AZILANTI | Na licu mesta | 28.08.2014


Kolektivni centar u Krnjači >

Svi na jednom mestu

O zatvaranju kolektivnog centra PIM Krnjača se odavno priča. Poslednji rok koji se pojavljuje u medijima je kraj 2016. godine, kada će se preostala izbegla, prognana i interno raseljena lica smestiti u nove socijalne stanove. Dok se to ne desi, Krajišnici, Bosanci, Kosovci i potopljeni iz Obrenovca dobili su novih pedesetak komšija iz Sirije, Avganistana, Iraka

Preduzeće "Ivan Milutinović" (PIM) Krnjača je naselje od 17 stambenih i još nekoliko "upravnih" baraka. Nalazi se na jugoistočnom obodu Krnjače, kada se sa puta za Vršac skrene desno pre tržnog centra "Pevec", koji ne radi.

Posle skretanja sa glavnog puta, levo je ulaz u kamp. Celim krajem odzvanja romska muzika iz naselja sa druge strane. Na ulazu u kamp je kućica sa čuvarem. Travnjaci između baraka i putića u kampu su podšišani, na štrikovima se suši veš. Između baraka su dva velika sokaka, reklo bi se, koji vode ka parkingu, ostarelom košarkaškom terenu i delu kampa gde je kuhinja. Na jednoj od tih svojevrsnih raskrsnica, odakle se vidi igralište, dominira stara dečija klackalica koja izgleda kao da će pre povrediti nego zabaviti onog ko se usudi da joj priđe. Preko puta je Privremeni centar za smeštaj tražilaca azila, odnosno dve barake oko kojih se šetkaju mladići koji pričaju na arapskom. Naselje je napravljeno za radnike PIM-a, a od 1993. ga koristi Komesarijat za izbeglice i migracije. Kroz njega je do sada prošlo oko 3000 izbeglica.

BLISKI ISTOK

Na zidu upravničke kancelarije u jednoj od te dve barake, okačena je karta sveta a, na malim formatima, naslikane zastave Sirije, Gane, Kurdistana... Na jednoj je, dečije nevešto, nacrtana kuća na kojoj piše "The house of peace".

U kancelariji sede dvojica upravnika koji su ranije vodili centre u Obrenovcu i Bogovađi. Tu su od polovine jula tj. od otvaranja najnovijeg centra za smeštaj tražilaca azila u Srbiji. Pričaju: "Za sada je sve u redu, još uvek se uhodavamo. Najviše je Sirijaca. Sinoć stigao jedan Rus iz Ukrajine. Do sada nije bilo incidenata. Zaključavamo barake u pola devet, za svaki slučaj. Jedna prostorija je preuređena u ambulantu i lekarske ekipe su počele redovno da dolaze. Dolaze i predstavnici nevladinih organizacija, najavljene su posete najviših funkcionera UNHCR-a... Policija ne dolazi."

Te dve barake su drugačije od ostalih u kampu. Imaju po 50 ležajeva u trokrevetnim sobama. Svaka baraka ima po jedno kupatilo sa po četiri tuša, toalet sa po četiri umivaonika i četiri WC kabine. Sobe izgledaju čisto. Na prozorima imaju mrežice za komarce.

Ispred druge barake sedi grupa Sirijaca. Jedan od njih je student iz Alipoa, gradića na zapadu. Putuje već dva meseca i u Krnjaču je stigao prethodne noći iz Grčke. Nije još stigao da vidi ceo kamp, ali mu za sada izgleda u redu. Hrana je dobra, smeštaj nije loš. Ostali klimaju glavom... Nema poseban plan šta će dalje. Odmoriće se nekoliko dana pa će da vidi.

BALKAN

Trenutno u dve barake namenjene tražiocima azila ima pedesetak osoba, a ukupan kapacitet je 100 kreveta. Osim tražilaca azila, u PIM Krnjača živi i 59 izbeglica iz Hrvatske, 25 iz BiH, 98 interno raseljenih i 56 ljudi koji su tu smešteni nakon majskih poplava u Obrenovcu. U jednoj od "upravnih" baraka preko mostića je zajednička kuhinja za ceo kamp. Ne jedu svi u isto vreme, već je napravljen raspored: "naše" izbeglice jedu u jedno vreme, posle njih tražioci azila. Jednak problem za sve je što u blizini nema prodavnice, ali to će se uskoro srediti. Na putu ka kuhinji, stoji pedesetogodišnjak u majici bez rukava. Uzvraća pozdrav pa kreće sa pričom: Iz Islama Grčkog je. To je selo kod Zadra. Posle Oluje je sa ženom i dva sina bio u sličnom centru u Negotinu, a onda je došao ovde. Tu je već 15 godina. Sin, od čije plate su kupovali lekove i hranu, dobio je otkaz, a ni drugi ne radi. Čekaju... "Mislim da smo sad samo mi ostali u Beogradu da nas zbrinu. Prošli put nas je odbilo za te stanove, pa smo sad pisali opet. Videćemo..."

