Izborni uslovi
Priveden predsednik IO "Univerzal banke" poslanik SNS-a član skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Dragan Tomić DOKUMENT NBS: Problematički krediti (NPL)
Policija je u četvrtak 13. februara privela Dragana Tomića, predsednika Izvršnog odbora „Univerzal banke“, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodnog poslanika, članove sadašnjeg Izvršnog odbora „Univerzal banke“ Nevena Belić i Dragoljub Perišić, bivša predsednica Izvršnog odbora banke Ljiljana Stojanović i nekadašnji član tog tela Milovan Puzović.
Oni su osumnjičeni da su pojedinim firmama odobravali kredite i pored negativnog mišljenja kreditnog odbora, mimo propisane procedure i bez adekvatnih sredstava obezbeđenja i da je banka oštećena za više od pet miliona evra. Istraga se nastavlja.
Perčević: Nije fer sada mene optuživati za propast tih banaka
Procenat nenaplativih kredita u privredi je između 30 i 35 odsto, a nezvanično čak 50 procenata, svaka druga firma u Srbiji u sličnoj istuaciji kao „Interkomerc“
Generalni direktor kompanije Interkomerc Goran Perčević, čija je firmu Aleksandar Vučić pomenuo među onima koje su uzimale kredite kod ugašenih domaćih banaka poput Univerzal banke, za «Politiku» izjavljuje da sadašnji probleme svog preduzeća (među onima koji uzimaju kredite u svim bankama, a one posle idu pod led), proizilaze iz finansijske krizu, iz činjenice da su strane banke pooštrile uslove kreditiranja, da domaće banke imaju kratkoročnije izvore finansiranja i da je sve u domaćem agrobiznisu pogodilo donošenje Zakona o rokovima plaćanja i skraćivanje na 60 dana. On kaže da je do tada sojinu sačmu, đubrivo, hemiju, njegova firma mogla da plaća na 120 dana, od proleća do jeseni, a tada bi se ušlo u novi sezonski ciklus.
„Interkomerc ima kredite i kod stranih banaka. Ali one su počele da vode restriktivnu politiku i privreda se okretala domaćim. Radili smo sa svim domaćim bankama ali smo sve obaveze uredno ispunjavali do pre nekoliko meseci. U vreme kada su nestale Agrobanka, Privredna banka i Razvojna banka mi smo bili likvidni. Nije fer sada mene optuživati za propast tih banaka“, navodi Perčević, ističući da nije tajkun i da „nema vilu, jahtu ni avion“.
«Svi misle da je „Interkomerc“ i dalje uglavnom trgovinska firma, ali to nije tačno. Imamo pogon za pakovanje soli i proizvodnju pakovanja u Vršcu, „Solani Tuzla“ godišnje izvozimo oko 15 miliona kutija za so, a „Sodi Lukavac“ amonijak u vrednosti većoj od milion evra. Poslednjih pet ili šest godina mnogo smo investirali u proizvodnju. Uložili smo u mesnu industriju „Koteks“ u Surčinu. Kapacitet fabrike je 120 svinja na sat. To je ogromna klanica i dobili smo izvozne dozvole za EU, Rusiju, Košer i Halal sertifikat. Ta investicija, ukoliko se procenjuje prinosnom metodom, iznosi 100 miliona dolara. Imamo fabriku briketa u Novoj Varoši, mlekaru na Zlataru, proizvodnju začina u Vršcu, u Vrbasu su naši silosi za pakovanje brašna, u Ćićevcu proizvodnju „flipsa“, mini-centrale, hladnjače za voće… Radimo sa svim trgovinskim lancima u Srbiji, zapošljavamo oko 700 radnika, a ako uzmete u obzir sve dobavljače, to je ipak veliki broj ljudi…»
Perčević na pitanje koliki je dug kompanije prema Fondu za razvoj navodi da su jedne novine objavile da je taj dug 1,18 milijardi dinara, a Fond je uputio demanti jer je dug u tom trenutku zbog blokade iznosio 118 miliona dinara. On kaže da su ukupni dugovi prema svim bankama u Srbiji, i domaćim i stranim između 65 i 70 miliona evra, bez „Koteksa“, za koji se još utvrđuje visina duga jer tu firmu „Interkomerc“ kasnije preuzeo zato što mu je dugovala.
Perčević tvrdi za „Politiku“ da je procenat nenaplativih kredita u privredi između 30 i 35 odsto, a nezvanično čak 50 procenata, što, dodaje on, znači da je svaka druga firma u Srbiji u sličnoj istuaciji kao „Interkomerc“.
Dopunjeno 15. februara
Dragan Tomić (55), po struci je diplomirani pravnik, ranije je bio direktor Republičke uprave javnih prihoda Šabac. Tomić je poslanik SNS u Skupštini Srbije, član Glavnog odbora naprednjaka i bivši predsednik Okružnog odbora SNS u Šapcu.
Pravnik je po struci, a obavljao je dužnost direktora Republičke uprave javnih prihoda Šabac. Kako se navodi na sajtu Otvoreni parlament, za narodnog poslanika izabran je na decembarskim izborima 2000. godine. Bio je zamenik predsednika poslaničke grupe „Socijalistička narodna stranka – Narodni blok – general Nebojša Pavković“. Takođe, član je skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
U saopštenju DS se navodi da je predsednik Izvršnog odbora Banke Dragan Tomić, poslanik SNS i predsednik Gradskog odbora SNS u Šapcu, a član upravnog odbora i odbora za reviziju je koordinator ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.
Dželetović je, kako navodi DS, „u skladu sa obećanom departizacijom javnih preduzeća, istovremeno i na poziciji finansijskog direktora Telekoma, člana UO Privredne komore Beograda i člana Skupštine Železare Smederevo“.
Demokratska stranka (DS) saopštila je da zvanični podaci sa sajta Univerzal banke pokazuju da tom bankom već godinama upravljaju kadrovi Srpske napredne stranke i pozvala je guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković da građanima saopšti sve informacije oko te banke.
U saopštenju se ističe i da je Univerzal banka dala kredit Srpskoj naprednoj stranci za kampanju 2012. godine. S obzirom na to da guvernerka NBS i zamrznuta zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković već dva dana obaveštava javnost da je oduzimanjem dozvole Univerzal banci spasila „ukupan bankarski sistem“, Demokratska stranka poziva i guvernerku i njenu stranku da građanima saopšte sve informacije.
Demokratska stranka poziva sve funkcionere Srpske napredne stranke da građanima kažu istinu i da prestanu da zamajavaju javnost sa svakodnevnim pričama u kojima se oni pojavljuju kao spasioci, ističe se u saopštenju.
Nebojša Divljan, najveći pojedinačni akcionar Univerzal banke je na konferenciji za novinare rekao da su ove kompanije, kao najveći dužnici u organe uprave pogurali svog kandidata Dragana S.Tomića, relativno nižeg rukovodioca banke iz Šapca, a koji je nakon kratkog vremena promenio rukovodeću strukturu, kao i pomoćne organe banke.
Nebojša Divljan (1955. Kragujevac), ekonomista je u industrijskoj grupaciji „Zastava grupa“ bio potpredsednika Grupe za finansije, tokom 1998. godini je kao generalni direktor učestvovao u osnivanju „Delta Osiguranja“, prve privatne osiguravajuće kompanije u Srbiji da bi nakon ostvarivanja strateškog partnerstva sa „Assicurazioni Generali S.p.A“ postavljen i na mesto predsednika Upravnog odbora „Delta Generali osiguranja“.
Univerzal banka doživela je slom nakon što je u upravu banke upala jedna interesna grupa koju su činili najveći dužnici banke, kompanije Farmakom, Beohemija i Interkomerc, rekao je medijima Nebojša Divljan uz obrazloženje da je krajem 2013. izloženost Univerzal banke prema ovim tri grupacijama, kao i njihovim satelitskim firmama, iznosila je oko 3,8 milijardi dinara, plus 900 miliona dinara robe.
Politika 13. januara piše da je otako je Tomić preuzeo upravljanje bankom IO odobrio 647,6 milijardi dinara klijentima od kojih se očekuje naplata tek manjeg dela potraživanja, a najviše novca u 2013. odobreno je ITM grupi (227,6 miliona dinara), „Industrokomercu (1,8 miliona evra), „Zemunikum Real Estate“ (1,615 miliona evra) i „Medilensu“ (600.000 evra)…
Kako piše list Danas U stečajnu masu Univerzal banke ide i oko 70 miliona evra sa računa koje su tu imale državne firme i institucije, i Zarobljen i novac Agencije za osiguranje depozita , u Univerzal banci depozite su držali Zavod za udžbenike, SDPR Jugoimport, Zastava oružje, Dunav osiguranje, TENT i Agencija za osiguranje depozita. Kao deponente list je pominjao i Službeni glasnik, čije je aktuelno rukovodstvo saopštilo da je, upravo sa računa u Univerzal banci, u poslednjih godinu dana izmirivalo je svoje pristigle obaveze i utrošilo veći deo deponovanih sredstava za potrebe proizvodnje, tako da je iznos Glasnikovih sredstava koji je ostao na tekućem računu u Univerzal banci mali ne ugrožava finansijsko poslovanje preduzeća.
Prema saznanjima lista Danas, najveći ulog u Univerzalu imao je SDPR, oko 1,4 milijarde dinara, ili oko 13 miliona evra, preduzeće Zastava oružje je držalo oko tri miliona evra, Dunav osiguranje devet do deset miliona evra, a Službeni glasnik i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva su imali po oko dva miliona. Prema podacima sagovornika beogradskog dnevnika, Agencija za osiguranje depozita je u Univerzal banci držala šest miliona evra.
Advokat Miljka Karličić je rekao medijima da je energično odbio optužbe za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, odnosno da je od aprila do avgusta 2013. pojedinim firmama, utičući na zaposlene u kreditnom birou, odobrio kredit, da on pravnički veruj da nema nikakvih osnova za dalji nastavak postupka i istrage prema Tomiću i da da je sve ostalo – dnevna politika i predizborne igre.
Tokom saslušanja Tomić se, prema saznanjima RTS-a nije pozivao na poslanički imunitet, ali jeste u trenutku kada mu je saopšteno da će mu biti uručeno rešenje o zadržavanju do 48 sati. Administrativni odbor Skupštine Srbije predložio je parlamentu da odobri određivanje pritvora i vođenje krivičnog postupka protiv Dragana Tomića. zbog „krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu“.
Sudeći po imenima firmi koje se u vezi Univerzal banke pominju, na ovaj slučaj bi mogla da se odnosi i tvrdnja izneta u ostavci ministra za privredu saše Radulovića (videti povezani tekst):
„Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme.»
Na tu tvrdnju je odgovorio a konferenciji za novinare u Vladi 30. januara potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je rekao da se stavlja na raspolaganje državnim organima da ga ispitaju u vezi sa optužbama koje je naveo Radulović i da neće dozvoliti da ga blati bilo koji medij koji je pod kontrolom DS-a i tajkuna. U vezi skidanja blokada firmi, za koje ga je takođe optužio Saša Radulović, on je govoreći konkretno o navodu da su „skinute blokade sa tajkunskih firmi“, on je ironično rekao da su u pitanju računi „čuvenih naprednjaka Perčevića i Žunića“.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je posle objavljivanja vesti o privođenju Tomića rekao da je vlast uspela da zaustavi državni kriminal i naveo da je tog jutra dobio podatke o slučaju „Univerzal banke“.
Napomenuo je da su, pored „Univerzal banke“ postojale još tri – „Agrobanka“, „Privredna banka“ i „Razvojna banka Vojvodine“ u kojima su se krediti uzimali bez ikakvih obezbeđenja, a novac je odlazio na različite stranke uključujući stranke a da se pritom ništa nije ni pravilo, ni proizvodilo. Gubitak od te četiri firme je milijardu evra, precizirao je Vučić.
On je naglasio da niko nije znao da se radi o milijardu evra i da novac nije dolazio do radnika, već da je to bila podela: politička, privatna, poslovodstvu banaka i naravno vlasnici koji su postali najveći moćnici koji imaju avione, jahte…
„Zašto kupujete jahte ako ste dobili kredit iz Fonda za razvoj? Sad ćete da me pitate ko? Postoje izuzeci koji to nisu radili. Je l ima neka banka da Bogićević nije uzeo kredit, a da banka nije propala, ili Perčević? Nema nijedne“, upitao je, imajući na umu, kako javlja Tanjug, biznismene Miroslava Bogićevića i Gorana Perčevića.
Na pitanje može li novac da se naplati iz tih „aviona i kamiona“, on je rekao da ne može jer je sve potrošeno. On je u tom kontekstu pomenuo i Veterinarski zavod, rekavši da je sada nemoguće namiriti milione koji nedostaju.
Divljan je naveo da će kao akcionar Univerzal banke podneti tužbu za nadoknadu štete protiv NBS, koja je kako je rekao, grubim nemarom, odnosno nesprovođenja adekvatgnog nadzora oštetila akcionare.
On tvrdi da je Narodna banka Srbije u slučaju Univerzal banke trebalo da reaguje još pre godinu dana.
Divljan je rekao da je glavni problem banke nastao zbog uticaja velikih dužnika na rukovodstvo banke, ali i izostanak adekvatnog nadzora Narodne banke Srbije kojoj se, kako kaže, obraćao:
«Nakon pokušaja da upozorim organe banke da se radi o neprihvatljivim i nezakonitim radnjama, u maju 2013. upućujem dopis guverneru NBS i svim nadležnim instatncama u NBS zaduženim za nadzor u kome obaveštavam o obziljnim nepravilnostima i indicijama za poslovanje suprotno zakono sa predlogom da se hitno izvrši vanredna kontrola banke» izjavljuje Divljan koji tvrdi da nije dobio nikakav odgovor, niti se pristupilo vanrednoj kontroli, što je bila suština pisma. Ćutanje NBS Divjan je shvatio kao podršku rukovodstvu banke i od tada je, kaže, povukao status pasivnog akcionara jer je učešće u radu organa bilo beskorisno» itakao je Divljan koji je rekao da je zahtev, uputio je kao akcionar, član Upravnog odbora i član Odbora za reviziju.
On je tvrdio da je odmah nakon toga banka počela sa nezakonitim odobravanjem kredita velikom broju anonimnih firmi, koje su od strane službi banke morale biti povezane sa kompanijama Farmakom MB, Beohemija i Interkomerc, kojima takvi krediti nisu smeli da budu odobravani – naveo je on.
Narodna banka Srbije je 31. januara oduzela dozvolu za rad „Univerzal banci“ uz obrazloženje da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da su ugroženi likvidnost i kontinuitet poslovanja.
Posle oduzimanja dozvole za rad „Univerzal banci“, pojedini mediji su pisali da je Tomić nezakonito, bez adekvatnog pokrića, odobravao višemilionske kredite, pre svega kompanijama „Farmakom MB“ iz Šapca, „Interkomerc“ i „Beohemija“, koje su bile i vodeći akcionari te banke.
NBS je dozvolu banci oduzela uz obrazloženje da je to urađeno „radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije“. Guvernerka NBS je odbacila Divljanove optužbe da je kontrola izvršena «burazerski i ofrlje», i da je Narodna banka reagovala tako što je zatvorila banku i sprečila da budu oštećeni deponenti banke i da Narodna banka Srbije stoji na raspolaganju svim nadležnim institucijama i javnosti da dokumentovano obrazloži sve svoje aktivnosti i postupanja.
Povodom današnjeg obraćanja najvećeg pojedinačnog akcionara Univerzal banke a.d. Beograd, Narodna banka Srbije kategorično odbacuje sve optužbe o nesprovođenju adekvatnog nadzora i smatra da ne postoji pravni osnov za pokretanje tužbi za nadoknadu štete.
Ističemo da je gospodin Divljan prećutao da je, nakon obraćanja Narodnoj banci Srbije u maju 2013. i ukazivanja na određene nepravilnosti u radu Univerzal banke, u oktobru iste godine obavestio Narodnu banku Srbije da je povećao svoj akcionarski ulog sticanjem dodatnih akcija, čime je stekao pravo na približno 12 glasačkih prava u ovoj banci. Dakle, može se postaviti pitanje zašto je povećavao svoj vlasnički udeo, s obzirom na to da je bio dobro upoznat s finansijskim stanjem Banke, kao i sa eventualnom reakcijom Narodne banke Srbije u slučaju nepostupanja po njenoj korektivnoj meri.
Naime, Nebojša Divljan, zamenik predsednika Upravnog odbora Univerzal banke, uputio je u maju 2013. dopis Narodnoj banci Srbije sa zahtevom da se izvrši vanredna kontrola poslovanja Univerzal banke i preduzmu mere „…zaštite preostalog akcionarskog kapitala, kao i zaštite javnog interesa“. Narodna banka Srbije je na taj dopis odgovorila 26. juna 2013, ukazujući da se ta banka već nalazi pod pojačanim nadzorom Narodne banke Srbije i podsećajući da joj je, na osnovu izvršene neposredne kontrole tokom 2012, izrekla korektivnu meru, s krajnjim rokom za otklanjanje nepravilnosti – 30. septembar 2013. godine. Narodna banka Srbije je na taj način ukazala na izlišnost ponavljanja kontrolnog postupka, jer bi to dovelo do nepotrebnog višemesečnog odlaganja postupanja Banke prema nalozima Narodne banke Srbije.
Inače, dopis upućen Narodnoj banci Srbije uglavnom je sadržao činjenice vezane za loše korporativno upravljanje i nekompetentno rukovođenje Univerzal bankom, pri čemu se direktno ili indirektno naglašava odgovornost pojedinih članova te banke. Nigde, nažalost, nije dokumentovano šta je sam gospodin Divljan, u svojstvu zamenika predsednika Upravnog odbora i člana Odbora za reviziju Banke, preduzeo radi zaštite svojih zakonskih i statutarnih prava, kao i zaštite interesa ostalih akcionara Banke. Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o njegovim eventualnim inicijativama za intenziviranje internih kontrolnih aktivnosti, sazivanje skupštine Banke (radi obaveštavanja drugih akcionara), kao i za formalno pokretanje odgovornosti članova Izvršnog odbora ili njihovu smenu.
Pri tome, naglašavamo da ključni fokus kontrolnih aktivnosti Narodne banke Srbije nije zaštita vrednosti akcionarskih uloga i interesa, već pre svega zaštita interesa deponenata i finansijske stabilnosti sistema. Narodna banka Srbije stoji na raspolaganju svim nadležnim institucijama i javnosti da dokumentovano obrazloži sve svoje aktivnosti i postupanja. Istovremeno, odbacuje pokušaje zamagljivanja činjenica kojima se odgovornost za krah pojedinačnih institucija neprimereno prevaljuje na kontrolni organ, umesto da se utvrdi odgovornost onih koji su donosili štetne odluke, izvlačili materijalnu korist i naneli materijalnu štetu drugima.
Kabinet guvernera, 4. februara 2014.
…Udeo kredita privredi (koji obuhvataju kredite privrednim društvima i javnim preduzećima) i dalje čini približno 51 odsto ukupnog kreditnog portfolija, dok je udeo kredita stanovništvu u blagom rastu i, uz povećanje od 0,5 procentnih poena, iznosi 32 odsto ukupnog kreditnog portfolija na kraju T3.
Problematični krediti
Praćenje nivoa i trenda NPL od velike je važnosti za identifikovanje mogućih problema u naplati potraživanja i praćenje kreditnog rizika, budući da predstavlja indikator pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija bankarskog sektora. Takođe, dodatna analiza NPL u odnosu na izvršene ispravke njihove vrednosti, regulatorna rezervisanja i kapital daje uvid u mogućnosti bankarskog sektora da apsorbuje gubitke koji nastaju kao posledica NPL.
U skladu s međunarodno prihvaćenom definicijom, pod NPL se podrazumeva stanje ukupnog preostalog duga svakog pojedinačnog kredita (uključujući i iznos docnje):
U odnosu na T2, povećanje pokazatelja bruto NPL rezultat je istovremenog rasta bruto problematičnih kredita i smanjenja ukupnih kredita banaka. Ključan doprinos promeni potiče od sektora privrednih društava kod kog je došlo do značajnog smanjenja kreditne aktivnosti i na koji se odnosi 89 odsto povećanja ukupnog bruto NPL.
Struktura doprinosa ukupnom nivou NPL ostala je relativno nepromenjena u odnosu na prethodno tromesečje, tj. krediti privrednim društvima i dalje su dominantni, i to s blago povećanim udelom od 59,2 odsto ukupnog bruto NPL, 20,4 odsto iznosi udeo drugih komitenata, među kojima su i lica u stečaju izuzev banaka, dok je udeo NPL stanovništva na nivou od 14,1 odsto. …
Iako je, ukupno posmatrano, bruto NPL porastao za 18,8 mlrd dinara, struktura doprinosa povećanju je visoko koncentrisana u sektoru privrednih društava, kod kojih je došlo do povećanja od čak 16,7 mlrd dinara, pri čemu je bruto NPL sektora drugih komitenata ostao nepromenjen, dok je bruto NPL stanovništva povećan za 1,8 mlrd dinara.
Građevinarstvo, grana koja čini 19 odsto NPL sektora privrednih društava, na kraju T3 je imalo najviši pokazatelj bruto NPL u sektoru privrednih društava od 49,1 odsto.
Grane s najvećim učešćem NPL u ukupnim kreditima, kao i promene u procentnim poenima u odnosu na prethodno tromesečje, date su u sledećoj tabeli.
Tabela 3.3.1.2. Pokazatelj bruto NPL za privredna društva po granama
( odsto)
Promena u odnosu na prethodne periode (p.p.)
| 30.9.2013. | 30.6.2013. | 30.9.2012. | |
| Građevinarstvo | 49,1 odsto | +2,0 | +6,7 |
| Poslovanje nekretninama i obrazovanje | 40,4 odsto | +6,9 | -0,2 |
| Prerađivačka industrija | 25,2 odsto | +2,9 | +1,7 |
| Trgovina | 22,8 odsto | +1,9 | +4,5 |
| Poljoprivreda | 15,4 odsto | -1,3 | -6,2 |
| Saobraćaj | 13,9 odsto | +3,0 | +3,7 |
Skupština je u subotu 15. februara izglasala odluku o skidanju imuniteta poslaniku SNS Draganu Tomiću, ali tek kad je nakon pauze obezbeđen kvorum. U sali je bilo 117 poslanika a za punovažno glasanje potrebno je 126. Odluka je usvojena tek kada su kvorum za glasanje dali članovi poslaničke grupe Zajedno za Srbiju, koja je sada deo kolicije Nove demokratske stranke koju predvodi Boris Tadić. Poslanici Demokratska stranke su taj postupak bivših kolega, inače izabranih na listi DS, tumačili kao nagoveštaj da NDS želi sa Vučićem da sarađuje u budućnosti. Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović je uz to pitao Stefanović je upitao i ko je stavio partijski kadar u privatnu banku, kako je to moguće i da li je to normalno, zašto (Milenko) Dželetović nije uhapšen i ko je odgovoran za to što se dešavalo, gde je odgovrnost guvernerke Jorgovanke Tabaković i kako ona nije znala ništa o situaciji u banci i zašto nije na vreme reagovala.Poslanici NDS su svoj postupak objašnjavali moralnim razlozima i željom da se nastavi borba protiv kriminala i korupcije. Za skidanje imuniteta izjasnili su i poslanici LDP, tako da je odluka usvojena sa 155 poslanika prisutnih u sali, 150 je glasalo za, a pet nije glasalo.
Dopunjeno 15. februara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
