Izborni uslovi
DOKUMENTI: Izveštaji Republičke radiodifuzne agencije o Javnom servisu Radio-televizija Srbije i komercijalnim emiterima
RRA o B 92: Informativni program ostao je najzastupljeniji sadržaj
Savet Republičke radiodifuzne agencije je 11. juna usvojio godišnji izveštaj „Javni servis Radio-televizija Srbije – načini ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza za 2013. godinu“ i godišnji izveštaj „Komercijalni emiteri – načini ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza za 2013. godinu“ i odlučio da ga učini dostupnim javnosti.
Savet RRA je konstatovao problem ozbiljnog urušavanja raznovrsnosti programa komercijalnih TV emitera sa dozvolom za nacionalno pokrivanje, pa će o tom problemu sa emiterima biti obavljeni razgovori.
saopštava Služba za nadzor i analizu programa emitera RRA. Donosimo izvode iz tih izveštaja:
Ispunjavanje zakonskih i programskih obaveza (RTS 1 i RTS 2)
Radio-televizija Srbije na oba svoja kanala (RTS 1 i RTS 2) ispunila je obaveze koje proizilaze iz člana 73. Zakona o radiodifuziji – obavezne kvote srpskog jezika i sopstvene produkcije.
Procentualnim učešćima nezavisnih produkcija (RTS 1 ─ 7,57 odsto i RTS 2 ─ 8,81 odsto ), Radio-televizija Srbije nije ispunila Zakonom definisanu kvotu od najmanje 10 odsto učešća nezavisnih produkcija u ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa (član 74. Zakona o radiodifuziji).
Ukupno emisiono vreme (RTS 1 i RTS 2)
Učešće premijernog programa RTS 1 u 2013. godini (49,33 odsto ) palo je za nešto više od 20 odsto u odnosu na 2012. godinu (62,20 odsto ).
Učešće premijernog programa RTS 2 u 2013. godini (37,10 odsto ) palo je za čak 29 odsto u odnosu na 2012. godinu (52,10 odsto ).
Raspored žanrova u strukturi ukupnog emisionog vremena RTS 1 veoma je sličan rasporedu žanrova u strukturi ukupnog godišnjeg vremena emitovanog programa istog kanala – najzastupljenija vrsta sadržaja je informativni program.
I u strukturi ukupnog emisionog vremena RTS 2 najzastupljenija vrsta sadržaja jeste informativni program. Sportski prenosi koji su u 2012. godini bili najzastupljeniji (15,23 odsto ), sada učestvuju sa 12,51 odsto u ukupnom emisionom vremenu RTS 2. I na RTS 1 učešće sportskih prenosa beleži pad (sa 4,90 odsto u 2012. na 3,56 odsto u 2013. godini).
U ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa RTS 1 zastupljenost serijskog programa iznosi 6,35 odsto , dok je u ukupnom emisionom vremenu ova vrsta sadržaja, zbog repriznih emitovanja, daleko veća – 18,28 odsto .
Naučno–obrazovni (1,64 odsto ), dečji (1,51 odsto ) i kulturno–umetnički program (0,30 odsto ) ostvaruju izuzetno malu zastupljenost u ukupnom emisionom vremenu RTS 1, dok je njihovo učešće u ukupnom emisionom vremenu RTS 2 znatno zapaženije (naučno–obrazovni (13,22 odsto ), dečji (6,19 odsto ) i kulturno–umetnički program (5,03 odsto )).
Informativni program najzastupljenija je vrsta sadržaja i na RTS 1 i na RTS 2.
Emituje se u najgledanijim terminima i najustaljeniji je sadržaj programske šeme RTS 1. U 2013. godini udeo informativnog programa beleži veliki rast (62,24 odsto ) u ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa na prvom kanalu RTS; u produkcijskom smislu informativni program jedan je od najjeftinijih programa, te se tom činjenicom (dakle, nedostatkom novca za proizvodnju i kupovinu ostalih vrsta sadržaja), između ostalog, može objasniti veće procentualno učešće u odnosu na 2012. godinu, koja je bila i izborna godina.
Jedna od karakteristika programa RTS 2 jeste da se na njemu emituju prenosi Sednica Skupštine Srbije, čiji udeo u ukupnom premijernom informativnom programu RTS 2 iznosi čak 58 odsto . U ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa prenosi Sednica Skupštine Srbije učestvuju sa 25,06 odsto . Prenosi Sednica Skupštine Srbije, često nepredviđenog trajanja, u velikoj meri utiču na programsku šemu RTS 2, te stoga, pojedini sadržaji, koji po svojoj prirodi nemaju komercijalni karakter, a koje je RTS u obavezi da emituje, imaju manje procentualno učešće (dokumentarni, naučno–obrazovni, kulturno–umetnički, dečji i verski program). Zbog prenosa Sednica dešava se da se planirani sadržaji emituju u različitim terminima, ali emiter ostaje dosledan ranijem opredeljenju da je prvi kanal rezervisan za atraktivne sadržaje, velike gledanosti (informativni, zabavni, filmski, serijski program), bez namere da programsku šemu prvog kanala obogati kvalitetnim kulturno–umetničkim, dokumentarnim ili naučno–obrazovnim emisijama, koje se često prikazuju u neprikladnim terminima na RTS 2.
Kao posledicu imamo podatak da na prvom programu RTS, u 2013. godini, nije emitovan ni minut kulturno–umetničkog programa u sopstvenoj proizvodnji. Kulturno–umetnički program na programu RTS 2 ostvaruje značajniju zastupljenost: Metropolis (sa učešćem od 15,30 odsto u premijernom vremenu) analizira probleme u kulturi, te predstavlja značajne kulturne poduhvate i pojedince koji su ostali izvan medijske pažnje; Beokult (14,65 odsto ) prati aktuelne događaje iz oblasti pozorišta, književnosti, filma, muzike, vizuelnih i alternativnih umetnosti.
Premijerni dokumentarni program na RTS 1, sa procentualnim učešćem od 5,21 odsto , u značajnoj meri pripada sopstvenoj produkciji – 50,61 odsto , a među najprisutnijim naslovima su serijali koji se emituju već duži niz godina: TV lica: Kao sav normalan svet, koja je izrodila specifičan žanr – intervju u dokumentarnoj formi, Kvadratura kruga – o značajnim i zanimljivim ljudima, teškim sudbinama i humanitarnim akcijama.
Na RTS 2 premijerni dokumentarni program u visokom procentu – 75,11 odsto pripada sopstvenoj produkciji. Već duži niz godina može se pratiti emisija Trezor (emisija najveće zastupljenosti – 39,88 odsto premijernog dokumentarnog programa RTS 2) koja prezentuju arhivsku građu RTS–a.
Reprize dokumentarnog programa drastično su zastupljenije od premijera: na RTS 1 njihov udeo iznosi 78,92 odsto , a na RTS 2 80,33 odsto .
Premijerni naučno–obrazovni program na RTS 1 u visokom procentu realizovan je kao sopstveni program – 60,77 odsto . Najprisutniji sadržaji u 2013. godini bili su serijali Enciklopedija za radoznale i Ja, mi i drugi. U visokom procentu naučno–obrazovni program RTS 1 je reprizni – 78,80 odsto .
Na RTS2 55,12 odsto premijernog naučno–obrazovnog programa pripada sopstvenoj produkciji. Prema zastupljenosti izdvaja se emisija kolažnog tipa Sve boje života posvećena obrazovanju, vaspitanju i prilagođavanju novim životnim stilovima. I na RTS 2 reprize su zastupljenije od premijera i njihov udeo iznosi 77,05 odsto .
Dečji program i na RTS 1 i na RTS 2 realizovan je, u većoj meri, kao program strane produkcije; i uglavnom reprizni, na RTS 2 (77,06 odsto ) više, nego na RTS 1 (67,07 odsto ). Samo jedna emisija, strane produkcije, sinhronizovana na srpski jezik – Dizni na RTS-u čini 36,67 odsto ukupnog premijernog dečjeg programa RTS 1. Ova emisija emituje se u odgovarajućem i ustaljenom prepodnevnom terminu (11:00 časova) subotom i nedeljom. U sopstvenoj produkciji izdvaja se serija Plava ptica na RTS 1, namenjena deci uzrasta od 7 do 12 godina. Pored zabavno–poučnog pristupa deci, ova emisije primenjuje i savremene vidove komunikacije: putem facebook-a, web-sajta (www.rts.rs/plavaptica), e–mail-a, kao i putem pisama poslatih poštom.
Udeo dečjeg programa sopstvene produkcije u premijernom programu daleko je veći na RTS 1 (41,25 odsto ), nego na RTS 2 (6,73 odsto ).
Na RTS 2, takođe, dominira strana produkcija sa 93,27 odsto ukupnog premijernog dečjeg programa. Među emisijama sopstvene produkcije izdvaja se Zujalica – vodič kroz različite dečje programe, bioskope, pozorišta, knjige, hobije, sport.
Premijerni verski program i na RTS 1 i na RTS 2 realizovan je u visokom procentu u nezavisnoj produkciji; značajnije na RTS 1 – 88,16 odsto , manje na RTS 2 – 56,84 odsto . Na RTS 1 verski program emitovan je u većoj meri kao premijerni (64,21 odsto ), i po učešću dominira emisija nezavisne produkcije Verski kalendar. Na RTS 2 74,34 odsto verskog programa emituje se reprizno, a prema zastupljenosti u premijernom verskom programu dominira emisija nezavisne produkcije Verski mozaik Srbije.
Emisije nezavisne produkcije Verski kalendar i Verski mozaik Srbije, zajedno sa tradicionalnim Crkvama i verskim zajednicama u Srbiji, priprema Pravoslavna eparhija bačka. Ove emisije, po svom sadržaju i koncepciji, u kontekstu ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, predstavljaju primer uvažavanja „tradicionalnog duhovnog, istorijskog, kulturnog, humanitarnog i prosvetnog značaja i uloge crkava i verskih zajednica u društvu“ – član 78. stav 1. tačka 10) Zakona o radiodifuziji.
Deo verskog programa prvog i drugog kanala RTS čine prenosi značajnih verskih događaja, pre svega prazničnih bogosluženja, realizovani u sopstvenoj produkciji, kao i praznične poslanice crkvenih velikodostojnika.
Zabavni program RTS1 u većoj meri je premijeran – 65,30 odsto , dok je na RTS 2 pretežno reprizni – 82,89 odsto . Premijerni zabavni program na RTS 1 u visokom procentu (89,07 odsto ) pripada sopstvenoj produkciji. Samo jedna emisija – Žikina šarenica ostvaruje udeo od 47,79 odsto ukupnog premijernog zabavnog programa RTS1, dok TV kviz „Slagalica“, kao svojevrsni programski brend Radio-televizije Srbije, uživa ne samo visoku procentualnu zastupljenost (26,72 odsto ) u premijernom zabavnom programu RTS 1, već i konstantnu i ustaljenu pozicioniranost u najatraktivnijem terminu u programskoj šemi svih sedam dana u nedelji. Na RTS 2 udeo sopstvene produkcije zapaženiji je (52,66 odsto ). Jedna emisija nezavisne produkcije – Vrele gume ostvaruje udeo od 43,68 odsto ukupnog premijernog zabavnog programa RTS 2.
Premijerni i reprizni rijaliti program na RTS 1 ujednačen je – 50,69 odsto :49,31 odsto . Na RTS 2 rijaliti program u potpunosti je reprizni. Na RTS 1 sopstvena produkcija u rijaliti programu iznosi 69,36 odsto ; čine je emisije Ja imam talenat i I ja imam talenat sa udelom od 38,93 odsto , odnosno 30,44 odsto ; nezavisna produkcija (emisija Vreme je za bebe) zastupljena je sa 30,64 odsto . Muzički program pretežno je premijerni na RTS 1 (61,27 odsto ), a na RTS 2 pretežno reprizni (76,86 odsto ). Na RTS 1 najzastupljenija emisija premijernog muzičkog programa je Jelen top 10, nezavisne produkcije, sa udelom od 30,19 odsto . Značajno je učešće emisije sopstvene produkcije Pesma bez granica (24,44 odsto ). Na RTS 2 najveće učešće ostvaruju Koncerti sa 21,66 odsto , kao i emisije Romane đila i Bunt sa učešćem od 7,72 odsto , odnosno 6,78 odsto ukupnog premijernog muzičkog programa RTS 2. Serijski program na RTS 1 u velikoj meri je reprizni – 84,23 odsto , i reprizama dominiraju serije sopstvene produkcije (62,14 odsto ). Premijernim serijskim programom RTS 1 dominira strana produkcija – 89,91 odsto , a najzastupljenije su serije: Do usijanja, Ubistvo i Mesto zločina: Njujork.
Premijerni serijski program sopstvene produkcije činile su Ravna gora, Na putu za Montevideo, Led i Jagodići. Premijerni serijski program RTS 2 u celosti pripada stranom programu, a najzastupljenije su serije: Sirene, Plesna akademija i Eliza iz Rivombroze.
Reprize, i to u najvećoj meri strane produkcije (70,92 odsto ), dominiraju serijskim programom RTS 2. Premijerni filmski program na RTS 1 uglavnom je strane produkcije – 97,53 odsto.
Premijerni filmski program na RTS 2 takođe je u visokom procentu strane produkcije – 97,94 odsto . Udeo repriza filmova na RTS 2 sa 44,90 odsto manji je nego na RTS 1, gde su reprize zastupljene sa udelom 75,66 odsto .
Sportski program po pravilu je premijerni; na RTS 1 čak 96,55 odsto , a na RTS 2 60,77 odsto . Ovu vrstu programa na oba kanala čine, uglavnom, studijske emisije pred i u toku velikih sportskih događaja i tzv. sportski pregledi koji donose informacije o najvažnijim sportskim dešavanjima u danu ili nedelji kako na domaćoj, tako i na svetskoj sportskoj sceni.
Sportski prenosi su vrsta sadržaja koja ne ulazi u ukupno godišnje vreme emitovanog programa, ali njihovo procentualno učešće u ukupnom emisionom vremenu emitera ipak nije zanemarivo. Učešće sportskih prenosa na programu RTS 1 iznosi 3,56 odsto , a na RTS 2 12,51 odsto ukupnog emisionog vremena. Stoga, moglo bi se reći da je nacionalni javni servis, u ovom programskom segmentu, pokazao visok stepen odgovornosti u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa. Radio-televizija Srbije emitovala je prenose Dejvis i FED kupa (tenis), Lige šampiona (fudbal, vaterpolo, odbojka), Evropskog prvenstva u košarci, odbojci, rukometu; Svetskog prvenstva u rukometu, vaterpolu, atletici, plivanju; utakmice regionalne lige, prvenstvene i kup utakmice u više sportova.
Analiza svih emitovanih TV programa Radio–televizije Srbije
Sabirajući statističke podatke o programu RTS 1 i RTS 2 (koji su rezultat analize programa Radio-televizije Srbije od strane Službe za nadzor i analizu programa emitera RRA) sa podacima o emitovanim programskim sadržajima na RTS SAT i RTS Digital (dostavljeni od strane emitera), dobijena je celovita slika o ukupno emitovanom programu Radio-televizije Srbije.
Informativni program (21,75 odsto ) najzastupljenija je vrsta sadržaja ukupno emitovanog programa RTS.
Za informativnim programom, prema procentualnoj zastupljenosti, slede: muzički (19,31 odsto ), dokumentarni (13,07 odsto ), serijski (8,93 odsto ) i filmski program (6,40 odsto ).
Sve ostale vrste sadržaja zastupljene su sa vrednostima manjim od 6 odsto učešća u ukupno emitovanom programu Radio-televizije Srbije.
Analiza svih emitovanih programa Radio Beograda
Sabirajući statističke podatke o programu Radio Beograda 1 (koji su rezultat analize programa od strane Službe za nadzor i analizu programa emitera RRA) sa podacima o emitovanim programskim sadržajima na drugom i trećem programu Radio Beograda, programu Radio Beograda 202 i Stereorami (dostavljeni od strane emitera), dobijena je celovita slika o ukupno emitovanom radio programu Radio–televizije Srbije, Radio Beograda.
Muzički program (39,03 odsto ) najzastupljenija je vrsta sadržaja ukupno emitovanog programa Radio Beograda.
Za muzičkim programom, prema procentualnoj zastupljenosti, slede: informativni (15,87 odsto ), kulturno–umetnički (13,87 odsto ) i zabavni program (13,37 odsto ).
Sve ostale vrste sadržaja zastupljene su sa vrednostima manjim od 5 odsto učešća u ukupno emitovanom programu Radio Beograda, s tim da je emiter čak 24,40 odsto programa svrstao u kategoriju Emisije mešovite i opšte tematike.
TV Prva i Hepi kids TV nisu ispunile obaveze predviđene Zakonom o radiodifuziji – TV Prva nije imala najmanje 50 odsto premijernog programa proizvedenog na srpskom jeziku (48,80 odsto), a Hepi kids TV nije proizvela najmanje 50 odsto sopstvenog programa u kategoriji premijernog programa na srpskom jeziku, prikazavši svega 0,19 odsto emisija vlastite produkcije.
Najveće učešće sopstvene produkcije u premijernom programu imala je RTV Pink (89,46 odsto), od čega je 46 odsto bio rijaliti program. Najviše premijernog programa emitovala je Hepi kids TV (76,39 odsto), a najviše repriznog TV Prva (51,58 odsto).
Na programima komercijalnih televizija nastavljena je tendencija smanjenja programske raznovrsnosti i dominacija zabavnih i informativnih sadržaja. Komercijalizacija programa posebno je uočljiva na RTV Pink koji je u premijernom programu prikazao 40,10 odsto, a u ukupno emitovanom 30,85 odsto rijaliti sadržaja.
Ni jedan od žanrova: dokumentarni, naučno – obrazovni, kulturno – umetnički, dečji i sportski, na programima emitera nije pojedinačno imao učešće veće od 5 odsto u ukupno emitovanom programu. Većina je imala zanemarljivu zastupljenost, a neki od ovih žanrova (naučno – obrazovni i kulturno – umetnički) na RTV Pink i TV Prva nisu ni emitovani.
Emiteri su najviše prekršaja Zakona o oglašavanju pravili u vezi sa obeležavanjem i dužinom trajanja oglasnih poruka i TV prodaje.
Najviše povreda Zakona o oglašavanju imala je RTV Pink – ukupno 1340, potom Hepi TV 957, TV B92 798, Hepi kids TV 450 i TV Prva 204 nepravilnosti.
RTV Pink emitovala je najviše reklamnih sadržaja (16,29 odsto), a Hepi kids TV jedini je emiter koji je na svom programu prikazao više TV prodaje nego reklama.
RTV Pink je emiter koji ima ubedljivo najviše rijaliti programa, koji je u ovoj tabeli pridodat zabavnom programu radi ujednačavanja kriterijuma za trogodišnju analizu zastupljenosti programskih sadržaja. Ovaj žanr čini skoro trećinu ukupnog emisionog vremena i obuhvata dvadeset emisija ovog formata.
Zbog izbora tema i sadržaja koji se u pojedinim emisijama forsiraju program TV Pink često je bio sporan i Republičkoj radiodifuznoj agenciji upućen je veliki broj predstavki i žalbi gledalaca na te sadržaje. Osim ovih sadržaja koji su zbog kršenja profesionalnih standarda i etičkih normi bili predmet sudskih sporova diskutabilan je i njihov produkcioni kvalitet. Već tradicionalni format ove televizije „Farma“ emitovan je u četvrtoj i petoj sezoni tokom 2013. godine, u trajanju od sedam i po meseci. U odnosu na 112 dana koliko je RTV Pink emitovao rijaliti programe „Farma“ je imala učešće od skoro 64 odsto (71.08:02:26), odnosno, više od 19 odsto u ukupno emitovanom programu ovog emitera!
U „Farmi 4“ koja je emitovana od 19. marta do 7. jula 2013. godine neprimereni sadržaji bili su učestala pojava, a samo dan po početku emisije jedan od učesnika izjavio je da je imao vezu sa maloletnicom zbog čega su reagovali javnost, RRA i Tužilaštvo Republike Srbije. U nastavku serijala svakodnevno su emitovani neprimereni sadržaji poput uvredljivog govora, ekstremizma, fizičkih obračuna, prikazivanja pušenja i konzumiranja alkohola, prikazivanja scena seksa. Sam emiter podsticao je neprimerenu atmosferu tako što je sporne sadržaje prikazivao u urednički obrađenim i montiranim emisijama, a često su ovi sadržaji bili deo promotivnih foršpana koji su emitovani tokom celog dana, zbog čega je kršena i odredba o preporučenom godištu.
Slične situacije dešavale su se i tokom emitovanja serijala „Farma 5“ počev od 1. septembra, a verbalni okršaji kulminirali su diskvalifikacijom jednog od učesnika zbog uvreda na nacionalnoj osnovi i podsticanja diskriminacije protiv lica ili grupe lica zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj naciji ili etničkoj grupi, zbog čega je reagovao i Savet RRA.
Najviše negativnih reakcija izazvala je emisija nezavisne produkcije „Preljubnici“, emitovana u prvoj polovini 2013. godine radnim danima od 17 časova. Termin emitovanja i sadržaj emisije bili su povod da se mnogi gledaoci obrate RRA sa zahtevima i, čak, molbama, da se ova emisija ukine, ili joj se bar termin pomeri za kasne noćne sate. Osnovni sadržaj emisije bile su preljube i provociranje najnižih ljudskih pobuda na osnovu kojih su se gradili zapleti svake pojedinačne epizode. Autori emisije koristili su se krajnje opskurnim metodama radi podsticanja senzacionalizma, pa su pojedine epizode predstavljale situacije u kojima se zaplet gradio oko: incestne veze strica i maloletne bratanice; incestne veze oca i ćerke koji upražnjavaju grupni seks i u kojoj je ona zatrudnela; preljuba i silovanje maloletnice; iživljavanje nad starim nepokretnim osobama i brojne druge teme koje su na direktan način promovisale destruktivno i vulgarno ponašanje bez moralne pouke. Ovakav vid prikazivanja neprihvatljivih scena, plasiranih u vreme kada su ih i maloletnici mogli videti, predstavljao je potencijalni model za ponavljanje, odnosno, za imitaciju. U emisijama serijala „Preljubnici“ svakodnevno su se, bez izuzetka, emitovale scene nasilja, fizičkih obračuna praćenih verbalnim ispadima, uvredama i psovkama, a u velikom procentu emisije su sadržale scene koje nedvosmisleno aludiraju na seksualne odnose. Zbog svega ovoga Savet RRA naložio je TV Pinku da emitovanje „Preljubnika“ pomeri za termine posle ponoći, jer sadržaji nisu za gledaoce mlađe od osamnaest godina, a emiter je ubrzo posle toga prestao sa prikazivanjem ovog formata.
Još jedan rijaliti serijal, sporan zbog sadržaja i repriznog termina emitovanja (prepodnevni sati) je „Trenutak istine“. Ova emisija i prethodnih sezona je izazivala reakcije javnosti i bila povod za podnošenje prijava protiv emitera. Koncept emisije podrazumeva takmičare kojima je cilj da osvoje što veću sumu novca, tako što će odgovarati na sve neprijatnija i intimnija pitanja. Pitanja su uglavnom bila vezana za seksualni život, ali bilo je i onih koja podstiču raspirivanje mržnje i netrpeljivosti. Gledaoci su najviše primedbi na emisije imali zbog pitanja poput: „Da li ste sami pristali na seks sa svojim ujakom?“, „Da li ste ikada od neke svoje mušterije tražili da vas oralno zadovolji?“, „Da li biste voleli da vaš komšija umre?“, „Da li smatrate da ste zaslužili batine koje ste dobijali od muža?“, „Da li se osećate bespomoćno što 20 godina niste uspeli da isterate priču o smrti svoje ćerke“ i sl.
Drugi po zastupljenosti je informativni program koji ostvaruje učešće veće od 17 odsto. Jutarnji program „Dobro jutro“ čini skoro 61 odsto od ukupno emitovanog informativnog programa. Ova emisija je kolažnog tipa i emituje se svakodnevno. Pored aktuelnosti, ovaj program karakteriše i prisustvo zabavnih sadržaja, pogotovo u emisijama vikendom. Osim dnevničkih i emisija vesti („Nacionalni dnevnik“, „Jutarnji dnevnik“ i „Vesti“), u okviru informativnog programa emituju se emisije: „Crna hronika“ i „Teška reč“.
Redovnu specijalizovanu emisiju o kriminalu i radu policije „Crna hornika“ karakteriše naglašena dramatizacija priloga, sa namerom da se pojedini slučajevi što verodostojnije prikažu. Emisija je, s obzirom na tematiku, obeležena brojkom upozorenja godišta „18+“, ali su se povremeno prikazivali snimci sa policijskih uviđaja u kojima su u krupnom planu leševi žrtava saobraćajnih nesreća, ubistava i dr. što je, sa aspekta Kodeksa ponašanja emitera, problematično ne samo zbog repriznih termina u kontekstu zaštite dece i omladine, već i zbog posebne zaštite žrtava nasilja i katastrofa i njihovih porodica.
Politička emisija u formi intervjua „Teška reč“, od jeseni je ustaljenija u programskoj šemi i emituje se uglavnom jednom nedeljno, a bavi se aktuelnim političkim zbivanjima. U junu i julu, u okviru emisija „Vesti“ i „Nacionalnog dnevnika“, RTV Pink je emitovao programske sadržaje u kojima je bilo nedozvoljenog prikazivanja jednostranih napada na ličnost i vođenja dugotrajne kampanje u vezi sa pojedinim ličnostima, odnosno na čiji izbor teme i način njenog predstavljanja je diskriminatorno uticalo lično uverenje i mišljenje urednika. Zbog ovoga je Savet RRA izrekao meru upozorenja emiteru.
Zabavni program je žanr koji je RTV Pink forsirala od osnivanja, pa je tako i u posmatranom periodu emitovano 16 emisija ovog tipa, koje su zajedno ostvarile 11,65 odsto u ukupno emitovanom programu. U okviru zabavnog programa emituju se tematski raznolike emisije poput već prepoznatljivih emisija „Grand produkcije“, muzičko zabavnih šou programa „Vikendvizija“ i „Nedeljno popodne sa Leom Kiš“, kontakt emisije „Tačno u podne“, tok šou emisije „Magazin In“, „Amdži šou“, „Ja to tako“ i „Dobro veče, Srbijo“. I u okviru zabavnog programa RTV Pink emitovao je sporne sadržaje – kviz „Najbrži igrač Srbije“ emitovan od kraja jula do kraja decembra, čime je ovaj sadržaj ostvario najveće učešćee u okviru ovog žanra, više od 11 odsto.
Ovaj kviz predstavljen je kao interaktivan kviz u kome je bitno znanje iz različitih oblasti, ali je već posle nekoliko emitovanja izazvao brojne primedbe gledalaca koji su tvrdili da se radi o prevarnom kvizu. Naime, sporan je način uključivanja gledalaca koji su namerno ostavljani da dugo čekaju na telefonskoj liniji, sama tarifa poziva, a prvih dana nisu emitovana ni pravila učestvovanja u ovom kvizu. Savet RRA prosledio je ovaj predmet nadležnim organima. Najveći pad učešća u ukupnom emisionom vremenu imao je serijski program, za 7,25 odsto. U okviru serijskog programa, RTV Pink emituje uglavnom serije strane produkcije među kojima su najbrojnije indijske i latino američke, ali ima i američke produkcije, poput polularne serije „Doktor Haus“. Više od trećine ukupnog serijskog programa (36 odsto) čini serija „Mala nevesta“, koja se već nekoliko sezona u ovom obimu emituje na programu emitera. U 2013. godini RTV Pink je počeo sa emitovanjem domaće serije „Zvezdara“, realizovane u sopstvenoj produkciji.
Serijski program je uglavnom emitovan premijerno – 84,27 odsto. Filmski program takođe je jedan od žanrova koji u odnosu na prethodan period, u 2013. godini ima manju zastupljenost u ukupnom emitovanom programu (13,38 odsto). Više od polovine filmskog programa činile su reprize, među kojima je više od 80 odsto bilo filmova strane produkcije.
Najviše emitovanih filmova imalo je oznaku da nisu preporučljivi za uzrast ispod 15 godina – 41,46 odsto, filmova koji nisu za mlađe od 12 godina prikazano je 31,95 odsto, a na TV Pink skoro četvrtina emitovanog filmskog programa nije bila prikladna za uzrast ispod 18 godina – 23,83 odsto. Najmanje je emitovano filmova koji su bili preporučljivi za sve uzraste, svega 2,75 odsto.
Naučno – obrazovni i kultirno – umetnički program se na RTV Pink nije prikazivao tokom posmatranog perioda, dok je dečji program emitovan svega devet sati i trinaest minuta tokom cele godine i tako ostvario učešće od 0,11 odsto. Dokumetarni program je, takođe, emitovan u procentu koji je na nivou statističke greške (0,19 odsto) odnosno samo 16 sati na godišnjem nivou, a činila ga je svega jedna emisija nezavisne produkcije – „Slike života“. Muzički program ostvario duplo manje učešće u odnosu na prošlu godinu, sa zastupljenošću 1,95 odsto u ukupno emitovanom programu. U okviru ovog žanra emitovane su emisije koje prate scenu narodne i folk muzike.
Informativni program ostao je najzastupljeniji sadržaj na TV B92. Nakon trenda pada učešća u ukupnom emisionom vremenu u prethodne dve godine, u 2013. ovaj žanr beleži blagi rast od 3 odsto nastavljajući da bude obeležje emitera, kako po raznovrsnosti, tako i po pristupu temama.
Od 22,81 odsto emitovanog informativnog programa 8,35 odsto činile su emisije „Vesti“, koje se prikazuju četiri puta dnevno, uglavnom u dnevničkoj formi. Najaktuelniji događaji prezentuju se u formi izveštaja i priloga, a emiter potencira novinarska uključenja s lica mesta, analitički i kritički pristup društvenim pojavama. U okviru redovnog informativnog programa, tokom posmatranog perioda, radnim danima emitovana je polusatna emisija „Kažiprst“, u formi intervjua o aktuelnim temama iz društveno – političkog života. Dve prepoznatljive dijaloške emisije, sličnog tematskog okvira – „Hoću da znam“ i „Između dve vatre“ prestale su da se emituju sredinom godine. Početkom jeseni, nakon jednogodišnje pauze, emiter je nastavio prikazivanje emisije „Insajder“, serijal „Energetski (ne)sporazum“. Ovaj serijal iza kojeg stoji veliki istraživački rad bavio se posledicama energetskog sporazuma između Srbije i Rusije. I ovog puta podaci prezentovani u emisiji imali su velikog odjeka, kako u javnosti, tako i među akterima političke scene u Srbiji. Među emisijama redovnog informativnog programa ustaljen u programskoj šemi je i debatni „Utisak nedelje“.
Deo informativnog programa čine emisije preuzete sa kanala Info B92, koje se emituju svakodnevno u noćnim i ranim jutarnjim terminima.
Među njima je najviše emisija strane produkcije, od informativne emisije koja se bavi aktuelnim svetskim zbivanjima – „Glas Amerike“, do emisija magazinskog tipa koje u fokusu imaju politička dešavanja u Evropi i zanimljivosti iz raznih oblasti: „Na zadatku“ i „Evropski žurnal“.
U manjem procentu zastupljene su i specijalizovane informativne emisije nezavisne produkcije: „Vodič za roditelje“, „Auto“ i „Vino i vinogradarstvo“.
U trci za gledanošću programska orjentacija TV B92, koja je u ranijem periodu bila okrenuta ka ozbiljnim sadržajima, pretrpela je određene promene, pa je tako učešće zabavnih sadržaja veće iz sezone u sezonu. Komercijalizacija programa uticala je da, u odnosu na 2010. godinu,
procenat učešća zabavnih sadržaja bude skoro duplo veći, a iz istog razloga u okviru ovog žanra došlo je do uvođenja novih emisija. Ove emisije obuhvatale su i rijaliti programe, koji su od 2013. godine počeli da se beleže kao zasebna vrsta žanra. U istoj godini rijaliti
programi bili su zastupljeniji od zabavnih emisija, a među njima je dominirao serijal nezavisne produkcije „Veliki brat“. U okviru ovog žanra emitovane su još tri emisije strane produkcije: „Dome, slatki dome“, „Porodica Kardašijan“ i „Skrivena kamera“. U 2013. godini TV B92 je zabavni program obogatila sa tri nova formata: „Razgibavanje“, „Bulevar“ i „24 minuta“. Emisija „Razgibavanje“ počela je sa emitovanjem u aprilu 2013. godine i emitovala se vikendom, a reč je o polusatnoj zabavnoj emisiji u okviru koje autori i gosti komentarišu video snimke preuzete sa društvenih mreža. Magazin pop kulture „Bulevar B92“ od jeseni se emituje radnim danima i po sadržaju predstavlja pokušaj uvođenja novog TV žanra poznatog kao infotejment. Tematski šarolik program ove emisije obuhvata dešavanja sa domaće i strane javne scene, aktuelne tračeve, zanimljivosti i sl. U novoj sezoni uvedena je i zabavna emisija „24 sata“ koja predstavlja svojevrsnu političku satiru rađenu po ugledu na slične strane formate. U emisiji se karikiraju dešavanja i akteri na domaćoj političkoj sceni, i pokušava na duhovit način predstaviti pozadina vesti.
Emiter je u odnosu na 2012. dva i po puta povećao učešće dokumentarnog programa, kulturno – umetničkog žanra je bilo tri puta više, a veća je bila i zastupljenost naučno – obrazovnog programa. Međutim, učešće ovih programa bilo je izrazito malo ili na nivou statističke greške i ovo povećanje ne oseti se značajno u ukupnom programu, a ova tri žanra zastupljena su u duplo manjem procentu u odnosu na procenat učešća rijaliti i zabavnih programa. Osim toga, više od 90 odsto od ukupno emitovanog dokumentarnog programa činile su reprize, a najemitovaniji među njima bili su serijali: „BGD 92: priče o Beogradu“, „SFRJ za početnike“, „Živeti u Beogradu“. U okviru naučno – obrazovnog programa repriza je bilo skoro 50 odsto, a od ukupno emitovanih sadržaja više od polovine su bile medicinsko edukativne emisije. Emisije naučno – obrazovnog programa uglavnom su realizovane u nezavisnoj ili stranoj produkciji, dok je samo jedna emisija „Tajne nauke“ bila sopstvene proizvodnje.
Kulturno – umetnički program u potpunosti je realizovan u nezavisnoj produkciji, činile su ga dve emisije „Dvougao eks libris“ i „Interakcija“. I u okviru ovog žanra preovladale su reprize koje su bile zastupljene sa 90 odsto u okviru ukupno emitovanog kulturno – umetničkog programa.
Učešće filmskog i serijskog programa u 2013. bilo je manje za nekoliko procenata u odnosu na 2012. godinu. Više od 60 odsto serijskog programa činile su reprize, preko 95 odsto ovog žanra bilo je strane, a svega 5 odsto sopstvene produkcije. U okviru serijskog programa u značajnijem procentu su prikazivani TV sitkomi strane produkcije, koje karakterišu humoristična tematika i visok produkcioni nivo realizacije.
U okviru filmskog programa 97 odsto čine filmovi strane produkcije, dok su reprize filmova zastupljene sa 76 odsto od ukupno emitovanog programa ovog tipa. U okviru ovog žanra najmanje je emitovano sadržaja obeleženih kao pogodni za sve uzraste, svega 0,36 odsto. TV B92 je najviše emitovala filmova označenih kao neprikladni za mlađe od 16 godina – 36,12 odsto, potom onih sa oznakom da nisu za mlađe od 14 godina – 27,76 odsto. Ovaj emiter jedini koristi označavanje za uzrast neprikladan za mlađe od 17 godina (12,71 odsto), filmova koji se generalno mogu smatrati prihvatljivim za kasniji večernji termin (ali u njima ipak ima scena nasilja, seksa i sl.). Na taj način verovatno pokušava da izbegne da načini prekršaj Opšteg obavezujućeg uputstva o ponašanju emitera u vezi sa emitovanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, a da istovremeno emituje filmove u gledanijem terminu, umesto u periodu od ponoći do šest sati ujutro.
Dečji program na programu TV B92 čine samo animirani filmovi strane produkcije: „Sunđer Bob Kockalone“, „Štrumpfovi“, „Pingvini sa Madagaskara i dr. Reprize dečjeg programa zastupljene su sa 21 odsto od ukupno emitovanog programa ovog žanra.
Sportski program i prenosi imao je u odnosu na prethodnu godinu zastupljenost manju za 2 odsto. U okviru sportskog programa emitovana je jedna redovna emisija „Sportski pregled“, dok su prenošeni najčešće teniski turniri, košarkaške i vaterpolo utakmice i jedan boks turnir.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
