foto: mile jelesijević
ERDUT, DEVEDESETE: SDG i Arkan...

Kriminal >

Šta je ostalo od Arkanove garde

Priča o Radetu Rakonjcu ubijenom 2. aprila u Beogradu priča je o najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu, ikoni podzemlja i njegovoj privatnoj armiji; o osvedočenim kriminalacima, ratnim profiterima i ljudima svojevremeno hipnotisanim ratnom propagandom. Priča je to krvavija i mračnija od poslednjeg obračuna kriminalnih klanova

Oko 11.30 časova 2. aprila, ispred kafića "Mariki" u Zvečanskoj ulici stao je svetli alfa romeo: muškarac – po navodima medija – u maskirnoj majici, sivoj trenerci i crnoj kapi izišao je sa suvozačkog mesta i iz heklera otvorio vatru... Ubijen je Rade Rakonjac (52), a ranjeni su Stojan Novaković Cope i Goran Ristanović – prvi je sedeo za stolom sa Rakonjcem, a drugi u samom kafiću.

Ristanović je bivši košarkaš i, po svoj prilici, slučajna žrtva u ovom zločinu. Rakonjca i Novakovića međutim spaja jedan čovek – komandant paravojne Srpske dobrovoljačke garde (sdg) Željko Ražnatović Arkan: Rakonjac mu je bio telohranitelj, a Novaković potpredsednik njegove Stranke srpskog jedinstva.

Još jedno ime takođe se našlo u centru pažnje. Reč je o Luki Bojoviću, koji u španskom zatvoru čeka izručenje u Srbiju gde je optužen da kao šef kriminalnog klana stoji iza više ubistava. Naime, on i Rakonjac su kao članovi SDG početkom devedesetih čuvali Arkanovu decu, a zajednički su optuženi i za iznudu 2005; optužnica je potom zastarela.

Inače, zločin je izvršen u nedelji kada su, bez jasnog povoda i izvora, mediji naširoko raspredali da, pored drugih naručenih likvidacija u Srbiji tokom devedesetih, bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević stoji i iza ubistva Arkana 15. januara 2000. u hotelu "Interkontinental", a policijska akcija "Vihor" – kontrola najvažnijih saobraćajnih punktova u Beogradu neposredno posle ovakvih krivičnih dela – završena je pronalaskom spaljenog alfa romea na Voždovcu.

TRAGOM TIGRA: Priča o Radetu Rakonjcu i Stojanu Novakoviću priča je o Arkanu, najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu i ikoni podzemlja; o delovanjima i sudbinama iz njegove Garde sastavljene od Zvezdinih navijača, kriminalaca, ratnih profitera, masovnih i sitnih ubica, patriota, klinaca hipnotisanih ratnom propagandom; priča je to krvavija i mračnija nego što je izgledao kafić u Zvečanskoj drugog aprilskog podneva u kome je, po svoj prilici, došlo do još jednog obračuna kriminalnih klanova.

"Neki od tih Arkanovilh ljudi vratili su se svojim porodicama, žive u tišini i niko ne zna gde su bili i šta su radili. Kako neko može da zna da mu komšija ima krvave ruke do lakata? Neki od njih su postali i ugledni biznismeni, regularni članovi društva", kaže za "Vreme" jedan bivši pripadnik paravojnih jedinica. Nije bio u Arkanovim tigrovima, ali je mnoge od njih poznavao: "Možete vi da mislite o Arkanu šta hoćete, ali manji deo jedinice su bili ti koji su vršili likvidacije, pljačkanja. Iz mog kraja, nekoliko drugara se prijavilo. Većina su bili lokalni krimosi, ali bilo je i poštenih koji su otišli iz patriotskih razloga – vole Srbiju, imaju neku rodbinu tamo itd."

Jedan od pomenutih krimosa, kako kaže naš sagovornik, skinuo se u Erdutu sa droge: "Poginuo je čist."

"Kada sam ih sretao tokom ili posle rata, niko nije imao loše mišljenje o toj priči. Oni su bili smešteni kao vojska, imali su vrhunsku opremu koja ti u ratu spasava život, nisu transportovani na front kao stoka, kao što je to JNA radila, imali su platu i, što je najvažnije, sigurnost – znali su da će, ako treba, svi da poginu za jednog. Međutim, rat je definisano stanje – ovde je prijatelj, a na onoj strani je neprijatelj. U miru ništa nije definisano..."

Arkan je pričao da je Gardu formirao 11. oktobra 1990, u manastiru Pokajnica kod Velike Plane. Da je iza svega stajala Državna bezbednost MUP-a Srbije – nije pominjao. Izvesno je samo to da će im se svima zajedno u narednih pet godina trag pratiti po ratištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Centar Arkanove Garde bio je u bivšoj kasarni u Erdutu.

"Sećam se kada me je Arkan proveo kroz spavaonice i u jednoj od njih rekao: ‘U ovoj sobi ima, recimo, 250 godina zatvora’", rekao je u dokumentarnom serijalu Jedinica Dragan Vasiljković poznatiji kao Kapetan Dragan.

O Gardi kao sigurnoj kući od pravosuđa i policije svedoči Kristijan Golubović. Dok čeka suđenje za trgovinu narkoticima i uz podebeo kriminalni dosije iz devedesetih, Golubović je više puta pričao kako su ga Arkan i Milorad Ulemek Legija sklonili u Erdut nakon što je 1993. pobegao iz Petog opštinskog suda, skočivši kroz prozor drugog sprata.

Golubović se nije dugo zadržao u Gardi, ali jesu drugi koji su dopadali Arkanu "na čuvanje".

Nakon što je ranio Mihajla Divca, kriminalca sa Novog Beograda, Arkan je u Gardu primio Luku Bojovića, sina svog dugogodišnjeg prijatelja i direktora Beogradskog zoološkog vrta Vuka Bojovića. Bojović ubrzo stiče čin potporučnika, a Rakonjac, u emisiji "Goli život" Milomira Marića (avgust 2013), ističe ga kao najhrabrijeg gardistu i "najvećeg Srbina među gardistima".

U Erdutu, Bojović produbljuje svoje prijateljstvo sa Legijom, instruktorom i Arkanovim operativnim komandantom. Ovo poznanstvo će mu značiti kasnije: Legija će se nakon rata naći na čelu Jedinice za specijalne operacije (JSO) i postati uz Dušana Spasojevića šef Zemunskog klana. Zahvaljujući tim vezama, danas mediji o Bojoviću pišu kao nasledniku "Zemunaca". Na rođendanskoj svečanosti Garde, 1994. godine, Arkan sumirao je u govoru život i priključenija njenih članova: "Mnogi su se vratili svom civilnom životu, prethodnom životu. Garda je od 26 dobrovoljaca na početku, izrasla u moćnu sumu sa oko pet hiljada boraca. Većina tih ljudi je časno i pošteno obavljala svoj posao, ali kako u svakom žitu ima kukolja tako je i sa mojim borcima."

Izgovarajući reč "kukolj", Arkanu je sigurno kroz glavu prošao slučaj Marinka Magde, "srpskog trboseka". Ovaj bivši legionar i bivši član SDG-a, sa svojom bandom uglavnom iz Garde, početkom 1994. ubio je šestoro ljudi u Subotici, među kojima i desetogodišnjeg dečaka, četvoro u mađarskom Segedinu (među njima još dva maloletna dečaka) i troje ljudi u Kečkemetu. U Srbiji je osuđen na smrtnu kaznu, a njenim ukidanjem preinačena je u 40 godina zatvora. Doživotnu robiju služi u zatvoru u mađarskom gradiću Šatoraljaujhelj, na granici sa Ukrajinom.

U Magdinoj grupi je bio i Arkanov gardista Siniša Petrić Zenica. Osuđen na 15 godina zatvora, beži 2003. iz zatvora u Sremskoj Mitrovici da bi se u februaru 2012. ponovo našao iza rešetaka – ovaj put zajedno sa Lukom Bojovićem u Valensiji.

Motiv za zločine Magdine grupe bilo je koristoljublje. Isti motiv je pripisivan i celoj Arkanovoj Gardi: nakon njenog pojavljivanja na ratištima u Srbiju su stizali šleperi sa video-rekorderima, televizorima, frižiderima. Takođe i slavonska hrastovima, nafta i cigarete; istočna Slavonija kao deo Krajine naprosto je bila Arkanova privatna država.

Arkan je u to vreme nedodirljiv, a usta su mu puna patriotizma: između ostalog, kao primer ljubavi prema Srbiji, navodi da je na front doveo svog najstarijeg sina Mihajla. Ovaj bivši član SDG-a danas u Las Vegasu ima restoran.

Paralelno sa aktivnostima Garde, Arkan razvija političku karijeru: decembra 1992. postaje poslanik u Narodnoj skupštini ispred grupe građana "Za Kosmet". Sledeće godine osniva Stranku srpskog jedinstva (SSJ).

GODINE OBILIĆA: Nakon Erdutskog sporazuma iz novembra 1995. Arkanova Garda napušta Erdut. Formalno raspuštena, prema sopstveni izvorima imala je 383 ranjena i 51 poginulog pripadnika ratnim dejstvima.

Međutim, manji deo ove paravojne formacije zajedno sa pripadnicima "crvenih beretki" ući će 1996. u Jedinicu za specijalne operacije. Ostatak se vraća "prethodnom životu".

Nebojša Đorđević Šuca prvi je od njih koji će stradati u sačekuši: 12. oktobra 1996. ubijen je pred svojom kućom u Zemunu, dok je parkirao svoj automobil vukovarskih registracija. Više od dvadeset metaka iz automatske puške završilo je u Đorđevićevoj glavi; očevidaca nije bilo, a nepoznati napadači su do danas ostali takvi. Udovica Aleksandra postaće kasnije druga supruga Milorada Ulemeka Legije.

Kao i Rade Rakonjac, Đorđević je u SDG-u imao čin pukovnika. Međutim, neuporedivo veći značaj imalo je naručeno ubistvo Arkanovog neposrednog "poslodavca": načelnik Javne bezbednosti MUP-a Srbije i komandant srpske Teritorijalne odbrane u istočnoj Slavoniji, Radovan Stojčić Badža ubijen je u piceriji "Mamma mia" 11. aprila 1997. Ovaj zločin do danas nije razjašnjen.

Prethodnom životu su se vratili i pevači, bivši članovi SDG-a, Oliver Mandić i Toni Montano. Poslednji je, navodno, demantovao da je imao veze sa Gardom, ali u novinama iz tog perioda ima svedočenja da su se ova dvojica popularnih pevača "šepurili po čitavoj Srbiji kao manekeni i slikali se u uniformi gde god su stigli". U Gardi je bio i Dušan Prelević, poznati beogradski pevač koji je umro 29. jula 2007.

Mandić je, inače, bio portparol i intendant u SDG-u. Kako je sam pričao, upravo je on upoznao Arkana i njegovu treću ženu Cecu Veličković i to na jednoj od proslava u Erdutu. Sa pesmom "Ono što ti nisam rekao" učestvovao je u finalu izbora za srpskog predstavnika za Eurosong 2013. godine.

Zamenivši uniformu odelom, umesto crne kape Arkan na glavu stavlja gel za kosu i okreće se biznisu, pre svega FK "Obiliću". Operacija preuzimanja kluba izvedena je preko Novakovića (ranjenog 2. aprila): u julu 1994. fudbalski klub "Obilić" raskida ugovor sa kompanijom "Kopeneks", a novi vlasnik postaje Stojan Novaković Cope. Ubrzo će ga na tom mestu zameniti Arkan, a Novaković će potom postati potpredsednik SSJ-a i dever na venčanju Arkana i Svetlane Cece Ražnatović. U "Obiliću" pojedinci iz Garde dobijaju posao kad god treba, naravno kao civili.

ZBOGOM KOMANDANTE: Najveći udarac za Srpsku dobrovoljačku gardu desio se 15. januara 2000. godine. Tada je u holu hotela "Interkontinental" ubijen Željko Ražnatović. Pored njega stradali su i njegovi prijatelji Milenko Mandić Manda i Dragan Garić. Za ovaj zločin, 9. oktobra 2006. osuđeni su Dobrosav Gavrić, na 35 godina zatvora, Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić na 30 godina.

Na Arkanovu komemoraciju u Domu sindikata, 19. januara 2000, između ostalih došli su pisac Brana Crnčević, bivši portparol JUL-a a danas ministar u srpskoj vladi Aleksandar Vulin, vlasnik RTV Pinka Željko Mitrović, pevači Oliver Mandić, Toni Montano, Zoran Kalezić, Aca Ilić i Rade Jorović, kompletan prvi tim FK "Obilić" sa direktorom Dragoslavom Šekularcem na čelu...

Među desetinama čitulja, jednu u "Večernjim novostima" potpisuje i Rade Rakonjac: "Zbogom moj voljeni komandante". Istog dana, jednu daje i u "Politici", a pored njega potpisan je i Luka Bojović.

Nakon likvidacije u "Interkontinentalu", vođstvo SSJ-a preuzima Borislav Pelević. On je bio general SDG-a i Arkanov kum. Kasnije se SSJ utopila u Srpsku radikalnu stranku, a potom će Pelević postati i član predsedništva Srpske napredne stranke. Istupivši iz nje, na poslednje parlamentarne izbore izašao je sa grupom građana "Patriotski front dr Borislav Pelević" i osvojio 4514 glasova – manje nego što je imao pri prijavljivanju svoje izborne liste. Član SSJ-a bio je Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine i treći čovek aktuelne jake političke koalicije koju čine Socijalistička stranka S rbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Markovićeva Jedinstvena Srbija (JS). Palma je kao kandidat SSJ-a 2000. godine postao republički poslanik, da bi svoju stranku osnovao 2004. Pored svega drugog u Jagodini, i danas vodi Arkanov humanitarni fond "Treće dete".

Posle Arkanove smrti usledio je niz likvidacija ljudi koje su imali veze s njim. Tu su pripadnik Garde Nenad Pumpalović Pumpa, zatim Milan Đorđević Bombona, jedan od najbližih Arkanovih prijatelja...

Posle petooktobarskih promena 2000, nove vlasti izručuju Slobodana Miloševića Sudu u Hagu, a u središtu političkih igara između činilaca nove vlasti našao se Milorad Ulemek Legija. Ovaj Arkanov prvi saradnik u Gardi i svojevrsni naslednik biće nekoliko godina kasnije osuđen četiri puta na maksimalnu kaznu od četrdeset godina zatvora: za atentat na premijera Zorana Đinđića; za otmicu i ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stamobolića i atentate na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića; za likvidacije Zemunskog klana...

Nakon Arkanove smrti i Legijinih optužnica, vesti od bivših članova SNG-a se proređuju. Pre tri godine, mediji pišu o sukobu Cece Ražnatović sa Vojkanom Đurkovićem Puškarom. Oni su, naime, vodili spor zbog 116.000 evra od iznajmljivanja Arkanove imovine u Bijeljini u kojoj Đurković i danas živi. Ovaj bivši vođa "Delija" i major u SDG-u 2005. godine je uhapšen zbog optužbi za etničko čišćenje u svom gradu; pušten je nakon nekoliko meseci.

GODINE ČEKANJA: Šta je sa članovima Srpske dobrovoljačke garde koji nisu bili dovoljno dobri da ih Legija uzme u JSO, koji nisu imali znanja da naprave kafanu, legalno ili kriminalno carstvo, koji nisu imali dovoljno samokontrole da počnu novi život "običnih komšija", da pobegnu pre dizanja poternica i sakriju se u nekim afričkim pustarama u kojima debelo naplaćuju svoje tigrovske veštine, šta je sa onima koji su izbegli "sačekuše"?

Jednog takvog "Vreme" je sasvim slučajno našlo u Bačkoj Palanci. Ima dečačko lice, obrijan je i kratko ošišan. Ruke i oči mu drhte, nema sve zube. "Danas sam socijalni slučaj... Nemam posao, nemam porodicu... Reći ću ti iskreno, prosim ovde po Palanci."

U razgovoru pre toga rekao je da je u dobrovoljce otišao sa 19 godina i to iz patriotskih razloga, "ne da kokošari". Svestan je da te, 1991. godine, "kad su mladima Kristijan, Knele i kompanija bili idoli", dečak kao on nije mogao da razume te "turbo godine". Međutim, kaže i ovo: "Jesam razočaran svime... Izgubio sam svoje najbolje godine, ali išao bih opet. Iako više nisam ni fizički ni psihički sposoban, išao bih opet."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

...i Rakonjac i Bojović kao telohranitelji njegove dece<br><br>foto: facebook strana »puls asfalta«
  • DANI VOJNO-EKONOMSKE SARADNJE: Radovan Stojčić Badža i Arkan u Erdutu<br><br>foto: vreme arhiva
  • ČITULJA KAO OBELEŽJE: Mesto ubistva Rakonjca...
  • ...i čitulja koju su on i Bojović dali pokojnom komandantu<br><br>foto: fonet

 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine