Siromaštvo >

Indeks bede

Srbija je 79. na listi najbogatijih država sveta, ima 100 multimilionera, a prema Indeksu bede je 6. u svetu

Po zvaničnoj statistici EU srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) 2013. godine bio je 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU. Lošije stojimo i od Bugarske i Rumunije. U Bugarskoj i Rumuniji je BDP po kupovnoj moći prošle godine iznosio 14,5, odnosno 13.400 dolara po glavi stanovnika, za razliku od 11.269 dolara kod nas. Hrvati, sa čak 18.200 dolara, daleko su ispred nas.

foto: betaphoto

Kupovna moć građana Srbije ima stalnu tendenciju opadanja pa je tako u maju bila manja u odnosu na april ove godine, a za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,49 prosečnih zarada, koje su iznosile 44.184 dinara (380 evra).

Prema Indeksu bede, Srbija je na neslavnom šestom mestu u svetu. Indeks bede predstavlja rezultat zbira stope nezaposlenosti (21,2 odsto) i godišnje inflacije (2,1 odsto), a što je zbir veći, veća je i beda.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu je pala na najniži nivo u poslednjih 50 godina i iznosila je svega 1,3 odsto, objavila je u avgustu Narodna banka Srbije, ali se u isto vreme na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno nalazi 769.340 nezaposlenih.

Više od 600.000 ljudi u Srbiji prima, stalnu ili povremenu, novčanu pomoć.

Srbija je po indeksu siromaštva, koji je pre nepunih šest meseci obelodanio američki Institut "Kejto", bila treća na svetu, iza Venecuele i Irana, od 90 država u istraživanju. Taj indeks je računat na osnovu stopa inflacije, nezaposlenosti, rasta BDP-a i kamatnih stopa.

Jedan od pokazatelja bede je i broj građana koji se hrani u narodnim kuhinjama. U 76 narodnih kuhinja hrani se (dobija jedan obrok dnevno) 35.170 ljudi. Od toga je 11.695 maloletno, a 8151 dete je mlađe od 14 godina.

U Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima, svaki četvrti građanin, a to je 1,8 miliona ljudi, živi na granici siromaštva, pa zato nije ni čudno da nadležni državni organi najavljuju novu strategiju za borbu protiv siromaštva. Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prag rizika od siromaštva u 2012. godini iznosio je 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, za tročlanu porodicu prag je 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara.

Ta strategija će morati da uzme u obzir da je prema računanju RZS-a stopa siromaštva kod nas 24,6 odsto, što Srbiju stavlja na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. U bankrotiranoj Grčkoj ta stopa je 23,1 odsto, a u državama u regionu je 22,6 odsto (Rumunija), i 21,2 odsto (Bugarska).

Četvrtina žitelja Evropske unije suočena je sa rizikom od siromaštva, utvrđeno je u studiji francuskog nacionalnog instituta za statistiku i ekonomska istraživanja, u kojoj se ističe da siromaštvo najviše pogađa zemlje koje vode politiku štednje.

Razlike između bogatih i siromašnih unutar EU su velike – od 2120 evra, koliko se godišnje prosečno zaradi u Rumuniji, do 32.780 evra u Luksemburgu. Francuska je, na primer, u sredini, sa 20.600 evra godišnje, to jest 1720 evra mesečno po stanovniku.

U poređenju sa 28 zemalja EU, Republika Srbija je imala najveću stopu rizika siromaštva.

Prema podacima istraživanja SILC (Ankete o dohotku i uslovima života) 42,1 odsto (tri miliona) stanovništva Republike Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (24,8 odsto) i proseka najnovijih 12 zemalja članica bez Hrvatske (30,7 odsto).

Posmatrano prema komponentama, ukupno je 24,6 odsto (1,76 miliona) stanovništva Republike Srbije u riziku od siromaštva, 27 odsto (1,92 miliona) je u situaciji izrazite materijalne depriviranosti i 13,6 odsto živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada (972.000).

S druge strane u Srbiji je na delu drastično ekonomsko raslojavanje. Prema koeficijentu ekonomske nejednakosti od 38 poena u 2013. godini, naša zemlja je i zvanično najsiromašnija u Evropi. Dok je najbogatiji građanin Srbije prošle godine zarađivao više od 200.000 evra mesečno, dotle je skoro pola miliona stanovništva sastavljalo kraj s krajem sa prihodima od oko 100 evra.

Statistička služba EU (Evrostat) beleži da je Srbija, sa koeficijentom nejednakosti od 38, pored Makedonije, prošle godine bila država s najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi.

Još više zabrinjava činjenica da je koeficijent finansijske nejednakosti drastično povećan samo u poslednje četiri godine, budući da je u 2009. iznosio podnošljivih 27,8.

Prema globalnom izveštaju o bogatstvu singapurske istraživačke kompanije Wealth-X, u Srbiji je 2013. godine bilo tačno 100 multimilionera, u odnosu na 90 u 2012. Ukupna imovina srpskih multimilionera je u 2013. iznosila 12 milijardi dolara, u odnosu na deset milijardi iz prethodne godine.

Srbija je zauzela 79. mesto na listi najbogatijih država sveta, koju je objavila Svetska banka na osnovu podataka o BDP-u po glavi stanovnika za 2013. To relativno visoko mesto među 215 rangiranih zemalja, Srbija je zauzela zahvaljujući prihodu od 5935 dolara po stanovniku, dok je u 2012. ta cifra iznosila 5.294 dolara.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine