AZILANTI | Problemi azilanata | 09.10.2014


Srbija i mešoviti migracijski tok >

Linija razdvajanja

„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"

Izveštaj je nastao tokom jednogodišnjeg rada kompetentnih organizacija za pitanja migracija i bavi se ključnim aspektima sprovođenja migracionih politika, koji svojim (ne)funkcionisanjem utiču i na sistem azila a postali su vidljivi usled izloženosti mešovitom migracijskom toku.

Izveštaj sadrži čitav niz preporuka. Kao ključne se izdvajaju uvođenje delotvornijeg mehanizma za prikupljanje i statističko praćenje podataka u oblasti migracija, u prvom redu uzimanjem otisaka prstiju pri prvom kontaktu sa migrantima, i pospešivanje saradnje i efikasnijeg sprovođenja Sporazuma o readmisiji sa zemljama u regionu, posebno sa Makedonijom.

Ovde donosimo izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: Dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu, između ostalog, prezentovan Izveštaj.

IZVEŠTAJ: Miroslava Jelačić, pravna analitičarka Grupe 484, na početku svoje prezentacije rekla je da je u prethodnih nekoliko godina postupanje većine aktera, pre svega nadležnih organa, prema migrantima bilo zasnovano na konceptu „podeljenog sveta" između tražilaca azila i iregularnih, ekonomskih migranata. „Shodno tome, preduzimani su koraci koji su samo delimično i kratkoročno davali rezultate i doprineli su jačanju percepcije da samo izbeglice i bona fide tražioci azila imaju određena garantovana prava. Često se zanemarivala i zaboravljala činjenica da se osnovna ljudska prava moraju garantovati i iregularnim migrantima", rekla je Miroslava Jelačić i podsetila da imperativ za svaku državu mora biti da svakom tražiocu azila i migrantu obezbedi uživanja osnovnih ljudskih prava, a imajući u vidu razloge zbog kojih oni dolaze u Srbiju i specifična prava koja garantuju instrumenti međunarodnog prava i unutrašnjeg pravnog poretka. Takođe, treba imati u vidu da fenomen migracija prati i sve naglašenije krijumčarenje migranata kao i iskorišćavanje manjkavosti sistema azila od strane ekonomskih migranata.

Ono što otežava unapređivanje sistema jeste neadekvatan mehanizam za prаćеnje i аnаlizirаnje migracija u Srbiji. Procenu dodatno otežava i činjenica da određeni broj iregularnih migranata nikada ne bude evidentiran i tako ostaje bez bilo kakve institucionalne podrške, odnosno van sistema. S druge strane, jedan broj migranata je prošao kroz više različitih institucija u državi, a te institucije nikada nisu razmenile i uporedile prikupljena dosijea. Problem je i to što se MUP Srbije nije redovno bavio utvrđivanjem identiteta. Sa druge strane, kada je ta radnja i sprovođena, nije sprovođena na način koji obezbeđuje pouzdanost pribavljenih podataka.

„Smatramo da bi, pre svega, pouzdanost pribavljenih podataka u procesu utvrđivanja identiteta mogla da se osigura predviđanjem obaveze uzimanja otisaka prstiju u prvom kontaktu koji se ostvaruje sa migrantima u Srbiji. Nadležni organi bi u svim postupcima/radnjama koje preduzimaju identifikovali migranta po ličnim podacima koje je naveo prilikom prvog kontakta / sprovođenja radnje. To bi značilo uspostavljanje tzv. ’unutrašnjeg / procesnog identiteta’ migranta. Preduslov je obezbediti sve potrebne infrastrukturne, materijalno-tehničke i kadrovske uslove", rekla je Miroslava Jelačić.

Kao jedan od dokaza slabosti sadašnjih parametara za praćenje migracija u Srbiji, govornica je navela primer da Regionalni centar prema Hrvatskoj, koji je u sastavu Uprave granične policije MUP-a RS, u statističkim podacima o svom radu sadrži i broj podnetih prekršajnih prijava zbog nezakonitog prelaska granice, dok u objedinjenoj statistici koju je MUP RS dostavio istraživačkom timu tog podatka nema.

Postoji i problem zloupotrebe potvrda o izrečenoj nameri za azil. Naime, zbog činjenice da na samoj potvrdi ne postoji fotografija tražioca azila, papir može nekoliko puta da promeni vlasnika. Odnosno, postoji prostor da tražioci azila međusobno razmenjuju potvrde, koje predstavljaju osnov za prijavu i boravak u nekom od centara za azil.

Za vezu između kontrolisanog i nekontrolisanog migracijskog toka može se navesti i primer postupanja prema migrantima koje je nemoguće dobrovoljno vratiti ili prinudno udaljiti iz Srbije, pa se nakon boravka u Prihvatilištu za strance ili kazneno-popravnim institucijama oni puštaju na slobodu. „Prilikom posete Okružnom zatvoru u Subotici, upravnik zatvora rekao nam je da ukoliko je grupa migranata manja od 20, automatski se nakon izdržane kazne zatvora zbog nezakonitog ulaska i/ili boravka – puštaju na slobodu", rekla je Miroslava Jelačić i zaključila: „Posledice ovakve prakse jesu: rizik od zloupotrebe sistema azila time što se ljudi nekoliko puta vraćaju u sistem; rizik od povreda i gubitka prava, a najčešće i nemogućnosti da se obezbedi zaštita temeljnih ljudskih prava, što i Srbiju dovodi u rizik od potencijalnih povreda opšteprihvaćenih standarda i odgovornosti pred ESLJP i drugim nadzornim telima; bezbednosni rizik za Srbiju; finansijski efekat ovakve situacije u kojoj se velika sredstva troše na ovakav sistem."


 

„Izazovi azilnog sistema"

Prema rečima Miroslave Jelačić, pravne analitičarke Grupe 484 koja je rukovodila istraživanjem na osnovu koga je i nastao izveštaj, glavna teza istraživanja jeste uticaj mešovitog migracijskog toka na sistem azila u Srbiji. Istraživači su usmerili pažnju na mesta gde se pravi tzv. linija razdvajanja između tražilaca azila i drugih kategorija migranata: postupanje prema migrantima na granici, kažnjavanje iregularnih migranata odnosno poštovanje principa nekažnjavanja tražilaca azila i izbeglica; analizirani su i načini na koje se pravi razlika između migranata i tražilaca azila tokom boravka u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, Prihvatilištu za strance i tokom njihovog boravka u okolini centara za azil; značajan deo istraživanja je posvećen i sprovođenju sporazuma o readmisiji kada su u pitanju državljani trećih državi i lica bez državljanstva; posebna pažnja je posvećena trima posebno ranjivim kategorijama među tražiocima azila i migrantima – maloletnicima bez pratnje, žrtvama trgovine ljudima i žrtvama torture. U izradi izveštaja su učestvovale organizacija civilnog društva ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Balkanski centar za migracije i humanitarne aktivnosti, Beogradski centar za ljudska prava, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, Međunarodna mreža pomoći, Inicijativa za razvoj i saradnju uz koordinaciju Grupe 484. Publikacija је dео prојеktа „Umrеžаvаnjе i grаđеnjе kаpаcitеtа zа еfеktivniјu migrаciоnu pоlitiku u Srbiјi" kојi Grupа 484 sprоvоdi zаhvаlјuјući pоdršci Аmbаsаdе Krаlјеvinе Nоrvеškе u Bеоgrаdu i Fоndаciје zа оtvоrеnо društvо Srbija. Prојеkаt sе rеаlizuје u pаrtnеrstvu sа Bеоgrаdskim cеntrоm zа lјudskа prаvа i Bеоgrаdskim cеntrоm zа bеzbеdnоsnu pоlitiku.


Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.



POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)



Projekat "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti", finansira Evropska Unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program "Jačanje medijske slobode u Srbiji"

Readmisija

Izveštaj „Izazovi azilnog sistema: odgovor na mešovite migracijske tokove" bavi se i readmisijom državljana trećih država i lica bez državljanstva. Kada je u pitanju saradnja sa nadležnim organima Republike Mađarske, u situaciji kada je Srbija zemlja prihvata, u toku 2013. godine Mađarska je uputila 2837 zahteva za readmisiju. Saglasnost je data za 2746 zahteva. Kada je u pitanju skraćena procedura, svi zahtevi koje je Republika Srbija primila došli su od nadležnih organa Hrvatske – 885 zahteva, a na sve zahteve je odgovoreno pozitivno. Najveći izazov za Srbiju jeste implementacija Sporazuma o readmisiji sa Makedonijom. U 2013. godini upućeno je ukupno 19 zahteva za prihvat, od čega je za 11 data saglasnost. Po skraćenoj proceduri upućeno je 140 zahteva za prihvat, a samo za devet je data saglasnost. Ako se ovi podaci dovedu u korelaciju sa podatkom da je tokom 2013. godine evidentirano 4682 pokušaja nezakonitog prelaska državne granice, može se postaviti pitanje koliko se uspešno primenjuje sporazum sa Makedonijom. Diskutabilan je i mali broj upućenih zahteva, ali i mali broj datih saglasnosti. Saradnja koju organi RS imaju sa organima Bugarske jedini je funkcionalan mehanizam vraćanja koji Srbija ima. Specifično je to što se vraćanja sprovode na osnovu sporazuma između SFRJ i Bugarske o načinu ispitivanja i rešavanja graničnih povreda nastalih na jugoslovensko-bugarskoj granici iako je zaključen sporazum o vraćanju i prihvatanju lica koja nezakonito borave na teritoriji dveju zemalja, kao i Jedinstveni sporazum sa EU koji se takođe može primeniti. Međutim, ono što poziva na poseban oprez jeste stav UNHCR-a o sistemu azila u Bugarskoj: prilikom svakog vraćanja države treba da urade individualnu procenu, a posebno ukoliko je reč o licima sa posebnim potrebama ili posebno ranjivim kategorijama. „Naročito bismo hteli da istaknemo da jačanje samo pojedinih komponenata sistema azila i sistema upravljanja migracija, a bez istovremenog razvijanja i drugih komponenti, doprinosi jačanju push and pull faktora koji će podsticati dalja iregularna kretanja. Za Srbiju je najbitnije uspostavljanje mehanizma za sakupljanje i statističko praćenje podataka u oblasti migracija. Sa takvim mehanizmom moći ćemo da realnije sagledavamo obime ovog fenomena, ali i da na bolji način planiramo mere i sredstva", rekla je Miroslava Jelačić iz Grupe 484.

Mešoviti migracijski tok

Kako je u samom Izveštaju objašnjeno, termin „mešoviti migracijski tok" koristi se za ona „kretanja u kojima se osobe motivisane različitim razlozima i okolnostima zajedno kreću, bilo u okviru ili preko međunarodnih granica" i to bez validnih dokumenata i ne ispunjavajući zakonske uslove za boravak na teritoriji države kroz koju se kreću. Tu se pažnja posvećuje i iregularnim/nedozvoljenim migratornim kretanjima različitih kategorija kao što su izbeglice, tražioci azila, ekonomski migranti, žrtve trgovine ljudima, krijumčareni migranti i druge ranjive kategorije, uključujući žene, decu i maloletnike bez pratnje.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine