Izborni uslovi
Zlatnu palmu (Palme d’Or ) za film Plavo je najtoplija boja (La Vie d'Adele - Chapitre 1 & 2), tročasovnu epsku a intimnu filmsku ljubavnu lezbijsku priču
Na ovogodišnjem 66. Kanskom festivalu, smela ljubavna priča o dve devojke, film Blue is the Warmest Colour, La Vie d’Adele – Chapitre 1 & 2 (Plavo je najtoplija boja), francusko-tuniškog reditelja Adbelatifa Kešiša osvojila je Zlatnu palmu.
Žiri na čelu sa holivudskim režiserom Stivenom Spilbergom dodelio je glavnu nagradu prestižnog filmskog festivala tročasovnoj erotskoj priči o odrastanju, smeštenoj u Francuskoj.
Spilberg je nagradu uručio Kešišu i dvema zvezdama filma, Adel Eksarčopulos i Lei Sejdu, koje su mu se pridružile na pozornici uz povike oduševljenja iz publike.
“Želeo bih da posvetim ovaj film predivnoj mladeži Francuske koju sam upoznao dok sam snimao ovaj film“, rekao je on. Ti mladi ljudi su me naučili mnogo o duhu slobode i zajedničkog života“.
Kešiš (52) je ukazao divljenje i duhu arapskog proleća, dok je preuzimao nagradu.
“Takođe bih želeo da posvetim ovaj film drugoj mladeži i nečemu što se dogodilo ne tako davno, revoluciji u Tunisu. Oni takođe žele da žive slobodno, da se slobodno izražavaju i slobodno vole“.
„Blue is the Warmest Colour“ je odmah po prikazivanju postao favorit za nagradu. Film prati devojku Adel koja se zlajubljuje u prelepu plavokosu studentkinju umetnosti (Sejdu) a istovremeno istražuje teme poput klasne raslojenosti u Francuskoj i ženskih karijera.
List “Holivud reporter“ u kritici ovog filmskog dostignuća naveo je da će film “šokirati mnoge scenama nesimulisane ženske kopulacije ali da je film mnogo više od toga – to je strastvena, iskrena ljubavna priča“.
Film je nagradu dobio dan posle , velikih demonstracija u Parizu protiv novog zakona kojim je Francuska postala 14. zemlja u kojoj je legalizovan istopolni brak.
Gran pri Kanskog festivala otišao je u ruke Džoela i Itana Koena za film „Inside Llewyn Davis“ – u kome igraju Keri Maligan, Džastin Timberlejk i novajlija Oskar Ajsak – koji je oduševio publiku mešavinom folk muzike 1960-ih i britkog humora.
Braća Koen su 1991. osvojila Zlatnu palmu filmom „Barton Fink“ a poslednji put su učestvovala u trci za nagradu 2007. sa „Nema zemlje za starce“.
Za najboljeg režisera proglašen je Meksikanac Amat Eskalante koji je svojim ultranasilnim filmom „Heli“ šokirao kansku publiku.
Francuskinja Berenis Bežo (Artist) proglašena je za najbolju glumicu za ulogu razočarane supruge u filmu Ašgara Farhadija „The Past“ (Prošlost), dok je zvezda Holivuda 1970-ih, Brus Dern (76) proglašen za najboljeg glumca za ulogu u „Nebraski“ Aleksandra Pejna gde igra oca alkoholičara koji veruje da je osvojio veliku nagradu na lotou.
Nagrada za scenario otišla je Kinezu Džija Žangkeu za „a Touch of Sin“ koji je ponudio šokantan uvid u korpuciju i eksploataciju u Kini.
Glavna tema ovogodišnjeg festivala u Kanu je, prema svemu sudeći, bila gej popupacija uključujući i film Stivena Soderberga „Behind Candelabra“ gde ljubavni par glume Majkl Daglas i Met Dejmon.
Adelaif Kešiš (Abdellatif Abdel Kechiche), gluMac, reditelj i scenarista, rođen JE 1960. u Tunisu. Karijeru je započeo kao pozorišni i filmski glumac, a 2000. godine potpisuje svoj režiserski i scenaristički debi, Blame it on Voltaire. Slede Games of Love and Chance, a potom The Secret of the Grain, koji su dobili nagradu César ili, kako ih druge zemlje nazivaju, francuskim Oskarima. Njegov film Venus noire, Crna Venera zapažen je ne samo na festivaluu Veneciji, već je izazvao pozitivne reakcije nevladinih organizacija za ljudska prava, među kojima je i Liga za prava čoveka (Ligue des droits de l’homme) sa sedištem u Parizu. Film je posvećen jednoj crnkinji, koja je početkom 19. veka, tridesetak godina nakon što je 1789. doneta Opšta deklaracija o pravima čoveka, dovedena iz Afrike u Evropu gde je, samo zato što je pripadala Hotentotima i imala specifične dimenzije tela, do kraja svog života bila izložena maltretiranju i ponižavanju.
Njeno evropsko ime bilo je Sara Bartman.
Nagrada u sekciji „Izvestan pogled“ (Un Certain Regard) je dodeljena iranskom reditelju Mohamedu Rasulofu za film Les manuscrits de brulent pas.
Dodeljena je i nagrada u pratećoj sekciji „Određeni pogled“ kambodžanskom reditelju Ritiju Panu za a autobiografski dokumentarni film „The Missing Picture“ o užasima pod režimom Pola Pota u periodu od 1975. do 1979. godine pod kojim je živote izgubilo oko 1,7 miliona ljudi, a Pan zgubio roditelje i sestre. Film je pravljen po njegovim memoarima The Elimination.
U Žiriju 66. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu su bili Stiven Spilberg, Ang Li, Nikol Kidman, Kristof Valc…
U konkurenciji za Zlatnu palmu su bili Un chateau en Italie Valerije Bruni-Tedeski, Michael Kohlhaas Arnoa de Palijera, Jimmy P. (Psychotherapy of a Plains Indian) Arnoa Deplešena, Heli Amata Eskalantea, Le passe Asgara Farhadija, The Immigrant Džejms Grej, Grigris Mahamat-Saleha Haruna, Only Lovers left alive Džima Džarmuša, Like Father, like Son Hirokazu Kore-Eda, Wara No Tate (Shield of Straw) Takašija Mikea, Jeune et Jolie Fransoa Ozona, La Venus a la fourrure Romana Polanskog, La grande belleza Paola Sorentina, Borgman Aleksa van Varmerdama i Only God Forgives Nikolasa Vindinga Refna.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