O svom komšiluku: "A šta ćeš... Tako je kako jeste. Nekad bude uzbuna, nekad ne bude. Mi se držimo po strani, kao da nismo ovde. Ima ljudi još kol’ko ‘oćeš. Ima iz Like, sa Banije, tamo ima nekih od Banjaluke, Bosanaca valjda. Sve razbacano tuda. ‘Vamo preko su Cigani, a sad skoro su nam došli i ovi azilanti. Mi se ne družimo s njima. Vidim, počeli su sa ovim dečkić’ma da igraju lopte... Treba znati s njima pričati, ja ne znam..."

Na drugoj strani, ka košarkaškom igralištu, ispred jedne od "obrenovačkih" baraka, čovek kači veš na kanap. Jedna baka sedi pored česme naslonjena na štap. Pored nje, dečak i devojčica mirno gledaju posetioca.

"Već sam dva i po meseca u Krnjači. Živela sam u Vuka Karadžića u Obrenovcu. Nemam gde da se vratim. Nemam ja kuće, nemam ništa... Pa šta ćeš... Nije najbolje, ali nema drugo. Moraš da trpiš sve. Ljudi su mirni. Ne diraju nikoga niti njih neko dira. Ima nekih prijatnih, dobrih, deca se igraju zajedno." Prekida je dečak oduševljeno, ali šapatom: "Ima crnaca!"


 

Nema straha od ebole

"Centar za smeštaj tražilaca azila u Krnjači je privremen i otvoren je u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije", kaže za "Vreme" Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije i nastavlja o najvećem problemu Komesarijata – manjku smeštaja: "Što se tiče hotela ‘Obrenovac’, u kome je do poplava funkcionisao privremeni centar za smeštaj tražilaca azila, nama su ti kapaciteti neophodni. Radi se na tome i verujemo da ćemo pre prvih hladnih dana moći da tamo smeštamo tražioce azila. Kada je reč o vojnom objektu u selu Mala Vrbica, naglašavamo da je to veoma osetljivo pitanje iz više razloga i da ne može da se desi preko noći. Svakako da se radi i na tome, ali ne smemo da donosimo ishitrene odluke." Tokom ovogodišnjeg leta, na zapadu Afrike došlo je do epidemije ebole, visoko smrtonosne groznice koja se prenosi preko krvi i telesnih tečnosti zaraženog. Do sredine avgusta registrovano je preko 1350 smrtnih slučajeva u Gvineji, Liberiji, Nigeriji i Sijera Leoneu. U Srbiji je registrovano nekoliko tražilaca azila iz nekih od ovih zemalja, a u Komesarijatu kažu da nema razloga za brigu o prenosu ebole. "Svi tražioci azila prolaze detaljne preglede. Komesarijat sarađuje sa domovima zdravlja u opštinama gde se nalaze centri i gradskim zavodima za javno zdravlje. Imamo i algoritam aktivnosti za postupanje u slučaju pojave ebole", kaže Gerginov. Inače, od početka ove godine pa do kraja juna ukupnо 4257 licа izrаzilо је nаmеru zа аzil u Srbiji. U istom periodu 74 osobe podnele su zahtev za azil, a u četiri centra za azil (Banja Koviljača, Bogovađa, Obrenovac, Sjenica i Tutin) smešteno je 3485 tražilaca azila. Najviše tražilaca azila smeštenih u centrima dolazi iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije, Pakistana...


Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.



POŠALJI KOMENTAR ODŠTAMPAJ TEKST
 


PRIKAŽI SVE KOMENTARE (0)



Projekat "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti", finansira Evropska Unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program "Jačanje medijske slobode u Srbiji"
>> U jednoj od "upravnih" baraka preko mostića je zajednička kuhinja za ceo kamp. Ne jedu svi u isto vreme, već je napravljen raspored: "naše" izbeglice jedu u jedno vreme, posle njih tražioci azila

Drugi kolektivni centri

Osim kolektivnog centra PIM Krnjača, u Srbiji funkcioniše još 13 takvih centara i to u Pančevu, Šapcu, Smederevu, Kragujevcu, Rači, Kladovu, Kraljevu, Gadžinom Hanu, Beloj Palanci, Vranju i tri centra u Bujanovcu. U njima je smešteno 268 prognanih i izbeglih lica i 901 interno raseljeno lice. Osim toga, Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije još uvek vodi računa o 295 izbeglih i prognanih i 320 interno raseljenih u devet kolektivnih centara na teritoriji Kosova. Pre 12 godina, u Srbiji je postojalo 388 kolektivnih centara za izbegla, prognana i interno raseljena lica. U Beogradu trenutno funkcionišu i tri centra za prihvat lica iz Obrenovca pogođenih majskim poplavama. Osim Krnjače, to su i kasarna "Surčin" sa 25 smeštenih lica i kasarna "Obrenovac" sa 530 raseljenih. Oko 120 Obrenovčana smešteno je u hotel "Obrenovac", a na teritoriji opštine Lazarevac funkcioniše prihvatni centar SC "Lazarevac". O njima brine Crveni krst Beograda. "Grad Beograd je nadležan za otvaranje i zatvaranje prihvatnih centara. Prema informacijama koje imamo, u planu je da se u najkraćem roku zatvori centar u kasarni ‘Surčin’ zbog potreba Vojske Srbije", kaže za "Vreme" Ivana Marisavljević Dašić, sekretar Crvenog krsta Beograda.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine