toga i dalje postoji rizik da Ukrajina nastavi da neovlašćeno suzima gas iz tranzitnog gasovoda. Prvo, taj rizik je ostao zbog činjenice da Ukrajina nije inicijalno upumpavala ppotreban obim gasa u svoja podzemna skladišta. Znamo da su zvanični podaci imenovan za 16,5 milijardi kubnih metara gasa. To nije dovoljno za hladnu zimu. A negde 5-6 milijardi od 16,5 milijardi tzv. tampon gasa je neaktivno. Ovaj gas …
Medvedev: … koji jednostavno ne može da se koristi.
Miler: Oni u suštini ne mogu koristiti. S obzirom na činjenicu da je Ukrajina aktivno uzimala gas tokom jeseni i početkom zime iz svojih podzemnih skladiša, s obzirom na činjenicu da i dalje u velikim količinama uzima gas, rizičan je periodu najveće hladnoće (a to je na kraju januara – početkom februara). Dakle, isporuka gasa Ukrajini sada se vrši u skladu sa aplikacijama koje nam šalje Ukrajina, a vidimo da može nastati situacija koje može dovesti neovlašćenod povlačenja gasa.
Dopunjeno 5. januara 2015.
Videti takođe: Gas stres test – Čekajući Godoa
Zapadna štampa nakon Putinovog puta u Beograd i Milano: Logika „Čekajući godoa“;
Gas stres test EU: Šta će se desiti ako se ispruka ruskog gasa prekine ove zime?
Što se tiče Srbije Gasprom je ranije (7. oktobra) saopštio ( ПХГ «Банатский Двор» — дополнительная гарантия надежности экспортных поставок в Европу предстоящей зимой) da je već napunio 100 odsto kapaciteta od 450 miliona kubnih metara podzemnog skladišta «Banatski Dvor», na osnovu čega «Banatski Dvor» postaje dopunski resurs za obezbeđivanje potreba Srbije ruskim gasom, a takođe pruža dopunske garantije za isporuku gasa u Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu tokom naredne zime. Gasprom u tom kontekstu saopštava da uskoro očekuje izdavanje dozvole za gradnju na teritoriji Srbije magistralnog gasovoda Južni tok, čiju izgradnju Evropska komisija uslovljava tražeći da bude prilagođen trećem eneregetskom paketu.
Pod naslovom PSG „Banatski Dvor“ — dodatna garancija sigurnosti izvoznih isporuka u Evropu tokom predstojeće zime na sajtu Srbijagasa se ta vest u osnovi potvrđuje uz podsećanje na to da je 2013. godine „Gasprom“ isporučio u Srbiju oko 2 milijarde metara kubnih gasa., da je „Banatski Dvor“ sa aktivnom količinom od 450 miliona metara kubnih. postao prvi objekat „Južnog toka“ i koristiće se za obezbeđivanje sigurnosti isporuka gasa na gasovodu.
„Južni tok“ je globalni infrastrukturni projekat za izgradnju gasovoda kapaciteta 63 milijarde metara kubnih po dnu Crnog mora u zemlje Južne i Centralne Evrope u cilju diverzifikacije trasa izvoza prirodnog gasa i isključivanja tranzitnih rizika te da je 2013. godine je potpisan dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa u Srbiju u obimu do 1,5 milijardi metara kubnih gasa svake godine u toku 10 godina. Transportovanje gasa se vrši postojećom trasom, a u budućnosti će se isporuke vršiti gasovodom „Južni tok“.
Sajt TV N1 pod naslovom Rusija smanjuje isporuku gasa Srbiji? prenosi pisanje lista Danas da je predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio, nakon posete Srbiji, da smanji Srbiji isporuku gasa za 28 odsto. TV N1 prenosi pisanje lista Danas da je ruski predsednik dva dana nakon posete Srbiji odlučio da smanji isporuku gasa za trećinu od ukupnih dogovorenih količina zato što je nezadovoljan ishodom posete Beogradu, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić odbio da potpiše protokol kojim se reguliše vraćanje duga za ruski gas, u iznosu od oko 200 miliona dolara do marta meseca sledeće godine, jer smatra taj Putinov zahtev neumesnim i nefer, obzirom na činjenicu da Rusija preko Naftne industrije Srbije uveliko profitira na Srbiji, što je omogućio štetan ugovor o prodaji te kompanije sklopljen između Rusije i Srbije 2008. godine…
„Svake eventualne nesuglasice oko načina ili vremenskih rokova za isplatu naših dugova mi ćemo sa našim ruskim partnerima umeti da prevaziđemo i da pronađemo najbolje moguće rešenje u interesu građana Srbije“, rekao je srpski premijer.
Gostujući u Novom danu Televizije N1 potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović potvrdila je da će isporuke gasa iz Rusije za našu zemlju biti smanjene i da ukupan dug koji Srbija ima za gas iznosi 200 miliona dolara.
„Sa Rusijom imamo partnerske odnose, naš ukupan dug je 200 miliona dolara. Spremni smo da vratimo 100 miliona ubrzo, ali moramo da radimo kao partneri i da pričamo svaki dan“, rekla je Zorana Mihajlović.
Ministar energetike Aleksandar Antić je najavio i da će tokom sledeće nedelje razgovarati sa ruskim partnerima o regulisanju tih dugova, a da će već sutra napisati pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku, u kojem će ga zamoliti da se normalizuju isporuke.
„Vlada Srbije će pronaći zajednički jezik sa ruskim partnerima i narednih sedam dana definisati dinamiku otplate dugova“, potvrdio je Antić.
Najavljuje da će do kraja godine „Srbijagas“ isplatiti prvu tranšu od 100 miliona dolara duga „Gasprom Eksportu“, i to iz kredita koji će „Srbijagas“ podići, a za šta će vlada u okviru rebalansa budžeta za ovu godinu dati neophodnu garanciju.
O ostatku plaćanja duga, kako kaže, pregovaraće se sa ruskim partnerima, pa se očekuje da će taj dogovor uskoro biti postignut.
Izvor blizak Gaspromu rekao je Tanjugu da količine gasa koje ta kompanija isporučuje partnerima ostaju u okviru dogovorenih i u okviru Gaspromovih trenutnih izvoznih potencijala.
Količine gasa koje sada dobijamo iz Rusije uz domaću proizvodnju i malim delom uz rezerve iz Banatskog Dvora trenutno su dovoljne za potrebe potrošača u Srbiji, rekao je ministar energetike Aleksandar Antić, koji očekuje da će problem biti rešen za sedam dana, kada srpska delegacija otputuje u Moskvu.
„Konkurs za srpsku Juliju Timošenko, osuđenu zbog gasnog ugovora s Rusima“
List Danas takođe piše pozivajući se na sagovornike koji svedoče o atmosferi na sednici srpske vlade da je premijer Vučić obavestio vladu o Putinovoj odluci, da je ljut i razočaran zbog Putinovog zahteva i odluke da kazni Srbiju, da se ministar energetike Antić sprema da napiše protesno pismo ruskom snabdevaču…
U tekstu Rusija smanjuje isporuku gasa Srbiji list Danas podseća na to da je 11. avgusta ove godine Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo Radnu grupu za preispitivanje prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, da je NIS privatizovan u decembru 2008, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme vlade Vojislava Koštunice, da su prodaju ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, da su garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin, te da je detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio pregovarački tim koji je imenovala Vlada, čiji je član bio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, a na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, aktuelni potpredsednik DS.
Pominjanje Stefanovića može biti indikativno, kao znak uobičajene politike vladajuće garniture da krivicu sve probleme prebacuje na prethodnu vlast, obzirom na to da se on kao šef poslaničke grupe DS pre ovog povezivanja s naftnim ugovorim eksponirao kao kritičar Vučićeve vlade. Na primer, pod naslovom Smanjivanje penzija protivustavno, SNS da primeni mere štednje na sebi DS je na svom sajtu prenela najavu Stefanovića, kao šefa poslaničke grupe DS, da će ova stranka pred ustavnim sudom postaviti pitanje da li prostivustavno smanjenja penzija, i da je takođe izjavio da aktuelna vlada Srbije ne zna kako da smanji budžetski deficit od 2,5 milijarde evra, i da je za poslednje tri i po godine SNS zaposlio preko 50.000 svojih ljudi u javnom sektoru , a takođe pozvao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković da obrazloži gubitak od 44 milijarde dinara Narodne banke Srbije u 2013…
O gasu i zavodima…
U ruskim izvorima o ovoj temi nema mnogo reči. Na sajtu Gasproma se samo pominje da su u razgovoru Alekseja Milera i Dušana Bajatovića bila razmotrena i pitanja tekućih isporuka gasa u Srbiju i u predstojećem jesenje-zimskom periodu…
Opozicioni (nekad rusko-američki) list Komersant pod naslovom Сербия опять меняет газ на заводы piše da je uoči posete Vladimira Putina Beogradu 16. oktobra, srpska vlada ponovo pokrenula pitanje otplate duga za ruski gas petrohemijskom imovinom, odnosno predlogom da se pod kontrolu “ NIS Gasprom njefta“ prenese „Petrohemija“. List citira ministra inostranih poslova Ivicu Dačića posle razgovora sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom, koji je rekao da je u razgovoru postignut dogovor da taj dug otplati preko imovine, posebno preko “ Petrohemije „, ili na bilo koji način, ali da su u „Gasprom“ odbili da to komentarišu.
Izvor „Komersanta“ blizak „Gasprom njeftu“ (koji je vlasnik 56,15 odsto srpske nafte i gasa, odnosno NIS-a a 29,87 odsto pripada Srbiji), negira da su Rusi zainteresovani za „Petrohemiju“. List citira šefa NIS-a Kirila Kravčenka koji je podsetio da je to pitanje je mnogo puta raspravljano, da NIS koji ima paket od 12 odsto akcija Petrohemije (koja je uz to i njegov dužnik ali ne kaže koliko) ne želi da postane glavni akcionar“ Petrohemije“, već da se slaže da se traži strateški partner za Petrohemiju koja modernizovana može da proizvede oko 800.000 tona polipropilena godišnje.
List citira i Andreja Polišćuka iz Rajfajzen banke da NIS ne želi da bude većinski akcionar „Petrohimiji“ zbog stanja stvari u naftno-hemijskoj kompaniji.
Komersant piše da ovo nije prvi put da nova srpska vlada, koja je došla na vlast u aprilu, pokušava da izvrše pritisak na Moskvu, da je u avgustu, tokom naglog pogoršanja u odnosima između Rusije i EU u Beogradu ponovo pokrenuo pitanje privatizacije NIS u 2008. godini, da je formirana policijska radna grupa i da je sada pritisak na Rusiju nastavljen radi promene šeme cene gasa i tranzita. List podseća da je prema međudržavnom sporazumu 2012. dug „Srbijagasa“ u februaru i martu 2013. bio 30 miliona dolara, a u aprilu i julu 2014. godine 198,2 miliona dolara.
Agencija RIA Novosti, pozivajući se na srpskog ministra energetike Antića, javila je 10. novembra da su se nakon telefonskog razgovora ruskog predsednika Putina i srpskog premijera Vučića ruska i srpska strana sporazumele i da će potpisati sporazum o regulisanju srpskog duga za gas tako što će prvih 100 miliona evra biti isplaćeni do kraja 2014, još 100 miliona — u 2015, a ostatak, oko 25 miliona evra — u 2016.
Na sajtu predsednika Rusije Putina na ugovor koji sadašnja vlada pokuša va da dovede u pitanje možda se odnosi i nekoliko rečenica u kojima on upućuje, kako kaže neobičnu molbu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću: «Bivši Predsednik Srbije Boris Tadić – Vaš politički oponent. S njim smo ne manje (nego s Vama) radili mnogo godina kao partneri.Neobščnost moje molbe je u tome što bih ja hteo preko Vas da mu predam reči zahvalnosti za zajednički rad i da mu poželim sve najbolje…
Dopunjeno 10. novembra
Ruski Gasprom objavio je da je postigao sporazum sa kompanijama Eni, Vinteršal i EDF o kupovini 50 odsto udela u džoint venčer firmi „Južni tok transport B.V.“, oformljenoj sa zadatkom izvođenja projektnih i građevinskih radova i rukovođenja podmorskim gasovodom čime postaje stoprocentni vlasnik te komanije.
(Izvor: «Газпром» приобретает 50% акций South Stream Transport B.V, Газпром 29. 12. 2014 )
( BP Statistical Review of World Energy June 2014
http://www.movimentocinquestelle.it/)
Istorijski kontekst: Pensilvanijski naftni bum (1870-ih), Suecka kriza 1950-ih, Rat Jom Kipur (1970-ih), Iranska revolucija (1980-ih), Iračka invazija Kuvajta (1990), Azijska finansijska kriza (1999), Invazija Iraka (2000-9), Arapsko proleće (2011)…
***
Dolara po barelu
| Dubai $/barel* | brent $/barel** | Nigerijska forcados $/barel | Zapadno teksaška srednja $/barel*** | ||
| 1976 | 11,63 | 12,80 | 12,87 | 12,23 | |
| 1977 | 12,38 | 13,92 | 14,21 | 14,22 | |
| 1978 | 13,03 | 14,02 | 13,65 | 14,55 | |
| 1979 | 29,75 | 31,61 | 29,25 | 25,08 | |
| 1980 | 35,69 | 36,83 | 36,98 | 37,96 | |
| 1981 | 34,32 | 35,93 | 36,18 | 36,08 | |
| 1982 | 31,80 | 32,97 | 33,29 | 33,65 | |
| 1983 | 28,78 | 29,55 | 29,54 | 30,30 | |
| 1984 | 28,06 | 28,78 | 28,14 | 29,39 | |
| 1985 | 27,53 | 27,56 | 27,75 | 27,98 | |
| 1986 | 13,10 | 14,43 | 14,46 | 15,10 | |
| 1987 | 16,95 | 18,44 | 18,39 | 19,18 | |
| 1988 | 13,27 | 14,92 | 15,00 | 15,97 | |
| 1989 | 15,62 | 18,23 | 18,30 | 19,68 | |
| 1990 | 20,45 | 23,73 | 23,85 | 24,50 | |
| 1991 | 16,63 | 20,00 | 20,11 | 21,54 | |
| 1992 | 17,17 | 19,32 | 19,61 | 20,57 | |
| 1993 | 14,93 | 16,97 | 17,41 | 18,45 | |
| 1994 | 14,74 | 15,82 | 16,25 | 17,21 | |
| 1995 | 16,10 | 17,02 | 17,26 | 18,42 | |
| 1996 | 18,52 | 20,67 | 21,16 | 22,16 | |
| 1997 | 18,23 | 19,09 | 19,33 | 20,61 | |
| 1998 | 12,21 | 12,72 | 12,62 | 14,39 | |
| 1999 | 17,25 | 17,97 | 18,00 | 19,31 | |
| 2000 | 26,20 | 28,50 | 28,42 | 30,37 | |
| 2001 | 22,81 | 24,44 | 24,23 | 25,93 | |
| 2002 | 23,74 | 25,02 | 25,04 | 26,16 | |
| 2003 | 26,78 | 28,83 | 28,66 | 31,07 | |
| 2004 | 33,64 | 38,27 | 38,13 | 41,49 | |
| 2005 | 49,35 | 54,52 | 55,69 | 56,59 | |
| 2006 | 61,50 | 65,14 | 67,07 | 66,02 | |
| 2007 | 68,19 | 72,39 | 74,48 | 72,20 | |
| 2008 | 94,34 | 97,26 | 101,43 | 100,06 | |
| 2009 | 61,39 | 61,67 | 63,35 | 61,92 | |
| 2010 | 78,06 | 79,50 | 81,05 | 79,45 | |
| 2011 | 106,18 | 111,26 | 113,65 | 95,04 | |
| 2012 | 109,08 | 111,67 | 114,21 | 94,13 | |
| 2013 | 105,47 | 108,66 | 111,95 | 97,99 |
( BP Statistical Review of World Energy June 2014
*1976-1985 Arabian Light, 1986-2013 Dubai dated. Source: Platts.
**1976-1983 Forties, 1984-2013 Brent dated.
***1976-1983 Posted WTI prices, 1984-2013 Spot WTI (Cushing) prices)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
